Evo, pošto skoro i da nema aktivnosti na forumu književnosti, odlučio sam da postavim ovde prvo poglavlje mog prvog, i zasad nezavršenog romana(98 strana A4 formata u Word-u 2007 dosad) na razmatranje društvu sa vojvodina cafea. Ovo prvo poglavlje mog romana "Anđeo" je ujedno i najkraće(drugo poglavlje ima 29, a treće 38 strana.) i ustvari je neki uvod u celu priču. Pa, da ne razglabam više, evo ga:
I
Metatron stajaše na litici pored mora i gledaše u krvavo crveni zalazak sunca.I mislio je kako izgleda mu to kao da sunce u vodi se rastapa. Duga njegova kosa zlatna na slanom morskom vetru viorila se kao i odora njegova snežnobela. Stajao tu je, od jutra ranog i izlaska sunca koji on gledao je isto ovako pomno, kao i sada što spuštanje njegovo pod horizont posmatra. Voleo je on, da dolazi ovde ,i sunčevo putovanje preko neba plavoga posmatra, al ne znaše zašto. Bilo je svetova sa sa lepšim suncima, i njihovim izlascima I zalascima, al on ipak najviše voleše da ih ovde gleda. I oduvek, baš na mesto ovo, na svetu ovom, on dolazio je. I otkad svestan je sebe samoga kao Metatrona, on ovo mesto, i ovaj sunca zalazak voleo je. I dok po ko zna koji put, on pitaše se zašto, vetar morski prestade da duva. A on, trenutka istog znaše zašto. ‘‘Pozdrav tebi ,Metatrone zlatokosi, zlatooki, od angela svih najmoćniji, glasniče božji, među stvorenjima njegovim.’’ reče glas duboki i mračni, iza leđa njegovih. ‘‘Pozdrav tebi Azraele, pomoćniče boga, drugi arhangele smrti, zadnji od arhangela sedam, sa četiri lica i četiri hiljade krila,ti čije telo od onoliko očiju i jezika sastavljeno je, koliko smrtih bića u univerzumu ima, koji na četvrtom nebu obitavaš, koji u knjigu svoju imena svih koji rode se upisuješ, i brišeš ih kad nazad u zemlju od koje stvoreni su odu, koji svakom biću božijem na kraju presudiš, i koji zadnji na kraju umrećeš.’’ odgovori mu u dahu jednom Metatron, glasom zvonkim i čistim koji lepši je od bilo kojeg ljudskog. A takvi su glasovi angela svih, a njegov od svih najlepši, nadmašen samo glasovima šestokrilih serufima šest, koji stoje pored trona boga svemoćnog, večno pevajući mu u slavu njegovu.
וןרטטמ
Osvrnu se Metatron i pogleda Azraela koji izgledaše kao čovek običan. Čemerna kosa padala mu je do struka, a beše visok, i gledaše u Metatrona očima crnjim od noći. A ako neko zagledao bi se u njih, beskrajni ambis mračni, i prazninu u njima video bi. ‘‘Opet, Metatrone, nalazim te ovde, kao što i mnogo puta dosad nalazio sam te.’’ Reče arhangel smrti glasom koji zvučao je kao vapaj hiljada duša prokletih, što oglašavaju se iz rupe paklene. Jedini među svim angelima koji imao je glas od kojeg bi smrtnici svi poželeli da nikada više ne čuju ništa, osim tišine večne, bio je on.
וןרטטמ
Metatron pogleda u lice smrti očima svojim, boje ćilibara, pa reče mu ’’A što tebe briga je za to što dolazim ovde ja?’’ a Azrael nasmeja mu se kraičkom usana svojih boje krvi i odgovori mu ’’Znaš i sam, da angeli iz raja ne mogu u svet silaziti bez dozvole boga svemoćnog. A ti nikad ga ne pitaš, već siđeš sam ovde iako znaš da ne smeš. A ja uvek poslat sam da vratim te, angele svojeglavi.’’ ’’Znam Azrele mračni ja to. Ali ja boga ne bojim se, kao ostali angeli. Jer znadeš i ti da ja usred raja sedeo sam, iako zabranjeno je to, i da zbog prekršaja tog šezdeset udaraca plamenim štapom dobio sam, a nijednom jauknuo nisam, iako bolelo je kao da meso od kože i kostiju odvajaju mi. A i dalje njega ne bojim se,kao ti što ga se bojiš, iako si ti sama smrt.’’ ’’Od svih angela Metatrone, ti najveći bogohulnik si, i stalno to dokazuješ, a ipak stvoritelj naš, sa neba nije te bacio. Zašto tebi on povlađuje, kao nijednom stvorenju svojem, nikad mi jasno neće biti.’’ Osmehnu se Metatron, dok iza njega, zadnji zraci sunca nestajali su ispod horizonta.
וןרטטמ
‘‘Ja jedini od angela svih jednom davno čovek sam bio. A kada ljudsko moje telo u zemlju iz koje nastalo je vratilo se, bog svemoćni u angela svojeg pretvorio me je. Šta to u životu mom uradio sam, da zaslužim takvu čast, ne znam, jer sećanje moje izbrisano je, ali verovatno zbog toga bog povlađuje mi više, nego bilo kojem angelu svom.’’ Reče Metatron arhangelu smrti koji već znaše sve to, jer on zna sudbine svih bića smrtnih. A od njega samo bog zna više. ‘‘To verovatno istina je angele vatrena pogleda, I voleo bih da mogu ti reći zašto, jer sve o životu tvojem znam, ali nije mi dato ni dozvoljeno da uradim to.’’ Azrael mu reče, sa setom u glasu ‘‘Besmrtni Arhangel smrti božjeg gneva se boji, a smrtnici puki ne plaše ga se, I rade kako im je volja.’’ ‘‘Al oni nikad nisu boga videli, i moć njegovu osetili kao ja što sam!’’ ‘‘Zar nisu? A šta sa prvo dvoje ljudi? Na svakom od devet hiljada svetova na kojima sada ljudi žive, bog prvo stvori dvoje – muškarca od zemlje I ženu od rebra muškarčevog. I zabrani im da jedu voće jedne vrste, a hiljadu drugih dade im da jedu. A oni na svakom svetu oglušiše se na zapovest tu, iako znali su koliki će biti gnev božji. Te nemađeš prava ti da govoriš tako, kako malopre govorio si.’’ A Azrael na reč ovu utihnu. A kad ponovo progovori, već noć je bila počela, i sunce mesec je na nebu zamenio, a njegove reči bejahu ‘‘Priznajem grešku moju Metatrone, najlepši angele božji. Smrtnici obični više hrabrosti od mene imaju. Al šta tu mogu ja kad stvorio me je moj gospodar da budem pokoran njemu. Ti jednom smrtnik bio si, pa i dalje tu samovolju kao oni imaš. Al pođi samnom sada, jer pozvao te je on k’ sebi, i zato ja došao sam po tebe. Video si sunca zalazak koji tolko voliš, pa valjda možeš sad da se vratiš samnom na peto nebo, a onda da sam odeš do sedmog gde obitava gospodar naš, jer ja dalje od petog nesmem.’’ Metatron pogleda u nebo zvezdano svojim očima plamtećim misleći šta da Azraelu rekne, a kad odluči reče ’’Poći ću s’ tobom Azraele nazad na nebo sad,al ako obmanuo si me, sledeći put neću pasti na isti trik.’’ ’’Nije obmana Metatrone, stvarno te je gospod bog naš zvao, jel hoće nešto važno da ti rekne. No, i sam ćeš se uverit u to kad dođeš pred tron njegov.’’ ’’Ta krenimo onda.’’ reče mu Metatron pa obojica nestadoše – Metatron u bljesku svetla sunčevog, a arhangel smrti rasprši se u crnome dimu, crnjem od same noći.
Ajde, prospite kritike, i dobre i loše. Samo da budu konstruktivne. Ako mislite da je loše, kažite i zašto. Isto važi i za obrnuto - ako vam se sviđa, recite zašto. Pa....nemam više šta da kažem....krenite s komentarima...(samo nemojte da budete mnogo grubi.....da me ne rasplačete....)
PS: וןרטטמ je Metatron na hebrejskom.
PSS: Ako neko ne zna, Hebrejski je jezik kojim je pisan stari zavet, i tora, i to je maternji jezik jevreja.
Citat
prvi utisak o ovom poglavlju je da puno toga ne štima 
po mom mišljenju,no nemoj da te to obeshrabri 
.Prvo,moraš dobro proučiti činjenice i zapise koji postoje o Metatronu i Azraelu pa onda krenuti da pišeš o njima a da to ne bude puko prepisivanje.Drugo,ukoliko želiš da ih promeniš, gledaj da za to postoji dobar osnov u smislu da iz nekih mitova,legendi ili sl. pokušaš da ih prikažeš iz nekog drugog ugla.Treće,obojica se pojavljuju u judaizmu ali isto tako i u hrišćanstvu i u islamu,nemoj to da prenebregneš.Četvrto,poslednjih godina,naročito na zapadu je napisano mnogo knjiga slične tematike tako da bi bilo loše da tvoj roman bude samo još jedna u nizu varijacija na datu temu.Peto,tvoj stil pisanja i izražavanja je u nekim delovima u totalnom neskladu,poradi na tome,gledaj da i kad je recimo, jedna rečenica u prošlom a sledeća u budućem vremenu, imaju smisla,da to bude čitljivo široj populaciji.Šesto,isuviše opširni pojedini delovi a nema potrebe za tim,bolje da neke opise sažmeš u par rečenica jer će biti efektnije od opisivanja u beskraj.I to je otprilike to,od mene.Nisam isuviše kompetentna ali isto tako nisam ni laik i stoga želim da ove predloge ili zamerke shvatiš kao konstruktivne.U svakom slučaju radi i dalje na romanu,nadam se da će ugledati svetlost dana za koju godinu 
