Vi, kao pisci od 15 godina

[itebejac]

Dali ste ikad pre svoje petnaeste godine probali da napišete svoj roman, putopis, biografiju ili slično?
Možda ste ga i završili?

Tema: mi kao mladi književnici ili književnici-amateri.

[Rohalj Baze]

joj pisala sam dnevnik....kad sam imala 15 godina...bila sam ludo zaljubljena u jednog mangupa....

svaki datum u dnevniku je pocinjao ovako....videla sam ga...prosao je...pogledao me....ja sam ga pogledala....boze da li zna da ga volim....a zna on to....ne moram ja nista da kazem ni da uradim.....

Naravno, tip nije znao ni kako se zovem ni da mi se svidja.... posle kad samo se upoznali drugarica mu je rekla kako sam pisala dnevnik o njemu, nije mogao da veruje....

blesava skroz

E sad da bi napisala o nekom dnevik, treba da bude princ, ili da ja budem skorz luda

[Rohalj Baze]

Da i iscepala sam ga posle godinu dana na najsitnjie parcice....kad sam cula da je nasao novu devojku....

[itebejac]

Ja sam sa 14 počeo da "pišem" putopisni roman, koji se odigravao u džunglama Južne Amerike, a glavni junaci su bili indijanci domoroci.

[bellissima]

Mislim da je svako od nas pokusao nesto da napise ...

Sto se tice dnevnika redovno sam ih pisala sve do pre par godina,
i sada povremeno zavirim u njih pokusavajuci da ozivim duh proslog vremena ...

Pisem ...

Odkad znam za sebe,prvo su to bile decije naivne pesmice,zatim sastavi za polovinu razreda,a potom jedan predivan profesor je uspeo da otkrije taj moj talenat prema pisanoj reci i sa puno ljubavi me usmerio u te vode,gde i danas uspesno plovim...

[believer]

otprilike u to vreme sam napisala neki svoj romancic...onda mi je izgledao kao remek -delo
sad mi je smesan,patetican i njanjav
jos uvek ga cuvam,uredno prekucanog,spakovanog u zelenu fasciklu....

[memento]

Sa petnaest godina i pored toga što sam osećao veliku ljubav prema lepoj literaturi, nisam razmišljao o tome da pišem. Tada su mi na pameti bile sasvim druge stvari.

[Aiko]

e gle čuda..upravo sam večeras, tražeći nešto sasvim deseto, iskopala pesmu koju sam pisala sa 16 godina i stavila je na forum..

e te radosti kad sam pronašla stare sveščice, požutele od stajanja..

još sam pod utiskom uspomena koje su probudile..

možda nema neku umetničku vrednost, ali za mene je njihova vrednost neprocenjiva..

[izabelitta]

Pored dnevnika sam pisala i pričice.
Kao neki bunt, ovo ono... Od svega mi se sad sviđa samo naslov zbirke...
Marsokreti

Imam i gomilu sačuvanih pesmuljaka... Sad mi zvuči..tako...kao neko m-jaukanje...

[Lilith_021]

"Tito je maslacak plavi sto raste u travi" <--- Ja sa 9 godina

[Bombica]

pisala sam pesmice i neke tekstove jos kad sam isla u osnovnoj skoli. prvi put sam dobila nagradu za skolski praznik kad sam napisala pesmu za junaka cije ime nosi skola...a tada sam bila peti razred i naravno bila sam ponosna, a u sedmi razred isto za praznik, ali tad smo pisali za Tita
kasnije sam dobijala i za jos neke tekstove, pesme i u srednoj skoli..
naravno pisala sam i dnevnike, svaki put kad se zaljubim neke jos cuvam, a neke nema vise i sad mi je zao...ipak je zanimljivo procitati i potsetiti se sta je tada bilo. setiti se nekih mesta i imena iz proslosti...

[The Gunslinger]

Ja trenutno imama 16 godina, a pocheo sam da pishem jedan roman kad sam imao 15 - http://www.vojvodinacafe.com/forum/k...n-andjeo-7180/ - skoro sam zavrshio sad, ali moram malo josh da ga pregledam i tako to, pa u "Lagunu" za jedno 3-4 meseca, pa shta bog da.

[CHichaGlisha]

Kao neko ko je (odavno) svestan da ima "mračn(ij)u" i "morbidn(ij)u" podsvet , sa zadovoljstvom sam beležila masu stvari koje sam tamo, u tom mraku, uspevala da "pronađem".
Od 13te sam počela da pišem ... i pisala stalno,
i krila,
sve to svoje nešto, što (naravno) veze sa dnevnikom imalo nije (jer ... to mi je bilo tako detinjasto ) i uživala kada primetim, da su majka, otac i brat krišom čitali.

"Čudno", ali
kada bi se zaljubila ... pisala bi o smrti,
kada bi bila najsrećnija ... o nekom crnilu,
kada bi bila potpuno bezbrižna ... o najvećim mukama (imaginarnim) ...

i tako ... nije mojima bilo lako
bar što se tiče mojih pisanija.


Danas, kada bi sve "to" mogla (iz iskustva) da pišem ... ne pada mi na pamet.

[itebejac]

Jednom, u sedmom razredu sam napisao pesmu za 22. decembar o partizanima. Profesorica mađarskog je moju pesmu našla kao najbolju i posle što ju je "doterala" (pošto u originalu rime nije bilo nijedne) , dala mi ju je da je pročitam na proslavi 22. decembra pred starim partizanima u selu...

Bio sam ponosan, ali sad se stidim toga... Shvatio sam kako je sve bilo režirano i glupo...

[Butkica]

Bilo je svacega ..od pesama,kratkih prica do misli,posto sam bas dugo vodila dnevnik,u pocetku je bio sasvim obican dok je nesto kasnije poceo bivati ozbiljniji.
Secam se da sam uradila jednu zivotnu pricu (doduse kratku) kojoj se i danas divim kako je napisana za to doba ..
Danas samo poneka pesma u trenutku inspiracije i to je to.