КЛИНЦИ КОЈИ СУ ТУКЛИ ПАНЧИЋА И ОТПОР
Пише: ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ
четвртак, 05 август 2010 09:43

Истог дана кад је металном шипком у градском аутобусу напао Теофила Панчића, један од двојице ухапшених клинаца записао је на свом Фејсбук-профилу: Ако је освета грех, ми у паклу горећемо. Не бих сад мерио мисаону дубину реченице 19-годишњег Данила Жуже, али не бих је ни отписао као интернетску бесмислицу једног обичног насилника.

Са Фејсбук профила отвара нам се фоторобот Жуже и његовог другара Милоша Младеновића (1: они се сматрају припадницима десничарских организација; пале се на српство и отаџбину; не воле Роме и педере; булазне о раси; воле да попију; свет деле на навијаче и пичкице и бирају ове прве; свој животни избор разумеју као питање између теретане и дроге, где кажу да слабо тело не пружа отпор; не пале се на скупа одела и лепше им је у треши...


И још: Жужа и Младеновић немају криминални досије и кажу да су Панчића напали зато што их је нервирао својим јавним политичким ставовима. О чему нам сведоче њихова годишта? Када су њих двојица рођени, у Србији је почињао пакао; када су видели како убијају НАТО бомбе, већ су ишли у школу; када су почели да разумевају свет, видели су невиђену транзициону пљачку; када су почели да схватају политички језик, разумели су да на сцени нема никога ко би заступао њихове интересе, и да су сви ту само да би њих двојицу издали и продали као јефтину радну снагу.

Када човек у тим годинама то схвати, мора да осети и ону тескобу која га раздире када се нађе између крајњих тачака ропског пристајања на непоштене услове у којима не може да победи и насиља као језика радикалног непристајања на то. Када су се определили за ово друго, између њих и друштвене маргине није стајало ништа. Када су схватили где су, насиље је, ма колико неприхватљиво, постало једини језик за испољавање њиховог става. И то је генерација клинаца која је израсла у капитулантским двехиљадитим, то нема везе са насилним 90-им, деценијом која се овде пословично проглашава кривом за све.

КАРАЏИЋЕВ ПОУЧАК

Шта кажете, десничари, насилници - идеалан предложак за нову друштвену хистерију? А да има ко је и за то плаћен, указао се ноторни Марко Караџић, државни секретар у Министарству за људска права, и објаснио како би он то решио. Дакле, нема дилеме за Караџића - човека који се пре неки месец јавио као жртва десничара који су му опљачкали стан, па је заћутао кад су ухапшени људи који су, осим његовог, одували још гомилу станова. Дакле, осим што пљачкају станове, десничарске организације су, по Караџићу, легло мржње и највећи проблем овог друштва. Даље каже да је то још један доказ да би те организације требало забранити, што, наравно, неће бити довољно, него би и њихове припаднике требало оштро кажњавати и видети ко су им налогодавци и финансијери (сумња се на опозицију). Просвећени Караџић каже да треба образовати децу да не чине насиље, и то тако што ћемо, каже, ставити у уџбенике Слобину слику и испод ње написати да је то злочинац који је запалио све за шта смо уопште чули да је икада горело.

Лично бих том луцидном денацификаторском ставу додао још само две ствари које Караџић није стигао: свакако би требало на сваког пребијеног припадника ове марионетске елите хапсити и стрељати сто припадника деснице, насумично одабраних, и, кад већ истичемо важност образовања, држим како би било упутно одвајати српску децу од мајки већ у породилишту и образовати их без рђавог родитељског утицаја, где ће лакше разумети кога се има сматрати злочинцем, а кога херојем. Истина, то се некада звало данак у крви, али данас то није исто, данас би томе био адекватнији назив стварање повољних услова за формирање и раст, што би се у пољопривреди звало прскање.

Хајде сада да видимо шта је овој двојици клинаца могло да смета код Панчића. Нешто не верујем да су куповали Време и читали његове колумне. Пре ће бити да је ту радило Панчићево појављивање на телевизијама и плашим се да ће бити како су чак и они разумели да данашњи српски меинстрим, и политички и медијски, сопствени народ све упадљивије гледа очима његових непријатеља и да, кад год Србија има неки спор са странцима, увек непогрешиво бране став странаца.

Е сад, зашто су клинци међу толикима који исповедају сличне ставове тукли Панчића, зашто нису тукли Караџића или, рецимо, Бориса Тадића? Панчића су погодном метом учинила три разлога. Први, човек, рекао бих, пише из уверења, што га прилично одваја од већег дела те елите, који углавном ради из сопственог конформизма. Зато је и сугестивнији и јуродивији од већине из тог меинстрима и самим тим више нервира оне којима се не допада. Друго, као нетипичан представник врсте и човек који не ради само за кинту, Панчић је могао бити мање свестан опасности, па је самим тим био изложенији као један од ретких из те феле који се може срести у градском превозу. И, треће, Панчића ће тешко физички заменити с неким, што га такође чини рањивим. Зато сам прилично сигуран да је Панчић због своје доступности, наравно незаслужено, добио батине у име свих попут њега. Или су то биле батине суштински намењене неком другом, рецимо Борису Тадићу, јер сам убеђен да чак и ови клинци знају да им је Борис више крив што им младост пролази овако него голоруки Теофил.

Када сам ту тезу изнео свом пријатељу наклоњеном Теофиловом погледу на свет, он ми је одговорио: Али мораш да признаш да батине и претње добијају само људи ове политичке опције. Потпуно тачно, али зашто? Зашто би, на пример, неко тукао Светлану Васовић, ако се сложимо да је она из друге опције, кад просто можеш да је елегантно отпустиш и не даш јој да пише. Зашто би тукао толике новинаре који не мисле као Теофил кад можеш да их растераш, да им угасиш новине, поделиш отказе, да их оставиш без егзистенције. И кад им све то заиста и радиш. Елем, овом врстом насиља наши медији се углавном не баве јер га сами проводе, али се баве насиљем очајника, које је суштински реактивно.

ОКУПАЦИОНА ЕЛИТА

Конверзијом Томе Николића, пројектованом маргинализацијом Коштунице, неподношљивим терором у медијима и затварањем целог друштвеног и културног простора за све што себе доживљава десно од центра оставило је на маргини један веома широк слој грађана. Зашто је то урађено? Зато што је то слој који поставља питање да ли је ово што се догађа велико национално понижење Србије, њена привредна колонизација и ментално преумљење. Зато што странци, за чији рачун се све то ради, схватају да са тог простора десно од центра долази свако противљење таквој Србији какву замишљају Панчић, Караџић и екипа. Странци, који су потпуно овладали политичком, медијском и друштвеном сценом и који суштински нису заинтересовани за грађане Србије, неће се бавити трицама попут те како је тај чврсто затворени лонац прошиштао на Панчићевој глави. А и када се то деси, они имају решење: убаце 50 центи у Марка Караџића или кога већ и тај каже како је језик насиља неприхватљив и како се све оно што је десно од центра има сматрати друштвено искљученим. Па сад, ко неће тако, нема посла, нема политичког организовања, нема животног простора. Тада наравно, следи тај позив на конверзију који се зове схватањем реланости и образовањем, а за оне који неће да се образују, има и суд и затвор.

Хајде да пристанемо начас да је Караџић у праву и да су, рецимо, Жужа и Младеновић сјајно образовани противници насиља. Рецимо и да им је то образовање дало одређену мекоћу у разумевању света и политике, да нису радикални десничари, него рецимо људи са десног центра, да су евроскептици, да се плаше да је Србија постала страна колонија и да је на рђавом путу. И да су уз то још вични перу. Где би њих двојица могли да испоље свој такав политички став, у којој српској партији, на којој телевизији би могли да говоре, у којим новинама да пишу? Нигде.

И зато, када су тукли Теофила, клинци су грешком нашли некога кога су идентификовали са влашћу, са једном заштићеном врстом, што овај није јер га не би нашли у јавном превозу. И то је мени крунски доказ како је Панчић добио батине уместо Бориса ил неког сличног. Али то је и крунски доказ да су Марко Караџић и сва та локална окупациона каста главни проблем Србије, а да су клинци који их јуре по улицама само последица, и то не бих рекао незаслужена.

Дакле овако, кад већ хоћете Тому да тако бедно образујете, ОК, имаћете Тому на својој страни, али ћете онај део клинаца који је некад Томи веровао имати и против себе и против Томе, и то љућих и радикалнијих него што је Тома икад био. Ако хоћете да маргинализујете Воју, свака част, успели сте, и већ знам људе који, захваљујући сатанизацији Војине странке, неће гласати за њега, али ће веровати како су једини пункт отпора страној окупацији навијачи. ОК, ухапсите и навијача који је певао подругљиву песму Бранкици Станковић, још једном примерку те окупационе медијске елите, и срамотно га осудите на 16 месеци, али гомили клинаца то ће само појачати уверење да је бити солидаран с њим демонстрација противљења једној окупационој класи. Осудите и клинце који су тукли Теофила на најстроже казне, и што их оштрије казните, други клинци ће боље знати где да нађу пунктове отпора овоме што их испуњава несрећом и понижењем.

Јер ово није рђава власт, ово је језовита кулминација једног система устројеног 2000. године. Када видим странце, који нам кидају земљу и који се дефинитивно не понашају као наши пријатељи, када их видим колико су дубоко ушли у контролу српске друштвене сцене, када у својим рукама држе и власт и опозицију, када истовремено производе и денацификаторе и нацисте, када под контролу стављају и меинстрим и алтернативу, када утичу на режимске новине и када покрећу опозиционе сајтове, тада се експлозија мора догодити, и тада та експлозија јесте само питање времена и неумитних друштвених законитости. И када тако бедно купите елиту, имаћете против себе маргину, дакле ову децу која су, колико год насилна и неконтролисана, шпиц једног отпора који ће расти у вери да, ако је освета грех, ни пакао му неће тешко пасти.

NoviStandard