Moja poezija

[A6quattro]

Posveceno gospodji E.

JAVI SE

Pruzam ti se na valu sete
Otvaram svoje latice
Na tvojoj olujnoj obali
Osecam ponovno okus soli
Tvojih usana

Dok bezumno lutam liticama
Pored tvog utocista
Trazim pogledom tvoj
U suhim vlasima trave
Na isprzenim padinama

Krvavih stopala
Koracam tvojim tragovima
Noc poprima oblik tvoga lica
Sumi more pod mojim nogama
Mesec se kupa
U razigranim valovima
Hajde si javi se

Samo tisina
Nema tvojih koraka
Samoca me grli
Promrzlim prstima
Dozivam te mislima
Iz oka suza kanu

Pogledom dosezem tvoju uvalu
Osecam miris tvog tela
Zeljan tvog dodira
Gorim u bunilu
Dozivam zaborav
Al' jos jace boli stvarnost

Tvoje oci ne sijaju istim sjajem
Tvoje usne
Ne pronalaze put moje pozude
Ruke tvoje ne zele moje

Ponovno placu
Napustene strune u meni
Ti si moje more
Tvoji valovi razdiru moje obale
Tvoja tisina razara snove
Tako sam ti blizu a nikad dalje
Kao san zalutao u svemiru.

[diktatorka]

Mozda G-dja E i ne postoji,ali ovo je toliko dobro,da bi je trebao izmisliti!!! BRAVO za emocije!

[kohili]

Mislim kako su pesme ''Javi se'' i ''Prijatelju'' dosta dobro napisane.Naslućujem da su pisane iskustvom proživljenog,da je na papir stalo sve ono što su oba autora svojevremeno osetila.Posle ''filtriranja'' kroz onaj tanani pesnički ''filter'', kako bi otpalo sve nepotrebno,zapisali su suštinu tadašnjih osećanja u odnosu na ono što je na njih tada ostavilo neizbrisiv trag i utkalo im se u život dovoljno duboko da od toga ''naprave'' pesmu.
Samo tako nastavite!

[DBlica]

ONA, ON, JA I ONA

jedna beba gleda na sat
njenom starijem bratu slina dira gornju usnu
ne primećuje je i nastavlja da mi postavlja
gomile pitanja
dira me
dira i sve stvari oko mene
i pita
zatvaram oči i pokušavam da se razbudim
uz kafu i cigarete

beba zaboravlja na sat
smeje se mojim grimasama
pokušavam da joj uzvratim osmehom
al ne ide
pokušavam na silu
kiseo sam
provaljuje me
lice joj poprima ozbiljan izraz
i nastavlja da me gleda

kakva je ovo knjiga?
okrećem glavu
njen brat
lepljivim prstima
uzima knjigu koju sam kupio pre nekoliko dana
spustio tamo odakle je on uzeo
i još nijednom otvorio

lista je
tragovi njegovih slina
slepiće nasumično odabrane stranice
u zatvorenoj knjizi
kasnije ću otkrivati koje
uzimam mu je iz ruke
i sklanjam na neko njemu nepristupačno mesto
vraćam se

a šta je ovo?
dira moju mašinicu za motanje duvana
ispada mu iz ruke
pa je uzima ponovo
ostavi to
neću!
smeje se
to je za duvan
a šta radiš s tim?
premešta je po svojim lepljivim šakama
ništa
nemam volje da mu objašnjavam
više ni ne pokušavam da mu je otmem

palim ko zna koju cigaretu po redu
vetar iz pune pepeljare izbacuje nešto pepela
pogađa ga u oči
rukom ih trlja
razmazuje slinu
preko obraza
do levog uveta
skoro
a što ti pušiš? to nije dobro

kreće prema meni
refleksno uzmičem da me ne bi
taknuo

a što si toliko spavao?
opet si pio pivo sinoć?
hoćeš li ići na plažu?
a šta sada radiš?
što opet kuvaš kafu?
a što sipaš mleko?
pa ti piješ belu kafu? smeje se
kakva ti je to šolja?
što opet pušiš? sad si ugasio
kako si ovo polomio?
što ti ovo ovde stoji? kod nas to nije tako
šta si ovde prosuo?
vidi pao ti je pepeo na sto
ko je onaj čovek?
šta mu je to na licu?
jel mogu da slikam?
pruža ruku
brzo odmičem fotoaparat
smeje se

slina mu raste kao što se pomeraju kazaljke na satu
smeje se i nastavlja da pruža svoje ruke
svuda
svuda unaokolo

osetim neki prijatan, lep, sladak miris
čujem neko zveckanje
okrećem glavu
s naporom je održavala ravnotežu
na malim debelim krivim bebećim nogama
njegova sestra
okupana i nasmejana
malenu šaku
u kojoj je držala neku šarenu igračku
provukla je kroz ogradu terase
pružala mi je
uzeo sam je
protresao
zazvečala je
glasno se nasmejala
kako samo bebe mogu glasno da se iscere
buckasti obrazi koji samo što ne puknu
naglo su pocrveneli
okrenula se
i hitro odgegala nazad
u jednom trenutku pomislio sam da će pasti
ali nije
ode
odahnuo sam

spustio sam šarenu igračku na sto
i gledao je
a šta će to tebi?
to je njeno
krenuo je da je uzme
bio sam brži
krenuo je da mi je otima
bio sam jači
daj mi to!
ne dam!
AAAAAA, BABAAAA!
odzvanjao je krik celim letovalištem
a njegov eho
ponovo ulazio u uši
i širio mi lobanju
glava će mi pući

- Ajde, idi, obriši taj nos. Ne mogu više da te gledam! -
rekoh mu.
- Dolazi ovamo, jesam li ti rekla da ne prelaziš tamo bez pitanja.

pomogao sam mu da pređe ogradu
otišao u kupatilo
oprao ruke
umio se
dolio kafe u šolju
zapalio cigaretu
gledao onu igračku na stolu
prebrojavao u glavi dane
i nastavio da sanjam
kako je i o čemu misli
ona što je ostala kod kuće.


Nei Pori, 12.06.08. 10,30-11,45

[A6quattro]

Gospodji E.

NEVIDLJIVO I ZAUVEK

San moj si jedini
Najsnazija stvarnost
Ruke nam hrle jedna ka drugioj
Da u ljubavi se isprepletu

Najdalja zvezda si moja
Ali najsjajnija u mrkloj noci
Sto ljubi me dok svi se kriju
Kad noc cini se tako mracna

Ljubav si moja jedina
I stvarnost nasa
Ne moze pokidati niti
Koje su dva srca
Istkala nevidljivo i zauvek.

[A6quattro]

Gospodji E.

RECI DUSO

Da l� osetis pre sna
Dah sto lebdi ti nad usnana
I obrazom klizne
Do tvoje guste kose

Potom zaigra u trenu
Lavirintom temena
I kad pokupi tvoj miris
Odleprsa u noc

To sam ja mila
To moje ruke
Grle te iz daljine
Pre sna

Dodjem tek
Da dodirnem te
I prevarim sebe
Da sam tu pored tebe
Da gledam ti oci
Sklopljene za nas.

[DBlica]

BEBA

u jednom stanu na jedanaestom spratu jednog solitera na jednom bulevaru
upoznao sam danas jednu bebu
dok su je raspekmeženu podizali iz kolica
fiksirala me svojim ogromnim ogromnim očima
i svoja ustašca razvukla u najlepši osmeh
ništa uradio nisam
samo sam je pogledao
i što sam je duže gledao smešila se više
a ništa radio nisam
sem što sam je gledao

tata i mama
(videvši svoje zlato kako se srećno smeje)
počeše da se smeju i da ljube svoju srećicu
meni prećutno čestitaju
kao da sam nešto uradio
a da je nisam samo pogledao

gledao sam svog novog prijatelja
koji je uspeo da me nasmeje
mahao sam mu glavom
odmahivao je celim telom
gledali smo se neko vreme
i više se nije znalo ko koga oponaša

ponirao je lift brzo sa jedanaestog
naglo zaustavljanje u prizemlju
pokrenulo mi utrobu ka gore
sledeći put spustiću se peške

07.03.07.

[DBlica]

SMRAD

-Ne bojte se, neće Vam ništa! -
reče jedan, dok me je puštao u svoj stan i nogom šutirao psa koji je pojurio ka meni.
Glupa životinja se izgubila negde i tek onda smo pristupili upoznavanju,
dok sam prihvatao njegovu mokru, lepljivu šaku, postao sam svestan smrada.
Smrdelo je strašno, svuda, ali čulo se naviklo i nakon nekoliko minuta više nisam toliko obraćao pažnju.

Čovek je pričao mnogo,
unosio mi se u lice,
trudio se da mi objasni problem, koji nije postojao,
na zadah njegov nisam mogao da se naviknem,
zapalio sam cigaretu pitajući da li smem,
pojurio je da mi donese pepeljaru.

Radio sam, ćutao, palio cigaretu za cigaretom,
on je pričao, pričao, pričao...
slagao bih kada bih rekao da znam o čemu je pričao
radio sam, ćutao, palio cigaretu za cigaretom,
a on je i dalje pričao i pričao...
otkrio sam položaj u kom me vazduh iz njegovog grla zaobilazi
još malo i biće mi skoro prijatno.

08.03.07.

[A6quattro]

ODLAZIM A JOS T(E.) VOLIM

Budim se u noci avetinjskih sena
U zagrljaju mom nedostaje ti vazduh
Odlazim a jos te volim
Krecem pustinjom tvojih osecanja

Napustam molbe
Plac deteta u meni
Uzimam svoje reci
Poklanjam ih prolaznicima
Tebi nisam potreban

Uzimam svoje poglede
Poklanjam ih usnulim morima
Ti ih ne zelis na svojim obrazima
Povlacim svoje ruke zeljne dodira
Oslobadjam te svojih okova

Zatvaram zelje u kavez snova
Od danas ti poklanjam
Masku lazi na mojim obrazima
Reci tisine sa usana
Osmeh srece gde caruje tuga.

[DBlica]

*** (nisam jos smislio naziv za ovo )

Najviše volim da te gledam dok žmurim
jer kad si blizu
i kad je dan,
jer kad si ispred mene
a oči mi otvorene širom,
obnevidim

mart, 08.

[DrinChe]

Izgubljene nade

31.05.2006., srijeda
Nada

Srce vrisnu tisucama glasova jadnika
Proparanog munjom bivanja...
Tijelo tresnu bukom starih stabala u sumama.
Nikog nije bilo u krhotinama osim mog vlastitog lika.
Umornim vjedama potekose potoci mog postojanja,
Postojanja u zaboravljenim snovima...
Otrgnuta bolom bacenog cvijeta...
Skrhana istinom svog jadnog razuma...
Zelim neka svjetlija jutra neisprana kisom u ocima.
Ne daji mi gorcinu s` medom sa tvojih usana
Ne hrani me nadama nepostojanja...
Ne donosi mi san bez tebe u njima.
Zaustavi tu igru u kojoj samo ti
Ostajes pobjednik gazeci po mojim zeljama.
Otrgni se iz mog crnog zagrljaja...

~ i ostale pesme sa bloga ladynada
+


Zbogom... (aka AVETI ZABLUDE - ovde )

Zatvaram te u svoje krikove
Zavijam zaboravom crnom čipkom satkanom
Biserima iz mojih očiju raskvašenom...
Napuštam dno Mora
I prazne školjke osjećaja
Svemir više ne šumi u tvojim grudima...
Zaboravi sjenu
Što je predugo lutala labirintom tvojih hirova...
Krvave su joj grudi
I nema snage da nastavi lažnim putevima...
Predugo pekle su riječi u izgužvanu svilu uvite
S okusom soli otpjevane...
Predajem se vihoru
S kosčatim prstima hladnoće na svom uzglavlju
Smrzle se boli i ljubav na pragu godine
Grohoću aveti moje zablude...
Dozivam razum i poklanjam ženi
Što spava u vrisku dječjih osmijeha
Nespremnoj da nastavi samotnim vrletima...
Postajem gluva
Na zov svog vlastitog tijela...

[Rohalj Baze]

Lazni miris

Ostavi mi miris ,
da mogu da te pratim
kroz hodnike vechnosti .
Da mogu da te zovem
glasom jachi od zvuka zvona .
Da mogu da te volim
kao shto rosa voli laticu ruze .
Da mogu da te ljubim
kroz zidove vechnosti .
Da te ozivim svakoga jutra
kad se probudim sama
i shvatim ... da vishe nisi tu
i da me samo ... miris vara .

[DBlica]

OZARJE

svemirski brod napušta orbitu
putnici su veseli
stjuardesa nudi paketiće hrane
jedan dečak gleda Zemlju kroz prozor

prolaze pored jednog satelita
astronauti oko njega im mašu
stariji čovek, s naočarima i ćelav
škljocao je fotoaparatom

kapetanov glas reče još tri sata
i na Mesecu su svi
putnici u glas dreknuše: - Jupi!
stigli su za četiri i po sata
al dobro sad

sledećeg dana, za doručkom u Sali
dečak sedeše kraj ogromnog prozora
posmatraše kako se rađa Zemlja i
pustiše suzu, jer tamo njegov tata
u ratu gine.

13.10.98.

[lunemalino]

TEBI

Nedjeljno veče blage zime
po mokroj stazi sa mnom šećeš
slutim ljubav u tebi umire
sad kad ja silno želim proljeće.

Koraci tvoji miluju moje
ruke se dodiruju tajno
dok mučiš sebe da mi ne vjeruješ
ja shvatih da ljubim te beskrajno.

Sav san o sreći u duši trne
potajna nada u srcu zebe
sve se u meni vrtoglavo zaljulja
shvatih da više ne mogu bez tebe.



www.youTube.com - lunemalino-Tebi/Dir

[lunemalino]

SJETA

Ne ljuti se što ti nekad pišem
i o tome nikom ne govori
želim s tobom podijelit trenutke
kad u meni sjeta progovori.

Ja još volim nespavane noći
kad u duši redam davne slike
ti u meni živiš kao oči
tvoje oči sjetne i velike.

One su mi smiraj ljetnjeg dana
kad se sunce na počinak sprema
dva velika pitoma kestena
na komadićima porculana.



Sjeta mp3 na konkursu za Euro 2009 u Moskvi