Najave i nova izdanja

[Kalina]

Nova knjiga Dž.K. Rouling u prodaji

"Pripovetke barda Bidla" (The Tales of Beedle the Bard), najnovije delo britanske književnice Dž.K. Rouling, autorke čuvene sage o Hariju Poteru, od 4. decembra je u prodaji širom sveta.

Reč je o delu koje je prvo pomenuto u knizi "Hari Poter i relikvije smrti", kao jedna od stvari koju je Harijevoj prijateljici Hermioni poklonio profesor Albus Dambldor, direktor Hogvortsa, škole za čarobnjake i veštice.

Popularna književnica će 4. decembra čitati odlomke svojih propovetki učenicima nekoliko edinburških škola tokom "Bidl čajanke", organizovane u Nacionalnoj biblioteci Škotske.

Roulingova je prvobitno napravila sedam luksuznih kopija ove knjige. Svaki primerak, koji sadrži pet rukom pisanih priča, sa ilustracijama koje je uradila sama autorka, objavljen je u kožnom povezu sa dekoracijama od srebra i poludragim kamenjem.

Šest je otišlo u ruke ljudi koji su blisko povezani sa knjigama o Poteru, dok je sedmu, na aukciji u decembru 2007, kupio Amazon.com za četiri miliona dolara.

Britanska i američka izdavačka kuća Blumzberi i Skolastik, koje su objavile sedam tomova o Poteru, štampale su i "Pripovetke barda Bidla", sa predgovorom Roulingove.

Prvobitno je knjiga trebalo da bude objavljena samo na engleskom, ali će na kraju biti dostupna na 28 jezika u više od 20 zemalja.

Zarada od knjige ići će u fond humanitarne organizacije za pomoć ugroženoj deci u Evropi koju je Roulingova osnovala 2005.

izvor:b92

[felix]

Dana Todorovic,-"Tragicna sudbina Morica Tota",

U ovom razigranom i tajnovitom romanu,koji se veoma vesto poigrava elementima krimica i horora,Dana Todorovic preduzima jedno originalno istrazivanje ciji je predmet "conditio humana"(stanje ljudskosti),skup iskustava koja sacinjavaju ljudsko postojanje,ukljucujuci i odnos prema onostranom,ili odnos onostranog prema nama.
Roman donosi zavodljivu,zanimljivu i duhovitu pricu,cije filozofske i eventualno religijske implikacije predstavljaju dodatni kvalitet koji ambiciozniji citalac,ako zeli,moze da istakne i u prvi plan svog razumevanja.

izdavac-Stubovi kulture,

[Kalina]

Izdavačka kuća "Geopoetika", koja je upravo proslavila 15. rođendan, objavila je, među prvima u svetu, novi roman Nobelovca Orhana Pamuka "Muzej nevinosti"

"Muzej nevinosti", jedan od najobimnijih romana Orhana Pamuka, u Turskoj je objavljen u avgustu, a ovo je drugi prevod ovog dela na strani jezik.

Roman je sa turskog na srpski prevela Mirjana Marinković.

Pamuk, u ovom delu, predstavlja više od sto pedeset likova u osamdeset i tri poglavlja na šest stotina stranica, gradeći svet Istambula u vremenu od 1975. godine do današnjih dana.

Pamuk u "Muzeju nevinosti" otvara najraznovrsnije teme - od društvenih tabua do neodoljive modernosti i sloboda koje su sedamdesetih osvajali i mladi Istambulci, od metaforičkih muzejskih vrednosti do pregleda zbirki najbizarnijih svetskih muzeja, od zapleta kao na filmu do pripovesti o svetu savremene turske kinematografije.

Ipak, kako se navodi u saopštenju izdavača, za razliku od drugih Pamukovih romana, dominantna tema "Muzeja nevinosti" je ljubav.

Sam autor, o ovom delu je rekao da je u pitanju njegov "do sada najnežniji roman, koji iskazuje najviše pažnje i poštovanja prema ljudima�.

b92

[Kalina]

Nova izdanja Geopoetike u 2009.

Izdavačka kuća Geopoetika iz Beograda objaviće u 2009. godini najnoviji roman norveškog pisca Justejna Gordera "Zamak u Pirinejima", a najavljeni su i novi romani američkog pisca Pola Ostera i Japanca Harukija Murakamija.

Justejn Gorder domaćim čitaocima najpoznatiji je po romanu "Sofijin svet", svojevrsnoj romansiranoj istoriji filozofije, a Geopoetika je ranije objavila i njegova dela "Devojka s pomorandžama", "Kći direktora cirkusa", "Maja" i "Misterija pasijansa".

U planu je i objavljivanje dela Ingmara Bergmana "Dobre namere", a ove godine Geopoetika će svojim čitaocima predstaviti i jednog novog autora, u Nemačkoj vrlo popularnu mladu književnicu Dženi Erpenbek. Ugovor je potpisan za sva tri njena romana, a u toku 2009. biće objavljen prvi, saopšteno je iz Geopoetike.

Ta izdavačka kuća priprema i novu studiju kanadske istoričarke Elizabet Abot, autorke "Istorije ljubavnica" i "Istorije celibata". Novo delo, čiji naslov u originalu glasi "Sugar. A Bittersweet History", predstavlja sociološku, političku i istorijsku studiju o istoriji ropstva, opisanu kroz priču o trgovini šećernom trskom, kao korenu tog fenomena.

U planu je i prevođenje dela "Istorija hodanja" (A History of Walking) koje je, prema rečima Jasne Novakov Sibinović iz Geopoetike, ozbiljna filozofska i sociološka studija o žudnji za duhovnim i fizičkim lutanjem i traganjem.

Među novim naslovima Geopoetike u 2009. godini naći će se i knjiga "Zavođenje kulture u nemačkoj istoriji" Volfa Lepenisa, delo "Kuvanje pod drugim zvezdama" Lojzea Vizera, kao i nekoliko novih knjiga iz popularne edicije "Mitovi".

izvor:b92

[Kalina]

Priče R. Kiplinga u izdanju IPS-a

Izdavačka kuća IPS iz Beograda objavila je knjigu priča indijskog nobelovca Radjarda Kiplinga, pod naslovom "Čovek koji je hteo da bude kralj i druge priče", u prevodu s engleskog Ivane Aćimović.

Svaka priča u knjizi bavi se događajima koje nije moguće lako objasniti, bez obzira da li je reč o tradicionalnoj priči o duhovima ili jezivoj realističnoj noćnoj mori, naveo je izdavač u saopštenju.

Snažne, egzotične i ekstravagantgne, te priče spadaju u najbolje koje je Kipling napisao, a "Čovek koji je hteo da bude kralj" u mnogim izborima proglašena je za najbolju priču koja je napisana na engleskom jeziku, ističe se u saopštenju.

Po motivima te priče snimljen je i istoimeni film u režiji Džona Hjustona, s Majklom Kejnom i Šonom Konerijem u glavnim ulogama.

Radjard Kipling rođen je u Bombaju 1865. godine. Najpoznatija dela su mu "Knjiga o džungli", "Kim" i "Hrabri kapetani". Autor je više zbirki poezije i priča. Kipling je Nobelovu nagradu za književnost dobio 1907. godine i bio je prvi Britanac koji je ovenčan tim priznanjem. Umro je 1936.

izvor:B92

[Kalina]

Silven Tridel � MORE TIŠINE

S obzirom na relativnu oskudnost podataka o ovom čoveku (bar za nas koji ne čitamo francuski) hajde da napravimo nesrećnu paralelu sa piscem jedne druge zbirke priča koju je Geopoetika takođe nedavno izdala, Nacukijem Ikezavom. Oba autora u književnost dolaze sa polja egzaktnih nauka. Međutim, dok iz Japančevih priča izbija opčinjenost geologijom i astrofizikom, ovog frankofonog Kanađanina zaokuplja nešto drugo: medicinske nauke. Građa ljudskog tela apsolutno fascinira Tridela, a tu svoju preokupaciju on pretače u pisanu reč na način u kome se oseća rableovski duh natopljen izvesnom lotreamonovskom morbidnošću. Izgleda mi da su ova dva autora koja su pisala njegovim maternjim jezikom izvršila nemali uticaj na Tridela, a ako vam je to poređenje bliže, nisu mu strani ni �antropološki horori� njegovog zemljaka Dejvida Kronenberga.

Okej, ko je shvatio shvatio. More tišine prilično je gorko, a bogami i naporno štivo. Devet priča od kojih se ova zbirka sastoji bave se raznoraznim patološkim stanjima ljudskog organizma, što psihičkim što somatskim. (Uzgred, utoliko mi blesavije zvuči podatak da se ovaj pisac proslavio i knjigama za mlade čitaoce. Na šta li to liči, pitam se.) Dok se probijate kroz ovaj prilično gusti tekst natopljen anatomskim pojedinostima, povremeno može da vam zasmeta lirska meditativnost, koja neretko nadomešta fabulu, i prevelika količina intelektualizma. Katolička religija takođe igra bitnu ulogu u ovim pričama. Pripovedajući o porodičnim prokletstvima, klošarima sa mesijanskim ambicijama i mladim samoubicama, Kanađanin se duboko upušta u prilično ozbiljne teozofske rasprave.

Sve ovo na momente ume da zazvuči prilično napaljeno. Ipak, kada kroz taj religiozni i medicinski galimatijas nekako prokrčite svoj put, postaje vam jasno da ste se susreli sa autorom osobene vizure koji bi možda mogao malo da smanji doživljaj, ali koji bez sumnje ima šta da kaže.

Prvo, sav taj njegov visokoparni stil nije bez izvesne zavodljivosti. Po dubokoj vezanosti za folklor, našeg čitaoca može da podseti na ono što je u mladim danima radio Vidosav Stevanović u knjizi Nišči. A drugo, iako sa svojim temama naličja života i sveta kao mesta zla dobrano preteruje (i to na način klinca koji se loži na morbidarije), možete u knjizi naići na izvestan broj mesta koja su savim odmerena, ni suviše napaljena ni suviše intelektualna, i koja šalju sasvim jasne poruke.

To se sasvim dobro može sagledati u poslednjem i ujedno najboljem tekstu ove zbirke; priča �Crnačka lađa� u sebi objedinjuje sve vrline Tridelovog pisanja i svu megalomaniju koja narušava kvalitet Mora tišine. U pitanju je solilokvij čoveka na rubu smrti koji se obraća svom sinu. Tridel uspeva da na relativno malo prostora ubedljivo sažme čitav život svog junaka, njegove intelektualne preokupacije, privrženost roditeljima, putanju njegovog propalog braka. Vrlo uspešno pisac zadire u životne ćorsokake svog lika: ljubav i očinstvo polja su na kojima se on apsolutno nije snašao, pa sada umire mučen krivicom i gorčinom. Ipak, pored svih ovih �ljudskih� kvaliteta, sa kojima se Kanađanin odlično snalazi, �Crnačku lađu� zagušuje preterana količina erudicije, za koju se eventualno može naći opravdanje u tome da je junak zamišljen kao osoba kod koje intelekt preteže nad umećem običnog života, ali koja svakako zamagljuje priču. Pa ako se još doda bizarno otkriće do koga dolazimo na kraju, da junak ima dva čmara, dobija se već i previše elemenata koji opterećuju tekst.

Eto, to su vam te dve strane Tridelovog pisanja. A šta tu preteže izvol�te pa odredite sami ukoliko se odlučite na čitanje. Mene nemojte da pitate, jer tu već na scenu stupa ono što svaki individualni čitalac projektuje u delo. Nije ovo svačija šoljica čaja.

[Kalina]

Joneskove drama u izdanju Paideje

Izdavačka kuća "Paideia" uživa duže od decenije reputaciju izdavača koji najviše i najsistematičnije prevodi i objavljuje francuske pisce na Balkanu, a to je potvrdila i lansiranjem četiri knjige u džepnoj ediciji u kojima je objavljeno osam najpoznatijiuh drama Ežena Joneska (1909-1994) .

Pod brojem šest, u džepnom izdanju biblioteke " Maštarije" štampane su Joneskove drame "Ćelava pevačica" i "Čas", pod brojem 19 su "Kralj umire i "Žak ili pokornost", pod brojem 28 su "Nosorog" i " Stolice" i pod brojem 34 "Kakav kupleraj!" i " Ludilo udvoje".

Kako je ispričala prof. dr Tatjana Šotra, koja je bila deo tima prevodilaca i autorka predgovora za "Pozorište-sabrana dela Ežena Joneska" objavljeno 1997. kod "Paideje", za džepna izdanja su korišćeni prevodi iz tog kritičkog izdanja, jer izdavač je hteo da po niskoj ceni (180 dinara) omogući mladima i svima koji žele da se upoznaju s najpoznatijim Joneskovim dramama da ih čitaju po ličnom izboru.

Uz svaku dramu štampana je i beleška u kojoj su dati osnovni podaci o nastanku i istoriji komada, što je velika pomoć studentima bilo da su na Filološkom ili na Fakultetu dramskih umetnosti, jer Jonesko je u oba slučaja nezaobilazno štivo.

Šotra je podsetila da je Jonesko napisao 36 drama i da je ostao zapamćen kao jedan od pionira tetara apsurda i pisac čije drame se neprestano izvode duže od pola veka u Francuskoj i širom sveta i da je i u našem teatru, uz Samjuela Beketa, izazvao "revoluciju".

"Treba skrenuti pažnju mladima na Joneska, jer će primetiti da je neverovatno aktuelan, pošto je anticipirao postmoderni prosede i vreme koje će doneti tehnološka revolucija", naglasila je Šotra.

Prema njenim rečima, Jonesko je " video" šta će se desiti i da će doći do otuđenosti, praznine, zapostavljanja pravih vrednosti, da će se težnja za individualnošću generacija rođenih posle Drugog svetskog rata izroditi među intelektualnom elitom u narcisoidnost koja će rezultirati usamljenošću. Govoreći o temama koje su privlačile pažnju Joneska, ona je navela da su to, uglavnom, tragične, kao što su nedostatak vremena, duhovna smrt , otuđenost i prava smrt. Da bi se one " lakše progutale", Jonesko ih stavlja u komičan prosede, kroz komične situacije, reči, karaktere... Prema oceni Šotre, najbolja Joneskova drama je "Kralj umire", iako su mnogo popularnije i radije se izvode "Nosorog", "Ćelava pevačica" i " Stolice".

izvor:b92

[Kalina]

Ričard Dokins u izdanju Heliksa

Smederevska izdavačka kuća "Heliks" predstaviće knjigu Ričarda Dokinsa "Đavolov kapelan" 17. februara u Biblioteci grada Beograda.

O trećoj knjizi iz edicije "Dela Ričarda Dokinsa" govoriće profesor dr Nikola Tucić i docent dr Biljana Stojković sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Katedra za evoluciju i genetiku.

U zbirci eseja "Đavolov kapelan", sa podnaslovom "Razmišljanja o nadi, nauci, lažima i ljubavi" Dokins još jednom otkriva koliko nauka može biti uzbudljiva i očaravajuća. Teme o kojima govori su evolucija, prava životinja, kloniranje, genetski modifikovana hrana, o nekompatibilnosti religije i nauke, ali i potrebi za interkulturnim dijalogom.

Po narativnim svojstvima Dokinsova knjiga je bliska klasičnim literarnim esejima, jer autor ume da elegantno ukloni barijeru nerazumevanja i da naučne koncepte postavi u okvir svakodnevnog života.

Dokins se hrabro bori protiv praznoverja, pseudonauke, kreacionizma, ne izbegavajući da se suoči sa dilemama i strahovima koje nosi život u modernoj civilizaciji.

Takođe, otkriva i svoju privatnu stranu, prijateljstvo sa Daglasom Adamsom, autorom čuvenog "Autosperskog vodiča kroz galaksiju", kao i prepisku sa Stivenom Guldom za koga se govorilo da mu je veliki protivnik u tumačenju biološke evolucije i pristupa religiji.

Završni esej u knjizi je "Dobri i loši razlozi za verovanje" u formi pisma kćerci, kao savet i nadahnuće koje roditelj daje mladoj osobi koja tek treba da kroči u život.

Dokins je britanski teoretičar evolucije i pisac popularno-naučnih knjiga koje su postigle planetarni uspeh. Pre penzionisanja, septembra 2008. godine, radio je kao profesor na univerzitetu Oksford i bio šef Katedre za razumevanje nauke u javnosti.

Popularnost je stekao 1976. godine, knjigom "Sebični gen" u kojoj je na razumljiv način predstavio genocentrično viđenje evolucije.

Osim toga objavio je knjige "Prošireni fenotip", "Slepi časovničar", "Reka iz raja", "Uspon Planinom neverovatnosti"," Rasplitanje duge", "Priče predaka", "Zabluda o Bogu".

U ovoj godini, u kojoj se obeležava 200 godina od rođenja Čarlsa Darvina i 150 godina od prvog izdanja njegovog kapitalnog dela "Postanak vrsta", pojaviće se nova Dokinsova knjiga "Najveći šou na Zemlji". Ekskluzivno pravo za objavljivanje najnovije Dokinsove knjige na srpskom jeziku ima izdavačka kuća Heliks.


izvor:b92

[Kalina]

Zbirka priča Kurta Vonegata

Zbirka kratkih priča američkog pisca Kurta Vonegata, koji je umro pre dve godine, biće objavljena u novembru.

Zbirku "Look at the Birdie" čini 14 priča autora "Klanice-pet" i "Kolevke za macu", saopštila je izdavačka kuća "Delacorte Press".

Isti izdavač planira i nova izdanja 15 Vonegatovih knjiga, uključujući romane "Galapagos" i "Klanica-pet".

Kurt Vonegat rođen je u Indijanopolisu 1922. godine. Studirao je biohemiju na Univerzitetu Kornel.

Na početku Drugog svetskog rata postao je najpre američki pešadinac, a potom nemački ratni zarobljenik i svedok savezničkog bombardovanja kojim je Drezden bio sravnjen sa zemljom.

Na temeljima tog iskustva napisao je svoj najznačajniji roman "Klanica-pet", koji je spoj realizma i naučne fantastike.

Autor proze koju karakteriše spoj fantastike, realizma i satire stekao je ugled jednog od vodećih američkih savremenih pisaca i romanima "Zatvorska ptičica", "Snajper Dik" i "Hokus-pokus".

Vonegat je 1997. objavio svoj poslednji roman "Vremenski potres".

izvor:B92

[Kalina]

Ruski pisac Genis gost Beograda

Ruski pisac Aleksandar Genis predstaviće na književnoj večeri, 14. aprila u SKC-u, svoju knjigu eseja "Hrana, krv i tlo", koja je upravo na srpskom jeziku objavljena u izdanju "Geopoetike".




U Studentskom kulturnom centru, pored književne večeri, 14. aprila, biće upriličeno i druženje sa čitaocima, tokom kojeg će autor potpisivati primerke svoje knjige koju je sa ruskog prevela Draginja Ramadanski.

Aleksandar Genis je, inače, u Srbiji na poziv organizatora Festivala proze u Novom Sadu i njihov je gost od 13. do 17. aprila.

Knjiga "Hrana, krv i tlo" je originalno objavljena na srpskom jeziku uz saglasnost autora i u najvećem obimu je nastavak knjige "Stočiću, postavi se" - priče o jelima i kulturi kuhinje sa najrazličitijih strana sveta. Potom, ona je geopetička slika pojedinca u kulturi, ali i nacija u istoriji. I najzad, ona je ispisana u žanru eseja, kao biserna ogrlica sastavljena od gastro-kulturoloških putopisa, epistemološkog dovikivanja o poreklu pojedinca i naroda i britkih definicija o genima izniklim iz tla sa koga potičemo, navedeno je u saopštenju "Geopoetike".

"Geopoetika" je do sada objavila i Genisove knjige "Američka azbuka � Crveni hleb", "Dovlatov i okolina", "Tama i tišina", "Kula vavilonska", "Vesti iz Edena" i već pomenutu "Stočiću, postavi se".

izvor:b92

[Cecara]

Правописни речник српског језика са правописно-граматичким саветником

ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА СА ГРАМАТИЧКО-ПРАВОПИСНИМ САВЕТНИКОМ нови је велики лексикографски пројекат Издавачке куће Прометеј. На његовој реализацији ангажовани су наши истакнути лингвисти др Милан Шипка, академик Иван Клајн, са групом млађих сарадника магистара лексикографије. Стручни послови на изради Речника у пуном су замаху па се реално може очекивати да се ово капитално дело наше лексикографије и нормативистике појави најкасније до краја ове године.

Оваква је књига потребна свима који пишу, а који при писању наилазе на недоумице које неће моћи решити само уз помоћ Правописа, а овако ће уз сваку реч и израз лако наћи како их треба писати, с ознакама које ће их упутити на објашњења зашто је тако правилно, тј. на одговарајуће правописно (или граматичко) правило, што се даје у кратком прегледу на крају (у посебном поглављу).

Иако главни наслов Правописног речника сугерише да се ради искључиво о правописном речнику, ова је књига више од тога: она је, у исто време и граматички и акцентански речник, али и језички саветник. Она, дакле, има вишеструку намену, па ће корисницима бити и од вишеструке помоћи при писању, а уз то и прилика да прошире своје знање о српском стандардном језику уопште, посебно о његовој употреби у писменој и усменој комуникацији.

До краја 2009. године очекујемо књигу речничког формата, обима око 1.600 страна и са око 100.000 обрађених речи.


Реч више...

"Правописи уопште код нас појављују се доста често али не доносе сва решења потребна савременом језику. Зато и сматрамо да је најбољи Матичин последњи из 1993. иако има доста неразјашњених недоумица и велики број дублета. Ми сада настављамо тамо где је цењени аутор тог правописа Митар Пешикан стао. После распада Југославије српски лингвисти су покушавали да сарађују са лингвистима из осталих република. Та сарадња је без сукобљавања трајала неко време и Матичин правопис из 1993. изашао је уважавајући такво стање. Од тада ми чекамо ново издање. Поменуто издање има и веома скроман по обиму правописни речник у додатку тако да ово што данас представљамо има много шири захват и ослобађа нас потребе да нешто тражимо по разним старијим издањима. Кад у нешто нисмо сигурни тражимо у речнику, а кад још нисмо сигурни како се то пише онда је решење у правописном речнику. Недостатак сличне књиге сада ће надоместити дело колеге Шипке. Ово ће бити веома користан и много тражен приручник."

извор: Прометеј

[Cecara]

Novi roman Paola Koelja početkom jula

Beogradska "Paideia" objaviće početkom jula novi roman brazilskog pisca Paola Koelja, pod radnim naslovom "Pobednik je sam", najavio je direktor te izdavačkekuće Petar Živadinović.

Glavni junak novog Koeljovog romana, u kojem se pisac prvi put oprobao u žanru trilera, jeste ruski milioner koji se razočarao u ljubav i organizuje seriju ubistava za vreme filmskog festivala u Kanu, rekao je Živadinović na konferenciji za novinare.

Prema njegovim rečima, autor se u tom delu bavi svetom mode, slave, superzvezda i superklasa, u želji da pokaže kako taj svet istinski funkcioniše, budući da je i sam mnogo vremena proveo u njemu.

Knjige Paula Koelja do sada su prodate u oko sto miliona primeraka, u više od 160 zemalja, prevedene na 69 jezika.

Prema Ginisovoj knjizi svetskih rekorda, njegov roman "Alhemičar" najprevođenija je knjiga nekog živog autora.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Među izdanjima "Paideje" koja će biti objavljena do jeseni i Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, biće romani "Utešna partija" i "Voleo sam je", i zbirka pripovedaka "Želeo bih da me neko negde čeka" francuske književnice Ane Gavalde. "Paideia" za jesen priprema i nove romane francuskih pisaca Andreja Makina i Lorana Grafa, i belgijske književnice Ameli Notomb, a objavljivanjem romana "Gvozdeno doba" biće zaokružen celokupni dosadašnji romaneskni opus južnoafričkog nobelovca Džona M. Kucija, rekao je Živadinović.

Najavljena je i knjiga priča "Ljudi našeg cara" ruske književnice Ljudmile Ulicke, i romani "Pijanistkinja", "Izgnanici" i "Ljubavnice" kontroverzne austrijske književne nobelovke Elfride Jelinek.

Veliki petogodišnji projekat, prvi put na srpskom jeziku, "Pripovetke za godinu dana" italijanskog nobelovca Luiđija Pirandela, biće započet ove godine objavljivanjem prvog toma, a najavljeno je i delo Umberta Eka o iskustvu prevođenja "Kazati gotovo istu stvar".

izvor: B92

[Sokica]

Malvina - Mirko Kovač



Izdavačka kuća "Samizdat B92" ponovo je objavila roman Mirka Kovača "Malvina (Životopis Malvine Trifković)" koji je 1971. kada se prvi put pojavio izazvao pravu buru oprečnih reagovanja.


Roman "Malvina (Životopis Malvine Trifković)" napisan je 1969. godine, a prvi put je objavljen u Beogradu 1971. Početkom devedesetih objavljen je u Francuskoj, kao džepno izdanje u tiražu od 20.000 primeraka (Payot&Rivages). U Francuskoj je doživeo tri izdanja, adaptiran je i izveden kao pozorišna predstava u Parizu.
Predstava ’’Malvina’’ neko vreme je izvođena i u Ateljeu 212 u Beogradu.
Roman ’’Malvina’’ bavi se tragičnom sudbinom glavne junakinje u istorijskom kontekstu srpsko-hrvatske mržnje. Napisan je arhaičnim srpskim i hrvatskim jezikom: sastoji se kako iz ekavskih, tako i iz ijekavskih delova, zavisno od toga ko je pripovedač/narator. U prvi mah ’’Malvina’’ podseća na srednjovekovne hronike, i njena dramatičnost gotovo da je zatvorena iza samostanskih zidova. Glavna junakinja, kao žrtva spleta čudnih okolnosti, suočava se sa dva nepremostiva životna problema: lezbijka je i pravoslavka koja se zaljubljuje u ženu katoličke vere. Kovač iz dokumenata stvara lik Malvine, koja je i svetica, i grešnica, i mistik, i žena u kojoj je seme ludila…

Mirko Kovač rođen je 1938. u Petrovićima. Studirao je dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film i televiziju u Beogradu.
Autor je romana: Gubilište (1962), Moja sestra Elida (1965), Malvina (1971), Ruganje s dušom (1976), Vrata od utrobe (1978 ), Uvod u drugi život (1983), Kristalne rešetke (1995), Grad u zrcalu (2007).
Objavio je zbirke pripovedaka Rane Luke Meštrevića (1971) i Nebeski zaručnici (1987); zbirke eseja Europska trulež (1986), Europska trulež i drugi eseji (1994), Na odru (1996), Cvjetanje mase (1997) i Pisanje ili nostalgija (2008 ); knjigu filmskih scenarija Okupacija u 26 slika i drugi scenariji (1990). S Filipom Davidom objavio je Knjigu pisama (1998 ). Izabrana proza u šest tomova objavljena je u Sarajevu 1990. godine.
Napisao je scenarije za filmove: Mali vojnici (1968 ), Lisice (1970), Muke po Mati (1974), Okupacija u 26 slika (1978 ), Dunavski znak / UsijanjePad Italije (1982), Večernja zvona (1985), Dan za tetoviranje (1991). (1979),
Dobitnik je mnogih značajnih književnih nagrada među kojima su: NIN-ova nagrada (1978, 1986), Andrićeva nagrada (1980), Tucholsky Prize, Herderova nagrada (1995), nagrada Bosanski stećak (2003), nagrada Vilenica (2003) kao i nagrade Meša Selimović, 13. jul, Vladimir Nazor i August Šenoa. Dela su mu prevedena na švedski, francuski, nemački, slovenački, španski, italijanski, holandski, mađarski, poljski, češki i slovački jezik. (1993).

B92

[NSdjanka]

Justejn Gorder, Zamak u Pirinejima






Stejn i Sulrun su bili mladi i zaljubljeni i pet intenzivnih godina bili su par, a onda su se iznenada razišli.
U leto 2007. godine, više od trideset godina kasnije, opet se sreću u starom planinskom hotelu od drveta uz koji ih vezuju snažne uspomene i jedna nerešena misterija. Da li je njihov susret baš na tom mestu, i baš tada, slučajnost?
Najnoviji roman Justejna Gordera Zamak u Pirinejima sačinjen je od elektronskih pisama koje razmenjuju Stejn i Sulrun posle sudbonosnog susreta u hotelu. Gorder, veliki majstor pripovedanja i kompozicije, vešto nas vodi kroz napetost otkrivanja misterije davnih događaja. No, daleko je važnije što glavni likovi različitim tumačenjem tajni iz prošlosti zapravo iznose dva osnovna pristupa u tumačenju nastanka i postojanja sveta i čoveka u njemu. I dok On ushićeno veruje u naučnu sliku sveta, zakone fizike i matematike i ne veruje da postoje više sile koje upravljaju svetom i našim životom, dotle se Ona prepušta natprirodnim pojavama, telepatiji, duhovima, vidovitosti, Bogu i snovima.
U ovoj elektronskoj struji misli konačni odgovor naravno ne postoji niti ga može biti, ali nas Gorder i u ovom romanu vraća večitoj filozofskoj upitanosti - ko smo, kako smo nastali, odakle potičemo. Zagledan u beskrajni svemir poziva nas da uživamo u tome što smo samim postojanjem deo najveće misterije, ali i opominje da čuvamo svet, jer time čuvamo i čoveka (sebe) u njemu.

[Cecara]

Podrška za prevod 52 knjige

Ministarstvo kulture Srbije sufinansiraće prevođenje 52 knjige domaćih autora na strane jezike, među kojima su dela Ive Andrića, Dragana Velikića, Vide Ognjenović, Vladislava Bajca, Dušana Kovačevića, Davida Albaharija, Filipa Davida, Danila Kiša, Milorada Pavića, Vladimira Arsenijevića, Borislava Pekića, Miloša Crnjanskog, Marka Vidojkovića...

Na osnovu rezultata konkursa za prevođenje reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu, na koji je prijavljeno ukupno 58 projekata, ukupno je predviđeno 44.000 evra, odnosno od 500 do 2.000 evra po odobrenom projektu.

Konkurs za projekat prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu - Trajni PR Srbije sproveden je, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, drugi put zaredom, u želji da se nastavi kontinuitet još jednog instrumenta sistematske podrške promociji srpske književnosti i kulture u svetu, saopštilo je 28. jula Ministarstvo kulture.

Konkursna komisija, koju su činili Zoran Hamović (predsednik), Ana Vučetić i Mladen Vesković, obratila je posebnu pažnju na prevode na bugarski i nemački jezik, s obzirom na pozive da Srbija bude počasni gost na sajmovima knjiga u Sofiji i Lajpcigu. Podržani su i predlozi iz drugih zemalja, s obzirom da je u velikoj većini slučajeva reč o zahtevima za prevođenja izuzetno kavlitetnih književnih dela, koje su uputili renomirani izadavači, navedeno je u saopštenju.

Na bugarski će biti prebeden roman nobelovca Ive Andrića �Na Drini ćuprija�, Velikićev �Ruski prozor�, knjiga �20 srpskih podela� Dušana Kovačevića, �Kuća u Puertu� Gordane Ćirjanić, eseji Mihajla Pantića, tematski broj časopisa �Panorama� posvećen srpskoj književnosti, knjiga �Male tajne� Gorana Markovića, roman �Hamam Balkanija� Vladislava Bajca, Pekićeva pripovetka �Čovek koji je jeo smrt� i roman �Atlantida�, �Azil� Sanje Domazet i �Najlepše priče� Albaharija.

Na nemački će biti prevedeni romani �Hamam Balkani ja� Bajca, Albaharijev �Ludvig�, knjiga �Platon i grad� Bogdana Bogdanovića, �Iris Berlina� Crnjanskog i izabrane pesme Radmile Lazić.

Na grčki će biti preveden izbor priča Milorada Pavića, roman �Preljubnici� Vide Ognjenović, esej �Homo poetikus� Kiša, Velikićev �Ruski prozor�, koji je dobio i podršku za prevod na makedonski, kao i �Sve Crvenkape su iste� Marka Vidojkovića, Basarin roman �Uspon i pad Parkinsonove bolesti�, Arsenijevićev �U potpalublju�, zbirka priča �Enciklopedija mrtvih� Danila Kiša i roman �Bekstvo od biografije� Vladislava Bajca.

Prevod na slovenački dobiće roman �Sudbina i komentari� Radoslava Petkovića, �Oproštajni dar� Vladimira Tasića, �Pisac u najam� i �Poslednja knjiga� Zorana Živkovića, �Uspon i pad Parkinsonove bolesti� Svetislava Basare priče Mirjane Bobić-Mojsilović �Dnevnik srpske domaćice�

Na italijanski će biti prevedena knjiga �Uvod u studije performansa� Aleksandre Jovićević i Ane Vujanović, kao i romani �Princ vatre� Filipa Davida, �Kapo� Aleksandra Tišme, Albaharijev �Ludvig� i �Via Pula�
Velikića.

Na ruski će biti preveden roman �Princ od papira� Vladislave Vojnović, dok će verziju na japanskom dobiti Pavićeva novela �Poslednja ljubav u Carigradu�, a na poljskom izabrane pesme Vaska Pope i Miodraga Pavlovića.

Na češki će biti preveden �Var� Saše Stojanovića, a na slovački drame Dušana Kovačevića �Doktor šuster�, �Lari Tomson�, �Urnebesna tragedija� i �Generalna proba samoubistva�.

Na francuski će biti prevedene drame �CZ� i �Soba na Bosforu� Biljane Jovanović, romani �Van kontrole� Vladana Matijevciha, Tasićev �Stakleni zid�, izbor priča Albaharija �Moja žena�, Petkovićevo �Savršeno sećanje na smrt� i �Berlinsko oko� Saše Ilića, dok će prevod na španski imati Basarin roman �Mongolski bedeker�.

Kriterijumi kojima se Komisija rukovodila u radu bili su: da projekti prevoda, pored visokog umetničkog kvaliteta samih dela na prvom mestu, afirmišu savremenije književno-umetničke forme i izraze u srpsk oj književnosti i doprinose boljoj vidljivosti srpske književnosti i kulture u celini na međunarodnom planu, zatim da doprinose popularizaciji srpske književnosti i kulture u zemljama u kojima će biti objavljeni i da predstavljaju kontinuiranu uređivačku politiku izdavačkih kuća koje su se javile na konkurs.

Tokom prve godine realizacije konkursa (2008/09) sufinansirano je prevođenje 33 dela u inostranstvu, od čega je 18 do sada objavljeno, a konkurs je drugi put raspisan 24. januara 2009. godine.

Ministarstvo kulture najavilo je nastavak takvih konkursa, dodajući da će se i dalje direktno obraćati uglednim stranim izdavačima i nuditi im osnovne informacije o srpskoj književnosti, kao i listu naslova koju predlaže za prevođenje.

(SEEcult)

.........

......Kako je izabrano toliko naslova, za tako malo novca? Uslovi konkursa, stranim izdavačima dali su do znanja da bi naša strana kao minimum novca trebalo da izdvoji 50 odsto od cene prevoda. Međutim, mi ćemo ponuditi znatno manje, uz nadu da će strani izdavači uvažiti objektivne novčane muke. Tako, na primer, za prevod romana �Preljubnici� Vide Ognjenović, grčki izdavač tražio je 2.739 evra, a odlučeno je da se sufinansira sa 1.000 evra; za �Ruski prozor� Dragana Velikića Grci su tražili 4.500, a naše učešće bi bilo 1.500 evra; slovenački izdavač izračunao je da bi prevođenje romana �Sudbina i komentari� Radoslava Petkovića koštalo 6.250, ali sada mogu da dobiju samo 1.000 evra; cena za prevod romana �Ludvig� Davida Albaharija na nemački jezik je 3.515 evra, a naše ministarstvo će moći da plati 1.000 evra...
Ovo je drugi konkurs za sistematsko prevođenje srpske književnosti, a tokom prve godine realizacije konkursa (2008/2009) sufinansirano je prevođenje 33 knjige, od čega je 18 do sada objavljeno. Konkursna komisija radila je u sastavu: Zoran Hamović (predsednik), Ana Vučetić i Mladen Vesković.

Umetnost i istorija

Izdavač iz Milana konkurisao je sa predlogom da objavi prevod studije �Srednjovekovna srpska umetnost� Gordane Babić i Vojislava Đurića, na engleski, italijanski i francuski, po ceni od 30.000 evra (10.000 evra po jednom prevodu). Isti izdavač predlaže i objavljivanje �Istorije srpskog naroda� Dušana Batakovića na italijanski, a cena je 17.800 evra. Ova dela su ovoga puta preskočena zbog visoke cene, ali, kako nam kažu u Ministarstvu, ministru Bradiću predloženo je da pokuša da nađe vanredna finansijska sredstva iz budžetske rezerve za ove vanredno važne knjige.

B. Đorđević, Večernje novosti

izvor:KnjigaInfo