Najave i nova izdanja

[Butkica]

Stieg Larsson - Muškarci koji mrze žene



Roman 'Muškarci koji mrze žene' epska je priča koja se odvija na nekoliko kontinenata, zamišljen je i kao homage velikim piscima žanra. Ovo je inteligentan i dobro napisani roman koji je istodobno saga o serijskim ubojicama, potraga za nestalima i informirani uvid u svetove velikog kapitala i novinarstva.

�Muškarci koji mrze žene� u potpunosti je originalan politički i novinarski triler, istodobno intiman i moralan. Uprkos mračnim otkrićima, Stieg Larsson je napisao književno delo s likovima koje nećete tako lako zaboraviti.

Ovaj roman je prvi deo trilogije �Milenijum�, koji ne samo što je odličan triler, već i psihološka drama začinjena napetošću, misterijom i strašću koji je teško nepročitati u dahu.

Roman se bavi i pitanjima moći, korupcije i pravde. Njegovi glavni likovi su nesvakidašnji par istražitelja, novinar Mikael Blumkvist i asocijalna, problematična i po mnogo čemu neobična Lizbet Salander, unajmljeni da istraže misteriozan nestanak Harijet Vanger, jedne od mnogobrojnih članova velike i moćne porodice industrijalaca.


Stil kojim je roman napisan je novinarski jasan, informativan i pomalo štur, ali je zato radnja majstorski osmišljena, izvedena i zaokružena.

[Lilith_021]

Četrnaest knjiga Branimira Štulića

Najveći Džonijev projekat posle "Azre"

Legenda novog talasa Branimir Džoni Štulić, koji već godinama živi i radi u Utrehtu, holandskom gradu u koji je otišao neposredno pre raspad Jugoslavije, dvadeset godina je vredno radio prevode najvećih dela klasične literature. Ove jeseni, u izdanju kuće „Plato”, trebalo bi da se pojavi njegovih četrnaest knjiga.

Ko poznaje Džonija kao pesnika, moći će da pronađe njegov autentičan rukopis i u malom segmentu prevoda "Tao te Kinga" koji objavljujemo:

"Tko hoda na prstima ne može stajati
Tko korača velikim koracima ne može šetati
Tko se pokazuje nije vidan
Tko misli da je u pravu nije slavan
Tko se kočoperi neće zaslugu steći
Tko se zavarava neće proći
Stanovište je Puta da su to
Splačine ili pak izlučevine
Pošto su tamo Stvari koje ih se gade
Onaj ko Put imade u njima ne stanuje."

Cela vest na: Blic Online | Zabava | Najve�‡i Džonijev projekat posle �€žAzre�€œ

[Lilith_021]

Autostoperski vodič kroz galaksiju, šesti deo

Juče se u britanskim knjižarama pojavio novi nastavak Autostoperskog vodiča kroz galaksiju koji je napisao Eoin Kolfer.

Kolfer je je dobio odobrenje supruge pokojnog Daglasa Adamsa da napiše nastavak popularnog serijala, prenosi Gardian.

Cela VEST

[Lilith_021]

NOVI POČETAK

Toni Parsons



Toni Parsons vraća se temi koja ga je učinila slavnim: ovo je priča o ljubavi, životu i međuljudskim odnosima.

Džordž Bejli dobija dar o kome svi mi sanjamo � priliku da ponovo živi svoj život. Posle srčanog udara, Džordžu presađuju srce devetnaestogodišnjaka � i sve se odjednom menja! On je drug svoje maloletne dece, a ne strogi ministar policije koji kontroliše svaki njihov pokret. Vodi ljubav sa svojom ženom celu noć, a ne od ponoći do otprilike dvanaest i pet. Želi i da promeni svet � čim ga prođe mamurluk. Ali Džordž Bejli otkriva da biti ponovo mlad nije baš toliko zabavno � i više od svega na svetu želi svoj stari život nazad.

�Zabavno, ozbiljno, nežno i iskreno. Toni Parsons piše o istinskim dilemama savremenog života.� Sunday Express

�Toni Parsons je majstor gorkoslatke ljubavne priče.� Red

�Nezaboravno i dirljivo... Niko ne ume da izvuče više iskrenih osećanja iz prizora od Tonija Parsonsa.� Spectator

�Parsons je stvorio važnu i snažnu knjigu. Izuzetan uspeh!� Mirror

Laguna

Toni Parsons ponovo u Srbiji

PRILIKA Britanski pisac Toni Parsons gostovaće od 23. do 28. oktobra u Beogradu i Novom Sadu, gde će predstaviti svoj novi roman �Novi početak� u izdanju �Lagune�. Parsons će se u subotu družiti sa članovima Kluba čitalaca �Lagune� u Mekdonaldsu na Terazijama, a istog dana u knjižari SKC �Delfi� britanski pisac će potpisivati primerke svojih romana. Dan pre toga susrešće se sa ministrom zdravlja Tomicom Milosavljevićem, a povod je tema njegovog poslednjeg romana. Naime, glavni lik �Novog početka� dobija priliku da ponovo živi jer mu je posle srčanog udara presađeno srce, ali devetnaestogodišnjaka, zbog čega se sve u njegovom životu odjednom menja. Parsons će 26. oktobra biti gost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde će održati predavanje na temu �Zašto sam postao pisac i kako pišem�. Autor bestselera �Čovek i dečak�, �Za moju malu�, �Čovek i žena� u utorak će biti gost na Sajmu knjiga.

24sata

[Lilith_021]

"Zalažem se za laž" Zorana Radmilovića

Novo lice velikog glumca

Par priča, beleške, jedno pismo i neke pesme, sadržaj su neobične knjige "Zalažem se za laž" (izd. VBZ) jednog od najboljih srpskih glumaca Zorana Radmilovića, koju je priredila njegova ćerka Ana Radmilović.



- O mom ocu su govorili i pisali njegovi prijatelji, kolege, kritičari, teatrolozi, oni koji su sedeli s njim u kafanama... Anegdote o njemu su se prepričavale, i prepričavaju se, i tu više nikome i nije važno šta je od svega toga zaista bilo, a šta nikad nije bilo niti je moglo biti. Nije važno, jer on je još za života postao kao narodna pesma - pripada svima ili ne pripada nikome, njegove najpoznatije replike ponavljaju čak i oni koji se nisu ni rodili kada je on umro. Ova knjiga pak po prvi put daje izbor stvari koje je on sam pisao - kaže Ana Radmilović.
Među tekstovima za koje Zoran Radmilović verovatno nikada ni slutio nije da će biti objavljeni su priče �Danski princ�, �Otac je mrtav�, �Rupa�, �Priča o Ani (kad je Ana bila mala)�, �Priča o Jeleni�, �Istinita priča o jednom zaboravljenom i ostarelom glumcu�, dve pesme Dini i dve bolničke pesme...
U tekstu koji se nalazi u knjizi Rambo Amadeus piše:
�Ponekad jednostavno nemamo načina da izmjerimo veličinu i značaj nekog čovjeka, ili neke pojave. Sam glumački dar ovog velikana zapravo je kao vesela draperija prekrivao i sakrivao taj granitni blok karaktera i duha, grubo isklesanog oštrim darom za filosofsko promatranje stvarnosti. Jer, iza goropadnog majstora glumačke improvizacije i maratonskih komedijanja krio se izvanredno dubok i širok, istovremeno tanan i samokritičan um�.

BLIC

[Lilith_021]

Goran Vojnovic

Goran Vojnović je postao poznat široj slovenačkoj javnosti nakon �afere� Čefurji raus. U januaru 2009. protiv autora knjige �Čefurji raus� pokrenut je postupak kojeg je odredio v.d. direktora policije Matjaž Šinkovec. Organi progona su u toj knjizi navodno našli primjer uvrijede policije. Potupak je bio završen nakon intervencije ministarke unutrašnjih poslova Katarine Kresal, koja je, kako se sama izrazila, samim postupkom policije razočarana i ožalošćena. Ministarka je knjigu čak preporučila, a i sama je pročitala pred početak afere.

Povodom toga su se oglasila i razna umjetnička društva (PEN,...) i pojedini umetnici, koji su oštro osudili kraćenje umetničke slobode.

Narednog dana, policija je prekinula postupak, priznala svoju grešku, a v.d. direktora, Matjaž Šinkovec, ponudio je ostavku.

Goran Vojnović je 2009. dobitnik nagrade �Prešernov sklad� za književni rad pomenute knjige.



Vikipedija

Čefuri napolje!



Provokativni roman o životu slovenskih Bosanaca koji je autora doveo pod policijsku istragu zbog vrijeđanja slovenske policije.
Čefuri napolje!

Ono što je ovoj knjizi i Goranu Vojnoviću uspjelo je da duhu urbane proze u kojem je Slovenija početkom osamdesetih davala spektakularne rezultate doda glas novog društva, tihi sevdah obitelji Đorđić koja je u fokusu ove knjige, i njihovog sina Marka koji odrastajući na asfaltu polako shvaća još uvijek kruta pravila igre u zemlji koja mu je i majka i maćeha istovremeno.

Kod njega su Bosanci i čefuri jedno, jer bez obzira na sve, uvijek i svugdje je tako. Živimo u svijetu u kojem je čefurstvo raširenije nego ikad. Zato je ovaj roman mogao nastati i u neboderima Novog Zagreba, i u novim zemunskim i starim novobeogradskim blokovima i na sarajevskom Alipašinom polju i na Ilidži.

Zahvaljujući Goranu Vojnoviću i njegovom talentu koji je uspio ispisati Fužinski sevdah, ili, da pozovemo još jednu referencu, opisati ulogu svog kvarta u svjetskoj useljeničkoj mreži. Čefuri napolje! će, van svake sumnje, ostati važna knjiga za odrastanje velikog broja generacija. To što je beskrajno zabavna svrstava je među one knjige koje ne morate tražiti, koje vas nađu i na neki način trajno obilježe.
(iz pogovora Ahmeda Burića)

IZVOR

[Lilith_021]

Kamen traži prozor - Teofil Pančić

Lični paklovi i opšti povodi

Među koricama ove knjige nalazi se 101 tekst, to je jedino sigurno. E sad, šta je to od čega se oni sastoje, to ne umem ni sebi da odgovorim, to jest, ispada nekako da ja najmanje o tome znam. Pa ipak, hajde da pokušam. Povodom i formom to su novinske kolumne, serijal pisan za novosadski Dnevnik. No opet, ta je rubrika vrlo brzo izmigoljila iz zadatih okvira i postala nešto što, interno i intimno, nazivam �vežbe iz hiperstvarnosne proze�. Zašto hiperstvarnosne? Zato što ovi tekstovi nemaju privilegiju odmaka koji donosi �fikcijski� prozni tekst, čak i kada najdirektnije referira na presnu stvarnost. I zato što su likovi i događaji koji ove tekstove nastanjuju odviše realni da bismo imali tu sreću da to makar na trenutak zaboravimo, i da o njima čitamo kao da se dešavaju nekome drugom, ili nikome stvarnom. A zašto proza? Zato što su to likovi i događaji veći ili manji od života, pa im novinarstvo, koje je svojevrsna utekstovljena imitacija života, najčešće ne može ništa. A i zato što ovo, koliko god bilo javno i javnosti namenjeno, jeste (i) jedna intimna hronika ličnih paklova sa opštim povodima.

Elem, čitaoče, ovo pred tobom je 101 vežba iz hiperstvarnosne proze. Pojedinačne doze su relativno male, ali ta tvar unutra lepljiva je i gusta. Ako je uzmeš, progutaj je u cugu. Ne vredi da je ispljuneš � već je u tebi.

Teofil Pančić

Oktobar 2009.

[Aiko]

Anatomija srpske duše
Prof.dr. Dragoslav Slović

KNjIGU kao ogledalo ponudio je svom narodu prof. dr Dragoslav Slović. Da u njoj prepozna sebe, osobine koje su za ponos, i stvari za sram i osudu. U nedavno objavljenoj �Anatomiji srpske duše�, složio je pola veka dugu analizu ljudi na selu, porodica jednom nogom na njivi a drugom u soliteru, njihovu borbu da se urbanizuju i potomke kojima je grad postao jedini zavičaj. Prošao je Srbiju od juga do severa, posmatrao kako vreme menja navike i ljude. I sve to pretočio u knjigu koja analizira srpsku golubiju ili vučju ćud, rascepljenost između srca i glave, kulture i prirode, istoka i zapada.
- Kada zapadni čovek dođe s posla kući, ručaće, sesti pred TV i otvoriti konzervu piva, a drugu staviti da se hladi za kasnije. Istočni čovek će ručati i brzo ići u prodavnicu da kupi dosta piva, jer mu dolazi društvo. Eto, to je jedna od razlika između istoka i zapada. A naša je sreća ili nesreća što smo negde između istočnjačkog čovekoljublja i zapadne sebičnosti - započinje prof. dr Slović priču o svojoj novoj knjizi. - Namera mi je bila da pokažem po čemu smo kao narod, zaista, izuzetni, ali i da ukažem na osobine zbog kojih bi trebalo da se postidimo i nekako ih se rešimo.
Glavna zamka dela koja se bave nacionalnom karakterologijom je, kaže on, što autori lako skliznu u neku od dve krajnosti - hvalospev svom etnosu ili neumerena kritika i obezvređivanje svega što je srpsko. Sledeći moto knjige �Najgore od svih laskanja jeste laskanje svome narodu� (Frensis Bekon), trudio se, govori, da bude objektivan i da sunarodnike gleda �sa strane�.
Problem Srba je, zaključuje, što imaju mnogo individualista, ali ne na mestima na kojima takvi ljudi treba da rade. Jer, trojica individualista, dobri za određene stvari, u fabričkoj proizvodnji mogu da naprave haos.
Bavi se odnosom unutar porodice, na poslu, među prijateljima, psihologijom ratara i visokog intelektualca, čoveka sa one strane šaltera, familije, političara... Pošto je i sam nekada davno prošao put od sela do grada, opisuje i kako ova putanja izgleda viđena očima seljaka, ali i njegovog okruženja.
- Čovek sa sela sigurniji je u susretu sa čoporom vukova nego s velikom raskrsnicom u Beogradu - kaže naš sagovornik. - Za njega je semafor nepodnošljivo ograničenje. Čak i naizgled urbanizovanog čoveka semafor guši, nestrpljivo čeka zeleno, jer u njemu još živi pastirski duh koji ne zna za ograničenja. Tek će se njegovi unuci navići da je čekanje na semaforu nešto što treba a ne nešto što mora da se radi.
On govori i o izmenjenim porodičnim i rodbinskim odnosima, nekada mnogo prisnijim nego danas, o njihovoj promeni i posledicama. Duhovito primećuje: �Jetrve su razbile srpsku patrijarhalnu porodicu. Bojim se da danas uništavaju i srpsku državu.�
- Najveća opasnost koja nam preti, visi iznad glave, jeste gubitak tradicije. Sve više smo skloni zaboravu nacionalnih vrednosti, a bez toga nestaje i narod - upozorava Slović. - Gledam kako se pred mojim očima menja čitav narod. Jedan isti seljak nije onakav kakav je bio pre tri ili četiri decenije.
U želji da se što više dopadnemo Zapadu, lako se, smatra on, odričemo onoga što je naše. Zbog toga bi mogla da nas stigne sudbina Hazara, Lužičkih Srba, naroda koji žive samo u istoriji.
Ovo sociološko-kulturološko istraživanje bilo je još jedan izazov s kojim se uhvatio u koštac. Gotovo u isto vreme, autoru više književnih i naučnih radova - inače finansijskom stručnjaku, akademskom profesoru i vlasniku doktorata iz ekonomije, prava, matematike, psihologije i politikologije - objavljen je i jedan roman. A sada, kaže, kraju privodi rad u kome sa filozofskom zapitanošću prebira po pitanjima genetike i teorije evolucije.

PSIHOLOGIJA ŠALTERA
Bavio sam se karakterom generalno, ali i pojedinačnim psihološkim profilima. Tako je jedan od zanimljivijih karaktera �sa one strane šaltera�. Kao da ima uživanja u onome �dođite sutra�. A jedini ključ za komunikaciju sa šalterskim službenicima jeste rečenica �čuo sam da ovo samo vi možete da mi završite�. Davanje na značaju jedino može da ih odobrovolji - prepričava nam Slović jedno od svojih zapažanja.

[Lilith_021]

Albahari o knjizi "Nema Pesma"

David Albahari objavio je 10 zbirki kratkih priča i 12 romana. Njegove knjige prevedene su na 18 stranih jezika. Preveo je na srpski mnoga dela savremenih britanskih, američkih, australijskih i kanadskih autora. Od 1994. živi i radi u Kalgariju, u Kanadi, sa ženom i dvoje dece.

Prošle godine objavio je roman "Brat", zbirku priča �Svake noći u drugom gradu�, knjigu eseja �Dijaspora i druge stvari�, kao i knjigu za decu �Ema i jež koji nestaje�, koju je uradio sa Dušanom Petričićem.

Ove godine objavljena je zbirka priča �Nema Pesma�.

Dobitnik je nagrade za kratku priču Ivo Andrić 1982 i NIN-ove nagrade 1996.

Intervju

[Lilith_021]

Nova knjiga Borislava Pekića

Nova knjiga Borislava Pekića
U izdanju Zavoda za udžbenike štampana je za Sajam knjiga prvi put knjiga koja sacinjava izbor iz dnevnika Borislava Pekića pod naslovom:

ŽIVOT NA LEDU

Knjiga Život na ledu Borislava Pekića predstavlja izuzetno zanimljive dnevničke zapise s kraja 1982. i iz 1983. godine.

Ti dnevnici polemičke intonacije pisani su u formi ogleda i eseja, intervjua i komentara.

Njihovu osnovu predstavlja podsticajna, otvorena i kritička autorova misao.

Ona je usredsređena na ključna pitanja društvenog, političkog i kulturnog života u Jugoslaviji od kraja Drugog svetskog rata do osamdesetih godina 20. veka.

Pekićevi dnevnički zapisi su jedna vrsta sokratskog dijaloga sa idejama i piscima.

Neki od njih, kao Miroslav Krleža i Milovan Đilas, ostavili su vidljiv trag ne samo u književnosti, već, jednako, u književnoj ideologiji i društvenom životu pomenutog razdoblja.

Smisao Pekićevih rasprava jeste u poricanju autoritarnog i dogmatskog duha i zalaganju za vrednosni sistem u kojem će recidivi totalitarizma i demokrature biti zamenjeni istinskim slobodama i demokratskim preporodom društva.

IZVOR

[Lilith_021]

"Blic" i "Knjiga komerc" objavljuju Kapora

Kamuflirani pisac lake literature



Deset knjiga Mome Kapora, našeg priznatog pisca, biće ponovo štampane u saradnji izdavačke kuće "Knjiga komerc" i dnevnog lista "Blic".

Prva knjiga pod nazivom �Ivana� naći će se u prodaji na svim kioscima prekosutra, u utorak 24. novembra. Posle nje na svakih nedelju dana čitaoci će moći da kupe sledeća dela Mome Kapora: �Dragi naši�, �Samac�, �Konte�, �Anglos�, �Zoe�,�Dosije Šlomović�, �Una�, �Foliranti� i �Legenda o Taboru�. Svaka knjiga biće u prodaji dve nedelje.
- Drago mi je što ću intenzivirati komunikaciju sa čitaocima mojih knjiga. To je samo deo opusa koji sam napisao, ali je odlična retrospektiva žanrova i različitih stilova kojima sam se branio od manirizma u stvaranju umetnosti, naročito književnosti - rekao je za �Blic nedelje� Momo Kapor.
On dodaje da mu je celog života prijala uloga hroničara i pisca lakih štiva.
- U drugoj polovini šezdesetih godina prošlog veka vlasti su me proglasile disidentom, pa sam morao da pronađem alternativni umetnički identitet kako bih sa čitaocima delio svoje stavove. Mnoge sudbine junaka mojih dela sam proživeo sam, što je za umetnika najvažnije. Dobra priča pisca može da košta života. Pisac lakog štiva je bila najbolja kamuflaža pred političkim elitama koje su se smenjivale tokom mog života - kaže Kapor.

BLIC

[Lilith_021]

Koferi Džima Džarmuša

Zbirka poezije �Koferi Džima Džarmuša" poruka je onima koji se na putovanjima kontinentima poezije ne zadovoljavaju turističkim destinacijama, da ne odustaju od potrage već da se odvaže na �seljakanje� sa koferima punim poetičnih drangulija i relikvija (a dobar deo prepoznaće u ovoj zbirci) koji će ih, u vremenu koje je ostalo bez toposa, vraćati njima samima. Da, ova zbirka je svojevrsni povratak. Povratak zalutale poezije u naš fiksirani životni kadar.

IZVOR

[zrNce]

Luiđi Pirandelo (1867-1936)


JEDAN od najvećih italijanskih pisaca svih vremena, dobitnik Nobelove nagrade 1934. godine, najširoj publici poznat je po sjajnim dramama u čijoj su senci ostale ništa manje značajne pripovetke koje je pisao od 17. godine do kraja života. Od planiranih 365 pripovedaka iz zamišljenog ciklusa “Pripovetke za godinu dana” napisao je 246. Ovaj jedinstveni poduhvat, prvi put u svetu
na stranom jeziku, u osam tomova počela je da objavljuje “Paideia”. U nedelju je predstavljena prva knjiga sa dve pripovedačke zbirke “Crni šal” i “Goli život” u prevodu Ane Srbinović i Elizabet Vasiljević.
U “Crnom šalu” autor prevashodno piše o patrijarhalnom sicilijanskom mentalitetu i običajima dok se u “Golom životu” bavi temama preljube i prevare u gradskoj vrevi Rima, ili na brežuljcima pitome Toskane.
- U pripovetkama, Pirandelo nas vodi u svakodnevni život, cepa zastave malograđanskog morala i konformizma, razbija u paramparčad krute maske koje kriju istinske, nesigurne crte, ispituje dubine psihe, nagriza laž neizvesnosti. I slobodan, nepredvidiv, potaknut svojim posebnim humorom, opisuje, ne pristajući na spoljne kalupe, patnju pojedinca lišenog svakog ponosa, u sukobu sa samim sobom i s drugima, zbunjenog uvek promenljivom sudbinom. Pirandelo je klasik modernosti, pisac čija je pripovedačka imaginacija i dan-danas jednako aktuelna i provokativna - istakla je Elizabet Vasiljević.
Pirandelo je inače živeo veoma povučeno, sav posvećen pisanju, a u šali je znao da kaže da je njegov život “prinudni boravak na zemlji” jednog “deteta haosa”. Vest o Nobelovoj nagradi dočekao je sa velikim iznenađenjem, a beseda koju je održao prilikom uručenja ovog velikog priznanja, odisala je neuobičajenom skromnošću.


...izvor....

[bigrancer]

Vlasnik „Platoa“ posetio Štulića
Džonijeve knjige spremne za štampu
Autor: V. Đ. Đura | 10.12.2009. - 05:00
Džonijeve knjige spremne za štampu

Posle posete rok legendi Branimiru - Džoniju Štuliću u njegovom domu u malom holandskom gradiću Hauten kod Utrehta, gde živi skoro dvadeset i pet godina, izdavač i vlasnik „Plato Books“ Bane Gojković tvrdi da su se konačno dogovorili o izdavanju Džonijevih sabranih dela.

Džonijeva sabrana dela činiće njegovi prevodi i prepevi Homerove „Ilijade“ i „Odiseje“, Herodotove „Povesti“, Tukididovih „Peloponeskih ratova“, Ksenofontove „Helenštine“. Tu su i Plutarhova dela „Likurg“, „Tezeja“, Pelopida“, „Aleksandrijade“ - priče o Aleksandru Velikom, „Argonautike“ (Ep o Argonautima), trijade Lao Cea: „Knjiga puta i vrline“ (Tao te King), potom dela Empedokla, Sun Cuovo „Umeće ratovanja“... Džoni je preveo i sumerske, hetitske, egipatske spevove i tekstove, „Ep o Gilgamešu“, „Mahabharatu“, „Homerske himne“, „Poreklo Homera i Hesioda i njihovo takmičenje“, kao i izvode iz knjiga „O upravljanju carstvom“, „Letopis popa Dukljanina“... Tu su i tri knjige samog Džonija: „Smijurijada - autobiografija i komentari“, „Azrine pjevane pjesme“ i „Govorili su o Džoniju - novinski tekstovi 1977-2004“. Ovo obimno delo biće podeljeno u sedam malih i sedam velikih knjiga.
- Prvi put smo se Džoni i ja uživo videli pre desetak dana u njegovom domu u Hautenu. Pre toga smo se više puta čuli i dogovarali se o izdavanju njegovih sabranih dela na kojima je predano radio skoro dve decenije. Biće to na kraju petnaest knjiga jer će kao bonus knjiga ići i hrestomatija sto najvažnijih knjiga po Džonijevom izboru. Proveo sam čitav dan sa njim i razumeli smo se dosta dobro. Zanimljivo je da je Džonijeva omiljena knjiga „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihajlovića. Shvatio sam posle toga da je sam Džoni zapravo lik iz te knjige, onemogućen da živi u stvarnosti kakvu želi i kakvu je zaslužio, zapravo na društvenoj margini - otkriva za „Blic“ Gojković detalje svoje posete Džoniju. Najviše su pričali o knjigama koje će se uskoro pojaviti u izdanju „Platoa“.
- Moja ideja je bila da se on pojavi na promociji, a i on je izrazio želju da dođe. Pre više od godinu dana podneo je papire za makedonski pasoš, budući da je rođen u Skoplju, ali ga niko nikada nije obavestio šta se s pasošem dalje dešava. On i dalje živi kao izgnanik, bez zemlje u koju bi mogao da se vrati - priča Gojković.

I dalje komponuje
Gojkoviću je Džoni odsvirao na gitari veliki broj novih pesama koje je u međuvremenu napisao. Kaže da ih ima oko dve stotine.
- Najveći broj su poznate pesme, kao što su „Jugoslavijo, Jugoslavijo“, za koju je napisao nove stihove „Nedođijo, Nedođijo“. Potrudiću se zaista da njegova sabrana dela budu profesionalno urađena. To je zaista skup projekat sa mnogo knjiga, od kojih neke imaju i po šest stotina stranica - rekao nam je Bane Gojković.


....izvor....

[Lilith_021]

Doktor Aron

Vuk Drašković, u prepunom Zvezdara teatru, predstavio novi roman "Doktor Aron". Priča o njemu je priča o jednom beogradskom psihijatru kod koga su dolazili mnogi viđeni ljudi.

Pred gotovo punom malom salom Zvezdara teatra, u prisustvu mnogobrojnih ličnosti iz kulturnog i javnog života, predstavljen je novi roman Vuka Draškovića "Doktor Aron".

Otvarajući skup, njegov domaćin, direktor Zvezdara tetara, akademik Dušan Kovačević primetio je da promocija više sliči pozorišnoj premijeri, nego predstavljanju knjige, uz opasku da je knjigu pročitao u rukopisu i da s pravom zaslužuje toliku pažnju.

On je rekao da je u knjizi prepoznao sve ono što je prva asocijacija kada se pomene ime pisca, a to je istorija, priča u ravni o našem stogodišnjem stradanju, zločinu, zločincima, žrtvama zločina.

"Ceo taj milje koji je Drašković u nekoliko romana detaljno opisao i postao poznat kao biograf sudbine jednog naroda ovde je ostao isti u toj ravni", rekao je Kovačević, dodajući da ga je prijatno iznenadila vertikala kao novina, "pokušaj da se istorija tumači kroz nešto što je spiritualno i neuhvatljivo, igra sa protokom kroz vreme".

Kovačević je podsetio da je priča o doktoru Aronu u stvari priča o jednom beogradskom psihijatru, otkrivajući da je reč o doktoru Veselinu Saviću čiji su pacijenti bili mnogi "viđeni i neviđeni ljudi", koji su šeszdesetih i sedamdesetih godina kod njega dolazili što javno, što tajno.

Apsurd je da su se kod njega, kao u ispovedaonici, susretali ljudi iz vlasti, opzocije, policije, umetnosti, razni profili likova koje smo poznavali iz javnog života sa ozbiljnim problemima, dodao je naš poznati dramski pisac.

"Za mene je najbitnije i najdraže što danas ovde sedimo i što pričamo o Vuku Draškoviću kao piscu. Političke prilike su na žalost takve da ne bih kvario ovaj dan i ovaj lepi susret", zaključio je Kovačević.

Zahvaljujući svima što su došli na promociju, tako i onima koji su govorili o knjizi, Drašković je rekao da je temu romana i njegov glavni lik nosio u sebi skoro tri decenije.

On je objasnio da je doktor Aron u ovom romanu izašao iz pojedinih stranica njegovih prethodnih knjiga sa kojih se oglašavao pod drugim imenima.

"Aron je kao Ivan Karamazov, njega ništa na ovom svetu ne muči osim Boga koga doživljava kao vrhovni um i traganje za njim je pitanje svih pitanja. On se tim bavi na pragu svoje smrti i u predvečerje smrti države u kojoj je proživeo zemaljsko vreme u koju dolaze ljudi od kojih u državi pametnijih tada nije bilo. Neki od njih su bili ludi bez pameti, a neki ludi od pameti. Od njih takvih, u potrazi za odgovorom na svoje pitanje Aron se otisnuo među zvezde da gore na kapijama vremena traži smisao ili besmisao svega. Ne samo čoveka, nego i samoga svemira", rekao je Drašković.

MONDO