Kad biste mogli...

[Erika Yong]

Verovatno i da mogu,sve bih ostavila onako kako je,jer život uvek gledam na način da u svakom zlu ima nešto dobro.Iz svakog iskustva nešto naučim,pa sam zahvaljujući svemu doživljenom,baš ovakva kakva jesam.Zadovoljna sam sa postignutim...

[Goga]

...jes da su neka i ne tako prijatna ali ipak svako iskustvo je nova lekcija.

Ne samo da su još jedna lekcija više, već taj neprijatan osećaj vremenom iščezava, bledi, nestaje...
Ostaju samo lepe stvari, lepe priče - pretočene u najlepše uspomene, koliko god sada bile bolne.

Kada sam prekinula vezu sa nekim, koga nazivam ''pet godina mog života'', mislila sam da me nema, da ne znam da postojim bez njega.
Ubrzo sam shvatila da sam pogrešila. Preorijentisala se na neke druge stvari u životu, koje nisu imale nikake veze sa emotivnom vezom.


Neće se izbrisati... ali će ostati tragovi, koji će kasnije da pokažu da sam živa, i da se i dalje radujem nekim drugim vrstama ljubavi...

[Leonard Peltier]

Svi smo mi iza sebe imali lepe i one manje lepe trenutke,
u zivotu i svi smo povredjivali i bili povredjeni...

Svesno ili nesvesno,ali sigurno se desilo...

Kad se okrenete i pogledate u stranice koje je zivot ispisao,
da li postoji neko ili nesto sto biste zeleli da mozete da izbrisete iz svog zivota ?

Da jednostavno ga stavite na delete i da ga vise nema ?

Ili bi ste ga ostavili ad akta, da se nadje kao podsetnik na nesto sto je bilo, a nije trebalo ?

I kada bih mogao da je "obrišem" ne bih to uradio..... ona mi služi kao podsetnik kakvih sve ljudi ima u životu i dokle su spremni da idu samo da bi zadovoljili svoje potrebe ......
Takvi ljudi će uvek ostati na marginama života, zato što im njihov karakter nikada neće dozvoliti da budu srećni, niti da nekog drugog učine srećnim .... iza njih ostaje samo nesreća i pošast koju donose svom okruženju ....

[CHichaGlisha]

... a znam da ne mogu pa o brisanju i ne razmišljam.

Ali sam zato postavila stvari ovako.
Moj život je moj mozaik.
Hiljade trenutaka, doživljaja, ljudi, dešavanja, uspomena, ljubavi, uspeha, padova, mržnji, tuga, radosti ...

Na hiljade delića u hiljadu boja ... sa hiljadu mirisa ... i ukusa ...
hiljade "proizvođača" ... raznih "kvaliteta" ... različitih "cena", "značaja" ... i "vednosti"
hiljade i hiljade i hiljade kockica,
što već složenih ...
što razbacanih,
što u "kutijama" ...novih ... još neupotrebljenih.

I sve mi je pred očima. Uvek.

Samo je pitanje kada ću, u kom pravcu okrenuti glavu
i na kom delu mozaika, koliko ... zadržati pogled.

[Holtegaard]

Skoro sam nekome rekao,ili neko meni ne sećam se:"ne merim ti sve sto kazes,gledam sve sto....".I tako.
I da mozes da "brises" sto sta iz zivota ruzno i ono sto je bolelo,a ne mozemo svakako,zar ne bi tu ostalo prazno mesto za novu ranu?Zar ne bi ostala "dozvola" da se ponovi povreda i rana?
Sebi ne bih brisao nista.Nekome bi mozda i obrisao ranu koju sam naneo ali nekako da se ne zaboravi sasvim.Da mali ali samo mali oziljak ostane da podseca.
Da toga ne bude bio bi to zločin.
Mali,mali oziljak.Kao one neke"flekice"iz detinjstva po kolenima ili laktovima(ja ih imam na sve strane)koje zacele za dan dva ili nedelju a ostane nesto da se ne zaboravi.
I da neko ko je tu ranicu napravio ne zaboravi.I ne treba.I da ima mesto za poljubac i kada rana vise odavno ne postoji.I ne boli.Ali je tu i treba da bude i da podseća.
Ako shvataš na šta mislim?

[duga12]

...ne bi brisala,znam da ne mogu...samo ću deo te prošlosti ostaviti za sobom,i neću se na nju osvrnuti ni jednim pogledom preko ramena...

...da je duže trajalo,ne bi valjalo...

[leptirić]

O, da...rado bih obrisala 3 meseca u mom zivotu (ljubavi-pakla-ljubavi-pakla....) i jos xy meseci posle patnje...

Nisam od onih osoba koje (o)lako okrenu ledja proslosti, bez osvrtanja...uvek izvlacim iz delica mozga...onda analiziram, preispitujem, zasto-kako....

[Holtegaard]

Kada bi mogao?Da!
Produžio bih neke trenutke,kratke trenutke iz sećanja,mozda sam ja blesav ali sam siguran da to svako ima.
One trenutke od delića sekunde kada te nesto vrati u nazad,nikako slucajno ali moras da znas ili da se setis zasto.Ne treba puno da se to desi.A desi se tako surovo retko.Pogled,miris,necija rec,ukus nekog davno zaboravljenog jela,pića...Ili sve to zajedno ponekada,retko i suvise.
E pa sta bi ja tu menjao?
Menjao bi ono sto dolazi posle tog bljeska lepote u srcu.Promenio bi cenu tog lepog.Ne da je ucinim manjom a lepo cega se secas"jeftinijim".Promenio bi nacin na koji se to meni naplati.I molio bi toga ko o tome brine da mi za te sekundice koje mi povremeno salje napravi oziljak na samo jednom mestu u dusi i da odatle uzima koliko misli da treba.
Ali uzima iz celog srca i cele duse.I to sto dođe posle ja onako,znas?
Mada,verovatno ni ta sekunda ne bi ne bi mogla da se vidi tako jasno da se uzima samo sa jednog mesta.I ta sekunda ti ne ugreje samo nesto,greje i pomiluje kao topao vetar,sve.
Kada bolje razmislim i nema tu sta da se menja.
Ako shvataš šta hoću da kažem?

[Angus]

...ne?!...

[NSdjanka]

Nikada... Bila bih tabula raza bez svojih padova... Oni su me zapravo učinili ovakvu kakva jesam... Moja sećanja... U neke kišne dane odlično posluže kao izgovor za mrzovolju... Možda sam mazohista, ali i dalje ih rado prizivam tako kičerski umotana u šareni papir uspomena, mada su me bolela... Jako bolela nekada...

[Cecara]

Veoma cesto ovo pozelim.

Pozelim da nikad nisam prosla tom ulicom. Pozelim da nikad nisam izgovorila neke reci. Srela neke ljude. Cula neke price i videla neka lica. Mirisala necja ramena. Gledala necja usta dok govore lazi lazi lazi. Da nisam verovala. Nekim prijateljima. Svom ocu. Svom bratu. Nekim ljudima.

I da mi se te neke greske nisu stostruko obile o glavu.

Svakako bih bila mnogo gluplja nego sto sam, da sve to mogu da obrisem. Ne znam da li bi bolelo manje, ali neki se nozevi ne mogu i ne trebaju izbeci.

[Holtegaard]

Kada bih mogao?!

Nije to nesto strasno,nismo deca mala i naivna.
Da jasno znam u cemu je i gde stvar ja bih je tamo i resavao.
I tamo bih mogao da funkcionišem bez ovih problema.
Imas neke "alate" koje ja nemam.
I to ne valja.
Ne tebi,ni tebi ni meni i nikome to ne treba.
Imas toliko "namazanog" iskustva koje jako,jako ozbiljno shvatas i koje tako namazano koristis.ja samo to vidim i pitam se zar te nije bar malo sramota?Od sebe?Mene jeste zbog onog sto sam uradio.
Lako je razgovarati sa ekranom.
Kada bih mogao objasnio bih i bio bi shvaćen.

[Vojvotkinja]

iskreno, ne ništa..iako su neke stvari boljele - dan danas bole..čar je upravo u njima...pa, obično kažem sebi - svaka mi muka bila kao ljubavni jadi..
dio su mene, moje prošlosti, nema potrebe niti želim da se stidim, a onima koji prave greške, pored stida i sramote ostavljam i izbor pokajanja..kod mene isto neće ništa promijeniti, ali njima olakša(va) dušu...100 x već dokazano...a njima na izbor da li žele da budu ljudi ili džukele..

[dori]

Kada bih mogla......
-" prekinula bih nesto" mnogo ranije nego sto jesam
- verovala da su mi otac i majka najbolji prijatelji, ne bi ih toliko putala " na pljuvala" bez razloga
- uzivala u svakom trenutku svog zivota, ne troseci iste za glupe stvari
Ali, sve je to zivot.....Postoji toliko toga sto mogu i tek cu moci, nadam se lepog!

[bellissima]

Vreme se vratiti ne moze.
Ni dogadjaji, ni ljudi ...

Kad bih mogla, da vratim vreme, nikad ne bih izasla u tu gluvu noc.
Nikad me ne bi ocarao jedan osmeh.
Ne bih verovala iluzijama.

Bila bih drcnija.
Bila bih surovija.
Bila bih sve sto nisam , kad je trebalo ...