Vitamini

[irnik]

Vitamini i minerali su potrebni za pravilan rad organizma. Vitamini (na latinskom vita=život) predstavljaju bilo koju kompleksnu organsku supstancu koja se prirodno nalazi u biljnom i životinjskom svetu i esencijalna je u malim količinama za metaboličke procese. Nedostatak vitamina ozbiljan je problem, i uobičajena je pojava kod ljudi čija je ishrana neredovna i jednolična.

Čovek u dovoljnoj količini ne može da sintetiše ni jedan vitamin, a pojedine uopšte ne može da sintetiše, tako da se moraju unositi putem hrane. Preporucena dnevna dozu (PDD) je odgovarajuća kolicine vitamina i minerala koje unosimo u organizam unutar odredjenih granica, pri cemu se uzimaju u obzir različite prehrambene potrebe svakog pojedinca. Prekomjerno unošenje vitamina i minerala moze da naruši prirodnu ravnotežu materija.

Dnevne količine se određuju prema tome žele li se uzimati kao dodatak ishrani ili su poterbni da bi smanjili ili isključili neke zdravstvene tegobe. Veće doze vitamina se preporučuju osobama pojačane fizičke aktivnosti (sportisti, poslovni ljudi), ljudima pod stresom, ljudima na dijeti te rekovalescentima nakon operacije. Multivitamine je najbolje uzimati nakon obroka kada je njihova apsorpcija najveća. A treba ih uzimati svakodnevno u dozama koje odredi liječnik, nutricionist ili farmaceut.

Četiri vitamina koji su rastvorljivi u mastima mogu se zadrzati u organizmu pa u vecim količinama mogu biti toksicne. Ostali vitamini su rastvorljivi u vodi i nisu toksični, jer se višak izlučuje iz organizma.

Vitamini topljivi u mastima su:

retinol (A),
ergokalciferol (D2),
kolekalciferol (D3),
alfa-tokoferol (E),
fitomenadion (K2),
menakinon (K3) i
vitamin F.

Vitamini topljivi u vodi su:
tiamin (B1),
riboflavin (B2),
nikotinamid (B3),
pantotenska kiselina (B5),
piridoksin (B6),
folna kiselina (B9),
cijanokobalamin (B12),
askorbinska kiselina (C) i
biotin (H).

Neka jedinjenja koja mozemo nabrojati u vitamine a zvanicno to nisu:
Vitamin H',
Vitamin J,
Vitamin I,
Vitamin P,
Vitamin U i
Liponska kiselina

[irnik]

VITAMIN A

(A-alkohol, retinol; A1-aldehid-retinal; A2 �3-dehidroretinol)

Po svojoj hemijskoj strukturi je alkohol. Pripada grupi liposolubilnih vitamina. Deponuje se u jetri (95 %), bubrezima, plućima i masti. Najvećim dijelom nastaje konverzijom beta-karotina iz hrane. Iz jednog molekula beta karotina nastaju dva molekula vitamina A.

Preporučene doze:

Muškarci 5000 i.j.
Žene 4000 i.j.
Trudnice i dojilje 5000-6000 i.j.

Vitamin A uništava predugo kuvanje (oksidacija), sušenje, svetlost i visoka temperatura. Niske temperature (zamrzavanje) ne razaraju vitamin A.

Apsorpciju vitamina A pomažu vitamini C, D, E, F, B-kompleks, minerali cink, kalcijum, zatim holin i neomycin, a apsorpciju odmažu kafa, alkohol, mineralna ulja, ekscesivni unos gvožđa, manjak vitamina D, antacidi i cholestyramin.

Sadrži ga: mleko, puter, obogaćeni margarin, jaja, džigerica (goveđa), riblje ulje, žuto povrće, šargarepa, sladak krompir, dinja, dulek, cerovača, spanać, maslačak, zeleniš od rotkve, prokelj, detelina (lucerka), kupus, borove iglice, peršun, breskva, kajsija, šljiva;

Karotini (prekursori vitamina A) se nalaze u narandžastom i žutom povrću i voću, šipak, crvena paprika, gloginje, bundeva, jarebika, žutika, kozlac, brusnica, ljoskovac, dren, divlja tikva, bljusta, paradajz.
Najbogatije vitaminom A je riblje ulje.

Uloga:

• Neophodan je za stvaranje kolagenih tkiva u toku rasta,
• Zaštitno dejstvo protiv opštih i lokalnih infekcija,
• Važan je za proces održavanja vizuelnog ciklusa i adaptaciju oka na sumrak,
• Obnavljanje epitela sluznica i epiderma kože,
• Održavanje menstrualnog ciklusa,
• Okoštavanje i formiranje zuba,
• Za normalnu funkciju žlezda, organa za varenje i jetre,
• Snižava nivo holesterola kod aterosklerotičnih pacijenata.

Deficit:

• hemeralopija - kokošje ili noćno slepilo (neadaptacija oka na sumrak),
• keratomalacija.
• kseroftalmija,
• poremećaj menstrualnog krvarenja,
• pad imunog sistema.

[irnik]

VITAMIN D
(grupa jedinjenja - steroli; dihidrotahisterol; antirahitični vitamin)

Vitamin D (kalciferol) je liposolubilni vitamin (rastvorljiv u mastima).
Kristalno jedinjenje rastvorljivo u mastima, unosi se u organizam hranom, a nastaje pod uticajem Sunčeve svetlosti (ultraljubičastih zraka). U jetri i bubrezima se prerađuje u aktivni oblik, a skladišti se u jetri, mišićima i masnom tkivu. Postoji 6 srodnih oblika (D1 do D6).

Za apsorpciju vitamina D neophodni su mast, odnosno soli žučnih kiselina. Apsorbovanje pomažu vitamini A, C i F, fosfor, kalcijum, holin, a odmažu mineralna ulja.

Otporan je prema kiseoniku iz vazduha i oksidaciji.

Preporučene doze:

Odrasli, trudnice, dojilje i deca 400 i.j. vitamina D3 ili 5-10 µg
1 µg holekalciferola jednako je 40 i.j. vitamina D3
100 i.j. odgovara 0.0025 mg vitamina D3
1 i.j. holekalciferola odgovara 0.025 µg ergokalciferola


Prirodni izvori:
Riblje ulje predstavlja izvor sa najvećom koncentracijom vitamina D.

Sadrži ga: puter, riba koja se jede sa kostima, jaja, džigerica, mleko i mlečni proizvodi.

Uloga:

• Povećava apsorpciju kalcijuma i fosfora,
• Neophodan je za rast u celini,
• Reguliše kalcifikaciju kostiju, stvaranje dentina i zubnog emajla.
  
  Deficit:
  
• Rahitis (krivljenje skeleta, deformiteti nogu i grudnog koša, smanjena otpornost organizma prema zaraznim bolestima),
• Osteomalacija (teški deformiteti kičme, karlice i ekstremiteta).

Hipervitaminoza:

Najčešće nastaje uzimanjem preparata vitamina D. Ispoljava se anoreksijom, žeđu, bolovima u očima, svrabom kože, opstipacijom, depresijom, nesanicom.

[irnik]

VITAMIN E
(tokoferol; antisterilitetni vitamin)

Otkriven je 1922. godine. Pripada grupi liposolubilnih vitamina. Žućkasto ulje rastvorljivo u mastima, otporno na zagrevanje a osetljivo na oksidaciju. Poznata je grupa od 7 različitih jedinjenja ovog vitamina istog dejstva, ali različite jačine.
Otporan je prema toploti, kiseoniku iz vazduha, oksidaciji i UV zracima. Konzervisanjem se gubi oko 65 % ovog vitamina. Hladnoćom (zamrzavanjem) se uništava. Oksidiše u užegloj masti, u prisustvu soli olova i gvožđa i u alkalijama.


Preporučene doze:

Odrasli 8-10 mg/dan alfa-tokoferola
Trudnice i dojilje 10-11 mg/dan alfa-tokoferola
1 i.j. vitamina E jednaka je 1 mg alfa-tokoferola

Apsorbovanje vitamina E u organizmu pomažu vitamin A, B1, C, F, fosfor, selen, mangan, inozitol, a odmažu mineralna ulja, užegla mast ili ulje, holin i kontraceptivne pilule.

Prirodni izvori:

Biljna ulja, margarin, cela zrna, kikiriki, orasi, klice, suncokretovo seme, ovseno brašno, jaja, majonez, meso, džigerica, riba, piletina, sojino ulje, tamnozeleno povrće, detelina, grašak, šećerni sirup od melase, orasima, lešnicima, avokadu, bademu.

Uloga:

• Oksido-redukcioni procesi,
• Ima ulogu u održavanju normalne građe i funkcije skeletnih i poprečno-prugastih mišića i srčanog mišića,
• Ublažava degenerativne promene u mišićnim, nervnim, polnim i ćelijama jetre.
• antioksidans,
• utiče na pravilno lučenje hormona,
• rad mišića i nervnog sistema,
• štiti od radijacije, otrovnih materija, lekova i metala.
• Smanjuje rizik od kanceroznih oboljenja i štiti srce i krvotok.

Deficit:

Usled manjka vitamina E nastaje:

• Malapsorpcija,
• Hemolitička anemija,
• Impotencija.

Nedostatak ovog vitamina nije zabilježen.

[irnik]

VITAMIN K
(antihemoragicni vitamin; faktor dugovječnosti)

Vitamin K (filohinon) se ubraja u liposolubilne vitamine. Kristalno jedinjenje žućkaste boje, rastvorljiv u mastima, otporan na zagrevanje. Ima sedam oblika, od toga 2 prirodna koje stvaraju bakterije u crevima i 5 sintetičkih. U prirodi se nalazi u dva oblika: kao K1 i kao K2, a sintetskim putem dobijeni su K3, K4 i K5. K1 unosimo u organizam putem hrane, dok K2 sintetišu bakterije iz grupe koli u tankom crevu. Nestabilan je u alkalijama i svetlu.

Preporučene doze:
Odrasli 70-140 �g/dan
Za 140 �g vitamina K treba pojesti 70 g prokelja.

Apsorpciju vitamina K pomaže neomicin, a odmažu mineralna ulja, X-zračenje, radijacija, užegla mast. Neki antibiotici uništavaju crevne bakterije koje proizvode vitamin K.

Prirodni izvori:
Kupus, karfiol, prokelj, spanać, kopriva, indijska lucerka (alfafa), paradajz, grašak, soja, šargarepa, krompir, džigerica, biljna ulja, riblje ulje, mleko, sir, žumance, alge.

Uloga:

• Neophodan je za sintezu protrombina koji deluje na zgrušavanje krvi (za sintezu faktora koagulacije (II, VII, IX i X)).

Nedostatak ovog vitamina je redak slučaj i javlja se kod dugotrajnog uzimanja antibiotika koji uništavaju crevnu floru.


Deficit:

U slučaju nedostatka vitamina K dolazi do pada protrombina u krvi, a time poremećaja koagulacije i krvavljenja. Manjak vitamina K se najčešće javlja kod celijačne bolesti, kolitisa, tropskog sprua.

[irnik]

VITAMIN F
(esencijalne masne kiseline)

Vitamin F čine esencijalne polinezasićene masne kiseline:
Linolna kiselina
Linoleinska kiselina
Arahidonska kiselina
Rastvorljive su u mastima.

Preporučena doza:
10-20 g/dan, što odgovara 2.5 supene kašike suncokretovog ulja hladno ceđenog ili 12 kašičica semenki suncokreta.

Apsorpciju pomažu vitamini A, C, D i E, fosfor, a odmažu radijacija i X-zraci. Da bi se ove esencijalne masne kiseline sačuvale, potrebno je vršiti hladno ceđenje ulja.

Prirodni izvori:
Linolna kiselina: ulje soje, kukuruza i kikirikija.
Linoleinska kiselina: ulje soje, kukuruza, kikirikija i lana.
Arahidonska kiselina: ulje soje, kukuruza i najviše u ulju od kikirikija.
Nalaze se i u pšenicnim klicama, suncokretovom zrnu, suncokretovom ulju, puteru.

Uloga:

• Utiču na pravilnu raspodelu masti u unutrašnjim organima,
• Regulišu oksidacione procese,
• Podržavanje normalne žlezdane aktivnosti,
• Stvaranje zglobne tečnosti,
• Smanjenje holesterola,
• Neophodan je za zdravu kožu i kosu.

Deficit:

Kod deficita razvija se poremećaj odbrambenog sistema i nastaje smanjena otpornost na virusne i bakterijske infekcije. Znaci hipovitaminoze su akne, perut, suva kosa, slabi nokti, dijareja.