RIMOKATOLIČKA CRKVA SRCA ISUSOVOG SA ŽUPNIM DVOROM
FUTOG
Rimokatolička crkva Futog
Rimokatolička crkva Futog
Oltar je u zapadnom kraju crkve.
Rimokatolička crkva Futog
Dva visoka zvonika što flankiraju pročelje završeni su visokim i uskim šestougaonim piramidama, sa ulazima sa bočnih strana. na zapadnom, timpanonom završenom zidu između tornjeva nalaze se glavni portal i velika rozeta. Portal je flankiran stepenasto uvučenim kolonetama koje su nadvišene linetom i timpanonom. Kao arhitektura, i unutrašnjost hrama sa crkvenim mobilijarom oblikovani su u pseudogotskom stilu.
Slike iz stare crkve.
U hramu se nalazi pet slika Jozefa Ferenca Falkonera, umetnika baroknog opredeljenja koji je živeo i stvarao krajem XVIII i početkom XIX veka. Župni dvor, sagrađen takođe 1776, jednospratna je četvorougaona građevina sa karakterističnom plastičnom dekoracijom ispod prozora u obliku zastava s kićankama i balustradom. Konzervatorsko-restauratorski radovi su sprovedeni u periodu 2001-2004.'' (Spomeničko nasleđe Srbije; Zavod za zaštitu spomenika kulture RS)
Rimokatolička crkva Futog
Zbog prokišnjavanja svod je znatnije oštećen pa je posle dužeg vremena započeta sanacija.
Crkva je spomenik kulture velikog značaja.
Levo je krstionica. Oltar je nov - postavljen 2008. povodom stogodišnjice crkve.
Rimokatolička crkva Futog
Rimokatolička crkva Futog
''…U staklenom sarkofagu čuvaju se mošti Sv. Eugena, prenesene iz rimskih katakombi po odobrenju pape Pia VI i smeštene u prvobitnu crkvu koju je sagradio grof Andrija Hadik, a onda premeštene u ovu crkvu. Ovo je jedini primer da neka ckva na tlu Vojvodine čuva tako vrednu relikviju. Ona je darovana, putem poznanstva grofa Hadika sa kardinalom Viskontijem ovoj crkvi od strane pape Pia VI sa namerom da bude stimulans za obnovu verskog života u južnoj Bačkoj, pa je i danas stecište hodočasnika iz mnogih gradova širom Evrope (Bolonje,Torina, Rima, Santiaga, Kelna, Pariza, Beča, Budimpešte, Praga, Krakova).. ‘’(sajt Istar 21)
Rimokatolička crkva Futog
Obredi se sada održavaju uz sam oltar ili u sakristiji.
О Футогу у прошлости из Енциклопедије Новог Сада
''Средњовековно племство
У Футогу су живели богати племићи, а по тојао је и краљевски каструм, као и манастирска школа. Пре татарске најезде 1241. насеље је носило назив Вatkaу, држало га је родовско племство Гуткелд. Име Футог јавља се након татарске најезде, после које је насеље било опустошено и напуштено. Распад система краљевских жупанија донео је власт феудалцима породице Футаки од 1303. до 1408. Краљ Карло I дао је Футог 1303. Дионисију, сину Стефана Футошког. Власт над Футогом добила је потом моћна породица Горјански, Миклош из ове породице био је мађарски палатин, господар и околног подручја.
Привлачност поседа довела је овамо 1482. Иваниша Корвина, ванбрачног сина краља Матије. Краљев љубимац Емерик Терек, нови власник од 1504. упамћен је по градњи фрањевачког манастира 1514 (данашње Горње гробље). У Футогу је одржан скуп краља и великаша, од 15. октобра до 1. новембра 1456, са намером да се прослави победа над Турцима у Београду и расправе државна питања везана за организацију ј власти и рата са Турском.
Турска сила и власт
Футожани су се суочили са Турцима 1462. када је Алибег поражен од браће Розгањи. У том сукобу страдало је тада четири хиљаде Турака. После тога утврђено је да турски бродови смеју ићи до Смедерева, а угарски до Футога и Сланкамена. Нова недаћа задесила је Футог кад су се 1514. појавили крсташи Ђерђа Доже.
Rimokatolička crkva Futog
Турци су владали овде од Мохачке битке 1526. до Бечког рата 1682. Број пореских глава у месту варирао је од 11 до51.
Путопис Евлије Челебије из средине XVII века, даје опис паланке Вуток у Сегединском санџаку.
Ратни логори Еугена Савојског
Главни штаб царске војске био је у Футогу 1694. приликом организовања одбране Срема од упада Турака, Војне резерве, транспортни бродови, пекаре и разне помоћне службе биле су овде смештене. Војсковођа Еуген Савојски одавде је полазио у своје походе. Први пут је дигао војни логор са 24 хиљаде војника код Футога и Илока 1696, идући у сусрет Турцима код Варадина. Пред чувену битку код Сенте 1697. боравио је овде са 47 хиљада војника, а кренуо је из Футога и у победничку битку на Везирцу крај Петроварадина 1715. године.
Футог је био и ратно пристаниште за 150 војних лађа. Постајала је ту велика војна болница за смештај рањених И оболелих војника за време ратова.
Бискупски штап на расклапање.
Rimokatolička crkva Futog
Футошко властелинство
Од краја XVII века место је припадало комори, односно појединим истакнутим војним заповедницима који су га добијали у закуп или откупљивали.
Међу власницима властелинетва био је и Михајло Чарнојевић, синовац патријарха Арсенија III, чији су наследници запали у дугове, те је имање 1770. прешло у руке грофа Андреаса Хадика. Властелинство је тада поред вароши Футог обухватало Бегеч, Гложан, Бачки Петровац, Кисач, Руменку, Черевић и Баноштор.
Нови власник постао је гроф Брунсвик, чија се ћерка Хенријета удала за Хермана Котека, тако је ова породица ушла у Футошко властелинство.
Рудолф Котек
Заслуге Котекових за Футог
Допринели су привредном, просветном и културном и урбанистичком развоју места. Последњи власници Марија и Рудолф Котек оставили су у Футогу велелепне задужбине, цркву Свето срце Исусово, неоготички католички храм, Рудолфинум, сиротиште и болницу Маријанум. Помогли су и Православну цркву светих Врачева.
Плоча у православној цркви св. Кузмана и Дамјана: прилог Котекових је знатно надмашивао остале прилоге.
Rimokatolička crkva Futog
Jedna od slika iz stare crkve.
Успешно пословање Котекових
У XIX веку Футог је био опасан Доњом и Горњом шумом, богатом храстом, липом, буквом, где су се гајиле свиње. На Котековом имању праћена је наука и примењивана је у производњи и преради. Постојале су од краја XVII века циглана, пивара (заведено је гајење хмеља) од 1721, кудељара од 1851, а парни млин изграђен је 1861, властелинство је прокопало канал за наводњавање 1872.
Почетком XX века подигнута је на подручју данашњег Ветерника савремена млекара за прераду млека од 300 крава сименталки. На Властелинству је било крајем XIX века 54 приплодне кобиле, 121 оме, 150 радних коња, 571 радни во, 18 бивола, 380 говеда западне расе, 766 мађарске расе, 126 товна говеда. У радном инвентару било је 370 воловских кола, 383 плуга. На 3.000 јутара пашњака напасана су велика стада мерино оваца и свиња мангулица. Било је и око 150 кошница пчела, а у воћњаку 3.000 стабала јабука, 4.000 шљива, 1.000 ораха, 2.000 крушака. Властелинство је постојало до 1921, када је у оквиру аграрне реформе Краљевине СХС одузето од власника.
Rimokatolička crkva Futog
Роба на вашаре стизала је још од 1250. из Мале Азије, Персије, Турске, Русије, западне Европе и целог Балканског полуострва. Наводило се да је средином XVIII века футошки вашар био можда и већи од чувеног Лајпцишког сајма. Роба је допремана на шајкама, коњима, па и камилама.
Вашар је деловао као засебна институција, издвојена из феудалног миљеа. Поред трговачког судије, постојао је и управник вашара, који је управљао уз помоћ пандура. У згради која се звала "цедуљарница" издавао је дозволе.'' (Из Енциклопедије Новог Сада, свеска 30)
Читајући овај заднји део о економском стању Футога, пала ми је на ум некадшња формулација: 'Нови Сад је поред Футога'.
Rimokatolička crkva Futog
Crkva je izgrađena tako da može da primi 3.000 ljudi. Sveštenik nam je rekao da je za trećinu veća od novosadske 'Katedrale'.
Citat
