Da smo se ranije sreli

[Mish]

Pomislila sam.
Najpre, da smo se kasnije sreli. Ali onda sam ipak shvatila da bez njega i u toj nezreloj vezi ja danas ne bih bila ja, niti on danas ne bi bio on. I da zapravo ne znam bi li se ikad kasnije sreli, i prepoznali, i bili mi - mi.
Pomislila sam i " da smo se ranije sreli". Ali bez moje i njegove male lične istorije mi sigurno ne bi bili to što jesmo.
Shvatila sam da koga sam srela, srela sam u pravo vreme za nas, baš kad je trebalo. I da je sve drugo samo priča "šta bi bilo kad bi bilo" sa velikim znakom pitanja da li bi bilo.

[Nenad_DPb]

Zakljucak razgovora sa dobrim drugom u pripitom stanju jedne letnje veceri...

Kad god dodjem u situaciju da cujem ili osetim ovu frazu dodje mi da opsujem i pozelim Da Se Nikad Nismo Sreli, jer sam se ceo zivot vodio osecanjima, a ne razumom, ipak "to ne bira razum nego srce"... Jer veliki je sok kad ceo zivot sanjas i prizeljkujes da upoznas osobu koju ces voleti i koja je bas po tvojoj meri, i kad se to konacno desi, cujes tu odvratnu frazu i pomeri te, pogodi te - "nije to zub to mnogo jace zaboli i ne prestaje" i šta onda, pa ništa, ostaje ti da se pomiris sa tim, nadjes priblizno dobru stranu svega toga, ako tako nesto uopste postoji?, i nastavis dalje ili da se svaki put kad te nesto podseti na nju, makar tad imao drugu devojku, tuzno nasmesis, napijes, lazes prijatelje da je sve OK...
Svi imamo nekog za kim cemo celi zivot potajno patiti, svoj "milion na lutriji, koje se eto, iz nekog razloga, ne moze naplatiti", u ovom zivotu...

[neša]

Da smo se ranije sreli, ja ne bih znala ovo sto sada znam.
Ne bih bila ovo sto jesam, i stoga u tom nekom ne bih umela da prepoznam sve sto mi treba. I izgubila bih ga.

Ali postoji neko ko u meni budi ceznju 'da smo se kasnije sreli'. To bi vec bilo nesto, tada je bilo prerano. Bili smo premladi da shvatimo ozbiljnost svega. Ali, to je vec neka druga prica...

touch�.
zamislite, kad pomisliš.. "da smo se ranije sreli" i posle shvatiš da bi mogao reći i "da smo se kasnije sreli"..

[TVO.JA_]

Da smo se ranije sreli, ja ne bih znala ovo sto sada znam.
Ne bih bila ovo sto jesam, i stoga u tom nekom ne bih umela da prepoznam sve sto mi treba. I izgubila bih ga.

Kao da sam ti ja u pero govorila.....

Da smo,sreća pa nismo .....ko zna zašto je to dobro ?

[mirka7]

Ehhh...da smo se ranije sreli..bilo bi drugacije sve....al eto nismo...sad svako od nas zivi neke svoje male zivote,misleci da bi onaj tamo,sa nekim koga smo trebali ranije sresti bio veci,bolji..a ko to zna....sve u zivotu ima svoj ucratni put....i mi ga samo pratimo....i susrecemo se.....ponekad zaobicemo osobu...ponekad jednostavno naletimo....i sve u zivotu ima svoje vrijeme i mjesto..ne zavisi to mnogo od nas...poslije nam se samo kazee..ako ne znamo odgovor odmah....al ipak u sebi tiho pjevusim da smo se ranije sreli..bilo bi drugacije sve....a ko zna....

[Cokolada]

I ja i on smo se jedanput zapitali-sta bi bilo da smo se kasnije sreli?Potrazio je on mene proslog leta,ali ja sam tada,nazalost imala decka

[bellissima]

Razmisljala sam sta bi bilo da smo se ranije sreli?
Verovatno ga ne bih ni primetila, mozda bi nam se svetovi mimoisli,
mozda bi bili samo dva prolaznika na istoj strani ulice ...
Mozda bi se u tom nezrelom trenutku izgubili i ja ne bih bila ovo sto sad jesam.

Mozda ...
Da smo se opet kasnije sreli verovatno bih bila sebicnija u nekim kriterijumima i nekim svojim pogledima na svet i on se ni tu ne bi uklopio ...

A opet mozda su i lepa ova razmisljanja na ovu temu, jer me uvek vrate kod
nekog , ko me je nekad negde cekao ...

[paparazzo]

...Ne bi valjalo... Ili ne bi išlo...Ili se uopšte ne bi ni desilo. I ovo treće mi je najverovatnija solucija.
Neke stvari, pre nas su morale da se dogode da bi nas dvoje postali ovakvi kakvi smo. Preživeo je svako svoj mali emotivni pakao, (neke stvari, ma koliko loše bile, bar imaju pouke) pa smo se u "nove radne pobede", upustili suzdržano i rezervisano. Mislim da je momenat našeg susreta, bio pravi.
Jer, da je bilo ranije, ni po čemu nas dvoje ne bi jedan drugom odgovarali.

[leptirić]

Ne, nikada se nisam zapitala..."da smo se ranije sreli"...zato sto je vreme relativna komponenta...sta bi promenilo TO ranije...a sto ne bi moglo da se ostvari ili realizuje..."sada"?

Meni se drugo misljenje namece...a to je...bolje da se NIKADA nismo sreli...e, tu sam slaba...

[little fairy]

Ne.. Nisam srela takvu osobu zbog koje bih se zapitala ovo. Možda zvuči lažno ali moje srce i moj razum valjda zna. Moj muž je takav kakav je ali baš zato je nenadmašan. He's the one.

[Sivi]

Život nas vaja, kao glinu...i vreme kada se sretnemo je baš ono koje je pravo. Ranije ili kasnije...verovatno se ne bi uklopili, jedno od nas bi imalo nekompatibilne ivice, kao puzle .
Svako iskustvo nas oblikuje i skreće u neki novi pravac. Ako tada sretnemo nekoga (koji je isto tako skrenut) onda je to pravi trenutak .

[SansRomantic]

''Moj prijatelj i ja sedimo na klupi i gledamo zvezde, i slušamo vesti...'', i postavlja on pitanje Zašto se nismo sreli ranije malo?
Moram ga razočarati, jer istina je tako često na strani suprotnoj, sasvim suprotnoj od nas, Sreli se jesmo, još pre finih 5 godina, samo se ti toga ne sećaš. Predavanja o organizaciji i marketingu kompanije XY, kada si podelio učesnicima poklone Te i Te...
Moj prijatelj menja izraz lica...slike počinju da se vraćaju, kao bumerang, u vidu repate komete koja će svakog casa dotaći zemlju i pretvoriti je u pepeo...
Kako je kometa bliža, glas je dublji, tiši, rečenice isprekidane, nedovršene.. A zašto nisi bila tada...upornija? Tada...sada...kasno je.

I kako da izgovorim to?
Kako da objasnim da je sve što bih želela sada...ali nije bio tada...
Kako da objasnim da vreme proteklo između, moralo je da pripada drugim ljudima, drugim mestima, drugim snovima...
Kako da objasnim da i danas nije kasno, nego je rano...

[Goga]

Razum mi uvek govori da je slep,
da pravu sreću, ljubav ''vidimo'' samo srcem.


''Da smo se ranije sreli'' / ''Nikad nije kasno...''

Sve nam se dešava u perfektnom trenutku,
o kom je pisao love hunter na Pričaonici,
koji bi trebalo zgrabiti, i uživati u njemu maksimalno.

Nije kasno - sve se dešava baš onda,
kada bi trebalo da se desi.
Da bismo možda naučili još nešto,
možda više cenili ono što imamo pored sebe,
možda opet dobili sjaj u očima i ten boje kajsije,
možda zapitali nekog:
''Ma gde si bio / la ti..
svih ovih godina...''

Opet sam se zanela - neka me!

[_baba_]

Eee da baba ima pishu bila bi deda.

Da smo se ranije sreli

Da jedem go*na, a sanjam shljive? Najo

Imam jednu zhicu u lobanji koja ima samo jednu svrhu...drzhi ushi da ne otpadnu sa glave.
E.
Kada bih ja tu zhicu opterecivala i zamarala ovakvim pitanjima: shta bi bilo kad bi bilo... pa meni bi ta zhica zardjala.
Ranije ili kasnije...ma bitno je da smo se uopshte sreli. Nova poznanstva, proshirivanje vidika, razmena iskustva, ovo ono...sinebrate.

[Beogradjanka]

Ni ranije, ni kasnije. Bio je pravi trenutak za njega i pravi trenutak za mene. Jedino što je njegov trenutak malo kraće trajao...