... ona divna letnja popodneva,koja smo svi zajedno provodili
u jednoj preslatkoj vikendici na obali Dunava, ususkanoj izmedju dve stare vrbe.
Volela sam i ona jutra, kada me je budio huk talasa i cvrkut ptica,
a sunce se tek pocelo pomaljati.
Samo poneki camac bi razbio na tren tu idilu i posle bi se sve vracalo na staro,
dok se dan polako budio...
Eh, kako su to bili bezbrizni dani
Salaš mog ujaka za Đurđevdan...
Okupimo se,hvala Bogu uvek je bilo puno dece,smeha i igara bez kraja...
U neko doba,ujak me stavlja na sto i traži da igram i pevam ...Uh,što sam to volela
Ako voli jedan cvet koji se nalazi na nekoj planeti,slatko je noću gledati nebo.
Имао сам сам старијег брата у Бачкој кога сам волео као рођеног. Био је пар година старији од мене али то није сметало да имамо диван братски однос, да му се поверавам о свим мојим недоумицама, да ме учи да јашемо коње, да возим мотор....
Највише сам од свега волео да са њим хватамо голубове који су се настанили у чардак у који се одлагао кукуруз. Тај чардак је у суштини таван чији је под сачињен од летава. Прикрадајући се гнездилишту голубова, пузали смо по тим летвама нечујно, око нас је све мирисало на кукуруз и прашину, а ми смо хитрим покретима руку хватали голубове који си уснили стајали на подесним гредама... После смо тим истим голубовима додељивали имена, пуштали их да лете и гледали чији ће голуб да полети више у небо, а који ће брже слетети на кров.... Били су то најлепши делови летњих распуста који сам редовно проводио у Бачкој.
Сада нема више таквих игара, на кров тавана слећу неки други глобови, а мој брат спава вечним сном... И сада, у ово глуво доба ноћи молим Бога да му подари мир и спокој који је заслужио својим поштењем, вредношћу и добротом...
Живима по заслузи, мртвима по обичају
Odgovor: Volela sam...
... što ovde živim ...
THE PAST IS HISTORY, THE FUTURE IS MISTERY,TODAY IS A GIFT... THATs WHY ITs CALLED " PRESENT "
jucherashnji dan je imao neki poznati stari miris....
lep....lagan....spremala sam se da ga provedem po svom cefu....skroz....
onda su pocheli fleshevi....
takve neke nedelje....
sto u coshku samo za nas dve i pogled na Dunav.....
sati provedeni u razgovoru i tishini....
jeger i kafa....i gomila ne pojedene hrane....
sitnice koJe smo svaki put jedna drugoJ poklanjale....
njene karirane pantalone i koshulja na cvetove koJe mi tek sada imaJu veze....
starke...meni velike njoj taman....
raschupana kosa....
puzz na dlanu.....
proshla sam juche pored nje....
volela sam je....
josh je volim!
Voleo sam:
- kampovanja
- da preplivavam Tisu tokom letnjeg raspusta (srednja škola)
- da igram fudbal sa drugarima tokom najhladnijih februarskih noći pod blagim svetlom okolnih bandera
- da ispaljujem "dizelaše" a da oni toga nisu ni svesni
- da idem u biblioteku subotom u zoru
- da popijem pivo sa drugarima ispred prodavnice :kloshari:
- da nosim dugu kosu
- da savladavam strah od visine šetajući po krovovima zgrada
- moj ZX Spectrum
- da odlazim na jedno posebno mesto sa jednom posbnom osobom
- da odlazim na svirke sa svojim bratom (bilo da je on svirao ili ne)
- da, voleo sam ...
Nesto slicno kao Samuraj..Volela sa mog brata isto ne rodjenog,stariji od mene par godina sad bi imao 23,volim ga jos uvek samo sto ga sad nema...
Volela sve igre sa njim dok smo bili klinci,to kako me on sminkao,pravio frizure,ja njega maskirala u zenu...
Volela sam jedno "davljenje" u reci,njegovo "divljanje" autom koji ku je kasnije dosao glave..
Volela svaki septembar tada mu je bio rodjendan,volela sam i svaki maj sad ga vise ne volim...
Vi vidite stvari i pitate „zašto“, a ja sanjam o stvarima kojih nije bilo i pitam „zašto ne“.
....i druge setnje u predvecerje, kada lipa procveta.... oh Boze, taj miris, koji ovde u Kanadi nikada necu da osetim.
neunistiva zlojebaba!
Volela sam vreme kada je grad imao puno bioskopskih sala koje su radile skoro kao razni -plexi danas - i danjom i noćom. I trenutke kada se imalo viška slobodnog vremena, pa se još kod kuće pogleda u drugoj polovini dnevnih novina bioskopski repertoar i zaokruži najuži izbor.
Tada nisam volela kada dođem na izabrani film, a karata nema, a sada volim da se setim onih crnih tabli sa belim slovima i brojevima koji su nam pokazivali repertoar i satnicu ostalih dvorana, pa trrrrrk u najbližu sa dobrim filmom, ako je pretekla neka karta.
Dok se nisam zaljubila, volela sam dnevne predstave na koje se moglo odmah posle škole, a posle njih u Popret na piroške ili u TP (terazijski pasaž ili prolaz) na tople sendviče.
A onda prva srednjoškolska ljubav i sačekivanje ispred bioskopa Balkan, pa redom... A u povratku - često pica u San Marinu - ako ćemo kući ili piće u Galeriji, za našim stolom, ako je Freska puna, pa onda se pijucka do vremena kada znamo da se naši okupljaju ispred Akademije, a "moji" ispred Zvezde - pa pečatiraj obe ruke i trk iz šminke u avangardu, pa jOpet.
...malu salu bioskopa Arene, i onog ciku koji (nas) je docekivao sa "Dobrodosli dame i gospodo u najmanji bioskop na svetu..."...isprica ti on usput i (skoro ceo film)..ali nema veze..
...da umesto na predavanja "kisnemo" na mashincu i kartamo se...
...da posle predavanja odemo na bilijar...
...da sednem na bajs i "protutnjim" pored njegove zgrade (ne bi li ga videla, ili on mene)...
...da glumim (jednom sam odglumela da mi je pozlilo...odveli me kod studentskog lekara..a posle, ah...ON me nosio na rukama (na 4. sprat))...
Volim ja (vecinu toga) i dan danas...ali se cesto setim " Ne daj se Ines..." i one...
...Ja neću imati s kim ostati mlad ako svi ostarite
I ta će mi mladost teško pasti
A bit će ipak da ste vi u pravu
Jer sam sam na ovoj obali
Koju ste napustili i predali bezvoljno...
Budi pametan i pravi se lud
Ono što sam voleo, uglavnom volim i sad.
Jedino što mi se asortiman voljenih artikala vremenom još proširuje.
Sad te se samo retko sjetim...
Volela sam nedelju, dan, kada smo najzad svi bili na okupu.
Dan za sve. Od kuvanja... mešenja rezanaca, do generalnog sređivanja stana.
Svi smo imali svoja zaduženja. Neverovatno, kako je sve to lepo funkcionisalo.
Mama i tata su od toga znali da naprave pravi ritual.
Volela sam nedelje... Takve...
Volela sam odlaske u divljinu, kod mog bate, koji je imao bezgranično strpljenje za mene, moje klinačke i razmažene hirove.
Njegove oči su uvek bile nasmejane, kao Kikijeve i moje sada...
Setila sam se albuma sa sličicama, neizbežne Sare Kej.. Svako jutro sam dobijala po dvadeset dinara, za deset kesica sa sličicama. Čekala sam svako jutro sa onom slatkom neizvesnošću.
Od sličica preko bajki, petica, jedinica... Poraslo se (ne i odraslo ...)
Volela sam...
...
Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.
Kao dete voleo sam petak zbog politikinog zabavnika...
Voleo sam snežne Božiće, kada nam je dolazio moj deda Dragutin, onako ogroman, prekriven injem, sa pečenicom na ražnju koju je s lakoćom držao na ramenu...
Voleo sam leta provedena na Savi, kada opadne i pojave se sprudovi i kamenici po kojima smo se brčkali i trčkarali...
Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
Hej kafano, moja rano...Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
Bircuz koji radi 25 sati dnevno!
Prvi utisak uvek vara
da fatam rekordnih 19 krugova oko zgrada gdje je on 'stražario' s društvom..Sada, jako rijetko tuda prođem, al se često sjetim...i nasmijem...
'Ako vam se neka ptica posere na glavu, obrišite se diskretno i pravite se ludi, kao i uvek kad su vas posrali.' - čika Dušan Radović
Vaš status
Citat
