Molitva
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 15 od ukupno 42

Tema: Molitva

  1. #1

    Molitva

    O molitvi

    Kako se treba Bogu moliti ?


    Moliti se treba kao o.Jovan Kronštanski.Pažljivo je čitao molitve,na po nekoj reči,osetio je da mu se srce zagrejalo,a u duši razlio mir i radost a posle bi se molio sa osećanjem.

    Postoje četiri stepena molitve:

    1.Prvi stepen je molitva telesna-stajanje,čitanje,pokloni.

    2.Drugi stepen je molitva u kojoj su reči povezane sa umom,u stvari to bi se moglo nazvati "pažljiva molitva".

    3.Treći stepen je kada svaka reč molitve "odjekuje" ne samo u umu,već i u srcu.Na primer,ako se u molitvi izražava neka molba,onda se u srcu oseća silna želja za tim što se traži.Ima se osećanje neodoljive potrebe.

    4.Četvrti stepen je molitva bez reči,stajanje pred Gospodom u miru i potpunoj predanosti Njemu.

    Reči molitve treba izgovarati sa verom da nas Gospod gleda i sluša.Kada za vreme molitve osetite nešto u srcu "uhvatite" to i zadržite se na tome-"stojte" u tome.

    Kada osetimo pogodno raspoloženje možemo prekinuti ćutanje srca vršenjem Isusove Molitve.Ona je u početku glasila:"Gospode Isuse Hriste,Sine Božiji i Reči Božija,Bogorodice radi,smiluj se na mene".Vremenom su je monasi skraćivali i danas ona glasi:"Isuse Sine Božiji,smiluj mi se".

    Ako ne možemo Isusovu molitvu izgovarati sa osećanjem,pokušajmo da svim srcem pripadamo Gospodu kako znamo i umemo.

    Kada budemo uznapredovali u čuvanju srca u nepokolebljivom miru i sabranosti uma u srcu,Bog će nam prema stepenu čežnje ranije ili kasnije,dati dar umnosrdačne molitve.Ona će odjednom početi da se vrši u srcu lako i neosetno kao disanje ili rad srca.Bez prestanka će teći u nama i kada radimo i kada se odmaramo,jedemo,razgovaramo ili spavamo.

    Naporedo sa čuvanjem mira u srcu vežbajte se i u stajanju pred Gospodom.Ovo znači neprestano imati na umu da nas Gospod gleda.S njim treba da ustajemo,ležemo,da radimo,jedemo,hodamo.

    Gospod je sav,svuda i u svemu.

    Gospod je sila koja pokreće život svake tvari,ustrojava poredak u vasioni,daje lepotu tvorevini,promišlja o svemu i prebiva u srcu čovekovom.

    Čovek će unutra u sebi naći Carstvo Božije:"Siđi u svoje srce i naći ćeš u njemu lestvicu za penjanje u Carstvo Božije",savetuje Isak Sirin.

    Pravoslavni molitvenik


    molitva u svako doba dana i noći

    Hriste Bože,kome se u svako vreme i na svaki čas poklanjaju na nebu i na zemlji,i koga slave
    Dugotrpeljivi,Mnogomilostivi,Mnogomilosrdni,Koji pravednike ljubiš i grešnike miluješ
    Koji sve zoveš na spasenje,radi obećanja budućih dobara;
    Sam,Gospode,primi i naše molitve u ovom času
    i upravi život naš po zapovestima tvojim:
    duše naše osveti,tela očisti,želje ispravi,misli očisti
    i izbavi nas od svake nevolje,zla i bolesti.
    Ogradi nas svetim Tvojim Anđelima,da njima čuvani i rukovođeni,
    dostignemo u jedinstvo vere i u poznanje nepristupne slave Tvoje,
    jer si Ti blagosloven u vekove vekova.Amin.

  2. #2

    Odgovor: Molitva

    MAJČINA MOLITVA

    Oče sveti,Besmrtni,iz Koga izlazi sva dobrota i blagost,
    skrušeno Ti se molim za decu koju Si mi podario da rodim.

    Sačuvaj ih u Tvojoj milosti i svetosti,da bi se ime Tvoje proslavljalo u njima.

    Uputi me Tvojom milošću,kako da ih podignem za slavljenje Tvoga Svetog Imena,
    a na korist ostalih ljudi.

    Obdari me potrebnim strpljenjem i darom za to.

    O Gospode,prosveti razum moje dece Tvojom Premudrošću
    da nauče dušom i mišlju da Tebe vole.

    Usadi u srca njihova strah i odvratnost prema svakom poroku,
    da bi mogli ići pravim putem bez grešnosti.

    Ukrasi duše njihove čistotom,dobrotom,poniznošću,
    marljivošću,strpljenjem i svakom vrlinom.

    Čuvaj usne njihove od svake klevete i laži.

    Blagoslovi moju decu,da bi mogla napredovati u vrlinama i svetosti,
    i rasti pod Tvojom zaštitom,a u ljubavi poštenih ljudi.

    Neka bi njihovi Anđeli čuvari,bili sa njima i čuvali ih u mladosti,
    od varljivih pomisli,zlih i grešnih kušanja ovoga sveta
    i od zamki svih nečistih duhova.

    A kad moja deca pogreše pred Tobom ne okreni Svoje Lice od njih,
    nego prema Tvome velikom milosrđu,budi milostiv i njima,
    jer si ti jedini,koji čistiš ljude od svakoga greha.

    Nagradi moju decu ovim zemaljskim dobrima,
    i svim što im je potrebno za spasenje.

    Sačuvaj ih od razjarenosti,gneva,nesreće,zla i muka kroz sve dane života njihovog.

    O Dobri Gospode ja Ti se molim,nagradi i mene radošću i veseljem od moje dece.

    Sačuvaj me u čestitosti i pravednosti da sa svojom decom mogu stati pred Tebe,
    u dan Strašnoga Suda Tvoga,i da ti bez straha kažem:
    Evo me Gospode,sa decom koju si mi dao,da zajedno sa njima veličam
    Tvoje najsvetije Ime Oca i Sina i Svetoga Duha,
    sve dok traje ovog Sveta Amin.

  3. #3

    Odgovor: Molitva

    ( po Mateju gl.6. od 5-8 )

    " I kada se moliš Bogu, ne budi kao licemeri, koji rado po zbornicama i na raskršću po ulicama stoje i mole se da ih vide ljudi.
    Zaista vam kažem da su primili platu svoju.
    A ti kada se moliš, uđi u sobu svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se ocu svojemu koji je u tajnosti; I otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.
    A kada se molite, ne govorite mnogo, kao neznabošci; jer oni misle da će za mnoge reči svoje biti uslišeni.
    Vi dakle ne budite kao oni; jer zna otac vaš šta vam treba pre molitve vaše."

    jedna molitva:

    -Oče, koliku sigurnost mi daje znanje da se ti ponašaš prema istim principima koji važe i za mene.
    Ja sam u rukama Boga koji voli, pun je istine i jeste postojan.
    Hvala Ti, Oče.
    Savladan sam divljenjem, ljubavlju i hvalom. Amin.
    Poruku je izmenio ser_gogsy, 08.04.2008 u 13:51 Razlog: dodatak

  4. #4

    Odgovor: Molitva

    Gospode Bože naš,što sagreših ovog dana,delom,rečju i mišlju
    oprosti mi kao blag i čovekoljubiv.
    Podari mi miran i tih san;pošalji mi svog Anđela čuvara
    koji me zaklanja i čuva od svakoga zla.
    Jer si Ti čuvar duša i tela naših.i Tebi slavu uznosimo,
    Ocu i Sinu i Svetome Duhu,sada i uvek kroza sve vekove.
    Amin.

  5. #5

    01 Odgovor: Molitva







    ISUSOVA MOLITVA NA MASLINSKOJ GORI

    Posle Tajne Večere Isus odlazi na Maslinsku goru sa jedanaestoricom apostola,
    Juda ih ranije napusti. Na Maslinskoj gori Hristos se tri puta moli Bogu, i obraća rečima:
    Oče moj, ako je moguće neka me mimoiđe ova čaša; ali ne kako ja hoću nego kako ti
    (Matej 26;39).
    Ovim rečima Isus se ne moli za ispunjenje ovozemaljskih želja (i da po svaku cenu ostane živ),
    već jedino za ispunjenje Božje volje.







    Na ovaj način On uči sva buduća pokoljenja kako se treba moliti.


  6. #6

    Odgovor: Molitva

    MOLITVA MAJCI BOŽIJOJ

    Majko,Ti znaš moje srce,moju dušu,moj um.Ti znaš sve moje moći.
    Nemoj mi dati veći teret,nego što mogu poneti.I daj mi snagu,da ponesem ono što moram.

    Majko,Ti vidiš moju dušu,i sve u njoj.Ti vidiš moje srce.Ti vidiš i ono što ja ne vidim.
    I ono za šta i ne slutim,da postoji u meni.Molim te smiluj se.Pokaži mi put da ne pogrešim.

    Majko,molim Te,daj mi snagu da pobedim ono najgore u meni.U svakom od nas.

  7. #7

    Odgovor: Molitva

    O TAJANSTVENOM ĆUTANJU

    Tvoje ćutanje neka bude tajno,u tvom srcu.
    Spolja neka se ne primećuje da ćutiš,neka to za druge,ostane tajna.
    Čim izgovoriš nekoliko reči,kradom u sebi,uputi molitve Gospodu,za sve ljude.
    Tajno u svom srcu,sa ljubavlju,prigrli čitavo bratstvo,celokupnu Crkvu.
    Nemoj nastojati da odstraniš ili ispraviš,slabosti drugoga.
    Zavoli ga sa svim njegovim slabostima.Gospod će se za te slabosti postarati.

    Svoje ćutanje osveti molitvom,da ne bi ostalo jalovo i besplodno.


    Starac Porfirije

  8. #8

    Odgovor: Molitva

    Biblija tvrdi: "Da će svako ko prizove Ime Gospodnje biti spašen." Dakle, ako si Ga zamolio da uđe u tvoj život, i ako veruješ da je On umro da bi te spasio, onda si sada postao Hristov sledbenik i određen si za nebo.

    Nebeski Oče,
    ja znam i priznajem da sam grešan i da trebam Tvoj oproštaj.

    Ja verujem da je Tvoj Sin Isus umro umesto mene,
    da je podneo kaznu zbog mojih greha,
    da je ustao iz mrtvih radi mog spasenja.

    Ja želim da napustim moj grešan i poročan način života,
    i zato Te molim Gospode Isuse, da dođeš u moj život kao moj Spasitelj
    i moj Gospod.

    U Ime Isusovo ja se molim. Amin.

  9. #9

    Odgovor: Molitva

    SIMBOL VERE

    Verujem u jednoga Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog. I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Jedinorodnog, od Oca rodjenog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, rodjenog, a ne stvorenog, jednosušnog Ocu, kroz koga je sve postalo; Koji je radi nas ljudi i radi našega spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao čovek;
    I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i pogreben;
    I Koji vaskrasao u treći dan, po Pismu;
    I Koji se vazneo na nebesa i sedi sa desne strane Oca;
    I Koji će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima, njegovom Carstvu neće biti kraja.
    I u Duha Svetoga, Gospoda, životvornoga, Koji od Oca ishodi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi, Koji je govorio kroz proroke.
    I u jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu. Ispovedam jedno krštenje za opraštenje grhova. čekam vaskrsenje mrtvih.
    I život budućeg veka.
    Amin.
    Ko je mene poznavao, ni pakao mu neće teško pasti.

  10. #10

    Odgovor: Molitva

    MOLITVA ANĐELU ČUVARU

    Sveti Anđele,koji stojiš uz moju jadnu dušu i gledaš moj strasni život,
    ne ostavi me grešnoga,niti odstupi od mene zbog moje neuzdržljivosti.
    Ne daj mesta zlom demonu da ovlada mnome,pomoću nasilja ovog smrtnog tela.
    Ojačaj moju bednu i slabu ruku,i uputi me na put spasenja.
    O Sveti Anđele Božiji,čuvaru i pokrovitelju,moje jadne duše i tela,
    oprosti mi sve čime Te uvredih u sve dane života svoga;
    i ako što sagreših i ove prošle noći,zaštiti me danas,i sačuvaj me od svakog iskušenja đavolskog,
    da ne bih nikakvim grehom prognevio Boga,i moli se za mene,
    da me učvrsti u strahu Svome i pokaže me dostojnim slugom Svoje dobrote.
    Amin.

  11. #11

    Odgovor: Molitva

    О МОЛИТВИ


    Патријарх српски ПАВЛЕ


    Молитва је побожно управљање душе човекове Богу, или беседа срца са Богом, кроз коју, представљајући невидљиво Бога пред собом, човек излива пред Њим осећања своје душе. Она је уздизање ума и срца Богу; њоме човек узлеће у хорове анђела и постаје учесник њиховог блаженства. Молитва је тамјан најпријатнији Богу, најсигурнији мост за прелаз преко искушења таласа живота, необорива стена свих који верују, мирно пристаниште, Божанска одећа која облачи душу великом добротом и лепотом. Молитва је мати свих добрих дела, чуварка чистоте тела (невиности), печат девојаштва, сигурна ограда против свих лукавстава вечитог непријатеља нашег - ђавола. Гони непријатеље именом Христовим, јер јачег од овог средства нема ни на небу ни на земљи. Молитва је утврђење света, умилостивљење Бога за грехе, пристаниште које таласи не могу обурвати, просвећење ума, секира очајању, разбијање туге, рађање наде, ублажавање гнева, заступница свих којима се суди, радост оних који су у тамници, спасење онима који гину. Она је кита учинила да постане дом Јонин, Језекију је вратила од врата смртних животу, вавилонским младићима пламен је претворила у росу. Молитвом је свети Илија затворио небо, те не паде киша на земљу за три године и шест месеци (Јаков. 5:17). Кад ни сами апостоли нису могли изагнати нечисте духове, Господ им је рекао: Овај се род изгони само молитвом и постом" (Мат.17:21).

    Нема ничег драгоценијег од молитве у животу човечјем. Она и немогуће чини могућим, тешко чини лаким, неугодно претвара у угодно. Молитва је толико потребна човековој души, колико и ваздух дисању. Ко се не моли, тај је лишен разговора са Богом, сличан је неплодном дрвету које се сече и у огањ баца (Мат.7:19).

    "Када управљаш ум и мисли ка небу", вели свети Макарије Велики, "и хоћеш да се сјединиш са Господом, тада велико мноштво злих духова као црни облак надноси се над тобом да би ти спречИли пут небу. Но, као што су стари зидови Јерихона пали од силе Божје, тако ће и сада стене зла, које спречавају ум твој, бити оборене силом Божјом. Кад си на молитви, сети се пред ким стојиш. Буди глув и нем за све Што те окружава, призивај Господа у помоћ и Он ће ти помоћи. Потребно је из корена ишчупати свако осећање гнева и потпуно очистити убиствено осећање телесне жеље, ма чему она била управљена."

    Учитељи Цркве и свети оци саветују да за време молитве сваки има смирење и скрушеност у срцу због својих грехова. Јер, ако човек у срцу не осећа да је грешник, Бог неће услишити његову молитву. То се види и из молитве фарисеја и цариника. Молитва орошена сузама смирења и покајања, одмах бива услишана. Изливајући се из смирене душе она, по речима премудрог Соломона, пробија облаке и не задржава се док не дође до Господа.

    Када је време молитви, не бави се никаквим послом, јер се ђаволи о томе и старају да нас у време молитве забаве каквим било послом. Ако се каквим речима молитве услади твоја душа, продужуј молитву, јер се тада твој анђео хранитељ моли заједно с тобом. Свети Нифонт виде једанпут једног монаха како идући чита молитву. Његова молитва, као пламен огњени, излазећи из уста, дохватала је небо. Монах је ишао, но и анђео Божји ишао је, спроводећи монаха са огњеним копљем у руци, којим је ђаволе одгонио од монаха.

    "Непрестано молите се" рекао је свети апостол, да не паднете у напаст. Непрестана молитва састоји се у томе, не само да се ми свагда молимо, већ стално Бога да се сећамо и осећамо Га увек пред собом како гледа на сва дела, намере и помисли наше. Према томе, дивна је навика обраћати се Господу од срца и кратким молитвама у свакој прилици и послу, у почетку са напр: Боже, помози! Господе, благослови! На крају: Слава Ти, Господе! Благодарим Ти, Боже! У изненадним неприликама, каквом било искушењу: Господе, спаси! Боже, милостив буди мени грешнику! Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме, грешног! Пресвета Богородице, спаси нас!

    Потребно је молити се не само тада, када се осећамо расположени за молитву, него молити се и тада, када немамо тежње ни наклоности за молитву, када нас леност, сан, заборав и остало, удаљује од молитве. Ако, не гледајући на све ово тамно збориште препрека, принуђавамо себе и боримо се са собом у молитви, таква молитва узлеће на небо да би стала пред престо Господњи. Ноћ је врло подесна за усамљену молитву. Тада се све стишава, умирује, а молитва која се узноси Богу у ноћној тишини из дубине срца, бива услишена и на душу се спушта двострука благодат Божја. За време такве молитве свезлобни враг са нарочито великом силом устаје и удара у богомољце многим искушавањем, страхом и напастима, но тада се и благодат Божја умножава ради духовне помоћи.


    По општем мишљењу светих отаца, молитва, као кћи испуњавања заповести Светог Јеванђеља, у исто време је и мати свију врлина.

    Да бисмо се сачували од расејаности ума у молитви, свети оци поручују да се ум - разум што више везује за речи молитве. Отуда, боље је да се молитве читају из молитвеника, а не да се говоре напамет. Ово нарочито важи за почетнике и слабе. Зато у Православној цркви све што се чита или пева обично, ма како се знало напамет, пева се читајући из књиге. Овако удубљен ум у молитвене речи лако не бежи на разне стране. Ако ум не може да се задржи и удуби у речи светих отаца, онда треба тихо читати на глас колико да сам себе чујеш. Нарочито оваква молитва вреди кад се молиш насамо.

    У молитви не треба много напрезати своје живце, нити сувише дубоко уздисати, увлачећи ваздух, нити главу држати подигнуту и забачену, јер је све то штетно. Ваља се тихо молити, с дубоким, али нечујним уздасима, оборене главе земљи, смирено, а с времена на време бацити поглед на свете иконе, као они који се стварно осећају грешни пред Богом.

    У друштву наша молитва треба да буде нечујна, да ничију молитву не би реметила.

    Ако би у молитви твој ум ишао на разне стране, а не небу и Богу, ипак не падај духом, него га увек враћај и везуј за речи молитвене. Ипак, таква молитва неће остати без плода, ма да и није сва чиста.

    За човека у тузи нема бољег утешитеља од молитве. Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу (Јаков 5:13).

    Болести и остале несреће наше, последица су греха. Зато смо дужни молити Господа да нам опрости грехове, да би заједно с тим исцелио нас и од телесних болести и несрећа земаљских. Када Бог пусти глад, рат, кише у невреме, суше, град, земљотрес и осало, то долази од греха народа. Зато узрок свих зала лежи у нама самима. Отуда опет, јавља се потреба да се молимо Богу за опроштај греха, да би, ослободивши се овога корена свих несрећа, били избављени и од свих природних зала, која на нас долазе у виду страшних природних појава.

    Ако и бива да понеки проси од Бога штогод, а не добије, то може значити: да Бог услишава ту молитву, но по увиђавности својој испитује богомољца у трпљењу, па кад овај издржи трпљење до краја, онда у већој мери добива од Бога оно што је тражио; или значи да богомољац није добио оно за што се молио због тога, што би му то послужило на зло.

    Но молећи се Богу појединачно, насамо, по наредби Господњој (Мат.6:6), не треба сматрати да је то довољно. У разним приликама и потребама живота: рођењу, смрти, женидби, градњи дома, сетви, поласку на дужи пут, болести итд., поред личне молитве, треба се обраћати благодатној и молитвеној помоћи цркве и свештеника, јер Свето Писмо и на то упућује (Јак. 5:14). Уз то не заборављати редовно учествовање на заједничкој молитви у светом храму, што су вршили апостоли и сви свети (Д.ап. 1:14, 12:12), јер је и то воља Божја (Мат. 18:20).

    Не можемо да пропустимо без пажње ни то, да се при молитви треба ограђивати крсним знамењем. Прекрстити се треба правилно, а не као они који, као да се стиде крста Господњега, па мотају пред лицем и грудима, ни прсте правилно не сложивши, ни метнувши их где је одређено. Немарно стављање Крста на себе ожалошћава Господа, и богомољцу се узима за грех. Такав Крст не само да нема никакве силе, но још радује ђаволе, јер тада није најстрашније оружје против њих. Грешник се не плаши толико места казне, колико ђаво дрхће од Крста и у страху бежи, не смејући ни да погледа на његову силу (јер је сила Крста сам Господ Исус Христос) који га пече као огањ. Наоружавши се светим Крстом мученици су ишли без страха на најужасније муке. Светитељи су силом Крста Христовога исцељивали болесне, васкрсавали мртве, без опасности испијали отров, пролазили кроз огањ и воду.

    Један од старих Хришћанских писаца, из првих векова Хришћанске цркве, сведочи да су ондашњи Хришћани, следујући апостолској уредби и предању, при сваком раду или покрету ограђивали себе крсним знаком. То су чинили при поласку, облачећи хаљине, обувајући обућу, при умивању, пред јелом и после јела, ложећи ватру, лежући у постељу, седајући после пута, једном речју: при сваком послу, покрету и догађају. А садашњи Хришћани обузети некаквим стидом, долазећи пријатељу на Славу и седајући за обед, чак и не мисле да се прекрсте, као да не знају шта је рекао Господ: "Јер ко се постиди мене и мојих речи у овом роду прељуботворном и грешном, и Син Човечји постидеће се њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима!" (Марко 8:38 )

  12. #12

    Odgovor: Molitva

    O MOLITVI

    Molitva je voda živa,kojom duša gasi žeđ.
    Svi ljudi imaju potrebu za molitvom,više nego što drveće ima potrebu za vodom.
    Zato što niti drveće može da daje plodove,ukoliko ne upija vodu kroz korenje,niti ćemo mi moći da donosimo skupocene plodove pobožnosti,
    ukoliko se ne napajamo molitvom.
    Zato treba i kada ustanemo iz postelje,da preduhitrimo sunce službom Bogu,
    i kada sedimo za stolom radi obeda,i kada se spremamo za počinak.
    Ili bolje rečeno svakog časa treba da uznosimo molitvu Bogu,
    prelazeći tako pomoću molitve jedan put,koji je jednak dužini dana.

    Sveti Jovan Zlatoust

  13. #13

    Odgovor: Molitva

    Псалам 50

    Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој и по обиљу милосрђа Свога
    очисти безакоње моје. Опери ме добро од безакоња мога и од греха
    мога очисти ме. Јер безакоње своје ја знам и грех је мој стално преда
    мном. Теби јединоме сагреших, и зло пред Тобом учиних, а Ти си
    праведан у речима Својим и чист у суду Своме. Гле, у безакоњима се
    зачех и у гресима роди ме мати моја. Гле, истину љубиш, и јављаш ми
    непознатости и тајности премудрости Своје. Покропи ме исопом и
    очистићу се; умиј ме и бићу бељи од снега. Дај ми да слушам радост и
    весеље, да се прену кости потрвене. Одврати Лице Своје од грехова
    мојих, и сва безакоња моја очисти. Срце чисто сагради у мени, Боже, и
    дух бодар обнови у утроби мојој. Не одгурни ме од Лица Твога, и Духа
    Твога Светог не одузми од мене. Дај ми радост спасења Твога, и духом
    владалачким утврди ме. Научићу безаконике путевима Твојим, и
    безбожници ће се обратити Теби. Избави ме од крви, Боже, Боже
    спасења мога; обрадоваће се језик мој правди Твојој. Господе, отвори
    уста моја и она ће казивати славу Твоју. Јер да си хтео жртве, ја бих Ти
    принео; за жртве паљенице не мариш. Жртва је Богу дух скрушен; срце
    скрушено и смерно Бог неће одбацити. По доброти Својој, Господе, чини
    добро Сиону, и нека се подигну зидови јерусалимски. Тада ће ти бити
    миле жртве правде, приноси и жртве паљенице. Тада ће метати на
    жртвеник Твој теоце.
    Ko je mene poznavao, ni pakao mu neće teško pasti.

  14. #14

    Odgovor: Molitva

    ISUSOVA MOLITVA

    Gospode Sine Božiji,pomiluj me grešnog(grešnu).Amin.


    OČE NAŠ

    Oče naš koji si na nebesima,da se sveti Ime Tvoje,
    da dođe Carstvo Tvoje
    da bude volja Tvoja,i na zemlji kao i na nebu.
    Hleb naš nasušni daj nam danas,
    i oprosti nam dugove naše
    kao što i mi opraštamo dužnicima svojim,
    i ne uvedi nas u iskušenje,no izbavi nas od zla.
    Amin.


    MOLITVA ZA RODITELJE

    O Milostivi Gospode i Bože,koji si zapovedio da poštujem oca i majku
    i zaista si do smrti pokazao skromnu poslušnost Tvojim roditeljima
    iz dubine duše,molim ti se,o Isuse Hriste Bože moj
    čuj moju molitvu i pomiluj roditelje moje,
    koji me podižu u Tvojoj blagodati i ljubavi.
    Zaštiti ih od đavola,opasnosti i bolesti,daruj im zdravlje
    i milostivo izlij na njih Tvoje bogate darove.
    Blagoslovi njihove napore i dela,pomiluj ih po velikoj milosti Tvojoj
    da bi Ti verno služili,i da kroz njih budem i ja dostojan da Te slavim i služim.
    Amin.

  15. #15

    Odgovor: Molitva

    Kazivanje

    По милости Божјој човек сам хришћанин, по делима велики грешник, по звању боготражитељ бескућник који лута из места у место. Од имовине имам само једну торбу на леђима са сувим хлебом и под пазухом Свето Писмо — то је све.
    Двадесет и четврте недеље по Духовима, ушао сам у цркву да се помолим Богу. За време богослужења прочитали су Апостол из посланице Солуњанима, зачало 273, у коме је речено: Молите се Богу без престанка. Те речи су ми се ду-боко урезале у свсст и запитао сам се како је то могућно да се човек моли без престанка, кад свако од нас мора да обав-ља многобројне послове да би се одржао у животу. Потра-жио сам ово место у Светом Писму и својим очима прочитао тачно што сам и чуо: Молите се Богу без престанка (I Сол. 5, 18 ). Молите се Богу духом без престанка (Еф. 6, 18 ). Поди-жите на сваком мјесту свете руке (I Тим, 2, 8 ). Узалуд сам размишљао, нисам могао да схватим шта то значи.
    Шта да радим — мислио сам — где да нађем некога ко би ми ово објаснио? Ићи ћу по црквама у којима про-поведају познати проповедници и ту ћу можда наћи што тражим. Тако кренух на пут. Чуо сам много одличних бе-седа о молитви, али све су се оне састојале само од општих упутстава: шта је молитва, зашто је корисно да се човек моли, који су плодови молитве. Али, како доћи до праве молитве — о томе нико није говорио. Чуо сам једну пропо-вед о сталној молитви духом, али ни ту није речено како да се до ње дође. Тако ми слушање проповеди није пружило оно што сам желео, па сам престао да идем на њих и одлу-чио да с помоћу Божјрм потражим неког ученог и искусног човека који би ми разјаснио ову тајну која ме је тако неодо-љиво привлачила.
    Дуго сам путовао по разним местима, све читајући Свето Писмо и распитујући за неког мудрог и искусног духовника и наставника. После извесног времена рекоше ми да у једном селу већ одавно живи и подвизава се неки господин, да код куће има своју капелу, да никуд не излази и стално се моли Богу или чита духовне књиге. Кад сам то чуо трчећи сам отишао до тога села. Чим сам стигао потражих тога госпо-дина.
    — Шта желиш од мене? упита ме он.
    — Чуо сам да сте мудар и побожан човек, стога вас
    молим, Бога ради, да ми протумачите речи Апостола: Мо-
    лите се Богу без престанка и како се то може научити. Ето
    шта желим да разумем, а што међутим никако не успевам.
    Господин је ћутао и пажљиво ме посматрао. Најзад рече:
    — Стална унутарња молитва је непрестано стремљење
    човековог духа Богу. Да би се у томе успело треба врло че-
    сто тражити од Господа да нас Он научи како да се тако
    молимо. Моли се више и са већом усрдношћу и молитва ће
    те сама научити како она може да постане стална; али за то
    треба много времена.
    Затим ми даде да једем, још ми даде и да понесем на пут, па се опростимо. Али ни овај ми не беше ништа обја-снио.
    Мислио сам, читао, размишљао како сам умео о ономе што ми је онај господин рекао, па ипак било ми је немогућ-но да разумем. Тако сам желео да у томе успем да ноћу нисам могао да спавам. Пошто сам прешао двеста врсти стигох до неког већег града у чијој околини спазих један манастир. У крчми ми рекоше да је старешина манастира добар, побожан и гостопримљив човек, па отидох ка њему. Примио ме је љубазно, понудио да се одморим и дао ми да једем.
    — Оче свети, рекох му, јело ми није потребно, већ бих
    вас молио да ме поучите како да Се спасем?
    — Како да се спасеш? Па ето, живи по заповестима
    Божјим, моли се Богу и бићеш спасен.
    — Чуо сам да се треба непрестано молити, али није ми
    јасно како да се стално молим и чак не могу да разумем
    шта то уопште значи. Оче, преклињем вас, објасните ми то.
    — Не знам, драги брате, како бих ти то разјаснио. Али
    чекај! Имам једну књижицу у којој се о томе говори и он
    изнесе Духовно вашитање унутараег човека од светог Дими-
    трија (Ростовског). Хајде, почитај на овој страни.
    Прочитах следеће:
    „Речи светог апостола: Молите се Богу без престанка,
    односе се на умну молитву, јер ум може увек да буде погру-жен у Богу и да Му се нелрестано моли." — Како то ум може без расејаности да буде увек у Богу
    и да Му се моли без престанка? упитах.
    — То је веома тешко, уколико нам Сам Бог то не дарује,
    рече настојатељ.
    Али ни он ми ништа не објасни.
    Проведох ноћ код њега и сутрадан, пошто му се захва-лих на љубазном гостопримству, наставих пут ни сам не зна-јући куда. Био сам тужан због своје неразборитости, па узех да читам Свето Писмо. Ишао сам тако пет дана и најзад једне вечери сретох неког старца. Изгледало ми је да је ка-луђер. На моје питање одговори ми да је монах и да је ма-настир у коме живи са још неколико монаха на десетак ки-лометара од пута. Затим ме позва да одседнем код њих.
    — Имамо гостионицу и ту примамо богомољце, брине-
    мо се о њима и хранимо их, рече ми он.
    Ни мало ми се није ишло тамо, па му рекох:
    — Мој мир не зависи од стана, већ од духовне поуке;
    хране ми не треба, имам доста сувог хлеба у торби.

    — Али какав то савет тражиш и шта хоћеш да разумеш?
    Хајде, дођи к нама, драги брате, ми имамо искусних стараца
    који ти могу дати духовну поуку и управити те на прави пут
    у светлости Речи Божје и светоотачког учења.
    — Знате шта, оче? Прошло је неких годину дана како
    сам чуо у цркви ону заповест Апостола: Молите се Богу без
    престанка. Не знајући како то да разумем почео сам да чи-
    там Свето Писмо. Ту сам исто тако на много места наишао
    на заповест Божју: молите се без престанка, увек, у свакој
    прилици, на сваком месту, не само за време дневних послова,
    не само када сте будни, већ и у сну: Ја спавам а срце је моје
    будно (Песма над песм. 5, 2 ). То ме је веома изненадило и
    нисам могао да разумем како може тако нешто да се постиг-
    не и како се уопште до тога долази. Нека неодољива жеља
    и радозналост су се пробудили у мени: ни дању ни ноћу те
    ми речи нису избијале из памети. Почео сам да идем по
    црквама, слушао сам проповеди о мо;;;;л;;итви, али колико год
    сам их чуо ни у једној нисам добио савет како да се стално
    молим. Увек је било речи само о припреми за молитву, о
    плодовима молитве, а нико међутим није учио какр да се
    човек непрестано моли и шта уопште таква молитва значи.
    Често сам читао Свето Писмо и њиме проверавао оно што
    сам чуо на проповедима, али ипак нисам успевао да разумем
    шта сам хтео. Од тог времена постао сам некако несигуран
    и неспокојан.
    Старац се прекрсти и поче говорити:
    — Захвали Богу, мили брате, што је открио у теби ту неодољиву силу која те вуче сталној унутарњој молитви. По-знај у томе позив Божји и умири се, јер се кроз то куша твоја покореност Речи Божјој. Дато ти је да разумеш да није мудрост овога света нити празна жеља за сазнањем оно што уводи у небеску светлост — у сталну унутарњу мо-литву — већ напротив, да је пут к томе сиромаштво духа и опит у простоти срца. Није чудо што ниси ништа чуо о суштини саме молитве и што ниси могао да научиш како ћеш доћи до њеног непрестаног деловања. Стварно, много се проповеда о молитви, много се о томе и пише, али сва та расуђивања углавном су заснована на људском мудровању, на схватањима „здравог" разума, а не на личном опиту. Обично се више говори о оном споредном у молитви него о њеној суштини. Једни објашњавају зашто је потребно да се молимо, други говоре о сили последица молитве, трећи о средствима која су потребна за савршену молитву, то јест о свему ономе што је неопходно за праву молитву: о ревно-сти, о пажњи, о топлини срца, о чистоти помисли; о покаја-њу. Али шта је молитва и како је научити — на та, иако најважнија и основна питања, човек врло ретко налази одго-вор код савремених проповедника. То је стога што је одговор на то далеко сложенији од свих њихових објашњења и што он изискује не школско знање, већ мистички доживљај. А што је још много жалосније, сва та сујетна и ситна мудровања наших савремених проповедника чине да се Бог мери људ-ском мером. Многи праве велику грешку кад мисле да при-премне мере и труд рађају молитву, док у стварИ молитва је та која је извор подвига и врлина. Они не праве разлику између узрока и последица молитве чиме умањују силу мо-литве.То је схватање потпуно супротно ономе из Светог Пис-ма у којем Апостол Павле пише: Молим дакле прије свега да се чине молитве (I Тим. 2, 1 ).
    Значи Апостол ставља молитву изнад свега. Од хришћа-нина се траже многа добра дела, али дело молитве је изнад свих других, јер без ње ништа добро не може да се учини. Без честе молитве не можемо наћи пут Богу, не можемо разумети Истину, не можемо распети тело са његовим стра-стима и жељама, не можемо бити просвећеии у срцу свет-лошћу Христовом нити постићи са Њим спасоносно једин-ство. Кажем „без честе молитве", јер савршенство и правил-ност наше молитве не зависе од нас, као што каже и апо-стол Павле: Ми не звамо шта треба тражити (Рим, 8, 26 ). Према томе, само учесталост молитве је оно што зависи од нас и чиме једино можемо доћи до чисте молитве која је мати сваког духовног добра. Стекни мајку и имаћеш и децу, каже свети Исак Сиријанин, научи се прво молитви, па ћеш тек онда стећи све врлине. Али они који се не држе личног опита ни тајанственог учења Светих отаца не познају добро та питања, па о томе мало и говоре.
    Разговарајући тако неосетно се приближисмо пустињ-ској обитељи. Да се не бих одвајао од тог мудрог старца и да бих што пре задовољио своју жељу, пожурио сам да му кажем:
    — Учините ми милост, часни оче, и објасните ми шта
    је то стална унутарња молитва и како се она може нау-
    чити. Видим да ви о томе много из искуства знате.
    Старац се љубазно одазва мојој молби и позва ме к себи.
    — Дођи, даћу ти једну књигу Светих отаца из које ћеш
    лако разумети и уз помоћ Божју научити молитву.
    Уђосмо у његову ћелију и старац ми рече:
    Стална унутарња Исусова молитва јесте непрекидно
    призивање Исусовог имена устима, срцем и мишљу при уве-
    рењу да је Он присутан на сваком месту, у свако доба, па
    чак и за време сна. Она се изражава речима: Господе Исусе
    Христе, помилуј ме!
    Кад се човек навикне на ову молитву
    он осећа утеху и потребу да је стално понавља. После извес-
    ног времена он више не може без ње и она почиње да се
    сама од себе излива.....Старац отвори Добротољубље, изабра један одељак од светог Симеона Новог Богослова и отпоче:
    „Седи насамо ћутећи, погни главу, затвори очи, диши лакше, повуци се духом у срце и сабери ум, то јест своје мисли у срце. Напоредо са дисањем, тихо наглас или у себи изговарај речи: Господе Исусе Христе, помилуј ме. Потруди се да одагнаш све мисли, буди стрпљив и често ово понављај.....
    Читавих недељу дана вежбао сам унутарњу молитву у тишини моје баште, поступајући тачно по саветима старца. У почетку је изгледало да све иде добро. Потом сам почео да осећам јаке тегобе, леност, досаду, несносну поспаност и разне мисли као облаци навалише на мене. Сав жалостаH отишао сам до старца и испричао му како ми је. Он ме је љубазно примио и рекао:
    — То је, мој драги брате, борба коју против тебе води зао дух, јер се он ничег тако не плаши као срдачне молит-ве. Он овим покушава да те омете и одврати од тог посла. Али знај да непријатељ делује по вољи и допуштењу Бож-јем и мери у којој је то за нас корисно. . . . . .
    Старац узе да прелистава по поукама монаха Никифо-ра и поче читати: „Ако и поред својих напора не можеш ући у област срца као што сам те упутио, чини оно што ћу те рећи и с Божјом помоћи, наћи ћеш што тражиш. По-знато ти је да се у нама налази разум (разумна сила).1) Том разуму одузми сваку помисао — што можеш само ако хо-ћеш — и усели у њега молитву: Господе Исусе Христе, по-милуј ме. Потруди се да тим унутарњим призивањем заме-ниш сваку другу мисао и после извесног времена то ће ти сигурно отворити врата срца. Ово је чињеница која је опи-том потврђена". . . . . . . .

    После извесног времена осетио сам да ми молитва сама од себе силази у срце, то јест да моје срце откуцавајући равномерно изговара у себи свете речи. На пример, при првом откуцају: Господе, при другом: Исусе, при трећем: Христе и тако даље. Престао сам да устима говорим молитву и почео пажљиво слушати шта се то у срцу збива. Сетих се да ми је покојни старац говорио о радости коју човек тада осећа. Затим сам почео да осећам лак бол у грудима, а у души толику љубав према Спаситељу, да ми се чинило да када би Он сад стао преда ме, да бих Му се бацио пред ноге, загрлио их и окупао сузама захваљујући Му за утеху коју Својим Именом, по својој милости и љубави, даје недостојном и грешном створењу своме. . . . . . .. .

Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Molitva pomocu brojanica
    Autor swba u forumu Religija
    Odgovora: 30
    Poslednja poruka: 30.10.2010, 21:59
  2. Pesma 'Molitva' plagijat?
    Autor silvia u forumu Spomenar
    Odgovora: 29
    Poslednja poruka: 17.05.2007, 23:12
  3. Molitva šume
    Autor SQUAW u forumu Biljno carstvo
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 09.09.2006, 05:35

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •