Generacijski jaz

[Mish]

Nekad davno nisam mogla da zamislim da mogu ostvariti bliskost sa osobom druge generacije (naravno, ovde ne mislim na članove porodice). Prosto, generacijski jaz sam smatrala suviše velikom preprekom za kvalitetnu, blisku komunikaciju.
A onda sam upoznala neke divne, pozitivne, malo otkačene ljude koji mi, možda, po godinama i mogu biti roditelji. Najpre smo se držali na popriličnoj distanci (neki i danas ne mogu da mi oproste persiranje ), ali nam je i takva, distancirana komunikacija prijala. Naravno, trebalo je vremena da srušimo generacijske prepreke. Zapravo, danas sam pre sklona da mislim da smo obostrano rušili generacijske predrasude, a učili kako da uzajamno uvažavamo generacijske razlike. I da učimo jedni od drugih.
Ne prihvatam da godine nužno donose zrelost, još manje mudrost. Niti da mladost nužno nosi entuzijazam i energiju. I znam da se srodna duša može pronaći bez obzira na generacijski jaz.
Volim ja moje metuzaleme.

Da li imate bliske među pripadnicima drugih generacija? Na koji način prevazilazite generacijske razlike?

[Savannah]

imam veci problem druziti se sa nekim tko je mozda par godina mladji nego ne znam koliko stariji. jednostavno oduvijek sam se kretala u starijem drustvu, izlazila sa starijim momcima. neke teme sam jednostavno odavno "prerasla" i tesko mi se skoncentrirati na rekla-kazala, smiku, odjecu i voli me-ne voli me story. mozda ih se iskreno i pomalo klonim.

[Mish]

neke teme sam jednostavno odavno "prerasla" i tesko mi se skoncentrirati na rekla-kazala, smiku, odjecu i voli me-ne voli me story. mozda ih se iskreno i pomalo klonim.

Mislim da je ovo nešto što bih ja nazvala generacijskim predrasudama.
Upoznala sam i sjajne likove koji su mlađi od mene.

Zaboravih u prethodnom postu da napišem da volim ja i moju klinčadiju

[Savannah]

Imas pravo, imam predrasuta ali iskreno, osnovane na vlastitom iskustvu. Ovdje gdje zivim trenutno nazalost one su vise stvarnost nego sto bi to bile mozda na nekom drugom podneblju. Rekla bih da priznajem da sam stara kanta po tom razmisljanju, mozda suvise izbirljiva kome cu pokloniti svoje slobodno vrijeme. Cast iznimkama, naravno.

[bellissima]

Ljude koji mi prijaju ne biram po godinama,
niti zavirujem u njihovu krstenicu...

Vazno mi je da su po duhu slicni meni,
da mogu da uzivam u svakom vidu komunikacije
sa njima...

Ima ljudi,koji su se pokazali kao prave drugarcine
u nekim situacijama,a ja sam i dalje sa njima na Vi,
cisto iz neke nepravazidjene navike...

Sretala sam ljude koji su po godinama bili mladi,a
po razmisljanju stari i obrnuto i svako od njih mi je prijao na poseban nacin...

Jedini generacijski jaz koji ne mogu da premostim
je u odnosu sa roditeljima,nikako ne mozemo da se nadjemo na
istoj talasnoj duzini,prosto iz razloga sto oni nemogu da prihvate
da ja imam toliko godina ,koliko imam
i da mi njihovi saveti nisu neophodni...

[starsica]

Da li imate bliske među pripadnicima drugih generacija?

posto zivim u malom mestu, kao sto sam vec par puta napominjala, nuzno mi je da znam ko sa mnom deli to mesto malo je osoba koje ce reci npr. da nije bilo kod mene ili da me ne poznaje medju ortacima i poznanicima ih ima ihahaj, zaista, jer se oduvek krecem u starijem drustvu, uglavnom sam imala dosta starije momke od sebe i generacijski jaz ne postoji, sa moje strane doduse, to kazem sad sa ovoliko godina.. dok npr. kad sam imala nekih 12-13-14 godina, mogla sam samo da mastam da ce neki decko koji je onda imao 20 godina da mi se javi i samo sam mogla da gledam kad prolaze dok danas, isti taj decko koga sam gledala, danas kad prodje pored mene kaze: "Gde si seceru moj."

mislim da je generacijski jaz ranije bio mnogo zastupljeniji nego danas.. pod tim, mislim generalno na danasnje klince koji nemaju postovanja prema starijima ali je to vec skretanje sa teme..
ali se mnogo bolej snalazim u starijem nego u mladjem drustvu..

nemam problem sa godinama i osobu ne promatram kroz to.. to je stvar shvatanja i pogleda na svet..

[Sokica]

Da li imate bliske među pripadnicima drugih generacija? Na koji način prevazilazite generacijske razlike?

Naravno. I mnogo njih iz mog svakodnevnog okruženja su stariji od mene, ali to ne predstavlja problem u našoj komunikaciji i ophođenju. Čak, šta više, volim da se družim sa starijim (po godinama) osobama, njihovo prisustvo mi je dragoceno i cenim njihovo mišljenje i iskustvo.Dragi su mi. Nisam ni sa njihove strane primetila da im smeta što sam mlađa i imam malo ''drugačije'' poglede na svet.

Isto tako imam i nekoliko prijateljica sa kojima volim da se družim a mlađe su od mene. Njihova mladost i ono ''blago ludilo'' tih godina mi odgovara u nekim momentima.

Ne vidim problem u druženju sa ljudima gledajući ko je koliko star ili mlad. Važnije mi je da je neko čovek, dobar čovek, koji ceni prave vrednosti, a to su poverenje i iskrenost i otvorenost u razgovoru i druženju sa mnom. Samo sa takvima se i vredi družiti i provoditi svoje slobodno vreme...

[Aiko]

dobro se snalazim sa svim generacijama

sa mladjima je lako jer sam sve to prošla, pa mi prija da se podsetim i oživim neke drage uspomene..prija mi njihova priča puna energije, mladosti, velikih planova i želja..

sa starijima uživam na drugačiji način..izuzetno cenim njihovo životno iskustvo, uživam u kvalitetnom razgovoru i smirenosti koju stiču sa godinama..

[lav71]

...ja volim samo mlade...

[tutifruti]

Nemam problem sa generacijskim jazom. Imam i mladje i starije prijatelje.
Jeste to problem, u nasem drustvu i obicno se smatra da prijateljstvo, pa i ljubav ne idu izmedju dve generacije. To su ipak nasi predrasudi, jer da ne postoje brojevi ne bismo znali ni godine, nego bi se druzili po naklonosti i nadahnucu.

Interesantno je da se na NET-u, eto, bas na forumima, druze ljudi od 17-77 (ovo sam lupila cifru) i da se svi lepo slazu. Funkcionisu kao da su generacija. Sto znaci da godine ipak nisu bitne za pricu i lepo druzenje. Verovatno nisu problem ni za ljubav, ali nasa sredina je ta koja stvara odredjene norme i mi ih patimo, bez obzira da li se slazemo s tim ili ne. U svetu su te stvari prevazidjene. Nikome nije bitno koliko ko ima godina.

[izabelitta]

Moj najstariji prijatelj je rođen 1937. godine. Ali on je samo jedan od više primeraka koji su rođeni u prvoj polovini prošlog veka, kako imam običaj da ih zezam. Kad se žale na nešto, ja ih tešim da je sve to od zuba, ali vremena, da ih boli uzrast, i tako...
Kud god se okrenem okružena sam zajednicama koje su višegeneracijske, kako privatno, tako i na poslu. Od dece, do detinjastih penzionera.
Naklonost koju mogu da osetim prema nekom, definitivno ne zavisi od godišta, nego od toga kakva je osoba u pitanju.
Lepo sam vaspitana, pa umem da ublažim svoje reakcije kad su stariji ljudi u pitanju, ali mnogo je tužno kada nekoga poštuješ samo zbog godina, a vidiš da ih ničim nije popunio. Predrasuda je da su svi stari ljudi mudri. Ma ima ih i glupih, i sujetnih, svakakvih. Zato volim samo neke starije ljude. Probiram, ali mi je, srećom, pošlo za rukom da imam fantastičan odnos sa pripadnicima svih generacija.

[memento]

Moram priznati da zbog svoga načina komuniciranja jedino imam neznatnu rezervu prema osobama ženskog pola mlađim od sebe. Naime, dok ih ne upoznam, vodim računa da ne upadnem u dosta čestu zamku udvaranja i to, znate, onog besmislenog u kojm se šarmira zbog šarmiranja i bez ikakvog cilja. Dakle, u početku poznanstva sa mlađim damama sam uzdržan, ali kasnije kada se bolje upoznamo i kada se odredimo u vremenu i prostoru bude sve ok...

Inače, imam poznanika svih životnih dobi i mislim da se još dobro prilagođavam različitim uzrastima..

Moram da istaknem da neobično volim decu. Klinci i unuci mojih prijatelja i poznanika mi mašu i sa preke strane ulice. Sa decom se nekako najbolje osećam...

[Isahara]

Imam prijatelje koji po godinama mogu da mi budu deke, shto im nimalo ne smeta da mi zevaju u kolena dok pijemo chaj i predlazu shatro umetnichki photo sesion..elem, jednom mushko uvek mushko..
no druzhimo se sasvim ok, a malo benignog udvaranja mozhe samo da hrani sujetu

[believer]

Sa decom se nekako najbolje osećam...

bojim se da ja vise ne mogu da ih smislim......

Imam prijatelje koji po godinama mogu da mi budu deke, shto im nimalo ne smeta da mi zevaju u kolena dok pijemo chaj i predlazu shatro umetnichki photo sesion..elem, jednom mushko uvek mushko..
no druzhimo se sasvim ok, a malo benignog udvaranja mozhe samo da hrani sujetu

ahaM
otkad se te koristoljubive relacije trebamti-trebasmi nazivamo prijateljstvom?
deka nece da bude prijatelj stobom
deka bi ti ga metnuo
a ti ga izvadi ako ti se ne svidza.....


sto bi kazali moji pajtosi Z$A

[Goga]

Da li imate bliske među pripadnicima drugih generacija? Na koji način prevazilazite generacijske razlike?

Imam, i mnogo mi znače.
Nekako mi prija njihov zaštitnički stav,
jer večito ističem da sam jedno veliko dete.
Mogu mnogo toga od njih da naučim, što me naravno raduje.
Nismo imali problema sa generacijskim razlikama,
osim što je okolina bila prepuna predrasuda tipa:
- Šta će ti ona / on?
- Može majka / otac da ti bude...

mnogo i još mnogo bla, bla...

Nisu ni bili svesni koliko su ti ljudi mladi u duši
- što je najbitnije, barem u mom slučaju.

Zaboravih u prethodnom postu da napišem da volim ja i moju klinčadiju

Klinčadija ... ne zna se ko je gori.. oni ili ja...
Prija mi ta, njihova priča,
posmatram ih kako odrastaju, kako se bore...