widji,moj otac je moj drug tako ga gledam..weseljak i drug...i nije bio sawrsen,imao je gresaka,grijesio je....isprawljao se ..pa grijesio ...ocu da kazem da ni kod mene nije bio sawrsen,al opet je bio moj drug,ustwari i dalje je
widji,moj otac je moj drug tako ga gledam..weseljak i drug...i nije bio sawrsen,imao je gresaka,grijesio je....isprawljao se ..pa grijesio ...ocu da kazem da ni kod mene nije bio sawrsen,al opet je bio moj drug,ustwari i dalje je
E vidish...moj je mene ostavio da "crknem". I?!
Ne, ne volim ga...ali (ponavljam se) oprostila mu...
2 gr. sperme nije dovoljno da se neko nazove tatom...
I (zaista) nemam snage vishe na pisem na ovoj temi.
Budi pametan i pravi se lud
Volim ga tako skromnog, a savršenog...on je moja jačina, moj osmeh, moja vera u ljude...obožavam ga...
Ovo je moja tj nasa interna "himna" iz najranijih dana. Srecom pa je i dan danas tako
"Odavde do mora nema takvog stvora,
nema takvog zlata ko sto je moj tata,
zasto cemo kriti, da li vi to znate?!,
bas je lepo biti, dete moga tate"
Tata je moj najveci stub podrske, najiskreniji kriticar i veeeliki drug ( sto mozda nije uvek najpozeljnije)
p.s. ako neko zna pesmicu, moguce je da se znamo iz vrtica...
Lako cu,ako je do mene.........
Tata se woli,u tatu se kune,tata nedostaje...tata je swetinja..dok ti nedostaje,oces da prsnesh...
Moj tata.....moja najveca podrska, najpozitivnija osoba koju znam!
Ne postoji stavr koju razumeo ne bi i oprostio, ne postoji ono sto ne bi uradio da vidi srecu u mojim ocima!
Pozelim da mu sto vise puta,sto cesce kazem koliko ga volim!
Tata volim te.....
Mnoge mrzimo bez ikakvih razloga, a da ih zavolimo, tražimo čvrste razloge!
Tata..........čudna i strana reč,jer ja ne znam ko je moj tata.
Te davne 1981. je bilo hrabro roditi dete sebi.Bar tako pričaju oni koji su poznavali moju majku tada.Razlog mog postojanja je verovatno to što je ona imala 34,stanovala sa starim roditeljima,živela sa "fizičkim nedostatkom" od svoje treće godine i zbog toga se verovatno osećala obeleženom za ceo život,... i verujem da joj je jednostavno trebao neko.I dobila je mene.A nakon par godina i njega.
Bio je to čovek koga sam možda i mogla da zovem tata,...no i on je nestao,nakon 6 godina braka sa mojom majkom je umro.Čak me je i on ostavio,...uplašenu,bespomoćnu,očajnu.Ostavio je i mene,i moju majku i svoju ćerku,moju mlađu sestru.I tada sam po drugi put izgubila šansu da imam tatu.
O svom biološkom ocu nikada nisam razgovarala sa majkom.Jednostavno nemam snage da pitam.Nemam hrabrosti.Ne želim da je povredim nakon 28 godina njenog žrtvovanja i njene bezuslovne ljubavi.Verujem da je i njoj samoj dovoljno bolno i bez mog pitanja.Ja ne pitam,ona ne priča,i to je to.
Oni koji me poznaju,moji prijatelji,znaju da svoj rođendan mrzim najviše na svetu.Mrzim ga jer me podseća na to da mi neko nedostaje.Mrzim ga jer za sve ove godine taj neko nikada nije pokušao da mi se približi,a ne verujem da ne zna da postojim,provincija je ovo.Mrzim što me se u samom startu odrekao a možda bi mu bila najbolja ćerka na svetu.
......a najviše od svega mrzim to što njega ne mogu da mrzim,jer je moj,jer mi nedostaje,jer želim da me bar jednom zagrli,.....samo to.
I may not be perfect but I'm always me
Zaobilazim ovu temu...jer mislim da sam dovoljno rekla na drugim mjestima...i riječima, i suzama sama sebi...neko ko me je volio do zadnjeg daha, neko ko bi život dao za mene...neko ko me nasmijavao do suza i neko ko je bio uz mene dok sam plakala. Imala sam najvećeg emotivca za tatu, i najvećeg gladijatora kada je to trebao da bude.
Nije doživio neke stvari za koje je ginuo, ali ne znači da mu ih neću spomenuti milion puta.
Nije bio savršen, ali ja savršenog nisam ni htjela...nije mi nikada smetalo kad bih ga vidjela da plače, jer me je toliko puta ostavio bez teksta svojom snagom i umijećem da boljeg da sam tražila ne bih dobila.
Moj veliki drugar, ja njegov sinČina kojeg nikada nije imao.
Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija
kad je to, zapravo, najgore što može da ti se desi?
moj tata ... Mi_Ladin
sveetski je to lik
nauio me je mnogo emu şto me odrzalo u zivotu ...
uporniji je od Feniksa i tvrdji od stene ...
i uvek se drzao izreke : hladna glava i vrue srce !
odlikovan je svim ordenjem koje je postojalo u SFRJ a ostao je skroman i nikad nije izaşao iz senke ...
svestrani sportista koji me je nauio fudbalu
Ko je za jednu voznjicu
Rano sam naučila da ne očekujem od njega da mi bude sigurna luka. Davno sam prestala da ištem da mi bude oslonac.
Ni sada ga ne bih tražila da je trebalo meni. Ne, nisam drčno iskala, objasnila sam zašto mi treba (tj. kome treba), pitala sam da li je u mogućnosti i ako jeste da li hoće. I niko ga tada nije šopao po ušima da kaže da može i hoće. Niko ga nije šopao po ušima da to još ponovi i nekoliko narednih puta kada sam, valjda u neverici, proveravala da je prvi put rekao da. I sve vreme mislim, čak i drugima govorim: ispaliće, videćete. I ne dramim jer iskustvo me je naučilo da spremam rezervnu varijantu.
Danas ga zovem i pitam stoji li dogovor.
Da, dođi.
Stojimo ispred ulaza. Smeškam se i tražim mu pogled dok mi on priča, tačnije, pre polupovezano blebeće i objašnjava razloge zašto eto, on može, i eto, on i hoće da mi/nam/vam bude oslonac, ali eto sada trenutno ne može mada on sada to može, ali da mu se ja svakako javim kada mi/nam/vam stvarno bude trebalo jer on stvarno hoće i može da pomogne, i on zna kako to da učini, samo eto sada ne može mada može...
E, Matori moj. Znaš li ti uopšte šta si rekao? Velika sam ja devojčica, narasla sam ako to nisi za sve ove godine primetio. I znam sve kondicionale oca. Imam rezervnu varijantu, doduše i vremenski tesnac za nju, ali ne, neću ispaliti onog kome sam ja obećala zato što si ti ispalio mene. Ne ljutim se, ne iznenađujem se, dobro, nisi me baš morao namagarčiti da dolazim, sve ovo smo mogli završiti i prvi i svaki drugi put kada si mi govorio da si tu da mi podmetneš leđa za ovo. Samo, mogao si i da osmisliš neku drugu priču za ovo tvoje tu sam-nisam tu, hoću-neću i mogu-ne mogu, ova pre liči na loše smišljenu laž pubertetlije. Smešno je i jadno kada je izgovara sedamdesetogodišnjak. I pogledaj me, majku mu, u oči.
Ne, ne izgovaram sve ovo.
Ma, ok, opusti se, imam rezervnu varijantu, naravno. Odoh da večeram, nisam stigla da jedem, ravno sam sa posla. Pozdravi kući i reci klinki da ću joj za vikend objašnjavati ono za kolokvijum.
E, moj Matori, hoćeš li noćas sanjati nešto lepo?
... Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio... I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad....
danas je pola godine otkako mi nema tate...nisam mislio da pisem bas to,ali nesto me nagnalo..
zamalo i ja nisam podlegao bolovima za Njim...
toliko puta smo se znali posvadjati ali znalo se da smo bili drugovi,utakmice,zajebancije..izlasci..sve...uvjek je bio gospodin..sa samo takvim manirima..fore..pricha ,savjeti,sve..za neke stvari sam mislio da nije u pravu i kazem mu to..ali sad kad s sjetim sta mi je pricao dodje mi da vrisnem,jer je sve bio u pravu!Bukvalno svaka rijech,sve! Moj tata-boem! Moj tata kralj...neponovljiv covjek..jedinstven! Uh kako mi nedostaje! ne zamjerite mi ako sam pretjerao u velichanju oca.
Kako lepa tema...
Odavno me napustio. Ne, nije me tako napustio, što je otišao. Napustio me jer je otišao ne neko bolje mesto, tamo gde je i zaslužio da ode. Među zvezde, da se malo odmori...
Ja, kao treće dete. „Samo mi je još to trebalo..“ i njegova molba da se ipak rodim, da će on voditi brigu o meni, jer deca su najveće blago. On koji je trčao kući sa dežurstva, nakon komšinicinog poziva da se mama sprema kod „lekara“ da je ubedi da se ipak predomisli....On koji me je noćima držao na rukama kako bih, umesto da se derem spavala, a on sa mnom na rukama učio uz veeeeeeliku dugogoreću sveću, da ne budi ostale ukućane...Kad zaspim, on me nežno, da nežnije ne može biti, spusti a ja upalim „sirenu“ najjače što mogu, jer ne osetim više njegove ruke i ne čujem umirujuće otkucaje njegovog srca, i nestane topline dok me drži u naručju...on me ponovo prigrli i nastavimo tako cele noći. Govorio je, da nije bilo mene i moje upornosti, ne bi završio nikad akademiju. Ne bi uspevao da noći provodi budan. Ovak se plašio da me ne ispusti, i noći provodio uz knjigu i učenje.
Njegov nadimak je postao moje ime. Moje ponosno ime.
Sa njim sam se uvek mogla dogovoriti. Njega nije bilo potrebe lagati, jer je istina otvarala vrata za bezgraničnu slobodu u mom životu. Uživao je u toj mojoj slobodi i ja sam bila ponosna na bezgranično tolerentnog oca.
Kad je prvi put otkrio da pušim, pozvao me na kafu, ponudio da zapalim i onako uz osmeh me upitao „Koliko koštaju te tvoje cigarete? Uhh, pa što ne pušiš neke jeftine ko ja? Ne mogu ti pričati o štetnosti duvana, i ja sam pušač. Jedino te molim, nemoj da te komšije viđaju po budžacima.. Kad si već odlučila da češ biti pušač, radi to kod kuće...“. Sledeće jutro, na stolu me čekala kutija LORD-a.
Bio je vojno lice. Čovek koga su se bojali svi i svako. Obožavao je TITA, i sreća da je otišao pre njega, jer bi to bio težak udarac za njega..
Ponosio se svojom porodicom. Nosio je naše slike u novčaniku i svima ih ponosno pokazivao. Prema meni je bio pamuk, iako sam treće dete. Pomislio bi čovek, potrošio se ne prvo dvoje, ali ne! Oni su njega trošili, a ja sam bila za njega mirna luka. Sve što ovo dvoje pre mene nisu smeli, ja jesam.
Momci? Samo je bilo važno reći ime momka, gde idem i kad planiram da dođem kući. Ja sam određivala vreme a on tražio da to bude 5 minuta pre dogovorenog sata... I uvek je bilo tako. Mogla sam ići na kraj sveta, on je samo treba da zna ko mu čuva njegovo dete.
Žao mi je, što je otišao tako rano. Što mu se nije ispunila želja, da dočeka unuke. Da ih razmazi, da uživa u njima. Da se ponosi njima. Što ne zna, a možda i zna....da je dobio zeta upravo onakvog kakvog bi on voleo i obožavao, i sa kim bi uživao.
Naučio me da nisam ničije vlasništvo. Da imam svoje JA. Da u životu ne očekujem ništa ni od koga, da sve stvorim sama i sa svojih 10 prstiju, i taj gen što mi dade, je najjači od svih. Naučio me da je život jedan, i da ne dopustim da prođe pored mene.
Hvala ti TATA što sam se rodila.
Vec sam na ovoj temi pisala. Ne tako davno, ali cinimi se i previse, jer od tada se mnogo stvari promenilo. Moj tata se za jako kratko vreme razboleo, sada se desi da me nekada i ne prepozna, da sae upoznaje samnom
Prognoize sukako doktor rece da mu je svaki dan lutrija. Prosireni krvi sud u glavi je doveo do niza komplikacija, jedini lek je hiruska intervencija koja je u njegovom slucaju rizicna i niko od neurohirurhga na Dedinju a i sire nece taj rizik da preuzme na sebe, ostaje samo da teku dani, meseci a ja tako zelim jos puno godina pored njega pa i ako me se u trenutku i ne seca. Jedan dan je u svom stanju izazvanom bolescu razgovarao kao da smo stranci, picao mi o svoje dve cerke, o starijoj i mladjoj. Rekao je da mladja cerka zivi u inostranstvu, da je starija povremeno ovde ,povremeno takodje van, ali ipak mu je draze sto je njegova starija cerka vise tu, sa njom se bolje razume, njoj vise treba ...
Kakv bedak u tom momentu. Moj otac prica samnom o meni, kava sreca kada nekom strancu,.... meni jel kaze ustvari koliko me voli i koliko sam mu vazna.
I zato, nemoj te da stedite reci da izgovorite volim te tata, da propustite vreme, neke stvari se tako iznenada dese i ostanemo duzni toliko toga sebi i drugima bez da smo zeleli i najmanje.
Mnoge mrzimo bez ikakvih razloga, a da ih zavolimo, tražimo čvrste razloge!
13.02.2000. godine, mama me je probudila rečima...Tati nije dobro...bilo je 02.30h. Otišla sam u njihovu spavaću sobu, a moj tata je sedeo na krevetu i rekao...Ako me odvedete u dom zdravlja, ja vam to nikad oprostiti neću...Međutim, naravno da smo ga nagovorili i da smo ga odvezli u dom zdravlja. Tamo je prikopačan na EKG i brzo su ga raskopčali, meni rekli da mu pomognem da obuče košulju, a mom bratu su rekli da se pripremi da ide u Kamenicu...Ja sam otišla kući, a oni su otišli hitnim kolima u Kamenicu, gde su ga odmah prihvatili i smestili u šok sobu na aparate...A tata, on nije imao pojma šta se dešava, jer kaže da nije osetio ništa, svestan svega...E tako je srce, kad se najmanje nadaš ono zakuca pogrešno. Brat se vratio iz Kamenice sa lošim vestima...Moramo biti jaki, tata je imao snažan srčani infarkt od kojeg retko ko preživi...Moj svet se srušio, tog trenutka sam se setila svega što ima veze sa njim, setila sam se i kako je tata našao cigu sa medvedom kad sam bila bolesna da bi medved plesao samo za mene i penjao se na banderu ispred naše kuće samo za mene, dok su ostala deca zavidela meni na mom tati...Otišli smo u Kamenicu čim je brat stigao, našli se sa doktoricom koja je zadužena bila za mog tatu, uvela nas je u svoju kancelariju i rekla da mora otvoreno da priča sa nama...Ako mi ga Bog vrati, ja ću sve od sebe dati da bude u redu, ali morate biti jaki i očekivati najgore, a nadajte se najboljem, jer on to zaslužuje...Dugo su mi odzvanjale te reči u glavi "Jer on to zaslužuje", ni dan danas neznam šta je ona sa tim htela da kaže, mislim da je to rekla jer moj tata nikad nije bio bolestan, za svojih 30 godina radnog staža kao dipl. ing. nijedan dan bolovanja nije imao. Neznam šta je ona htela da kaže, ali ja znam da je on preživeo taj infarkt jer nije bio spreman nas da pusti da bez njega živimo, jer bi bili izgubljeni bez njega. Nažalost do tog trenutka ja nisam bila svesna svoje velike i jake ljubavi prema njemu, bio je moj tata, u mojim rečenicama i priči o njemu drugi su primetili veličinu mojih reči "Moj tata", ali ja nisam bila svesna toga. Znali smo se pored smeha i posvađati i naljutiti se jedno na drugog i zagalamiti...Ali danas, danas ja sam njegov anđeo čuvar i ja sam ta koja sam ponizna i pokorna njemu, do tog 13.02.2000. godine tata je mene čuvao, a od tada ja čuvam njega.
Malo pre sam Dori dala reputaciju za njenu napisanu rečenicu...Ja sam dobila još jednu šansu tog 13.02.2000. godine i do dan danas nije prošao dan da nisam mog tatu zagrlila i rekla koliko mi značiI zato, nemoj te da stedite reci da izgovorite volim te tata, da propustite vreme, neke stvari se tako iznenada dese i ostanemo duzni toliko toga sebi i drugima bez da smo zeleli i najmanje.
Uživajte i volite svoje roditelje.
Poruku je izmenio cvishna, 20.03.2010 u 19:50
moj tata je meni sve.volim ga puno i za njega bi sve ucinila,on je najbolji covek na svetu i uvek je bio centar mog sveta...uvek ce to i biti.nikada ga nebi povredila.....mogu ovako do sutra...........eto...jednostavno......dobra tema
jedinstvena
Vaš status
Citat
