Sta ocekujemo od pozorista?

[izabelitta]

Aplauz je nagrada. I tačno je da nekad zasluženo pripadne publici na herojski izdržanom trudu da dočeka kraj. Pošto sam dovoljno puta bila i na jednoj i na drugoj strani, mogu da shvatim taj osećaj.
Kad sam u publici, sa scene očekujem fluid koji mora da "razgovara" sa mojim razumom i mojim emocijama, da bih ja na to mogla uzvratiti iskrenim i srdačnim aplauzom.
Gledalac ima pravo da izađe iz sale ako je u startu razočaran. Mada ipak mislim da svakoj predstavi treba dati šansu i odgledati je. Publika nije dužna da aplaudira na kraju. Tako se najjasnije može iskazati negodovanje. Ništa se ne bi jasnije čulo od te tišine.
Očekujem da u pozorištu bude što manje foliranja. Sa obe strane.

[lidija]

volim filmove a jos vise predstave u pozoristu. To je poseban osecaj kad gledas predstavu. jos su mi u secanju predstave, ateljea 212, maratonci trce pocasni krug, balkanski spijun, kamen za pod glavu, radovan III itd itd. to su klasici li sad idem relativno cesto na predstave, gledala sam balkanskog spijuna u zagrebu. ni blizu nije onom prijasnjem

[believer]

ocekujem da me izmesti,da me pomeri i da me obuzme....ocekujem ono uzbudjenje na kraju dok aplauz traje i traje i traje...uzbudjenost koja mi stoji u grlu ,ocekujem da zatim danima mislim o tome....i da na neki nejasan nacin bude nesto sto utice na moj zivot.... .....bilo je takvih predstava posle kojih sam izasla luda......

[Isahara]

Sledece nedelje, ne propushtam Cara Edipa...e tu stvarno ochekujem mnogo ali opravdano jer chim je tu Ejdus, nema da omane

[suzy73]

Sledece nedelje, ne propushtam Cara Edipa...e tu stvarno ochekujem mnogo ali opravdano jer chim je tu Ejdus, nema da omane

Ok. je Car Edip - mislim da ce ti se dopasti ali moram priznati da imam i dosta zamerki na tu predstavu.
Ipak pogledaj je....ja se bavim umetnoscu pa imam mozda prestroge kriterijume kad je pozoriste u pitanju.

Svaki put ocekujem neko vece uzbudjenje,nesto sto ce me naterati na razmisljanje. No, to se retko desava jer mi se cini da se u poslednje vreme prave prilicno povrsne predstave.

Klasicni teatar ili alternativa? Ne mogu da odlucim,ima kvaliteta i u jednom i u drugom ali i zestokih omasaja. Poslednjih godina mi se cini da bi svoj glas dala alternativi jer sam imala priliku da prisustvujem sjajnim ostvarenjima,dok je klasika prilicno zatajila.

[DrinChe]

Zavisi kako sam raspoložena. Mjuzikle sam zavolela slučajno, jer se bioskop Kozara ili Bezistan, ne sećam se tačno, renovirao, pa je bilo nešto zabarikidirano i klinke, pobegle sa poslednjeg časa - popodnevna smena - hop - trk u najbliži bioskop, kad ono pozorišna predstava na redu. Prvi mjuzikl koji sam gledala i odmah se zaljubila. Pa onda poduža pauza, pa opet!
I čitam sada, sledeće godine će biti punih 60 godina od postojanja jedinog muzičkog pozorišta na Balkanu, Pozorišta na Terazijama

Lepa slika



Još lepše - http://www.pozoristeterazije.com/

Najlepše tek očekujem - Тerazije 29

[vasilis]

Za mene je pozoriste zivot, a stalno ocekujem od zivota.

[miloradv]

Велика дама нашег позоришта Ксенија Јовановић рече недавно да је и гледаоцу и глумцу позориште бекство од стварности.
Можда.
Места за бекство од стварности има срећом много, а то је и Талијин храм са својим чаролијама.
Од позоришта, међутим, очекујем и више, тражим више.
Оно јесте синтеза више уметности - књижевности, музике, сликарства, вајарства, балета, глуме.
Оно јесте и синтеза техничких и технолошких достигнућа.
Али, оно је и аутохтони мајдан духовности.
Тек када у позоришту "функционише" све што оно јесте, када је све истовремено у првом плану (књижевност, музика, сликарство, вајарство, балет, глума, техника, технологија) позориште је остварено до аутохтоности.
Доминација било чега, на штету осталог, одузима му посебност.
Нека врста зле коби позоришта је, мислим, тзв редитељско позориште, оно у коме је "рука" редитеља изнад свега.
Такво позориште "сакати" сдве или скоро све што га чини, а пружа мало, пружа "фасцинацију на прву лопту", атракцију ради атракције, понекад и егзибиционизам.
Нема добре представе без аплауза на отвореној сцени. Што их је више, представа је боља. А аплауз на отвореној сцени (ако се не рачуна естрадно позориште где и вулгарност најниже врсте измами овације) увек је упућен "комплетности" доживљаја, прожимању и сажимању и литературе, и ликовне уметности, и музике, и глуме, и технике.

[Gospodin Ne]

Vise nista... Definitivno me smorise sinoc.
Theatre de l��uvre, staro gradsko pozoriste iz 1800 i neke.
Bio sam entuzijasta samom idejom da cu mozda otkriti zivot Sare Bernhardt kroz jedan moderni pozorisni komad ali...
Vec posle 15ak minuta me je ta njihova sistematicnost smorila...
Odlicna persformansa glumaca ali se zavrsava na tome.
Nedostajala je magija. Ocigledno nije u svakom.