Novosti i zanimljivosti iz sveta filma

[silvia]

Madonin rediteljski debi "Filth and Wisdom" biće premijerno prikazan u februaru, na Medjunarodnom filmskom festivalu u Berlinu, saopštili su organizatori.

Film, u kojem igraju Judžin Hac, Ričard E. Grant i Stiven Grejam, biće prikazan u okviru selekcije Panorama, izvan takmičarske konkurencije.

Organizatori Festivala, koji će se održavati od 7. do 17. februara 2008. godine, nisu naveli da li će Madona prisustvovati svetskoj premijeri svog filma.


Baš me zanima kakav će biti film

[silvia]

[CENTER]Kortni i Kurt: Ljubav i Nirvana na filmu



Pevačica benda Hole i udovica legendarnog Kurta Kobejna, Kortni Lav, ovekovečiće svoju životnu priču na velikom platnu. Kortni bi volela da se u njenoj ulozi pojavi mlada glumica Skarlet Johanson ("Devojka sa bisernom mindjušom").

Pevačica planira snimanje filma, koji će potpisati i kao izvršni producent. Još uvek nije poznato kako će se film zvati, ali biće uradjen po biografiji frontmena Nirvane Kobejna, koju je napisao Čarls Kros.

Zvezda filma "Spajdermen" Kirsten Danst najpre je trebalo da glumi Kortni, ali pevačica insistira da se u njenoj ulozi pojavi Skarlet. Pošto obožava mladu plavušu, već joj je poslala ugovor na potpisivanje.

U ulozi tragično preminulog Kurta verovatno će se pojaviti američki glumac Rajan Gosling, poznat po ulozi u romantičnoj drami "Beležnica".



"Kortni ozbiljno radi na ovom projektu, i mentalno je to za nju kao porodjaj. Uložila je celu sebe, srce i dušu, kako bi film predstavljao iskren i uverljiv prikaz njene ljubavi sa Kurtom" rekao je izvor blizak pevačici.

Tabloidi već najavljuju "najšokantniju ljubavnu priču još od Sida Višsa i Nensi Spugen". Kada se skupi višegodišnja mešavina droge, hapšenja, rokenrola i ljubavi, sigurno je da će filmska ljubavna priča o Kortni i Kurtu imati svašta da ponudi.

Frontmen Nirvane ubio se u 27. godini života, a za sobom je ostavio, pored velikog muzičkog nasledja, ćerku Frensis Bin Kobejn, rodjenu 1992. u braku sa Kortni.

Preuzeto s neta

[anjich]

bice dobro

[silvia]

Prodaja ulaznica za FEST od 1. februara

Prodaja ulaznica za predstojeći Međunarodni beogradski filmski festival FEST počeće 1. februara, na svim blagajnama dvorana u kojima se festival održava i u Bilet servisu, saopšteno je danas iz Direkcije FEST-a.

Kompleti ulaznica po terminskim linijama s popustom od 10 odsto prodavaće se od 1. do 7. februara, a karte se mogu kupiti na blagajnama Sava centra, Doma sindikata, Dvorane kulturnog centra Beograda i Muzeja Jugoslovenske kinoteke, navodi se u saopštenju.

Cene ulaznica su od 150 do 250 dinara, u zavisnosti od termina i mesta održavanja projekcije. Karte za svečano otvaranje festivala 22. februara u Sava centru koštaju 400 dinara.

[yige_gui]

sudeci po logu, nije u pitanju FEST vec FESTOS ko li ih radi, mamicu im njihovu

[believer]

da li se daje i novi film Nikite Mihalkova "12"?

[silvia]

da li se daje i novi film Nikite Mihalkova "12"?

Daje se, biće prikazan 24. februara

Evo ga i Program FEST-a

[silvia]

Lepi Dunav, Kusta, Miloš Branković, princ i Pikaso

Na ovogodišnjem Festu, beogradskoj međunarodnoj filmskoj manifestaciji koja će biti održana od 22. februara do 2. marta, biće prikazana i četiri domaća igrana filma, kao i jedan dokumentarni. Film Darka Bajića Na lepom plavom Dunavu premijerno će biti prikazan na zatvaranju Festa, 2. marta u Velikoj sali beogradskog Centra "Sava". Bajićev film, kako beleži Beta, sadrži elemente mjuzikla i prikazuje događaje na luksuznom brodu na kome iscrpljeni, nesrećni i frustrirani ljudi iz zemalja zapadne Evrope dolaze da se opuste i sklapaju poslove uz alkohol, zabavu i seks, a, s druge strane, mlada istočnoevropska posada pokušava da zaradi dovoljno novca da pobegne od svojih malih, beznačajnih života. U filmu igraju: Miki Manojlović, Branislav Lečić, Dragan Nikolić, Goran Jevtić, Ivan Bosiljčić, Ana Franić, Bojana Maljević, Aleksandar Lazić i Jelena Gavrilović, kao i Tim Sejfi, Majkl Picirili, Ursula Gotvald, Sara Lavinija-Smidbauer i Kornelija de Pablos.


Drugi domaći film koji će videti ovogodišnja festovska publika jeste Zavet reditelja Emira Kusturice. Film će biti prikazan 27. februara u Centru "Sava" u okviru programa igranih filmova "Horizonti". Kusturičin najnoviji film premijerno je prikazan na Prvom filmskom festivalu Srbije u Novom Sadu, a nakon toga i na nedavnom "Kustendorfu" u programskoj celini "Savremene autorske tendencije". Emir Kusturica je povodom projekcije filma Zavet na konferenciji za novinare u Drvengradu rekao da taj film definitivno neće biti distribuiran u bioskopima u Srbiji (kao ni u Bosni i Hercegovini), "jer je stanje u bioskopima u Srbiji neprihvatljivo". Prema njegovim rečima, Zavet će biti prikazivan jedino u bioskopu "Stenli Kjubrik" u Drvengradu, i to narednih nekoliko godina.

U okviru festovskog takmičarskog programa "Evropa van Evrope", koji je uveden s ciljem da predstavi kinematografiju evropskih zemalja koje nisu članice Evropske unije, biće prikazan Film o Milošu Brankoviću reditelja Nebojše Radosavljevića. Glavne uloge u filmu, koji se na ovogodišnjem Festu takmiči s još sedam filmova iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Turske, Rusije i Gruzije, tumače Miloš Vlalukin, Jovana Stipić, Nebojša Milovanović, Nada Šargin, Petar Božović i Boris Komnenić. Film će pred festovskom publikom biti prikazan 1. marta u dvorani Doma sindikata. Film o Milošu Brankoviću donosi priču o zločinu, kazni i pravdi. Ova poslednja, navodno, najveći je gubitnik. Miloš Branković je običan mlad čovek koji "samo želi da bude uspešan arhitekta i da voli Aleksandru". Međutim, ničim neizazvano postaje žrtva prevare i predmet maltretiranja ulične bande. Život mu se uskoro pretvara u pravu noćnu moru...



Tokom Festa će u Domu sindikata biti viđen i film Marka Kostića Princ od papira, koji je 2005. godine proglašen za najbolji domaći kratki igrani film 52. beogradskog festivala kratkometražnog i dokumentarnog filma, nakon čega su producent i autorski tim odlučili da dosnime materijal, tako da sada film umesto 12 traje 78 minuta. Film Marka Kostića svrstan je u programsku celinu Festa "Horizonti". Uloge u njemu tumače Milica Spasojević, Stefan Lazarević, Milica Mihajlović i Goran Radaković. Film će, kako se najavljuje, imati jednu matine projekciju u Domu sindikata već prve festivalske subote, 23. februara. U filmu, Julija živi s roditeljima koji je mnogo vole i pomalo zanemaruju. Jednog dana, ostavši sama kod kuće, Julija pušta sumnjivog anketara Nikolu. On pokušava da krade, ali kad ga Julija spreči, oni se sprijatelje. Na rastanku mu pokloni mamine minđuše i tatin pasoš, što šest meseci kasnije dovodi porodicu u opasnost. Uz pomoć druga Pegija i neobične bake Eme, Julija pokušava da nađe Nikolu...

Konačno, u okviru programa "Činjenice i slagalice", na ovogodišnjem Festu biće prikazan i domaći dokumentarni film Pikaso: Putovanje u prijateljstvo reditelja Milana Kilibarde. Festovska projekcija tog ostvarenja zakazana je za 26. februar u dvorani beogradskog Kulturnog centra. Film Pikaso: Putovanje u prijateljstvo produkciono je skroman i nepretenciozan film. Kako se najavljuje, urađen je bez novca, uz malu pomoć prijatelja i zbog toga nosi jednu univerzalnu poruku prijateljstva. Kilibarda je bio u prilici da zabeleži Pikasovu izložbu u Nici na kojoj su neki eksponati izloženi prvi put (Zahvaljujući kustosu muzeja Frederiku Balesteru, upoznaćemo Pikasa na jedan intimniji način, kroz saradnju i druženje s prijateljima, odnosno ženama koje su bile inspiracija za njegovo stvaralaštvo...).

Preuzeto sa neta

[SQUAW]

Skorceze režira film o Bobu Marliju

Reditelj Martin Skorceze, čiji je dokumentarni film o sastavu "The Rolling Stones"7. februara otvorio Međunarodni filmski festival u Berlinu, najavio je i svoj novi muzički projekat.



U pitanju je zvanična filmska biografija najpopularnijeg rege izvođača Boba Marlija, koju će uraditi u saradnji sa kompanijom Stiva Binga "Shangri-La Entertainment" dok će film na svetskom tržištu zastupati kompanija "Fortissimo Films"

Film još uvek nema naslov, ali su snimanje odobrili članovi porodice pokojnog Boba Marlija.

Predviđeno je da će film biti premijerno prikazan 6. februara 2010. kada će biti obeleženo i 65 godina od rođenja jamajčanske zvezde rege muzike.

"Oduševljen sam što će porodica Marli konačno imati priliku da dokumentuje zaveštanje našeg oca, i istinski sam počastvovan što će nas gospodin Skorceze povesti na ovo putovanje" izjavio je Marlijev sin Zigi.

B92

[silvia]

Film o Putinovom životu

Rusiji će sredinom februara biti objavljen film koji navodno prikazuje privatni život ruskog predsednika Vladimira Putina. Film "A Kiss - Off the Record" snimljen je pre gotovo pet godina, a izaći će samo na DVD-ju.

Glavni junak filma je čovek iz Sankt Peterburga koji radi tajanstveni posao, oženjen sa stjuardesom s kojom ima dve kćeri. Posle izvesnog vremena postaje predsednik. Priča ima veze s Putinovom biografijom iako se njegovo ime nigde ne spominje.
O Putinovom privatnom životu se zna malo - njegova supruga Ljudmila retko se pojavljuje u javnosti, a postoji tek nekoliko fotografija njegovih odraslih kćeri Marije i Katerine.
"Pre svega to je porodična ljubavna priča, priča o ženi čiji je suprug veoma zaposlen, a koja želi porodicu, decu i svoje voljene na okupu blizu sebe", izjavio je umetnički direktor filma Oleg Fomin. Film je sniman između 2001. i 2003. godine.
Ključni prizori filma prikazuju upoznavanje Putina i Ljudmile, njihovo venčanje 1983. godine te preseljenje u Drezden, gde je Putin radio za KGB.

[DrinChe]

Srpski filmovi na Berlinalu
Pored filma Stefana Arsenijevića „Ljubav i drugi zločini“, koji će biti jedini u takmičarskom programu „Panorama“, na 58. Berlinalu biće prikazano još devet filmova iz Srbije, svi okviru programa „European Film Market“. To su: „Agi i Ema“ Milutina Petrovića, „Na lepom plavom Dunavu“ Darka Bajića, „Četvrti čovek“ Dejana Zečevića, „Peščanik“ Šabolca Tolnaija, „Hadersfild“ Ivana Živkovića, „Kenedi se ženi“ Želimira Žilnika, „Čitulja za Eskobara“ Milorada Milinkovića, „Princ od papira“ Marka Kostića i „Miloš Branković“ Nebojše Radosavljevića. Film „Inventar“ Želimira Žilnika iz 1975. biće u programu kratkometražnih filmova, a tokom festivala biće održana i radionica za mlade filmske stvaraoce, koju će, pored ostalih, voditi reditelj Dušan Makavejev.


(Tanjug/MONDO)

Stefan Arsenijević u Berlinu

Prvi veliki svetski festival u kalendarskoj godini, koji obično uoči dodele Oskara pokaže šta najbolje nude Holivud i ostali deo sveta, Berlinale 08 ima obilje zanimljivih filmova koji će kasnije delimično dopreti i do nas. A kad je reč o srpskom filmu, raduje što je naš mladi reditelj Stefan Arsenijević, inače osvajač Zlatnog medveda za najbolji kratki igrani film, svojim prvim dugometražnim igranim filmom „Ljubav i drugi zločini“ izborio mesto u cenjenom takmičarskom delu programa Panorama...

Berlinale

Photo by Biljana Ristivojčević


Stefan se iz Berlina 2003. godine vratio sa „Zlatnim medvedom“, kojeg je dobio za kratki film „Atorzija“, a na pitanje oseća li pritisak zbog velikih očekivanja publike i kritike od njegovog dugometražnog debija, on za „Blic“ kaže da je ovog puta mnogo rasterećeniji.

„Mene su nagrade oslobodile i više nemam ambiciju da moram da ih osvajam. Idem rasterećeno što se nagrada tiče, ali i sa velikom tremom od toga kako će film biti prihvaćen. Jer, to je zapravo svetska premijera“.
Inače, Stefan je osim spomenutog „Zlatnog medveda“ dobio i pregršt drugih nagrada i priznanja - od nominacije za „Oskara“ do poziva za učešće u međunarodnim projektima poput omnibusa „Izgubljeno-nađeno“, u kojem su učestvovali i Jasmila Žbanić („Zlatni medved“ 2006. za film „Grbavica“) i Kristijan Munđu („Zlatna palma“ 2007. za film „4 meseca, 3 nedelje i 2 dana“).
Na samom početku razgovora, Arsenijević je zamolio da ga se ne pita ništa u vezi s izborima, „jer se tu ulazi u opšta mesta, a to je prosto dosadno“, ali ih je tokom razgovora ipak spomuo: „Ušli smo, mislim, u mirniji period; vreme je za suštinske stvari, za suočavanje sa samim sobom, recimo. Sada bi trebalo da pokažemo koliko vredimo i da vidimo ko smo, gde smo i šta je od nas ostalo posle sveg tog haosa; da sa svojim životima uradimo najbolje što možemo“, kaže Arsenijević.
Negde ste rekli da je „Ljubav i drugi zločini“ veoma ličan film, vaš „Amarkord“?
- Ovaj film je došao iz stomaka, a ne iz glave i na neki način je akumulacija svega onoga što se i meni i nama dešavalo u poslednjih petnaestak godina, a ipak je ispričano kroz jednu ljubavnu priču, što je i najbitnije. Sebi sam kao cilj postavio da napravim melodramu, a meni se čini da je to najteže napraviti. Dobro, kroz nju se prelamaju i razne sociopolitičke konotacije koje ne možeš da zanemariš, ali ipak je u prvom planu ljubavna priča.
Između aktera ljubavne priče postoji i zanimljiva razlika u godinama...
- Da, razlika je deset godina. To je dodatna zanimljivost u njihovom odnosu jer glavna junakinja planira da ode i napusti svoj dotadašnji život i film prati jedan njen dan od jutra do mraka kada je planirala da ukrade novac i ode iz zemlje; sve ide okej do trenutka kada joj taj deset godina mlađi momak kaže da je celog života bio zaljubljen u nju...
Vidite li ovde neku
šasnu za generaciju tridesetogodišnjaka kojoj i sami pripadate?
- Cela moja generacija za koju sam ja uvek očekivao hepiend, upravo je zašla u tridesete a da mnogi od mojih najboljih prijatelja nikada nisu ni izašli iz zemlje. To je i drugi veliki problem: ne samo da je otišlo između dvesta i trista hiljada mladih ljudi, nego 80 odsto njih nikada nije izašlo iz Srbije. To je klaustrofobična situacija; mladi ljudi nemaju reper kako izgleda živeti negde drugde. Ja ne mislim da je drugde mnogo bolje, jer sve ima svoje mane i vrline, ali mislim da je dobro uporediti se s drugima.
Na kraju vašeg filma „Atorzija“ ostaju onaj dečak i tele, što jeste srećan kraj, ali u pozadini se ipak čuju topovi. Rekli ste da ta scenak, zapravo, odslikava položaj vaše generacije, kojoj je oduzeto pravo na hepiend. Imate li i danas isti utisak?
- Taj kraj sam direktno dodao jer sam, tražeći kraj filma, shvatio da su neki odrasli, iako su pomogli toj kravi koja se telila, na kraju ipak otišli, ostavljajući mlađu generaciju u haosu. Možda smo mi jaki i kreativni, ali to što nam je ostavljeno skoro da ništa ne vredi. Ali, tako je - kako je. Najgore bi bilo da sedimo žaleći sami sebe. Moramo se boriti, moramo popravljati stvari.
Kada su iz inostranstva dovedeni scenograf Folker Šefer („Amelija Pulen“) i direktor fotografije Simon Tanšek, govorili ste da vas zanima kako će oni videti Novi Beograd, u kojem ste odrasli. Jesu li vam otkrili nešto?
- Novi Beograd je moj kraj, ja sam tu odrastao. Koliko god da sam osećao da je Novi Beograd specifičan, polako je počeo da mi izmiče i onda sam njih pozvao u pomoć. Mislim da smo uspeli da ostvarimo jedan vrlo jasan i koherentan vizuelni stil filma, koji je u funkciji priče. Taj Novi Beograd deluje pomalo bajkovito, čak i kao retro-futuristička scenografija, sa ogromnim pomalo oronulim zgradama, a koje pod snegom koji stalno provejava u filmu imaju tu dozu romantike... Insistirali smo na tom betonu, koji deluje vrlo otuđujuće, ali ono što sam u tom betonu pronalazio kao najtoplije tačke su ljudska lica.
Zar to nije čudno okruženje za jednu ljubavnu priču?
- Zašto, pa ja sam se zaljubljivao hiljadu puta na Novom Beogradu! Novi Beograd čine neki divni ljudi, i u tom smislu je ovo moj „Amarkord“. Iskoristili smo priliku da snimimo taj deo grada u poslednjem trenutku pred njegov nestanak, jer to postaje jedan potrošački grad hipermarketa. Osim toga, ovo je i moje sećanje na te ljude, pomalo pomerene i uvrnute, ali i vrlo jake ličnosti uz koje sam odrastao.

edit: uz ljubav i druge zločine,dobro ide "KUHINJA: Stefan Arsenijevic Interview", na primer Milina koliko pameti i talenta u ovim našim ljudima.

[silvia]

Novi Ratovi zvezda u bioskopima

Novi nastavak filmskog serijala "Ratovi zvezda", "Star Wars: The Clone Wars" (Ratovi zvezda: Ratovi klonova), 15. avgusta stiže u severnoameričke bioskope, objavljeno je na sajtu lista "USA Today".

U filmu se vraćaju poznati likovi iz prethodne trilogije, uz jednu značajnu novinu - kompjutersku animaciju.

Radnja "Ratova klonova", koji govore o ratnim avanturama Anakina Skajvokera i njegovog mentora Obi-Vana Kenobija u doba pre Darta Vejdera, dešava se neposredno posle događaja iz filma "Osveta Sita" iz 2005.

Film će najaviti animiranu seriju koja će se od jeseni prikazivati na televizijama Cartoon Network i TNT.

"Smatrao sam da postoji još mnogo priča o 'Ratovima zvezda'. Jedva sam čekao da neke od njih ispričam kroz animaciju", naveo je u saopštenju tvorac serijala Džordž Lukas.

U novom filmu, Anakin i Obi-Van pokušavaju da održe jedinstvo u galaktičkoj republici, podeljenoj ratom između separatističke armije robota i pozitivaca, klonova u belim oklopima - koji kasnije postaju negativci - Stormtrupersi.

Džedaji su dobili i novi studio, iako je "20th Century Fox" bio distributer prethodnih "Ratova zvezda", novi film doći će od "Warner brothers" studija.

Lukasfilm (Lucasfilm) je producent filma i serije, koja ima 30 polusatnih epizoda.

(Beta)

[silvia]

[CENTER]Zlatni medved brazilskom filmu "Tropa De Elite"



Film "Tropa De Elite" brazilskog reditelja Žozea Padilje, o borbi policije sa krijumčarima droge u Rio de Žanejru, dobio je večeras Zlatnog medveda na 58. Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu, prenose svetske agencije.

Srebrni medved za najbolju režiju pripao je američkom sineasti Polu Tomasu Andersonu za film "Biće krvi" o okrutnom naftnom magnatu u Kaliforniji s kraja 19. veka.
Ostvarenje "Biće krvi" dobilo je, prema odluci žirija kojim je predsedavao reditelj Kosta Gavras, i nagradu za najznačajniji umetnički doprinos koja je dodeljena Džoniju Grinvudu za filmsku muziku.
U tom filmu snimljenom prema romanu Aptona Sinklera "Nafta!" glavnu ulogu tumači Danijel Dej-Luis.
Žiri Berlinala je za najboljeg glumca proglasio Iranca Rezu Nadžijea dodelivši mu Srebrnog medveda za ulogu u filmu "The Song of Sparrows", u režiji Madžida Madžidija.
Nadžije, kome je to prva uloga, tumači skromnog radnika koji iznenada dobija otkaz i počinje da vozi taksi-motor u Teheranu kako bi prehranio porodicu.
Srebrni medved za najbolju žensku ulogu pripao je britanskoj glumici Sali Hokins za rolu ekscentrične 30-godišnjakinje u ostvarenju "Happy-go-Lucky" Majka Lija.
Američki dokumentarni film u režiji Erola Morisa o mučenju zatvorenika u američkom zatvoru Abu Graib u Iraku, "Standard Operating Procedure", dobio je Gran pri žirija.
Nagrada za najbolji scenario pripala je kineskom filmu "In Love We Trust" koji je režirao Vang Sjaošuaj. Meksičko ostvarenje "Lake Tahoe" dobilo je nagradu Alfred Bauer.
Festival u Berlinu otvoren je 7. februara i završava se sutra. U glavnoj takmičarskoj konkurenciji bio je 21 film.

Blic

[silvia]

Džastin Timberlejk snima novi film

Američki pevač Džastin Timberlejk igraće bejzbol igrača iz Teksasa u filmu "The Open Road" Majkla Meredita.

Timberlejk (27) će u filmu tumačiti ulogu igrača tima Hooks iz Korpus Kristija, Karltona Gareta.

"Džastin nas je kontaktirao jer želi da provede neko vreme sa igračima kako bi ih verno predstavio", rekao je predsednik tima, Goč.

"Open Road" je priča o mladiću koji pokušava da obnovi odnos sa ocem, poznatim sportistom koga će igrati Džef Bridžiz, kao i da stigne kući kod bolesne majke.

U filmu će pored Timberlejka igrati i Meri Stinbergen i Kejt Mara.

Meredit, koji je i scenarista filma, sin je bivšeg igrača tima Daglas Cowboys, Dona Meredita.

Prošle godine, Timberlejk je pozajmio glas jednom od likova filma "Šrek 3".

Igrao je i u filmovima "Alpha Dog" i "Black Snake Moan".

(Beta/MONDO)

[silvia]

Danas na FEST-u pogledajte...



U sredu, 27. februara, FEST kao i obično prikazuje 18 projekcija filmova u četiri dvorane. MONDO Vam preporučuje, sa nestrpljenjem očekivani, "Voz za Daržiling", srpsku premijeru "Zaveta" i jedno drugačije autorsko ostvarenje, kineski "Neupotrebljivo".

Još jedan omaž filmskoj rediteljskoj palici, FEST je u saradnji sa Kinotekom posvetio Kenu Louču, najkontroverznijem britanskom filmskom stvaraocu današnjice. Loučova prepoznatljiva, socijalno osvešćena režija oduvek je slala radikalne političke poruke i znala da uzdrma kako auditorijum tako i politički milje. Za ovu priliku, Kinoteka će iz svog trezora predstaviti i prvu Loučovu ekranizaciju, "Poor Cow" iz 1967, kada je autor bio na vrhuncu svoje televizijske slave.

Program FEST-a za sredu:

Dom sindikata:

12.30 "Ništa lično" (program Iskreno iz Rusije)
15.00 "Kutije" (Mapa)
17.30 "Drugi" (Mapa)
20.00 "Ruski trougao" (Evropa van Evrope)
22.30 "Neupotrebljivo" (FantAzija)

Centar "Sava":

12.00"Ljubav u doba kolere" (Horizonti)
14.30 "Bivša ljubavnica" (Horizonti)
17.00 "Hiljadu godina dobrih molitvi" (Mapa)
19.30 "Zavet" (Horizonti)
22.00 "Voz za Daržiling" (Horizonti)

Dvorana KCB:

13.00 "Jaje" (Evropa van Evrope)
15.30 "Čudesan grad" (FantAzija)
18.00 "Neo-Lounge" (Činjenice i Slagalice)
20.30 "Jednostavne stvari" (Iskreno iz Rusije)
23.00 "Barselona - jedna mapa " (Mapa)

Kinoteka:

15.00 "Porodični život"
17.30 "Kes"
20.00 "Poor cow"

Šesti po redu festivalski dan većini ljubitelja FEST-a verovatno je u znaku srpske premijere još uvek novog filma Emira Kusturice "Zavet". Naš slavni reditelj, dvostruki kanski pobednik i vlasnik par venecijanskih lavova, nakon Kana, predstavlja se i publici FEST-a, tri godine posle svog prethodnog ostvarenja "Život je čudo". Kusturičina prepoznatljiva estetika, njegova iskrenost, zaljubljenost i radoznalost koje varniče sa velikog platna sigurno će Vas pronaći i ovog puta i odvesti u priču o Canetu i dedinom zavetu.

Film kineskog reditelja Đang-ke Đa "Neupotrebljivo", rezervisan je za one koji su zaista odani umetnosti, ne samo filmskoj, već i primenjenoj. Ovo nezavisno ostvarenje dobitnik je nagrade venecijanskog festivala za dokumentarni film, sa zapaženim učešćem i na festivalima u Torontu i Njujorku. Film je u stvari triptih. Tri portreta odeće.

"Razoružavajućom jednostavnošću, otkrivajući dubinu emocija i stvaralačkog procesa" Đang-ke nam donosi ta tri portreta. Oni nastaju na tri raziličita mesta, pod fluoroscentnim lampama izrabljivačke fabrike s kraja Kine, u pariskom ateljeu etablirane kineske dizajnerke i u maloj šnajderskoj radionici zablaćenoj u rudarsku bestragiju.

Sa Đang-ke Đaovim filmom, možda i prebolimo ovogodišnje odsustvo Vong Kar Vaija.

Veče šestog festivalskog dana pametno uložite u film američkog reditelja Vesa Andersona "Voz za Daržiling". Zbog ovakvih filmova FEST i postoji. Ako Vam za preporuku nisu dovoljni rediteljski potpis, Roman Kopola kao ko-scenarista, sjajne kritike sa Venecije, Tokija i Njujorka, pa ni MONDO, onda će to svakako biti suluda radnja filma.

Trojica braće Amerikanaca, koji nisu progovorili jedan s drugim već godinu dana, kreću na putovanje vozom, dakle vozom po Indiji s namerom da pronađu sebe i ponovo se zbliže. Ali zašto se onda braći okrenuo put naglavačke i koja je uloga pustinjske vrućine, indijskog sirupa protiv kašlja, štampača, jedanaest kofera i mašine za plastificiranje u svemu tome?

Još jedno pitanje: Da li ste na FEST-u?

(Aleksandar Stefanović za MONDO/FEST)