Budizam

[Isahara]

Ipak se pokazuje, nema tu sustinske razlike. Hriscanstvo ovdje, islam tamo, a budizam ondje, omalovazavaju ovaj jedan i jedini svijet, fizicki dakle, skrajnjuju ga od sirotinje itd u tom smislu, i tako nastupaju u korist klike na vlasti.

Ovo je jedan i jedini svijet, fizicki svijet, jerbo postoji oduvijek, i jerbo se mikro-makro kosmosom siri u beskraj. Dakle, ne moze biti da postoji drugi svijet, jerbo ovaj jedan i jedini fizicki svijet zauzima sav moguci prostor, i tako oduvijek.

Ako budizam ne bi nastupao u korist klike na vlasti, pronasao bi se u nemilosti iste, te stoga nikada ne bi mogao da se omasovi. Tako i hriscanstvo. Tako i islam.

Ovi naukuju ovo, ovi ono, a oni ono, a sve u korist klike na vlasti, a na stetu (napacenog) naroda.

Ista pasta drugo pakovanje

Ne mogu da se otmem utisku da je tvoje mišljenje determinisano Heraklitovim poimanjem sveta..
Elem, budizam nije institucionalizovana religija a tretira se kao vera bez boga, u smislu da svako ko dostigne odredjeni stupanj može postati prosvetljeni tj. budha ili ti bog po naški..
Besmisleno je uporedjivati budizam sa bilo kojom drugom monoteističkom religijom. Izneo si svoj stav veoma eksplicitno te ne vidim dalju potrebu da na ovoj temi raspravljamo o sprezi vlasti i politike. Zato postoje druge teme

[euridika]

Ovo je jedan i jedini svijet, fizicki svijet, jerbo postoji oduvijek, i jerbo se mikro-makro kosmosom siri u beskraj. Dakle, ne moze biti da postoji drugi svijet, jerbo ovaj jedan i jedini fizicki svijet zauzima sav moguci prostor, i tako oduvijek.

Koji su vaši dokazi za ovakvu tvrdnju? Samo nemojte molim vas da mi odgovarate da je nešto tako zato što jeste tako, a nije drugačije. Budite malo konkretnije, ako je moguće.

Ako budizam ne bi nastupao u korist klike na vlasti, pronasao bi se u nemilosti iste, te stoga nikada ne bi mogao da se omasovi. Tako i hriscanstvo. Tako i islam.

A kako je to sa naukom, može i bivstvuje samostalno bez odobrenja onih gore. Pravile su se atomske bombe zato što su neki znatiželjni naučnici hteli da vide BUM ili su ih posle bacali i ubijali ljude jer su hteli da vide da li će da rade, ili je to dirigovao neko od gore (od moćnika mislim, ne mislim na Isusa Hrista, Muhameda, Budu ili nekog drugog).

I čemu sve ovo?
Šta vi tačno hoćete ovde nama da dokažete?
Recite lepo da vas ceo svet razume. Čekamo i slušamo vas, samo bez duplih standarda molim lepo.

Ista pasta drugo pakovanje

Da ne kažete još nešto drugačije.

[Bad Company]

pak se pokazuje, nema tu sustinske razlike. Hriscanstvo ovdje, islam tamo, a budizam ondje, omalovazavaju ovaj jedan i jedini svijet, fizicki dakle, skrajnjuju ga od sirotinje itd u tom smislu, i tako nastupaju u korist klike na vlasti.

Opet cutis o Kapitalizmu

Ovo je jedan i jedini svijet, fizicki svijet, jerbo postoji oduvijek, i jerbo se mikro-makro kosmosom siri u beskraj. Dakle, ne moze biti da postoji drugi svijet, jerbo ovaj jedan i jedini fizicki svijet zauzima sav moguci prostor, i tako oduvijek.

A vidim sad pocinjes preuzimati na sebe odgovornost da si tvorac Big Bang-a

Ovi naukuju ovo, ovi ono, a oni ono, a sve u korist klike na vlasti, a na stetu (napacenog) naroda.

Gubis koncentraciju ovo si naveo u pocetku(posta)

Ista pasta drugo pakovanje

Ali gledaj da bude uvek kuvana AL DENTE to je predlog broj jedan a drugi je prestani prazno moralisati
jer vecina njih sto posecuju forum tu zbeg neceg drugog a ne da cita prepucavanja u koji si nas vec uvalio

[sati]

Prijatelji, vidim ovde živnulo zahvaljujući našem prijatelju Pinokiju
Na žalost nekako se pribojavam da od te živosti nećemo imati baš mnogo koristi, sem ako je ne iskoristimo na pravi način, a to je da sebe posmatramo i u ovoj situaciji kao i u svakoj drugoj. Da posmatramo sopstveni um, da li od svega ovoga on postaje zamućeniji ili bistriji. Evo šta Buda o tome kaže:

"45. Baš kao što, monasi, postoji jezero -- puno zamućene vode, prljavštine i blata. Čovek dobrog vida, koji stoji na njegovoj obali ne bi mogao da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, niti jata riba kako u njemu plivaju ili plutaju. A zašto? Zato što je voda zamućena. Na isti način, monah zamućenog uma ne vidi šta je za njega dobro, šta je za drugog dobro, šta je dobro za oboje, ne može da ostvari uzvišeno stanje za čoveka, istinski plemenito znanje i uvid. Tako nešto je nemoguće. A zašto? Zato što je njegov um zamućen.

46. Pretpostavimo, monasi, da postoji jezero -- čisto, providno i nezamućeno. Čovek dobrog vida, koji stoji na njegovoj ivici mogao bi da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, kao i jata riba kako u njemu plivaju ili plutaju. A zašto? Zato što je voda nezamućena. Na isti način, monah nezamućenog uma vidi šta je za njega dobro, šta je za drugog dobro, šta je dobro za oboje, može da ostvari uzvišeno stanje za čoveka, istinski plemenito znanje i uvid. Tako nešto je moguće. A zašto? Zato što je njegov um nezamućen."

Mnogo bistrine nam svima želim

[pinokio]

Eto, i sta sada treba da se radi polazeci od ove poruke?

Ako je voda zamucena, ne mozemo da vidimo kroz nju; a ako je bistra, mozemo da vidimo kroz nju. Tako kaze, no to smo vec znali. A onda ne objasnjava kako cemo da progledamo kroz zamucenu vodu, pa pretpostavljam da je preduslov tomu da svi postanemo budisti.

[sati]

Eto, i sta sada treba da se radi polazeci od ove poruke?

(Warning: Pre postavljanja pitanja, molim malo samostalno razmisliti o pročitanom. Hvala.)

Pa kad je voda zamućena, a hteli bismo da se razbistri, mudri ljudi kažu da je najbolje ostaviti je da se sama razbistri. Tako i um. Sednemo na tiho mesto, zatvorimo oči, skoncentrišemo pažnju da udah i izdah da ne bi lutala kojekude i pustimo um da se sam od sebe bistri

Ako je voda zamucena, ne mozemo da vidimo kroz nju; a ako je bistra, mozemo da vidimo kroz nju. Tako kaze, no to smo vec znali.

Da li ste zaista znali? Da li zaista znate "šta je za vas dobro, šta je za drugog dobro, šta je dobro za oboje". Jer samo tada je um bistar. S vašim dopuštenjem, a na osnovu dosadašnjeg dijaloga, slutim da ne.

A onda ne objasnjava kako cemo da progledamo kroz zamucenu vodu...

Ne mislite li da premnogo očekujete od dva pasusa?

...pa pretpostavljam da je preduslov tomu da svi postanemo budisti.

Pinokio, vi opet po starom. Red ironije, red prebrzog zaključivanja
Već smo konstatovali da se tako ne stiže jako daleko, ni u diskusiji, a što je još važnije ni u razbistravanju svog uma.
Dakle, pogrešna pretpostavka! Kao što je pogrešna pretpostavka da postoji budističko "tiho mesto", budističke "oči", budistička "pažnja", budistički "udah i izdah", i na kraju budistički um. Ako postoji, onda da, zaista pre vežbanja moramo da postanemo budisti

Svako dobro vam želim.

[pinokio]

...Besmisleno je uporedjivati budizam sa bilo kojom drugom monoteističkom religijom...

Poput svih masovno prihvacenih monoteistickih religija, tako i budizam skrajnjuje aktualizaciju stvarnih odnosa u drustvu, a koji je poguban po ogromnu vecinu.

Poput svih masovno prihvacenih monoteistickih religija, tako i budizam, a skrajnjujuci aktualizaciju stvarnih odnosa u drustvu, a koji je poguban po ogromnu vecinu, nastupa u prilog malom broju pojedinaca na vlasti.

Poput svih masovno prihvacenih monoteistickih religija, tako i budizam, skrajnjujuci aktualizaciju stvarnih odnosa u drustvu, a koji je poguban po ogromnu vecinu, nastupa u prilog malom broju pojedinaca na vlasti, sto znaci da naukuje, kao i sve masovno prihvacene religije, kako je vlast avatar boga na zemlji.

Itd.

Da, mozda ste u pravu da je besmisleno uporedjivati budizam sa drugim masovno prihvacenim religijama, kao sto je besmisleno uporedjivati Kurtu sa Murtom

[sati]

Koga ili šta budisti obožavaju?

Tri utočišta bi verovatno bila najšire prihvaćena stvar. Prvo je Buda -- poštovanje i predanost istorijskoj ličnosti koja je poznata kao Buda -- i poštovanje i težnja ka onom kvalitetu mudrosti, znanja, prosvetljenosti koji Buda otelovljuje. Drugo utočište je Dhamma -- posedovanje velikog poštovanja i cenjenje Budinog učenja, kao i ljubav prema istini u njezinom najvišem značenju. Treće je Sangha -- uvažavanje onih kvaliteta kojima teži zajednica zaređenih u celini, pre nego ijedan pojedinac, a među koje pripada dobrota i vrlina. Sva ova tri utočišta su apstraktna i nema nijednog od ovih kvaliteta koji bi bio personifikovan ni na koji način. Čak i istorijski Buda se posmatra kao istorijski događaj i sećanje na taj događaj treba slaviti sa zahvalnošću; međutim od same ličnosti ne treba praviti nekakvog besmrtnika. Ono što budisti obožavaju -- dakle "ono prema čemu pokazuju produbljenu religijsku predanost i poštovanje" (ovo sam uzeo iz rečnika) -- jeste budizam.

�

[sati]

Zašto uopšte biti dobar, a ne loš?

Obično o tome najviše razmišljamo onda kada nas otkriju. Uradiš nešto "dobro" za nekoga i drugi znaju da si to ti -- ili uradiš nešto "loše" i drugi znaju da si to bio ti. Kakva su do sada bila tvoja iskustva? Dobro i loše nisu neki apsoluti, već svako od nas ima svoje kriterijume o tome gde ćemo povući liniju. Ono što ja koristim je "eho test". Kad nešto uradim slušam ili gledam ono što mi se vraća. Ponekad je to sasvim suptilno -- mrzovoljno unutrašlje gunđanje tokom meditacije ili blaga toplina u srcu. U suštini svako želi da bude srećan, da se oslobodi bola, potištenosti itd. i premda ne postoji jednostavan odgovor kako obezbediti sreću, činiti dobro i izbegavati loše je sasvim dovoljno za početak. Možda ti možeš da uradiš nešto loše i da te to ne muči. Pokušaj, vidi kako to kod tebe deluje. Koji je krajnji rezultat?

я

[sati]

Da li budisti veruju da postoji "tamna" strana, poput đavola?

Sigurno da postoje dobrota i rđavost. Uđeš u sobu u kojoj su se dvoje malopre svađali. Iako sada samo sede, možeš da osetiš energiju njihovog besa -- vibracije. Isto je i sa dobrotom, mada malo suptilnije. U budističkoj kosmologiji nekoliko je područja ispod ljudskog, gde obitavaju razna zla bića. Ta vrsta "energije", vibracije, tamne strane, zaista postoji, ali nije otelovljena ni u jednoj konkretnoj stvari ili stvorenju. Čak ni život u području "gladnih duhova" nije večan. Možeš li ti da vidiš svoju tamnu stranu? Ona nije nešto fiksirano i "đavoli" mogu biti ukroćeni i istrenirani da se pretvore u dobrotu. To jeste teško, ali pokušaj i imaj saosećanja za te "zle", neugodne, ne baš lepe deliće sebe ili drugih. Oni se ne mogu uništiti -- samo transformisati.

�/�

[sati]

Kako izgleda jedan običan monahov dan?

Prvo zajedničko okupljanje je u pet ujutro, tako da ustajem između četiri i pola pet. Susret započinjemo paljenjem sveća i mirisnih štapića u svetilištu i pri tom se klanjamo tri puta. Tada sledi oko pola sata zajedničkog recitovanja i oko jedan sat meditacije. To recitovanje je na pali jeziku, koji je veoma stari jezik i danas je on "mrtav" jezik koji služi jedino u okviru theravada budizma. Neki delovi recitovanja su u slavu divnih ljudskih kvaliteta koje oličava Buda: dobrota, saosećanje, mudrost, moral. Drugi delovi su kontemplativni, razmatrajući neke stvari kojima je Buda podučavao. Meditira se ćutke. Na kraju meditacije najstariji monah udara u zvonce i ponovo se klanjamo u pravcu svetilišta, čime se susret završava. Tada je već pola sedam. Posle toga čistim prostoriju koja služi kao redakcija naših izdanja i gde inače radim preko dana. U sedam i petnaest idem u glavnu salu, gde pojedem šolju zobene kaše i malo čaja. Svi su tu i članovi zajednice mogu dati različita obaveštenja o poslovima koje treba obaviti i pomoći koja je potrebna, kao i o ostalim stvarima koje se tiču zajednice. Ponekad, kada popijemo čaj i ako je pogodna prilika, starešina manastira ima kraće izlaganje o budističkom učenju.

Od otprilike pola devet do pola jedanaest sam slobodan. Tada radim mnoge stvari, kao što je kucanje ovog pisma ili možda operem veš, možda malo prošetam ili sedim i proćaskam sa prijateljem, nekad samo sedim. U pola jedanaest se oglašava glavno zvono i svi se okupljamo za ručak. Imamo dnevno samo jedan pravi obrok i on treba da je gotov pre podneva. Oblačim ogrtač, uzimam posudu za prošenje hrane i odlazim u salu. Na podu su dva reda prostirki. Klanjam se svetilištu i sedam. Kada smo se svi okupili, predvođeni najstarijim monahom, dobijamo hranu od nezaređenioh sledbenika koji su toga dana u manastiru. Zatim sledi kratko recitovanje, što je tradicionalni način zahvaljivanja ljudima koji su nam poklonili tu hranu. Čekam dok najstariji monah ne počne da jede i zatim u tišini jedem hranu iz svoje posude. Posle obroka perem posudu i vraćam je u sobu. Sada je oko podne. Sad mogu malo da se odmorim.

Oko pola dva obično počinjem da radim na publikacijama. Štampam ovo pismo, kucam obaveštenja, skeniram i dorađujem fotografije. Ne provodim mnogo vremena za kompjuterom. S vremena na vreme jednostavno prošetam, posmatram drveće i osluškujem šum vetra ili ptičiji crvkut. U pet i petnaest završavam posao za taj dan i odlazima da popijem čaj sa ostalim monasima -- to su moji prijatelji. Ponekad je teško prekinuti posao. Da li ti se desi da zaboraviš na vreme dok radiš nešto u čemu uživaš? Ja radim ono što volim, tako da uživam u radu i moj rad i nije rad nego igra.

U sedam i petnaest oglašava se veliko zvono i oblačim ogrtač i odlazim u veliku salu na poslednje okupljanje toga dana. Recitujemo pola sata i potom oko jedan sat meditiramo. Ponekad, posle meditacije, starešina manastira govori o budističkom učenju. Tada je već devet sati. Vraćam se u svoju sobu, a onda možda čitam, pišem pismo, sedim i gledam kroz prozor napolje ili sedim i gledam kroz prozor (svoga uma) u sebe ili jednostavno legnem da spavam.

Danas je pun Mesec i počinjemo period osame. Juče sam obrijao glavu (činim to svake dve nedelje) i danas popodne svi monasi će se okupiti kako bismo recitovali naša pravila -- svih 227, na paliju. To traje oko 45 minuta brzog recitovanja, a recitujemo napamet. Potrebno je dugo vremena dok se ne nauče i ne zapamte svi ti stihovi.

�

[Isahara]

Lepo od tebe što si opisao jedan svoj dan
Nemam ništa protiv da ako si raspoložen, podeliš sa nama još poneki detalj iz monaškog života

Kakav je odnos budizma prema seksualnosti? (ako zanemarimo tantrički budizam)

[believer]

Da li se izlazi van zidina manastira?Da li u manastir dolaze gosti?

[sati]

Lepo od tebe što si opisao jedan svoj dan
Nemam ništa protiv da ako si raspoložen, podeliš sa nama još poneki detalj iz monaškog života

Kakav je odnos budizma prema seksualnosti? (ako zanemarimo tantrički budizam)

Moram da te ispravim
Ja nisam monah, već sam samo nekoliko puta posetio budistički manastir. A ovo što ovde postujem je prevod jednog pravog monaha po imenu Ađan Kusalo.

E sad, odnos budizma prema seksualnosti. Moram odmah napraviti razliku između nezaređenih i monaha. Za ove prve važi pet pravila morala, od kojih je treće da se ne upuštaju u seksualne odnose koji nisu dopušteni. A koji su to: ako su u braku, onda da se ograniče samo na bračnog partnera, a ako nisu, onda da imaju odnose samo sa muškarcem/ženom koji su slobodni (nisu u braku, vereni ili drugoj vezi). Suština ovog pravila je da se trudimo da svojim postupcima ni na koji način ne povređujemo druga bića, a i ne ugrožavamo socijalnu harmoniju.

Što se tiče monaha, njima je naravno potpuno zabranjen svaki seksualni odnos sa drugom osobom, kao i samozadovoljavanje. Ako ga prekrše, to automatski znači gubitak statusa monaha i napuštanje monaške zajednice. Naravno da takvo obuzdavanje nije nimalo lako i u istoriji budizma mnogo je priča o monasima i monahinjama koji nisu mogli da obuzdaju svoj seksualni nagon. Ali i tu postoji razlika između onih koji su bili dovoljno svesni da se prvo razmonaše pre nego što su imali odnos i onih koji to nisu uspeli...

[sati]

Da li se izlazi van zidina manastira?Da li u manastir dolaze gosti?

Ovi manastiri u kojima sam ja bio (Amaravati i Aruna Ratanagiri) nemaju nikakve "zidine", već običnu ogradu kao i svaka kuća u okolini. Svako ko nije monah može takođe tamo da ode i provede onoliko vremena koliko smatra da mu prija. Ipak, tri meseca u godini (januar-mart) manastiri ne primaju goste i to je prilika za monahe da se intenzivnije posvete meditaciji i radu na sebi.

Ovo vaše pitanje je zanimljivo zato što ljudi obično imaju predstavu da su monasi neki nedruželjubivi ljudi koji žive u potpunoj izolaciji, u potpunoj divljini, odsečeni od sveta. Naravno, sve zavisi od ličnih afiniteta i neki monasi su skloniji samoći u odnosu na druge, baš kao i svi drugi ljudi. No Buda je tako postavi monaška pravila da zapravo budistički monah nikada ne može da prekine vezu sa zajednicom i živi recimo kao pustinjak, iz jednostavnog razloga što zavisi od hrane koju svakog dana mora da isprosi. Dakle i ako živi sam u šumi, mora svako jutro da ode do najbližeg sela i u svoju činiju isprosi hranu. No on mora da je pojede istog dana do podneva i ono što mu ostane ne može da zadrži za sutra. Naravno, ovo se odnosi na Aziju, konkretno Šri Lanku i Indokinu, gde je budizam na domaćem terenu. Na Zapadu sve to izgleda drugačije i tamo hranu spremaju "civili" u manastiru ili je donesu. Tako se održava simbioza između monaške zajednice i okruženja. "Civili" daju monasima hranu za telo, a monasi "civilima" hranu za "dušu"