Sećam se..

[Sunflower]

...domaće krempite koju je baka najbolje pravila, i svaki put kada jedem ove "umjetne" ja se sjetim bake, njene drvene velike daske koja kad se postavi na sto, značila je samo jedno ...ili kiflice, ili torta, ili krempita, slatkoooo

...miris domaće supe, kuhanog krompira, sosa...sve me podsjeća takođe na baku, a to sjećanje se proširi na miris kajsija, Vojvodinu, naše dvorište sa najljepšim cvijećem...žabice kojih se i dan danas grozim, od kojih bježim...podsjeća me na neki spokoj, kojeg tamo više nema.

...prije par dana sam bila u automehaničarskoj radnji...sve miriše na alatke, na ulja, a ja upijam taj miris, koliko sam samo vremena provela sa tatom čeprkajući po svemu što se moglo rastaviti...i kaže mi majstor "pazi, možeš se uprljati, pomjeri se"...ja mu samo kažem "neka, ne bih se ja micala"

...ja kroz sadašnjost idem sjećajući se svega i svačega...upoređujem, mirišem, uzdišem za stvarima koje su bile, koje su se promijenile...i ne marim što ponekad produžim svoj put vraćajući se taj korak unatrag...ja drugačije ne znam.

[bellissima]

... jedne tople kucice u kojoj su uvek zimi pucketala drva iz smederevca,
mirisa tek ispecenih mekika i bratovljevih i mojih rucica, kako smo ih grabili jos onako vruce, kao da smo se takmicili ko ce pre pojesti.


... jedne lipe ispred te iste kuce i klupice ... male ... ispod nje, gde nas je baka uvek cekala nestrpljivo.Imala je obicaj da cim joj javimo da krecemo, izadje na sor, zasedne na klupicu i ceka.Ispraca pogledom automobile ne bi li docekala nas, a onda kad stignemo sva ozarena nam potrci u susret.

... i rastanaka i suza, ispod te iste lipe.I jedne povorke koja je zadnji put tu zastala,
na tom samom uglu.I pogleda onih dugih, koji dosezu u daljinu, sa pitanjem da li cemo se ikad sresti.


... i zadnjeg susreta i reci koje su mi ostale urezane u pamcenju.I posalica ... necijih ...i ljubavi koja je isajavala iz tih ociju. I tog avgusta, kad sam ga zadnji put videla, ispod te iste lipe.I karirane kosulje, u kojoj sam dugo, dugo spavala posle njegove smrti.

... i one haljinice sa reverima, koju nisam volela nositi.I onih zutih masni u kosni.

... i one noci kad se oprastao sa mnom, a ja to nisam osetila.

... i onog momenta kad sam saznala da ga vise nema i da ga vise nikad necu cuti.
I koliko sam mrzela taj dan tu lipu, ispod koje ga nije bilo kad sam dolazila i kad sam odlazila.Posle tog dana vise nista nije bilo isto.


Ostala je samo lipa, da me podseti na nekog koga sam volela vise od svega, kome nikad necu oprostiti sto ga nema vise ...

[Becar]

Dobra tema knjigu o ovome da pisem ne bi bilo dovoljno da kazem ceka se sve secam,ali na primer:

Kada sam bio dete od nekih 7,8 godina znaci 1,2 razred osnovne skole.Kada smo ja i moja tada simpatija koja se zvala Suzana prvi put se poljubili onako uplaseno neiskusno,klinacki i kada sam je vodio na sladoled i pratio do kuce posle skole.Posle smo i do pre 2 godine ostali u dobrim prijateljskim odnosima.Sada je udata vec zena i ima dete zivi sa suprugom u Podgorici.I cujemo se par puta godisnje ali zbog njenih obaveza nismo u mogucnosti da se vidimo na duze(stjuardesa u monte negro airlines-u)
Secam se...prvi ubrani cvet,prvo kao sto kazem ljubljenje,prvu napisanu ljubavnu pesmu...To su stvari koji ne mogu da se zaborave.Nikad nece nestati iz mene ko me razume shvatice kakav je to osecaj

[yige_gui]

...Univerzijade '87

Zagija


i onih najiskrenijih priprema za taj -- tada smatrani -- tako svechani trenutak..
nisam nostalgichna, ali vishe nikad tako neshto -- tako zdushno

uzalud pjevasmo "tu smo, nek' vidi svatko, da se tako može, bez ratova i bez vojski,
sa svakom bojom kože! za ljubav, za život, za igru i svoj sreći, za bezbrojna prijeteljstva..."

[little fairy]

Branko kockica i njegove 'kuće od čokolade'...


Još se znam zateći kako pjevušim taj pjesmuljak.

Zašto takvih emisija nema i sada??

[Lulek]

Nije vino nije voda to je Traubisoda

[Зорица]

Prosle nedelje moj dragi donese kutiju kolaca iz koje se sirio miris vanile........odmah sam se setila moje bake, nedeljni rucak, kolaci i miris vanile...........
Koloce su moji sladokusci pojeli, kutiju sam ostavila....neka je nek mirise jos malo ta carobna vanila.........kako mi sve to nedostaje

[dori]

Najbolje ikada, BAR MENI

[little fairy]

Sjećam se ekipnog igranja gumi gumija i dečkiju sa škarama u rukama kako stoje sa strane čekajući povoljan trenutak da 'nam ga stave'.

[Sokica]

Gledajući temu Psihomodo Pop, setila sam se mog glanc novog Philips kasetofona, kaseta koje sam kupovala u ''Beograđanki'' u Somboru, i nestrpljenje da kad dođem kući preslušam pesme... Bilo je tu i sedeljki na gonku sa društvom, ispijanja kafe i gledanja u šoljice... I to je trajalo dok moj kasić nije poludeo i počeo da ''hvata'' trake i da ih gužva, posle čega su bile totalno neupotrebljive...

[bellissima]

Nekih davnih novih godina, lumperajki i radovanja.

Nekih zelja u ponoc i vere u njih.
Nekih nada i one detinje radosti, kad je sve okiceno, kad su me roditelji pustali da docekam da se kazaljke poklope i da gucnem malo onog sampanjca, usput cekajuci da pukne a stare kristalne case, cuvane godinama samo za posebne prilike,zveckaju u mojim rukama.Ja ponosna,jer sam Velika i drzim te kristalne lepotice u rukama.

Kako mi je to sad sve daleko i smesno,ali eto nocas me stisnula secanja.

Secam se i kako mi nije smetala glasna muzika, a sad imam osecaj da sam ogluvela od udaranja tamburica nocas.

Secam se i jednog Kucerka u Sremu ... nocas kad su zapevali, meni srce puno, jer me podseti na tamo neku davnu noc, kad sam bila najsretnija u zivotu, kad sam plakala uz tu istu melodiju od srece

[little fairy]

Sada sam se sjetila i svojih prvih izlazaka van. Kada vrijeme i kada ljudi nisu bili ovakvi kao što su danas. Kada sam mogla u miru sa ekipom u parkiću na klupici miješati crno vino sa coca colom i taj bambus piti sa velikim guštom. Kada bi poslije se prošetali do disca gdje sam sve znala, gdje je bila moja ekipa.

Sjećam se...

[Lilith_021]

I zgrada i tapeta i olimijskih krugova i Safeta.. K'o da gledam..


Vreme sporta i razonode


Da li je to moguće?

Bilo je to davne 1983. godine. Decembar mjesec. Zima. Kad su igrači oba tima istrčali na zagrijavanje, moj stari i komšija već su to bili uveliko odradili. Rumen na licu i glasan ton su to dokazivali. Poljudska ljepotica je bila puna, atmosfera kakva se samo poželjeti može i čekao se samo zvižduk sudije pa da rasturimo Bugare k�o njihovu skupštinu.

U sobi je bilo tol�ko duhanskog dima da je bilo teško razaznati koji su bili naši a koji ljuti Bugari. Gledao sam tapete na zidu i pitao se jel� one i u originalu imaju žutu pozadinu. Dobre su bile te tapete. Kad su zgrade napravljene u svakom stanu su, zbog ravnopravnosti, bratstva i jedinstva i ostalih marifetluka, postavili identične, pa tako, kad gledaš nas krezubu djecu oko rođendanske torte (a pozadina je uvijek bila ista � te tapete), ne znaš ni čiji je rođendan slavljen ni u kojem stanu.

Svako malo je stara prolazila ispred televizora s namjerom da otvori malo prozor kako bi sav taj silni dim nekako isfukljao iz sobe. Svaki put bi je stari vraćao riječima:
- Bjež� ženo, nije sad vrijeme�

I nije bilo. Da je stara otvorila prozor i da je sav taj dim krenuo odjedared iz sobe, neko od komšija bi sigurno zovn�o vatrogasce misleći da je u našem stanu upravo izbio požar. A najmanje što nam je trebalo tada su bili vatrogasci, pakleni toranj i Stiv Mekkvin povrh svega. U tom trenutku nama su samo trebali golovi u mreži gostiju.

Utakmica je počela vrlo loše po nas. Stari je stalno nadoljevao komšiji vina i nervozno palio novu cigaru, ne primjećujući da mu više od pola drine sarajevske još stoji u onom svom udubljenju na velikoj masivnoj kristalnoj pepeljari. Ta teška pepeljara se brže punila nego sto su �plavi� uspjevali da izmjenjuju duple pasove na malim ekranima tv prijemnika. Pritisak je učinio svoje, igrači su bili u grču� noge kao olovne� glave pune misli i brige, jer bili su svjesni koga predstavljaju i za koga se bore na zelenom tepihu. Trebala nam je ta pobjeda k'o kruva.

U jednom momentu, poslije jedne stopostotne šanse za Bugare, stari je uzvikn�o:
- U pičku matern�u� Sreća naša, pa ni oni ne znaju!
Bio sam zadivljen tom izjavom i mnogo sam razmišljao o njoj. Činila mi se tada veća od same utakmice koju smo pratili.
A onda je sudija svir�o kraj prvog poluvremena. Bilo je 1:1.
Komšija je, potegnuvši jedan povelik gutljaj �ždrepčeve krvi�, da ne ostane dužan na ovu malopređašnju izjavu, samo rekao:
- Ništa ne brini, naši kreću od 53. minute!
(Ova misao mi je bila još jača. Ni do danas je nisam dokučio.)

Gledao sam kako komšija spušta vinsku čašu na bijeli heklani stolnjak. I posmatrao sam crvene olimpijske krugove koji su se nazirali na njemu. Svaki put kad bi komš�o spustio čašu dodavao bi neprimjetno jedan vinski olimpijski krug na uštirkani milje. Mogao sam tačno zamisliti kako će stara vilenit� sutradan.

Stari je rek�o mladjem bratu da ide �bacit�� pepeljaru u šolju, što je ovaj i učinio. Šolja je, nažalost, bila mnogo slabija od bugarske odbrane pa je popustila pod udarcem pepeljare. Svi smo došli na uviđaj i gledali u poveliku rupu.

Stari je prizn�o grešku poslije kraćeg razmišljanja I rek�o mlađem bratu da je treb�o istrest opuške u šolju. Ali greške se događaju svakodnevno a čika komšija je tješio nas ukućane riječima:

- Ajd bolan� znala se kroz istoriju i glava izgubit zbog pogrešno postavljenog ili izostavljenog zareza a kamoli rečenice. Jebeš šolju�zamjenićeš.

A onda je stvoren plan. Donesen je iz kuhinje bokal s kojim je bilo predviđeno da se nakon svake nužde s njim zaljeva. Stari je striktno naglasio da se više voda �ne povlači�. Nije prošlo ni pet minuta a on ju je sam �povukao� i napravio poplavu u ćenifi.

Počelo je drugo poluvrijeme.

Svi smo čekali da Safet opet zabije. Izgledalo je da je jedini on to mog�o tada. I zabio je� U 53. minuti. A ja sam gled�o u komšiju, mog novog Nostradumusa, i čudio se kako je on, izgleda, zaboravio svoje predskazanje� ili je to bilo ždrepčevo?
- Nema - vikao je komšija oduševljeno � zabiće Sufet Sašić jos dva-tri gola.

Izgleda da sam u sveopštem oduševljenju bio jedini koji je primjetio pozamašni � lapsus lingve�.

Svi smo skakali. Zgrada se tresla k�o da je zemljotres. Moj mlađi brat se popeo na zamrzivač od 300 i kusur litara koji se nalazio u primaćoj sobi kao neki sastavni dio namještaja. I na zamrzivaču je bio brat blizanac onog heklanog stolnjaka sa stola. Sutra će sigurno promjeniti mjesta pa će onaj flekavi na škrinju, na skrovitije mjesto.

Nakon dosta guzeljanja, trke i svega što uz to ide, uspjeli smo ga na kraju utjerati. Slučaj je htio da, pogotkom Radanovića, pobjedimo i odemo dalje. Nije se drug Delić ni odjavio sa poljudske ljepotice, niti se stigao zahvaliti svim narodima i narodnostima na još jednoj veličanstvenoj pobjedi, a ispred zgrada iz ponosnih grla omladinaca i pokojeg pionira se već uveliko orilo: �Ju-go-sla-vi-ja! Ju-go-sla-vi-ja!"

Uz sve ovo opisano dozvolite da dodam još samo dve opaske. Prvi put čika Ibro se nije ljutio zbog galame u dvorištu, nego nam je davao znakove podrške sa balkona. U isto vrijeme, to je vjerovatno bio poslednji put da su naše zgrade zdušno i zajednički skandirale i navijale za isti tim i državu.

Da li je to moguce

[memento]

Hteli ne hteli, život utiskuje tragove u našim sećanjima. Različite osobe pamte različite pojave, događaje, knjige, pesme, proizvode, utakmice, ljude... Uspomene su deo nas, one su na neki način mi sami...

Pa tako, sećam se...











Čega se vi to sećate?

[maski]

ja se secham istopljenog uzzeglog eurokrema u pakovanju od kilo shto nam ga je chika misha doneo iz beograda tamo negde sedamdesetosme. secham se i crvenog delishesa koji smo slatko izeli jer smo jabuke vidjali jednom u dve godine. secham se chika dashovog varburga karavana i onog mirisa "plina" koji se osechao kad ga pali. i onog brmbrm zvuka kao u crtachima. secham se crnog chaja u metalnim kutijicama i kondenzovanog mleka u tubi. secham se kakav treat je bio za uzzinu kupiti prima shtapiche i mali kremich. i bombonjere shto ih je baba krila na vrhu ormana pa smo ih krishom jeli a one bile trde i uzzegle od stajanja pa smo posle dobili batine (mahom ja) kad je otkriveno da su kutije prazne iako je na njima josh uvek uredno bio celofan. secham se zimskog bioskopa na prvom programu.

.... i takooo.....
(valjda nisam promashila temu...)