Danas ste se smejali... - Strana 94
Strana 94 od 228 PrvaPrva ... 44849293949596104144194 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1,396 do 1,410 od ukupno 3409
  1. #1396

    Odgovor: Danas ste se smejali...

    Wrajtuj kao shto spikujesh, riduj ko shto je wrajtnuto

    (slična tema, slično odstojanje)


  2. #1397

    12 Odgovor: Danas ste se smejali...

    Svaki dan plachem od smeha na poslu,danas su dosli neki nemci da vide kako se radi to sto se kod mene u firmi radi,i u trenutku kad su usli u pogon ortak se popeo na neke kutije naslagane ali prazne,pao sa te kule od kutija na neke dzakove i onda su se sve te kutije srusile na njega...sta mislite dal ce nemac da kupi takvu firmu?

  3. #1398

    Odgovor: Danas ste se smejali...

    Danas mi je cijeli dan smješan..

    Prestani razmišljati o svojim granicama..
    Počni otkrivati svoje mogućnosti.

  4. #1399

    Odgovor: Danas ste se smejali...

    Samo što nisam pukla od smeha kad sam videla na koji način pokušava jedan lik da privuče pažnju na sebe,a ne kapira da sam ga davno stavila na "ignore"
    Nije teško biti fin ali je nekad glupo...

  5. #1400

    Odgovor: Danas ste se smejali...

    Klincima na fizickom... Dogovor pre časa je bio da budu malo tiši nego inače, jer će u sali biti jos jedno odeljenje...
    Naravno dogovor nije bio ispoštovan i na pitanje : ''Dobro drugari jesmo li se dogovorili da budete tiši?'', odgovor je bio: '' Ali učiteljice, mi smo samo deca'' ...Šlihtare jedne malene...

  6. #1401

    Odgovor: Danas ste se smejali...

    Citat egzotic kaže: Pogledaj poruku
    ti si najtezi moguci slucaj danasnjice


  7. #1402

    Odgovor: Danas ste se smejali...

    Pricamo sestra i ja o jednom decku,sa kojim smo se druziledecko je ok,lepo se izrazava i sve,ali ne ume da otkuca ljudski sms poruku.Nista ga ne razumemo,i pokusavamo po 10 min da shvatimo sta je napisao,ili nagadjemo etoUvek mu fale slova,i nebitno sta god napise upotrebljava na kraju svake recenice znak?strasno!umesto jel si?on napise el si?ili jel sam ti rekao?on napise a sam ti rekoili umesto ja sam bio,napise bijonajzesce sto nomalno prica i sve,ali poruke su mu crni humor

  8. #1403

  9. #1404

    Odgovor: Danas ste se smejali...

    Uvod: moj drugar ne voli Siptare.
    Razrada: trazi stan i nadjemo jedan preko neta, odemo da pogledamo...parkiramo se ispred zgrade pored auta u kojem na retrovizoru visi albanska zastavica...kaze on: brate gospodjo vidi ovo, pa ja nema sanse da zivim u istoj zgradi s njima...(socna psovka )
    Al' ajde, menadzer zgrade nas ceka po dogovoru i udjemo da pogledamo radi reda...pokaze on nama 3 stana, drugar parla s njim preko k**** jer je unapred odlucio da nece da renta stan...zavrsimo razgledanje, krenemo prema autu...krene i menadzer...i ulazi u auto u kojem visi albanaska zastavica
    Ovaj moj: Zorka, otvori prozor i reci mu cancel stan...
    Zakljucak:
    Umro je Ajnštajn, umro je Tesla...a i meni nešto nije dobro

  10. #1405

    Odgovor: Danas ste se smejali...

    svima izgleda stavljam u usta ono što nisu rekli

  11. #1406

    Odgovor: Danas ste se smejali...


    Lako cu,ako je do mene.........

  12. #1407

    Odgovor: Danas ste se smejali...

    odem danEs u ChinaTown.. rek'o da vishe rijeshim tu vozachku dozvolu pa da ne vozim vishe na crno treba da odslusham 5 sati nekih filmova i nadjem neku najblizhu sholu koja je upravo kod Kineza.. zovem jutros da vidim kad mogu to da odslusham.. javlja se zhenski glas s druge strane:

    ona: helou
    ja: helou, ven do ju hevj avejlbl klasiz for lekchrs?
    ona: ju kam nau?
    ja: nou, nat nau, vhen are adr klasiz avejlbl?
    ona: ju kam tudej!
    ja: nou, aj kent kam tudej
    ona: ven ju kam?
    ja: ven ken aj kam?
    on: kam tudej!

    ()

    ja: nooou! not tudej, some odr dej?
    ona: ju hev lerners permit?
    ja: jes
    ona: kam tudej!



    ja: aj kent kom tudej
    ona: ok, kam aftrnun!
    ja: n-o-t t-u-d-e-j
    ona: ok, kam tudej, aj sajn ju for sandej
    ja: ven du ju klouz tudej?
    ona: jes, jes vi open tudej!



    (popodne odem do te shole da se prijavim)

    ja: haj, aj kejm tu redzistr for sandej lekchrz..
    ona: jes, jes.. ju hev permit?
    (ja joj dam permit)
    speluje ime, pa kazhe
    ona: aaa, dzapniz!
    ja zbunjena
    ja: nou, not dzapniz
    ona: jes, jes, dzapniz nejm
    ja: not dzapniz, jugoslavija
    ona: aaa, jugoslavija, Tito, jes jes
    ja: jes, jes, Tito
    ona: ju nou tu drajv (pritom rukama oponasha okretanje volana)
    ja: jes, aj nou
    ona: izi, jes
    ja: jes, izi
    ona: hav ju drajv?
    ja: aj hev internashnl drajving lajsens (lazhem, istekla mi pred dve godine )
    ona: jes jes, dis lajsns betr
    ja: jes, jes betr
    (u medjuvremnu iskopira permit, ja joj platim)
    ona: ok, si ju sandej hir, ileven oklok
    ja: ok, sandej, hir, ileven okolok
    ona: baj-baj
    ja: baj


    znachi vrishtala sam od smijeha, kontajci ako mi instruktor tako dobro bude prichao engleski ko ona, bash sam se usrecila znachi onaj tvrdi englesko-kineski isprekidani bez-gramatichki engleski je haos
    moomoo meee jooouu

  13. #1408

    Odgovor: Danas ste se smejali...

    imam virtuelnog ljubimca na fejsu....primila se skroz...
    ulazim jutros u kancelariju i zaticem prijateljicu-koleginicu kako objasnjava kolegi mog ljubimca:
    On nije normalna,bre! taj njen ker,...ima ovakve oci,ovakve...i sve gleda ko baksuz...u bade mantilu se seta po komsiluku,ko Aleksa Zunic,sreski spijun....ja ti kazem da je odlepila!....
    Ploviti se mora i bez broda ..

  14. #1409

    Odgovor: Danas ste se smejali...

    Dud kralj!

    Напомена: Текст је предугачак, напоран, недуховит и досадан, самим тим 100% истинит.

    07:30 ч

    Субота јутро, будим се по навици. Од свих лоших навика које имам, та је најгора, суботом се пробудим у време за посао. Решим да будем од користи и направим ручак, рецимо гулаш. Гулаш не би био то што јесте да се уместо леба не једу неки резанци, тако решим да одем до "Каленића" и купим ону домаћу тестенину са јајима, ону синусоидну. На Каленићу уобичајена гужва, лоцирам тезгу са тестенином...

    09:00 ч

    - "Добро јутро мајка, пошто су вам ови таласасти резанци?"
    - "Који сине?"
    - "Ево ови ту, баш ти... "
    - "Еееее..."
    - "Па колко су?"
    - "Ееееееее..."
    - "Шта?"
    - "Јел видиш доле ону тезгу с орасима?"
    - "Видим, што?"
    - "Е, тамо да одеш, да пребројиш све ораје, па ћу да ти кажем колко су резанци."
    - "Да бројим орахе?"
    - "Јесте."

    Видим, жена није начисто. Одем до тезге с орасима да се распитам за здравље госпође а и да питам где могу да купим резанце од нормалног провајдера.

    - Добар дан... овај, јел ваша комшиница добро, мислим она горе тамо... послала ме овамо код вас, а само сам хтео да купим резанце.
    - Са јајима а?
    - Па да...
    - Да сам на твом месту момак, ја бих почео да бројим, крени одавде с леве стране где су расути.
    - Молим?
    - Ако хоћеш резанце, мораш да пребројиш орахе, тако је одувек на овој пијаци.

    То је то, у том тренутку сам постао сигуран да се ради о скривеној камери и да је ово мојих пет минута да испаднем будала те да би то ваљало искористити. Рецимо сутра се задесим случајно на неком 18ом рођендану а све припите клинке ме штипкају и вичу "Јао ево га онај ваљкасти са телевизије што је бројо орахе...", то се не сме испустити.

    - "Добро онда, кад је тако, да бројим."
    - "Not so fast kiddo!", рече продавац и шчепа ме за руку, - "Прво мораш да одговориш на питање: које чудовиште је у својој машти створила Meри Шели, лета давне 1816. док се одмарала у вили свог пријатеља и песника Лорда Бајрона у Швајцарској?"

    Ово је најидиотскија скривена камера, мора да је смишљао ћелави Неша што води дечје емисије, али шта је ту је, загризо сам па идем до краја.

    - "Јел може нека помоћ?"
    - "Види оног доле што продаје печурке..."
    - "Ам... Франкенштајн?"
    - "Браво! Ето, сад можеш да бројиш."

    Ако је неко мислио да је бројање ораха забавно - није. После десет минута сам се забринуо јер још нико није пришао и рекао да се насмешим, да је све зајебанција, да узмем своје резанце и одем кући да се посветим иштван-јанош кулинаријама. Ни после двадесет ништа, ни након пола сата... Пребројах све орахе са киселим осмехом и сатом живота мање, бар сам знао да их има тачно хиљадупетстотридесет! Захвалим орахџији и вратим се код бабе.

    10:15 ч

    - "Ево мене опет баба, пребројао сам орахе."
    - "О сине мој, опет ти, па баш си ми вредан данас... и колко их има?"
    - "Има их хиљадупетстотријес! Ајд сад, пошто су резанци."
    - "Ехе, браво браво... е сад, кажи баби, јел то дељиво са девет?"
    - "Баба..."
    - "Јел дељиво са девет сине, а?"
    - "Па ваљда јесте..."
    - "Па срачунај јел јесте, љуби те баба..."
    - "Ево, јесте, дигитрон каже да је то стоседамдесет."
    - "Е па толко су резанци..."
    - "Добро, дај две кесе, ево паре."
    - "Ехе, пиле бабино, па не купују се резанци парама, љуби те баба у око..."
    - "Него чиме?!"
    - "Воли баба да једе коњско месо, да одеш до Ђерма да купиш баби коњске кобасице за 340 динара и добићеш две кесе резанаца."

    Уштинем се, ништа, ту сам. Нисам јутрос наставио да спавам и сањам глупости. Аха! Ово је једна од оних емисија где те прате све време, музу те ко јарца, ал на крају испаднеш цар. Треба да одем до Ђерма, а тамо ми месар намигне и да сома евра или тако нешто, пут на Карибе рецимо. Решим да поједем говно до краја.

    - "Добро онда, идем ја по кобасице."
    - "Ајде ајде, и немој да журиш ногу да не поломиш, ту ће баба да буде!"

    Ногу да не поломим... То је то, сломи ногу за срећу, нека премија ме чека. Ипак, пешачећи до Ђерма цела прича је од крајње морбидне постала тотално морбидна, шта ја то радим?! Шта би се десило да свратим у бакалницу, пазарим леба и поједем свој гулаш са лебом и кромпир пиреом? Али ајде, има времена за игру судбине...

    11:00 ч

    Месара на Ђерму.

    - "Добар дан, дајте ми коњске кобасице за 340 динара."
    - "Нема комшија, нестало још пре сат времена."
    - "Како бре нестало?"
    - "Брзо то оде... могу да ти оставим за сутра ако оћеш."
    - "Ма нема сутра, где то могу сад да купим?"
    - "Колко ја знам, нигде."
    - "Ма дај, у целом Београду нигде?"
    - "Нигде... додуше..."
    - "Додуше шта?"
    - "Имам ја кући неко коњско месо, ако одеш да ми донесеш мого би да ти оправим кобасице".
    - "А где је то?"
    - "На Цераку."

    Престао сам да размишљам о свему, решио сам да данас све прихватим и видим докле ћу да стигнем. Или ћу доћи до својих резанаца, или загинути, или нешто треће... али мораће да буде ЗНАЧАЈНО!

    - "Може, дај адресу."

    12:00 ч

    Сео сам у кола и запутио се ка Цераку. Пошто већ трећи дан возим на резерви, стао сам на Чукарици да доспем гориво. Кажем младом пумпаџији да наспе обичног дизела за сома динара и одем унутра да платим.

    - "Ево изволите, пумпа број два."
    - "Аха... то је хиљаду динара... али не, не примамо апоене од хиљаду, само од двеста."
    - "Како сад то?!"
    - "Тако фино, на овој пумпи се одувек плаћа само у апоенима од двеста динара, идите на трафику и уситните."

    Спустим се три улице ниже до трафике, љубазно замолим цуру да ми раситни паре.

    - "Да видим дал имам... ево је једна, две... изгледа да ћу имати. А шта ће вам пет по двеста?"
    - "Па да платим гориво, цео дан сам у некој зони сумрака, кажу да не примају ништа сем двестотки..."
    - "А, е па ако је за то онда прво морате да ми покажете саобраћајну."
    - "Вама?!"
    - "Да."
    - "И ја свашта питам... наравно... изволите."
    - "Аха, возачи немачких возила морају да купе и неке дневне новине."
    - "Добро, ево, узећу и "Блиц", јел могу сад да добијем паре и саобраћајну?"
    - "Наравно, изволите, нема разлога за нервозу..."

    Узмем паре, назад на пумпу, платим гориво, наставим ка Цераку.

    13:00 ч

    Дошао пред зграду, вртео се у круг једно пола сата јер сам питао неке клинце за адресу, а они ме послали на супротну страну. После ми нека фина девојка фино објаснила куда да идем и тако сам изашо на прави пут. Тако то обично бива са девојкама, или те изведу на прави пут или останеш да возиш у круг. Месар је реко да му је жена код куће, и да само позвоним на интерфон "Ристић" што сам ја и починио.

    - "Ко је?"
    - "Овај... мене је ваш муж послао по месо."
    - "Кажи лозинку."
    - "Какву сад лозинку?"
    - "Лозинку. Ниси ваљда мислио да ћеш да уђеш без лозинке."
    - "Па није ми ваш муж ништа поменуо."
    - "Е па онда види са њим."
    - "Дајте ми његов телефон."
    - "Прво лозинка, довиђења."

    Шта ћу, назад на Ђерам.

    14:00 ч

    Опет у месари...

    - "Па добро бре, што ми не рече да има лозинка?"
    - "А да, има... пробај са 1234."

    15:00 ч

    Интерфон...

    - "Ту сам опет, јел лозинка јен, два, три, четри?"
    - "Јесте, улази, стан 14, пети спрат."

    Позовем лифт, унутра обавештење да кад уђеш иде само на доле, попнем се пешке, позвоним, упознам се згоспођом и објасним ситуацију. Никакав проблем да узмем месо, али морам да сачекам да се одледи. Предложим да понесем залеђено, па нек се топи успут.

    - "Мораш да седиш овде и гледаш у месо док се не отопи! Или тако, или бежи кући!"

    16:00 ч

    Седим и гледам у месо.

    18:00 ч

    Седим и гледам у месо.

    20:00 ч

    Седим и гледам у месо.

    21:00 ч

    Месо се одледило, љубазно захвалим. Сачекам лифт, унутра обавештење да једном кад уђеш иде само на горе. Сиђем, затекнем казну за паркинг на брисачу јер сам паркирао са зимским гумама. Вратим се у месару.

    22:00 ч

    - "Ево ме коначно..."
    - "Па где си до сад?!"
    - "Седео сам и гледао у месо док се није отопило..."
    - "А то, да, заборавио сам да кажем жени да ти да већ одлеђено. Дај овамо... да видимо... колко си кобасица реко да ти напуним?"
    - "За 340 динара."
    - "Да да, сад ћу ја..."

    00:00 ч

    Са кобасицама у рукама, поново сам на Каленићу, чврсто решен да добијем своје резанце. Пијаца пуста, баба стоји за тезгом и даље, предосећам да је крај близу...

    - "Ево ме баба, ево ме поново са твојим кобасицама..."
    - "То си ти сине, очи бабине... донео баби кобасице..."
    - "Јесте баба, дај сад две кесе резанаца."
    - "Ехе, шалила се баба срећко мој, баба само излаже резанце, не продајеи..."
    - "БАБА!"
    - "Молим?"
    - "Бројао сам орахе, играо се квизова са сељацима и месарима, обнављао таблицу множења, показивао саобраћајну на трафици, возио двеста километара, гледао пет сати у месо док се није отопило, мораћу и некакву казну да платим..."
    - "Добро добро сине... УСПЕО СИ! Ево... освојио си нов биометријски пасош Републике Србије! Љуби те баба..."
    Citius, Altius, Fortius.

  15. #1410

    Odgovor: Danas ste se smejali...

    Pisala sam vec da radim u skoli, pa bisera nikad dosta.
    Imala sam zadatak da prochitam prichu o narkomaniji, a oni da nastave. Bilo je tu svega, peti razred je u pitanju, ali jedan mali je napisao sledece :
    "..nisam znao shta da radim dok se nisam setio da od marihuanske cigarete moze da dodje do raznih problema u zdravlju. ondah sam uzeo, bacijo cigaretu, zgazio i otisho.."
    naravno, ja sam na ovu marihuansku cigaretu morala da ostanem ozbiljna...
    Poruku je izmenio Zvonchica, 11.03.2009 u 22:19 Razlog: Nepotrebno citiranje i odgovaranje na tuđ post..
    Never lie to someone that trusts you. Never trust someone that lied to you.

Strana 94 od 228 PrvaPrva ... 44849293949596104144194 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Danas sam otkrila..
    Autor yige_gui u forumu Pričaonica
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 25.04.2020, 22:13
  2. Do kog ste zaključka danas došli?
    Autor leptirić u forumu Pričaonica
    Odgovora: 2523
    Poslednja poruka: 13.04.2020, 23:01
  3. Danas me je rastužilo...
    Autor memento u forumu Pričaonica
    Odgovora: 118
    Poslednja poruka: 06.08.2013, 22:55
  4. 25.Maj danas
    Autor Becar u forumu Društvo oko nas
    Odgovora: 29
    Poslednja poruka: 13.02.2012, 17:57
  5. Danas na TV-u
    Autor Lady S u forumu Televizija i ostali mediji
    Odgovora: 626
    Poslednja poruka: 16.12.2010, 14:35

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •