LABRADOR RETRIVER [FCI No. 122]
Originalni naziv rase: LABRADOR RETRIEVER
Zemlja porekla: ENGLESKI
Labrador retriver (takođe labrador ili samo lab skraćeno), je jedan od nekoliko vrsta retrivera, vrsta ptičara. Labrador se smatra za najpopularniju rasu psa na svetu, i najpopularnija je rasa po registraciji u SAD-u (od 1991.)[1] Velikoj Britaniji, Poljskoj, i nekoliko drugih država. Takođe je najpoplarnija rasa psa asistenta u SAD-u, Australiji i mnogim drugim državama. Takođe se mnogo koristi i u policiji i drugim zvaničnim telima zbog detekcije i radnih sposobnosti. Veoma su društveni, nežni, pametni, snažni i dobre naravii ti ih čini odličnim radnim psima. Ovi psi su veoma lojalni i odlični su za malu decu. Mogu se koristiti u raznim šou programima. Dobro treniran, labrador je jedan od najodgovornijih, najposlušnijih i najtalentovanijih rasa na svetu.
Opšti izgled: Snažno građen, kratak u slabinskom delu, vrlo pokretan. Široka lobanja. Grudi i rebra duboki i dobro zaobljeni. Širok i snažan u slabinskom delu i zadnjim nogama.
Karakteristika: Uravnotežen, veoma budan, odličnog nosa, mekih usta, sa oduševljen- jem ide u vodu, ima sposobnost prilagođavanja u predanog pratioca.
Narav: Inteligentan, oprezan i poslušan, sa velikom željom pruža radost svom gospodaru. Prijateljske prirode, nikada sa znacima agresivnosti ili jasne plašljivosti.
Glava i lobanja: Široka lobanja sa jasnim stopom, dobro modelirana bez mesnatih obraza. Vilice srednje dužine, pune snage, ne špicaste. Široka, dobro formirana nosna pečurka.
Oči: Srednje velike, pri tome pokazuju inteligenciju i dobru narav. Braon ili boje lešnika.
Uši: Ne velike ili teške, dobro priležu uz glavu, visoko i prilično dobro unazad usađene.
Zubalo: Vilice i zubi snažni sa perfektnim pravilnim i potpunim makazastim zubalom, pri čemu gornji sekutići bez međuprostora pokriva sekutiće donje vilice. Zubi postavljeni vertikalno u vilici.
Vrat: Suv, jak, pun snage, prelazi u dobro postavljene plećke.
Prednje noge: Plećka duga i koso postavljena. Prednje noge sa snažnim kostima i ravne od lakta do zemlje, bez obzira da li se posmatraju odnapred ili sa strane.
Telo: Grudi dobre širine i dubine, jako zaobljena bačvasta rebra. Ravna gornja linija. Široke, kratke i snažne slabine.
Zadnje noge: Dobro izvajane, nisu strme, dobro uglovan koleni zglob. Kravlji stav izražen u većem stepenu nepoželjan.
Sape: Okrugle kompaktne sa dobro izraženim jastučićima.
Rep: Raspoznajući znak, veoma debeo u korenu, ravnomerno se sužava ka vrhu, srednje dužine. Bez zastavica, ipak odlakan ćelom površinom kratkom, debelom i gustom dlakom koja ga čini okruglim, a takav rep se naziva vidrin rep. Pomera ga radosno, ipak ne treba da je zavijeno iznad leđa nošen.
Kretanje: Slobodno, osvaja prostor, pri tome prednje i zadnje noge ravne i paralelne.
Dlaka: Prepoznatljiva oznaka, kratka, gusta, ne talasasta, bez zastavica, prilično oštra, podlaka odoleva lošem vremenu.
Boja: Jednobojno crna, žuta ili jetreno-čokoladno braon. Žuta je od svetle kreni boje do lisičije crvenog. Prihvatljiva je mala bela fleka na grudima.
Veličina: Idealna visina grebena za mužjaka 56-57 cm, za ženke 54-56 cm.
Zdravlje:
Displazija kukova, odnosno koksofemoralnog zgloba je vrlo česta kod labrador retrivera i nasledna je. Jedini način da se ona suzbije je otklanjanje i eliminacija jedinki iz reprodukcije koje imaju displaziju kukova. Većina zemalja, članica FCI-a, kao bitan podatak za upotrebu pasa u priplodu, obavezno insistiraju na RTG- snimci ovog zgloba za čije snimanje se izdaju licence a očitavanje je komisijski i rezultati se objavljuju u zvaničnim, regularnim kinološkim društvima tako da se sve malverzacije izbegnute i svi su upoznati s onim jedinkama koji imaju displaziju, odnosno psima koji se ne mogu koristiti u priplodu. Nažalost, ovim su pogođeni i tipični eksterijerni psi, šampioni, a na savesti je uzgajivača i interesu pasmine da se takvi psi stvarno ne koriste u priplodu.
Atrofija retine je takođe u velikom broju opteretila ovu pasminu, jer se prenosi i potrebno je obaviti pregled očnog dna (fundusa). Idealno je kada bi psi koji se koriste u priplodu bili katarakta negativni, ipak često smo svedoci da naši labradori i pre neke ozbiljne starosti, potpuno izgube vid i oslepe. Na sreću, atrofija retine je daleko ređe oboljenje kod labradora.
Osteohondroza se kod labradora uglavnom pojavljuje u periodu intenzivnog rasta od 4-8 meseci i to uglavnom kao upala pokosnice i to najčešće kostiju lakta koji kasnije prerasta u artritis, a predisponirajuci faktori su: hormonalna neuravnoteženost, kao i ishrana, rad i nagli rast.
Od ostalih bolesti koje se, srećom mnogo ređe javljaju je gluvoća, epilepsija, paraliza dušnika, povraćanje hrane..
Preuzeto sa Wikipedie, Pas.co ...
Citat
