Грко-католичка Русинска
Црква Успенија Пресвете Богородице
у Куцури
Русинска црква Куцура
Делови из из одељка ''ГРКОКАТОЛИЧКА ПАРОХИЈА'' у Куцури:
''После велике шизме 1054, Католичка црква је настојала вратити православне Русине под своје окриље, у Цркву на челу са римским папом као врховним поглаваром свих хришћана. То је остварено са две уније: Брестском (1596. године) и Ужгородском (1646. године), после којих су православни Русини постали горкокатолици или унијати.
У уговору о насељавању Русина у Куцуру 1763. године било је наглашено да се на територију Бачке могу доселити само Русини унијати, односно гркокатолици. Пошто на овим просторима није постојала гркокатоличка епископија, Русини који су се доселили са Хорњице (из горњих, североисточних крајева Хабзбуршке монархије) у погледу црквене јурисдикције припадали су Калочкој католичкој архиепископији . Крстурска и куцурска парохија ушле су у састав Крижевачке епархије 1777. године.
Русинска црква Куцура
Већина аутора сматра да је прва гркокатоличка црква у Куцури изграђена 1765. Црква је била 10х4 хвати (1 хват = 1,89 м), исте величине као и прва изграђена крстурска црква. Изграђена је од набоја. У њу је могло да стане око 300 људи. Црква није имала торањ, него је место њега поред цркве саграђен од греда звоник, у коме је било само једно звоно које је тежило 90 фунти (50 кг). Црква је посвећена Покрову Пресвете Богородице. Посветио ју је о. Штефан Ранић, представник калочког архиепископа.
У почетку су гркокатолички свештеници у Куцуру долазили из Крстура (Жирош помиње Димитрија Поповића), али су верници тражили свог свештеника и 1765. године из Крстура је премештен Осиф Кирда. Он је постављен за администратора парохије у Куцури. Администратор парохије је био до 1772. године, када је постављен Јанко Нађ (1778-1781).
Од 1766. године куцурска црква престаје бити филијала крстурске и постаје самостална. Матрикуле су се у Куцури почеле водити од 1778. године (чувају се у Mесној канцеларији). Нова гркокатоличка црква почела је да се гради 1792. године, за време пароха Луке Сташинског (1781-1803). Решење за градњу је издала царица Марија Терезија 1780. године, а 1786. године потврдио га је цар Јосиф II. Црква је грађена на трошак дворске Коморе.
Русинска црква Куцура
Иконостас, постављен 1813, сликао је познати српски сликар Арсеније Теодоровић. Након последњих радова, цркву је 1820. године посветио владика Константин Станић. Посвећена је Успенију Пресвете Богородице.
Од 1806. до 1835. године парох је био Јанко Радвањи, за време чијег је службовања, 1808. године, куцурска црквена општина потписала уговор са сомборским вајаром-иконоресцем Ј. Штајнхаузером да за две године направи иконостас и проповедаоницу.
Русинска црква Куцура
Сликано за време Ускршње службе.
Рад пароха Павла Вукића заслужује посебну пажњу. Он се побринуо за постављање новог крова и крста на цркву, за постављање пред цркву новог мермерног крста 1872. године, за оправљање парохијског дома и изградњу пратећих објеката. Уз то, парох Вукић је оставио рукописно дело Историја парохије куцурске (Хисторїя фары коцурскеи), које представља хронику догађаја у селу од досељења до 1872. године.
Гркокатоличка парохија Куцуре броји око 2750 верника.''
Русинска црква Куцура
За разлику од гркокатоличких верника у суседном Руском Крстуру који су пре пола века прихватили нови календар, Русини у Куцури празнују по Јулијанском календару.
Освећење Ускршње хране је стари обичај. Обавља се по окончању службе у храму.
Русинска црква Куцура
Kucura (nem. Kutzura) je naselje u opštini Vrbas. Prema popisu iz 2002. bilo je 4663 stanovnika.
Citat
