BOL I OPROŠTAJ!
Jednom beše dečak sa veoma lošom naravi. Njegov otac mu je dao vreću punu eksera i rekao mu je da svaki put kad pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, zakuca jedan ekser u ogradu.
Prvog dana dečak je zakucao 37 ( ili čak i više) eksera u ogradu.
Tokom sledećih nekoliko meseci, on je naučio da kontroliše svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu.
I tako je došao dan, da tokom celog dana nije pobesneo i izgubio kontrolu nad sobom.
Rekao je to svom ocu, a otac mu je rekao da svakoga dana kada uspe da kontroliše svoje ponašanje, da iz ograde iščupa po jedan ekser.
Dani su prolazili i jednoga dana dečak je bio u stanju da kaže svom ocu da je počupao sve eksere iz ograde.
Otac je uzeo sina za ruke i odveo ga do ograde i rekao mu: “Dobro si to uradio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda više nikada neće biti ista. Kada u besu kažeš neke stvari, one ostavljaju ožiljak, kao što su ove rupe u ogradi. Možeš čoveka ubosti nožem i izvući nož i posle toga nije važno koliko puta kažeš da ti je žao, rane ostaju”
Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizička.
Prijatelji su zaista vrlo retki dragulji, oni čine da se smešiš, ohrabruju te da uspeš u nečemu, oni su spremni da te saslušaju, da podele tvoj bol, imaju lepe reči za tebe i uvek im je srce otvoreno za tebe.
Citat
