Cestitke i od mene za naranzdastu titulu!
Cestitke i od mene za naranzdastu titulu!
Savrseno normalna djevojka
Nešto sam raznežena, pa ću dva komaTa, bar
SLIKA IZ RAMA
Da ne zna niko,
pa čak ni ja,
ni zenit sna, ni žar mog dna,
vratila sam tvoju sliku u ram
da ne čamiš više
u fioci
sam,
komadić peska na široki dlan,
il tri kapi kiše na već kišni dan.
Ne mora niko,
pa ni ja da znam,
ni duše trag, ni oka glas,
da vratila sam juče sliku ti u ram,
obuzo me opet
onaj stari plam.
komadić šljive, drhtavi i plav,
jastuka šav, toplog jutra dah,
a ram bi sve
što mogoh da dam.
Jelena Lukić
NEMOJTE MI REĆI
Ne zanima me i ne čujem.
Naglo mi je posto selektivni sluh.
Njegove reči tek reči su prikaze.
Koga se još tiče šta je reko duh.
Nemojte mi reći
kada ga u foajeu pozorišta
vidite na prvoj reprizi,
i ne prepričavajte mi
njegov komentar u pauzi,
jer ste pomislili da bi me zanimalo
Nemojte mi reći
i kada vam preporuči kafanu sa ugla,
ni slučajno- ja sam ga prvi put tamo odvela
i konobarica nam je pevala
nekakvu veselu dečju pesmu
i pokazala nam sliku od svoje ćerke
Nemojte mi reći da se kladio u put u Portugal
Dobro je, sve je dobro
Ja to već znam i nemojte mi reći
Baš me briga, družite se sa njim po Portugalu
Pijte medicu i jabukovaču,
osvanjavajte sa njim,
prepričavajte tekstove,
srastite sa telefonskom slušalicom.
Nema i gluva-
ja ne postojim za vaše reči.
Ne govorite mi.
Ne zanima me i ne čujem.
Naglo mi je posto selektivni sluh.
Njegove reči tek reči su prikaze.
Koga se još tiče šta je reko duh.
I ne pričajte mi
da je kuća njegove porodice
i dalje na mestu.
Grad je malo oštetio crep,
ali viđaju njegove petkom
i svi su zdravo
mene sustignu u neizrečenom pozdravu
i ja tada čujem sve reči koje prepoznam
u slučajnim vašim opaskama
njegovih reči, pisama i misli
I vaša potreba da mi kažete:
gde ste ga i kad videli
kako ste ugledali njegov korak sa prozora tramvaja
kako je u lokalnom domu kulture čitao odlomke
a vi ste tražili paralele
a paralele su spavale na mom dlanu-
nije moja potreba da sve to čujem.
Ja sam nema i tvrda
kao to što spava u vašim rečima,
a što se ne da izgovoriti
a što nas dvoje stavlja sa različite strane vaše priče.
Ne zanima me i ne čujem.
Naglo mi je posto selektivni sluh.
Njegove reči tek reči su prikaze.
Koga se još tiče šta je reko duh.
Idem ipak tamo u pvt galeriju, oči izgubih tumačeći srceTapa mi sve nešto neprijatno
Srećan ti vikend
Oblaci
Morala bih da pozurim
s opisivanjem oblaka -
po delicu sekunde
prestaju da budu oni, a pocinju da bivaju drugi.
Njihovo svojstvo -
nikada se ne ponavljati
u oblicima, nijansama, pozama i redjanju.
Neoptereceni secanjem na bilo sta,
bez napora se dizu iznad cinjenica.
Kao nekakvi svedoci bilo cega -
smesta se razgone na sve strane.
U poredjenju s oblacima
zivot se cini utemeljen,
i gotovo trajan i vecan.
U odnosu na oblake
cak i kamen lici na brata,
na koga se mozes osloniti,
dok su oni poput dalekih i vetropirastih rodjaka.
Neka ljudi, ako hoce, postoje,
a posle neka redom umiru,
njih, oblake, briga za sve to,
veoma cudno.
Nad celim Tvojim
i mojim, jos ne celim, zivotom,
paradiraju u raskosi kao sto su paradirali.
Nemaju obavezu da zajedno s nama nestaju.
Da bi plovili, ne moraju da budu vidjeni.
Vislava Simborska
Odgovor: triViALna
Zamisli kad je meni teško da napišem zamršenu rečenicu koju ćeš samo ti razumeti na prvo čitanjeE toliko ti bravoVolimTeJojJupiJeDasisDasis...bravo!
~
Slušala sam Zapu, slušam ga pojačano ova dva dana od kad kolektivno čitamo, slušamo, pomažemo deci... al' za malo. A sada ću " Tako mi nedostaješ" (Haris Džinović) CVIL.
... OO0oO0oopet je u mojoj dusi proljeceee... April u Beogradu
Tako ti velim...
ako dodjesh da ne zaboravish da ajlavju......
& underpaid......
Citat
...
