Panonski mornari...

[memento]

Iako Vojvodina nema more, nekada je bila čak i to. Da li zbog toga, ili zbog mentaliteta, ili već sklonosti prema širokim horizontima nije mali broj ljudi sa ovih prostora koji su svoje životu, ili njihove značajne delove, posvetili moru. Ja sam jedan od njih, jer more je fantastičan izazov, možda i najveći na koji sam ikada naišao...

Ovo je tema o moru i svemu u vezi mora. O vašim letovanjima, morskim iskustvima, skrivenim uvalama, brodovima, poznanstvima, ljubavima, vetrovima, neverama, otocima, mirisima mora, zalascima sunca, mediteranskoj kuhinji, ribarima, vinogradima, vinima, lavandi, rogačima, agavama, nekim datumima jula, uspomenama...

Stiniva, jedna od najlepših uvala u kojima sam boravio...

[PersonaGrata]

More kao more-slana voda, ne volim . Ali zato puno drugih stvari gotivim.Skoro sve. Misterioznost dubine i same veličine. Sam miris mora. Ljude koji žive od mora i sa njim (puno su bliži i prisniji sa prirodom a to baš cenim).
Tamo se uvek loodo provodim. A romantičnost me uhvati još u putu za tamo (zamisli te kakav sam tek tamo kad sam ovde vaki romantik - znam znam, nije to baš dobro al šta ću..taki sam,ni sam ponekad ne volim to kod sebe). Tamo mi i ostala osećanja rade jače nego inače.Nisam nikad skontao zašto...
Volim peščane plaže...Najlepša mi je bila u Vodicama,mesto pokraj Šibenika, ali nisam baš kompetentan da dajem ocene jel nisam imao prilike da putujem na puno mesta , ali biće prilike...nadam se... Voleo bih da posetim ostrva Fidži... ili tako neka "prirodno divlja" mesta. A voleo bih da odem i u Majami (neprirodno divlje mesto ). Mislim da obe lokacija,baš zato što su toliko različite po onome što pružaju, mogu biti veoma interesantne.
Puno sećanja i doživljaja imam vezana za more i drago mi je što je memento otvorio ovakvu temu.
Neću vas sad gnjaviti sa njima ali hoću sa vremena na vreme .

[izabelitta]

Ovisnik sam o slanoj vodi... Godina mi nije godina, ako se u nekoj ne okvasim. Najčešće sam se naravno močila u Jadranskom, ali probala sam i Jonsko, Egejsko, Crveno, i Sredozemno sa španske strane.
Što se uspomena tiče, najbrojnije i najraznovrsnije su one sa Jadrana, od onih prvih, detinjih, preko onih "Krivo je more" fatalnih, romantičnih, strasnih, do nešto svežijih porodičnih, uz lopatice, kantice...
Dugo sam mislila da je Jadran najmirisniji, najslaniji, i sve drugo naj..., dok nisam videla Crveno more. Bila sam zapanjena čistotom, providnošću vode, bogatstvom i raznovrsnošću morske flore i faune koja se može videti golim okom... Prekrasno je zaista. Kao kristal u kome se prelamaju neke žive boje...
Fotografija koju prilažem napravljena je sa broda, a svedoči o tome koliko je more providno i prepuno...

[memento]

Herceg Novi
1.




Kanli kula, zaštitni znak Novog

Novi je prvi grad na moru u kojem sam bio. Pre nešto više od četiri decenije, doputovao sam u ovaj prelepi gradić užičkom Raketom (a mogli smo i vozom, ćirom, preko Sarajeva, Trebinja i Dubrovnika) i odmah se dečački zaljubio u njega, njegove ljude, uluce, mirise ljeta...

Njegoševa ulica u kojoj je živeo i naš nobelovac

Kažu da ga je osnovao Tvrtko I 1378. godine odnosno utvrdio u Topljanskom zalivu novi grad koji je trebao da konkuriše Dubrovniku u trgovini solju, značajnom izvoru bogatstva primorskih država tog doba. S namjerom da ga razvija kao značajan trgovački, pomorski i zanatski centar, nazva ga Sveti Stefan. Kao jedan od najmlađih gradovana Jadranu naziva se i Novi, Castrum Novum, Castel Nuovo...

Istorija Novog je jako burna, zanimljiva i bogata. Njen delić sam imao prilike i ja da gledam, jer sam se u njega vraćao često, a i par godina sam živeo i njemu. Tako sam imao priliku da u njemu viđam istinske umetnike Ivu Andrića, Zuku Džumhura, Momu Kapora, Voju Stanića... Estradne zvezde su bile puno brojnije...

[Goga]

Vratio si me u mesto Duboka.
Prvo mesto koje pamtim po letovanju, početkom avgusta.
Koliko se sećam, Duboka je blizu poznate luke Kardeljevo / Ploče.
Bili smo smešteni kod izvesnog čika Andrije. Imali smo prelepu terasu, sa koje smo mogli da beremo masline sa obližnjeg drveća... Plaža je bila, hop , preko puta.
Ono što je meni ostalo u sećanju su mirisi... voća, čokolina, tek kupljenih peraja ...
upoznavanje sa Modesti Blejz, zahvaljujući kojoj sam naučila da čitam.
Tetka mi je pričala, kako sam (dok sam bila u uzrastu kao Kiki sada), bila jedno derište kom su se samo smejale oči (kao i Kikiju sada)... Znali smo, kaže satim da šetamo... Ja, kao i svaka mlada dama u beloj haljinci, sa obaveznim crvenim cvetićem u kuštravoj kosi... Ljudi su nam prilazili i pitali me: ''Da li znaš da si lepa?'', moj odgovor je bio tipično neskroman, kratak i jasam ''Da!'' (kao i Kiki sada) ...
Prelepo mestašce, mirno... Voda najčistija na svetu, malene ribice koje sam znala satima da posmatram, i da ih kao pecam ...
E... ne znam zašto ovaj odgovor budi toliko emocija u meni...
Valjda zbog osećaja bezbrižnosti i verovanja da je ceo svet moj...

[robert ns]

a i nije more tako daleko,

uz kinder jaja

pivo

uz masline

na rolerima uz Dunav ili morsku obalu uvek ima poneki Galeb

a more je u nama a nije nase

[Lilith_021]

Moji su imali kucu u Vodicama, malo mesto nedaleko od Sibenika. Ne verujem da zelite da citate sta joj se desilo pocetkom devedesetih.
Tamo sam, kao tinejdzer, imala priliku da se prvi put provozam gliserom do italijanske granice, da me mladi dalmosh celu noc voza po rivijeri u novom golfu 2, a ujutru da ne dobije napad histerije jer mu nije adekvatno 'placeno', a svaki izlazak je licio na festival, tamo je ostao deo mog srca..(jeste, zivot je patetican).
Plaze i nisu nesto ali koga je bilo briga.