Nedeljno popodne u zimskom Beogradu tog decembarskog šestog dana, nagoveštavalo je
derbi za pamčenje. Na stadionu JNA- u ulici HUMSKOJ sa crno bele strane Topčiderskog brda..kako i ne bi kada je u goste stigao mrski nam klub iz "ulice fenjera crvenih boja“.
Jedan od 50.000 ljudi na stadionu bio je i nas Mane - koji nam je pomogao da sastavimo ovu priču, mada je danas već duboko zašao u osmu deceniju života, poželeo je da autoru ovih redova i "ljudima dobre volje" sa IZABERIPARTIZAN, prenese delić iz nama nezamislivo davne 1953 i jednoj od najvećih jebačina nad komšijama....
Mnogo je mečeva za posebnu priču. Ovo je jedna od onih koje mogu pročitati na stotine puta.
Tada nije bilo kao danas, igralo se srcem za klub i slavu, i za naš PARTIZAN. Nisu postojali ugovori koje ne bi znao pročitati u dinarima, nije se muljala lopta po pola sata, puno se trčalo i ginulo za svaki delić terena.
“Kada se igra sa zvezdom, za nas nije bilo prepreke da dodjemo ma koliko daleko bili udaljeni. Krenuli bi i dan ranije ali to nije smelo da se propusti. Oni su nas te godine dobili sa 4:2 na njihovom stadionu, koji je više ličio na kaljugu, jer to beše u maju ako dobro pamtim te 1953 (i kada smo proverili Mane-i danas perfektno pamti detalje), i tada sam se zakleo da ću otići gde god bio da pomognem da speremo bruku,i nismo dugo čekali na to...“
Tadašnja navala,jedna od najboljih u istoriji kluba predvodjena Milutinovićem ,Bobekom, Mihajlovičem i Zebecom,potpomognuta saČajkovskim,Jovanovičem,Pajevičem i Hercegom ,a kao u kamenu neprobojnim Lazarevićem I Čolićem ispred golmana Stojanovića bila je i više nego ubojita i za danasnje vreme neverovatno efikasna,na ovom derbiju..
„Na ulazu stadiona, od Ljube semekara preuzeo sam pune ruke crno belih zanimacija,i tek iskoračivši na tribinu.....GOLLLL....1:0...bravo majstore,5-ti je minut ,bravo Bobek..... sjajno
Milutinoviću ,ali si odigrao povratnu loptu....i razjebao mi
zanimacije...hehhee...bravooooo,bravoooo,bravooo,b ravooo...PARTIZANE...BRAVOOOO..
kao da je stari penzioner čuo glas JUGA- 50 i kusur godina kasnije....ali ne lezi vraže komsije u 12 .minutu izjednacuju na 1:1...
Ono malo ljudi sto ih je tada pozdravilo aplauzom,toliko me je nasekiralo da sam se zakleo da moram prestati da nosim hranu i flašu kad idem na fudbal u Beograd jer kiselina mi je
krenula...ispostavila se nepotrebno...
Ne ljuti mi grobare...
Napadi Partizana nisu jenjavali,a ovaj gol primljen na glupost razljutio je momke u našim dresovima...kidisali su ka golu kao da im od toga zavisi život i poštenje....u 40.minutu Čajkovski upošlava Milutinovića ovaj "ispreskače i saseče" gotovo celu odbranu,koja kliže i pada,šalje centaršut za primer a gos.Zebec glavom hvata loptu i spusta je u mrežu...2:1 gooooooolllll...jaooo....jaoooo....nismo se ni poradovali ko ljudi a ono u zadnjim sekundima prvog dela naš PARTIZAN postiže treći gol-Mihajlović iz punog trka na Zebecovo dodavanje posle 40-metara sprinta baca me u radost....3:1 gollll....“
-Slusam ovog izboranog starca ,i setno trazim pogledom u daljini ove sadašnje "buzdovane" da čuju kako se borilo za boje kluba,i kako iz šanse treba i šutnuti ...
"Deco moja meni da pozli sudija svira kraj prvog dela,a mi onako prognoziramo konačan ishod....igraju drugovi svaka im čast,rastrčali su se po terenu,sve im polazi za rukom samo tako da nastave,odsekle se noge komšijama biće njima pet komada.....
Evo ih izlaze na teren,sudija svira ..krecemo sa centra....i gollll !!!!
46 je minut a ono 4:1 Herceg na centaršut Milutinovića....srećo moja po kiši i
snegu.....gol ....gol ..ti trenuci u danima koji su sledili ispunjavali su mi srce,dok sam se smrzavao po barakama...tada je vec bilo jasno da će ovo biti meč za pamćenje...a kada je samo četiri minuta kasnije posle "slaloma"Herceg nanizao nekoliko igrača i vratio loptu "na povratnu" do Mihajlovića za novu radost od 5:1 svakom je bilo jasno da na jednoj velikoj fudbalskoj predstavi, više nego deklasirani protivnici idu kući sa još kojim golom u mreži.
"E to je bio fubal,kao sad da gledam" tresu se stare ruke a oči suzne negde u daljini u dubini duše traže davno ispričanu priču.....
"Najbolje je bilo sto ono malo komšiskih navijača-/nije to bilo deco,ko ovo danas da se pobijemo,ali bilo je mangupa i to kakvih/ svaki kontakt sa loptom naseg Čajkovskog ispraćalo aplauzom...pa tako i onaj pred novi pogodak kada se Zlatko na sred centra izborio za jednu loptu,i trk ka golu i iz punog trka opauči loptu strahovitim šutem,koja se odbija od prečke i vraća na šesnaest-drugi,treći....udarac a komšije padaju po šesnaest ko pokočeni da bi se Zebec smilovo i rutinski je ubacio..6:1 gol !!!!
Sledeći minut novi napad nova radost na nasem JNA- gol...7:1.... Bobek centrira Herceg na grudi i unosi je sve sa golmanom u mrežu....dosta za konačnih 7:1....e VRHUNAC....posle toga peva se, veseli kao na saboru,ali tempo je spao a mogli smo još koji dati da nas pamte....jer smo bolji,jači,spremniji I voljeniji tim...a razdragana atmosfera još dugo se prenosila po Beogradskim ulicama,a lepšu čestitku pred novu godinu 1954-tu nisam mogao da dobijem......"
ovde zavrsavamo pricu....
Gledam coveka koji je svoj svet i kazivanje podelio sa nama,čutim samo tišina....a u glavi odzavanja....OD PRVOG DANA ZIVOTA SVOG....
i sveža slika tuge i bola,i nove misli o novim pobedama i novim dokazivanjima....
Posvećeno jednoj od prvih generacija budućih navijača PARTIZANA,ljudima koji su i danas vezani za CRNO-BELU boju..i ostali joj verni do kraja zivota....
Preuzeto sa interneta samo za tebe!!!
(samo da priznam:sačuvala sam ih od zaborava...)
)
Sokica kaže:
EEEEJ!!!! Pa ti, Čiča Glišice me stvarno ostaviš bez texta, ama baš svaaaki put!... ama baš svaki put ...
... nisam ja (čiko)
...
...
Odgovor: Sokica
još novih
Citat
