Крећем се Булеваром Ослобођења у правцу железничке станице, те долазим на раскрсницу са Максима Горког. Да се не бих замајавао преко Футошке пијаце, скренућу лево у Браће Рибникар, па на Футошку улицу... и наравно, не можеш да прођеш у крајњу леву траку за скретање јер су се у траци до ње нагомилали аутомобили, а ако сачекаш да они оду, чекаћеш пола сата да прођу сви из супротног правца, нећеш стићи на услов за лево који се пали пре зеленог из супротног правца. И наравно, нагазим левим точком на оно острво између, приметим наравно неко џбуње, ал много ме заболе, чујем како гребе, али ко јебе пар гранчица... стигнем лепо, скренем, одем својим путем, паркирам се. Изађем из аута, а на њему 4-5 лепих огреботина, целом дужином возила... пар дебљих пар тањих, за сваки укус... је*ену шуму су пустили да расте усред града...