Danas me je rastužilo...

[_baba_]

Cela ekipa na okupu...tupavi pogledi u prazno...neverica...fali samo drugar s kojim smo se radovali i planirali zurku jer dovodi zenu i dete...zaspao decko i jutros se nije probudio...
Jebent zivot...jebent.

[Cecara]

Moja mama.
Cinjenica da ona ipak stari.
Pre neki dan zapocela je razgovor tako nonsalantno, kao da prica o tome sta treba kupiti, onako usput... Rakla je: "Bila sam danas kod doktorke za onu moju zlezdu.." Ja je pitam, "Mama, kakvu zlezdu??" a ona kaze, "pa znas da ja imam problem s ovom mojom stitnom zlezdom.. u stvari, nisam ti rekla nisam htela da se jos i oko toga neviras."
Nisam cula sta je posle rekla... Kao, sve je u redu. A ja o njoj uvek mislim kao o nekom ko nikad nece ostariti, ko ce uvek biti zdrav i spreman da se o svima drugima brine... Samo za sebe nikad ne nadje vremena.
Moja Mama me rastuzila ovih dana...

[shacky]

Danas je Dakicin "drugi" rođendan.
Pune 4 godine od dana kada sam mogla da ga izgubim.
Ne mogu da prestanem da pretresam po glavi sve što se zbilo tih dana. Još uvek imam želju da se dobro isplačem svakog 8. aprila. Neke sllike je jako teško izbrisati iz glave.
Srećna sam što je živ i zdrav, srećna sam što ću ovih dana doneti na svet još jedno malo biće, ali ta slika.....ne da mi mira danas.
Uz sve lepo raspoloženje i pozitivnu energiju koje sam puna tišti me negde unutra taj njegov duboki izdah i tišina posle toga.
Znam da će me mučiti ceo život bez obzira na happy end.

[psssst]

Cudan splet okolnosti drzi me polutuznom od pocetka nedelje

[Bombica]

Moj tata...javio mi se nakon pregleda kod ocnog lekara - operacija nije bas pomogla, mora jos jedna...i dalje mu slabi vid...

[memento]

Malopre sam dobio telefonom poziv da se u nedelju pojavim na groblju jednog naselja u blizini povodom obeležavnja 10 godina od pogibije mog dobrog prijatelja, školskog druga, jednog od moje braće koje sam stekao u životu...

Javio se dobrovoljno. Odvraćali su ga, ali nije vredelo. Njegov osećaj patritotizma je nadjačao suze njegove divne žene i dva mala deteta. Na Košarama je dobio smrtnosne rane od minobacačke granate, dok je hrabro izvršavao svoje zadatke...

[starsica]

Nije danas, u nedelju jutru je.. ali me drzi jos uvek..
Kad sam stigla sam rodjendana kuci, prvo sto sam uradila je da pokupim macice koje su macke pocele da sele po kuci (kao bombe su, moras da pazis gde gazis ) i pogled mi padne na maljechkog jednog, koji se nije pomerao ali je disao. Pomazial sam ga i on je mjakuknuo, ali je bio jako hladan. Nisam htela da panicim oko njega, vec sam ga stavila u kutiju kod ostalih macica i kod mame, ali nije se pomerao niti je hteo da sisa, samo je tiho mjaukao i tesko disao. Onda sam ga uzela u ruku (stao mi je u saku koliko je bio mali) i mazila ga po glavici i pokusavala drugom sakom ad ga ugrejem, misleci da cu naterati njegovo srculence da zakuca vecim zarom zivota. Ali nije. Oko pola 7 sam se popela u krevet da spavam, nadajuci se da ce mu biti dobro, jer sam ga ugrejala i poceo je malo jace da dise i mjaukanje mu je bilo glasnije. Kad sam se probudila juce i sisla dole, pitala sam baku da li je jedno mace uginulo i ona mi je rekla da jeste.. E sad ja krivim samu sebe. Mozda, da sam ostala dole da ga grejem jos malo ili da sam pokusala sama da ga nahranim ili.. ma ne znam..

[memento]

Upravo sam otvorio bocu viskija (J&B) koju nameravam da potpuno sam popijem. Drugi "solistički koncert" u poslednja 4 dana....

Jutros su mi javili da je iznenada umrla meni veoma bliska osoba. Poslednji link sa mojim detinjstvom i mojim odrastanjem. Posle mog oca, moje majke i mojih predaka, svakako moj najznačajniji rođak. Umro je tiho i bezbolno. Baš onako kako je svojim životom i zaslužio. Nedavno je napunio 80 godina. Sutra odlazim na sahranu u moje rodno selo da mu odam poslednju počast. Na veselja već odavno ne idem. Sahrane su brojnije i obaveznije...

[Aiko]

rastužilo me danas i juče i preključe i teko unazad skoro dve godine..jedna ista tuga, svakim danom sve oporija..
u maju će biti dve godine kako je mojoj devojčici okriven tumor, a borba još uvek traje..i trajaće još dugo..

i svaki dan me rastuži pogled na njenu malenu ručicu koja nikada neće biti ista kao ova druga, zdrava..i svaki dan bih mogla da se upišem na ovoj temi, ali eto činim to samo danas..danas mi je baš teško..

[Morpheus]

Malo sam razmisljao o svom zivotu i dosao do obrasca, obrasca koji mi se sve manje svidja. Na stranu brdo tragedija koje mi je zivot doneo, bile su i prosle...ono sto me brine je sto sam preterano dobar prema pojedinim osobama koje to nikako ne zasluzuju. Proteklih dana sam se u vise navrata susreo s nezahvalnoscu i prostaklukom tih istih ljudi kojima sam u zivotu samo dobro ucinio, vise dobro nego sto su zasluzili, vise dobro nego sto sam trebao...

Elem, vise sam se zamislio nego sto sam tuzan....srce mi je i onako stena, okamenjeno u prevelikoj meri.

[maksimilijan]

ponashanje onih koji su mi sve u zhivotu oni izgleda ne zanju za onu ciceronovu nemoj nikad da povredish prijatelja ni u shali.spoznaja da sam niko i nishta tek jedna tachkica u ovom neprekidnom ciklusu zvanom zhivot.ljut sam zbog toga shto neznam da mrzim a voleo bi i to shto sam nesposoban da na uvredu odgovim uvredom.kao shto napisa nura hubijar.
Daleko sam i od jednog i od drugog, samo osjecam da je moj brod otisao, da cu se ukrcati u neki drugi koji mi bude sudjen i kao slijepi putnik krenuti ne znajuci kamo vodi. Ne vjerujem da cu nesto otkriti neotkriveno. Prosto, ja sam covjek koji je za svoje godine isuvise vidio, isuvise cuo, isuvise zna, a ostao sam u tunelu vlastite izgubljenosti i suvisnosti. Podsjetnik sam koga treba uklonuti da nikog vise ne podsjeca, budilnik koga treba zaustaviti da nikom vise ne zazvoni."
osecam da ce ovo biti moja zhivotna pricha

[joksi]

Evo vec dve nedelje me rastuzuje kako se jedan moj drug,najbolji drug ophodi premam meni...mozda sam ja idiot,al ako nisam bila tokom ovog vremena ne verujem ni da sam sad.Jednostavno on je izabrao drugu verziju istine,verziju svoje devojke,a dobro zna da me njegova deovjka ne podnosi vec duze vreme 3,4 godine..I tako bicu tuzna dok se njegov stav ne promeni,cutacu i cekacu,pa mozda mu se i posreci i skapira da ga ta mala droca vara sa pola grada,a da ga ja volim kao brata i da sam mu zato rekla sono sto niko nije hteo.

[Erika Yong]

Danas me je strašno rastužilo a ujedno i razbesnelo,kad sam satima slušala,kako jedan pas u nekom od stanova iznad poslovnog prostora gde radim,tako tužno i uporno zavijao,da me sve jeza prošla.Kako ljudi mogu biti toliko nemilosrdni i nemarni?Držati zatvorenog psa,satima,verovatno bez dovoljne količine hrane i vode i otići....Bezdušnost,za koje nama opravdanja.Ko nema vremena da se kućnom ljubimcu posveti sa dovoljno vremena i pažnje,bolje da ga ni ne drži,nego da ga na ovakav način muči.

[Goga]

Kikijeva tuga, kada smo videli da su njegove cipelice za nestale.
Neko ih verujem, nenamerno odneo. Kada smo došli kući, pričali smo i dogovorili se, da nema tuge, da se dešava da se neko zabuni, i da ćemo uVek da rešavamo probleme, manje ili veće - pričom... pa osmehom... i pesmom...
Došli smo iz šetnje i sada uživamo... jer ne postoji nerešiv problem...

[Bombica]

Kad je Niko, pao i polomio zubic, u korenu. Nije strasno kaze lekar, ipak su mlecni zubi u pitanju, koje i onaku padnu,samo iako se klati, mora da stoji, dok ne pocne da raste pravi zub i izgura ga...
Ali ne mogu zaboraviti njegov plac, bol i strah u ocima kad je video da mu curi krv iz usta.
Odma mi se vratila slika od pre dve godine kad je pukao arkadu, pa vodili smo ga na sivanje...
A brineme i kako ce sad da jede, jer se zubic klati i sigurno ce ga boleti...