ROCK 'N' ROLL (Classic, Metal, Punk, Hard...) - Strana 3
Strana 3 od 7 PrvaPrva 12345 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 31 do 45 od ukupno 93
  1. #31

    Odgovor: ROCK 'N' ROLL (Classic, Metal, Punk, Hard...)

    YU grupa


    Ju grupa (u originalu YU grupa)
    je rok grupa iz Beograda. Osnovali su je 1970. godine braća Dragi i Žika Jelić, u to vrijeme već iskusni muzičari iz bendova iz 1960ih: „Albatrosi“, „Alasi“, „Beduini“, „Siluete“, „Džentlmeni“. Kroz grupu su prošli i drugi muzičari sa prostora bivše Jugoslavije kao što su gitarista Miodrag Bata Kostić i bubnjar Raša Đelmaš.

    Za rođendan grupe su odabrali 29. novembar (Dan republike u SFRJ) i svake godine su ga proslavljali koncertom u beogradskom Domu sindikata.

    Tokom karijere objavili su desetak ploča i još uvek su aktivni na muzičkoj sceni.



    Diskografija

    Singlovi

    * „Nona“ / „Tatica“ (PGP RTB 1971.)
    * „Bio jednom jedan pas“ / „Mali medved“ (Jugoton 1972)
    * „U tami disko kluba“ / „Kosovski božuri“ (Jugoton 1972)
    * „Šta će meni vatra“ / „Spusti glavu“ (Jugoton 1973)
    * „Drveni most“ / „Živi pesak“ (Jugoton 1974)
    * „Sama“ / „Trka“ (Jugoton 1975)
    * „Osveta“ / „Oprosti ljubavi“ (Jugoton 1976)
    * „3 do 6“ / „Tačno u podne“ (Jugoton1976)
    * „Opasno“ / „Budi sa mnom“ (Jugoton 197
    * „Identitet“ / „Ideš mi na nerve“ (Jugoton 1979)

    Studijski albumi

    * „YU grupa“ (Jugoton 1973.)
    * „Kako to da svaki dan?“ (Jugoton 1974.)
    * „YU grupa“ (Jugoton 1975.)
    * „YU zlato“ (Jugoton 1976.)
    * „Među zvezdama“ (Jugoton 1977.)
    * „Samo napred...“ (PGP RTB 1979.)
    * „Od zlata jabuka“ (ZKP RTLj 1987.)
    * „Ima nade“ (PGP RTB 1988.)
    * „Tragovi“ (PGP RTB 1990.)
    * „Rim“ (PGP RTS 1995.)
    * „Dugo znamo se“ (PGP RTS 2005.)

    Uživo

    * „Uživo“ (PGP RTS 2007.)


    ********************************************
    YU Grupa je po mom misljenju jedan od najboljih domacih bendova i pored nekih pesama koje su jako lose ili se makar meni ne svidjaju imaju dosta dobrih koje bas cenim.

    Neke od mojih omiljenih pesama naseg legendarnog benda:



    Poruku je izmenio Charlie Harper, 21.06.2009 u 19:34

  2. #32

    Odgovor: ROCK 'N' ROLL (Classic, Metal, Punk, Hard...)

    Atomsko Sklonište



    Atomsko sklonište je hrvatski hard rock sastav iz Pule.

    Osnivanje: 26. veljače 1976.
    Mjesto: Pula
    Žanr/ovi: Hard rock
    Djelatno razdoblje: 1977. - danas
    Producentska kuća: RTV Ljubljana, ZKP RTL
    PGP RTB, Croatia Records

    Članovi:
    Boško B. Obradović - Tekst (1977.-1980.)
    Sergio Blažić - Vokal (umro 1987.)
    Saša Dadić - bubnjevi (1977.-1981.)
    Dragan Gužvan - gitara (1977.-1987.)
    Bruno Langer - Bas gitara, Vokal
    Eduard Kancelar - Klavijature (1977.-1978.)
    Rudolf Grum - Prateći vokali (1978.)
    Paul Bilandžić - Klavijature (1978.-1980.)
    Zdravko Širola - Bubnjevi, Klavijature (1981.-1987.)
    Nikola Duraković - Bubnjevi (od 1987.)
    Ranko Švorcan - Gitara (od 1987.)
    Stjepan Bobić Stipe - Bubnjevi (samo koncerti)
    Aleks Černjul - gitara (samo koncerti)



    Povijest sastava:

    Preteče

    Sadašnji frontmen pulske grupe Atomsko Sklonište, Bruno Langer rođen je u Rijeci, dio djetinjstva proveo je u Zagrebu, a zatim se trajno vezao za Istru i Pulu. Kao četrnaestogodišnjak na poklon od prijatelja dobiva svoju prvu gitaru i to sa samo dvije žice. Njegova prva bas gitara bila je iz kućne radinosti Dinka Bijažića, pulskog glazbenika koji mu je otkrio svijet električnih instrumenata i bio njegov učitelj gitare. Bijažić i njegov sastav Beat Stones predstavljali su začetnike pulskog rocka, a ostali su upamćeni i po nastupima po Italiji, što je tada predstavljalo velik uspjeh. Bijažić je 1964. godine bio u potrazi za basistom, pa mu je Branko Umković (bubnjar i pulski �kralj pjevanja�) doveo Langera. Iz te će se suradnje izroditi službeni Langerov bend Fantomi, mada je Langer još prije svirao u bendu Apaši.
    No Fantomi ne traju dugo, pa Bruno postaje basist Logaritma. Nakon što Logaritmi prestaju s radom, 1968. godine nastaje Hush, preteča Atomskog Skloništa. Bruno Langer je svirao bas, Dragan Gužvan gitaru, Saša Dadić bubnjeve, a Branko Umković je pjevao. Kasnije, 1972. godine u Hush dolazi Sergio Blažić, koji je prvo svirao bubnjeve, a kasnije paralelno pjevao sa Brankom. Iste godine Umković se seli u Split i Blažić postaje vokalni solist. Međutim kao i ostali reproduktivni bendovi, ni Hush nije zabilježio značajan uspjeh mada su predstavljali veliku atrakciju u Puli. Langer se 1974. godine priključuje koparskoj grupi Bumerang koja djeluje od 1970. godine i koja je do tad objavila jedan autorski singl. Na Langerov nagovor Đoser se pridružuje Bumerangu.

    Osnutak [uredi]

    U jesen 1976. Bumerang prestaje s radom između ostalog i zbog toga što su glazbenici bili iz različitih gradova. Blažić i Langer se vraćaju u Pulu i 1976. započinju suradnju s pulskim pjesnikom Boškom Obradovićem, koji se osim pisanja pjesama, bavio režijom i organiziranjem različitih umjetničkih manifestacija. Godine 1968. režirao je predstavu �Atomsko Sklonište� koja je premijerno izvedena u Istarskom narodnom kazalištu, a temeljila se na izboru iz svjetske antiratne poezije, za tu priliku pojačane nekim njegovim pjesmama. Obradović pristaje na suradnju i 26. veljače 1976. daje im svoje tekstove te se taj datum uzima kao službeni osnutak Atomskog Skloništa.

    Mada ni po žestini glazbe nije bilo mnogo bendova u SFRJ koji bi se s njima mogli usporediti, potpuno nov pristup donijeli su svojim multimedijalnim projektom: tekstovima, scenskom pojavom te umjetničkim fotografijama kojima su se predstavljali javnosti. Na koncertima su nastupali okruženi bodiljikavom žicom, u poderanoj odjeći, praćeni pirotehnikom, a ponekad su znali scenografiju obogatiti sa stotinama otvorenih kišobrana kao simbolima zaštite. Sergio Blažić je zbog svoje statičnosti na sceni, predstavljao otuđenog čovjeka, van vremena i prostora. Sa koferom pored sebe izgledao je kao neki prognanik s planeta. Tijekom koncerta nije bilo najava pjesama ni zahvaljivanja publici. U početnoj fazi djelovanja grupe bit će uključeno oko 20 stalnih suradnika iz različitih segmenata djelovanja: slikarstvo, fotografija, dizajn, književnost i film. Za naziv grupe članovi su imali nekoliko prijedloga, ali ih je Obradović ipak ubijedio da je Atomsko Sklonište najprihvatljivije ime.

    Glazbena karijera [uredi]

    Pored Obradovića, koji se može smatrati osnivačem i idejnim vođom grupe, prvu postavu Skloništa činili su: Sergio Blažić (vokalni solist), Saša Dadić (bubnjevi), Dragan Gužvan (gitara) i Bruno Langer (bas). Iz čisto marketinških razloga proglašavaju se punk grupom iako nisu ni znali što je to punk. Uspjeli su zainteresirati javnost. Godine 1977. često nastupaju u Puli, ali Puljani ih ne primaju dobro. Krajem sezone na klavijaturama im se pridružuje Eduard Kancelar, a jedan od najznačajnijih nastupa na kojem su se predstavili široj rock publici, bio je na Boom festivalu u Novom Sadu, krajem 1977. Izvještaj sa Boom festivala �77 objavljen je u časopisu Džuboks, u kojem su primili pozitivne kritike.

    Ne cvikaj generacijo i Infarkt [uredi]

    Nešto kasnije sa većim uspjehom nastupaju u omladinskom domu Uljanik i odlučuju da umjesto značajnije organizacije koncerata, svoje snage usmjere na snimanje prve ploče. Nakon što su ih odbili u dvjema najvećim diskografskim kućama, zagrebačkom Jugotonu (čija će ih komisija odbacivati čak 6 puta) i beogradskom PGP RTB-u, Sklonište doživljava još jedno u nizu razočaranja. Kao spas pojavljuje se RTV Ljubljana s kojom potpisuju ekskluzivni ugovor. Album prvijenac (na kome su se predstavili pojačani Rudolfom Grumom koji je pjevao prateće vokale) snimaju krajem 1977. godine, a u prodaji se pojavljuje u ožujku 1978.

    Bili su jedna od rijetkih grupa koja nije u svoje stvaralaštvo uplitala narodni melos. Dominirali su hard rock rifovi, s upečatljivim klavijaturama, zadivljujućim vokalom i čvrstom produkcijom. Album je zaprepastio kritičare svojim neobičnim konceptom i drugačijim pogledom na svijet. Tekstovi su bili nešto što tada nije postojalo na ovim prostorima. Tekstopisac Boško Obradović je na prvom albumu ponudio mnoštvo potresnih i kataklizmičkih stihova. Za razliku od drugih grupa koje su uglavnom imale ljubavne tekstove, Obradović je u svojim tekstovima obrađivao socijalne, političke i antiratne teme. Dominiraju proročanski tekstovi kojima su glavne teme ratovanja, nekontrolirani razvoj civilizacije, loše stanje u društvu i sl. Zatečeni kritičari rock glazbe oštro su napali Atomce. Tekstove su nazivali �banalnim�, �plitkim�, �besmislenim� i �smješnim�. Ideje Skloništa činile su im se nejasnim i nedorečenim. Očigledno, u to vrijeme riječi rat, rušenje, droga, panika, psihoza, racija, ... su se činile previše dalekim i neshvatljivim za rock�n�roll umjetnost na našim prostorima. Petnaestak godina kasnije na Balkanu će sve biti drugačije, i ono o čemu je Boško Obradović pjevao, postat će surova stvarnost. Time su kritičari započeli pravi �rat� protiv Atomskog Skloništa koji će sa promjenljivom žestinom trajati narednih desetak godina. Atomci su na to odgovarali žestoko, i koristili su svaku priliku da pređu u napad razračunavajući se sa kritičarima u čemu su glavni bili Boško Obradović i Bruno Langer.


    Atomci tokom nastupa

    Hitovi s prvog albuma su dans svima poznate stvari: �Kinematograf Našeg Djetinjstva�, �Tko Će Tad Na Zgarištu Reći�, potresna priča �Saznao Sam Dijagnozu� te �Pomorac Sam Majko�, glazbeno i zasigurno najimpresivnija sa snažnim gitarskim rifovima i izuzetnim solom na klavijaturama. Tekstopiac je Obradović dok su glazbu skladali, Gužvan te Blažić i Langer u duetu.

    Nakon albuma prvijenca Ne Cvikaj Generacijo 1978., Atomci nastavljaju svirati. Nastupaju u Subotici 11. svibnja 1978. u sklopu rock programa Omladinskog festivala. Nastupili su besplatno što je bilo neobično za tadašnja, ali i današnja vremena, kada svi razmišljaju samo o zaradi. Na tom su nastupu odsvirali sve s prvog albuma i to bez pauze pa ih je publika nagradila pljeskom tek na kraju koncerta.
    U tri tjedna prodano je 16 000 tisuća primjeraka debi albuma, međutim Atomsko Sklonište rijetko nastupa i ne organizira ni samostalne koncerte niti žele nastupati u malim prostorima. Uzrok tome bila je Sergina bolest, mada su često objašnjavali kako je uzrok takvom postupku to što ne žele održavati stereotipne turneje. Publika je zavoljela Atomce što su ovi i zaslužili izuzetnom hard rock glazbom i svojom iskrenom odanošću publici.

    Iste godine, izlazi još jedan album Infarkt koji se smatra najboljim albumom Atomskog Skloništa. Zvuk je još čvršći i snažniji, a ritam brži nego na debi albumu. Upečatljive solo dionice i jaka ritam sekcija su neki od detalja koji čine ovaj album velikim. Tekstovi su za nijansu manje potresni i bolni, ali i dalje jednako oštri. Značajan doprinos cjelokupnom dojmu dala je i vrhunska produkcija, a rezultat svega ovoga je savršenstvo. Krajem 1979. godine, s malo više sredstava i s većom medijskom podrškom, Atomci kreću sa snimanjem svog trećeg albuma. Bit će to prvi album sniman na �ekskluzivnoj� lokaciji, mada sam naziv �pokretni studio� ne djeluje previše luksuzno. �Mobile One� je najveći pokretni (48-kanalni) studio na svijetu u kojem su svoje materijale snimale neke poznate svjetske grupe. To je prvi album u nizu koji će producirati Englez John Etchells. On je neko vrijeme bio producent grupe Queen. Od ovog albuma Atomci djeluju kao kvartet, bez klavijaturista budući da je Paul Bilandžić u međuvremenu napustio grupu i osnovao svoj sastav Lilihip.

    1980-e:

    U vremenu horoskopa osjeća se okret ka jednostavnijoj glazbi, s ne tako kompleksnim pjesmama kao na prva dva albuma. Kao najveći hitovi izdvojit će se tri pjesme, a to je naslovna pjesma nad čijim tekstom bismo se trebali svakodnevno zamisliti te Čedna Gradska Lica i Gazi Opet Čizma . Prva je pjesma žestokog ritma u kojoj do izražaja dolaze velike Sergine glasovne sposobnosti, dok je Gazi Opet Čizma pjesma kojom album završava, a bavi se opasnostima od terorizma i neonacizma, mnogo godina prije nego što će svijet spominjati te riječi, a ne znajući točno što one zapravo znače.

    Nakon tri izdana albuma, Atomci su se odlučili na snimanje albuma uživo. Album je izdan u jesen 1980. godine. Iako je prvotna ideja bila da se album snimi u pulskoj areni, odustalo se od toga te je album ipak snimljen u bivšem Domu JNA, a danas poznatom kao Dom hrvatskih branitelja. Svirali su dvije noći jer su se bojali da ne pogriješe, no sve je bilo savršeno odrađeno još prve večeri. Album su prikladno nazvali Atomska Trilogija, a materijal su skupili s oba koncerta. Unutarnji omot obiljue crno-bijelim fotografijama.

    Slijedećih mjeseci nastavljaju koncerte, a najviše sviraju u Beogradu gdje su prodali i najviše ploča. Na prijelazu 1980. u 1981. svirali su dva koncerta s Ribljom Čorbom u hali Pionir pod nazivom Atomska Čorba. Godine 1981. dolazi do promjene u sastavu grupe. Bubnjar Saša Dadić odlučuje napustiti grupu, a na njegovo mjesto dolazi Zdravko Širola (pored bubnjeva svira i klavijature), sklapajući tako, najpoznatiju postavu grupe: Langer, Blažić, Gužvan i Širola. Najveći nastup Atomci ostavaruju na beogradskom hipodromu 1981. godine kada pred 50-60.000 posjetioca nastupaju kao nosioci programa prvog dana dvodnevnog festivala Hipodrom �81 koji se trebao zvati Atomski Hepening ali je ipak kasnije došlo do promjene naziva. Drugog dana su nastupili Bijelo dugme i Iron Maiden.
    1981. godina donosi mnoge novine u radu Atomaca: bubnjar Saša Dadić napušta grupu, a na njegovo mjesto dolazi Zdravko Širola; Bruno Langer preuzima kompletno pisanje glazbe i prestaje suradnja s Obradovićem stoga je Extrauterina posljednji album na kojem Atomsko predstavlja njegove tekstove. Glazbeni kritičari smatraju da je Atomsko imalo najkvalitetnije tekstove dok ih je pisao Obradović.

    Na ovom je albumu zanimljivo uvođenje harmonike u pjesmi Smanji Gas kojom započinje ovaj album snimljen u Super Bear studiju u Nici. Kvaliteta pjesama je ujednačena, zvuk je čvrst i svjež. No, ovaj je album podijelio fanove Atomaca: nekima su se promjene u produkciji i zvuku svidjele te ga smatraju jednim od najkvalitetnijih, dok neki smatraju da je ova ploča donijela primjetan pad u odnosu na prva tri albuma. Iste godine, zbog upornog Obradovićevog inzistiranja, Atomsko Sklonište u Beogradu snima film u režiji Miroslava Jokića. Film započinje scenama koje prikazuju okruženje kao poslije atomske katastrofe: pustoš, ruševine i olupine. Film ipak završava vedrijim snimkama. Neke su scene snimljene u Puli, no većina je snimana na različitim lokacijama u Beogradu kao npr. na deponiju smeća i autootpadu u svrhu dočaravanja uništenja i razrušenosti, a zatim su snimljena zelena polja i prometni autoput kao simbol obnavljanja prirode i ljudske civilizacije. Kompletna ekipa filma je uložila mnogo truda, ali najveći napor učinili su sami članovi Atomskog Skloništa: Bruno, Boško, Dragan, Sergio i Zdravko snimajući scene u gomili smeća i otpada.

    Godine 1982., u samo dva dana, snimljen je u vrhunskoj produkciji Johna Etchellsa novi album Mentalna higijena u londonskom JAM studiju. Tekstove i glazbu u cjelosti je napisao Bruno Langer pa time u potpunosti preuzima sve ključne funkcije. Ta će ploča postati njihov najprodavaniji i najpopularniji album te će njome osvojiti sam vrh jugoslavenske rock scene: osvojit će naslov najbolje grupe godine. Mentalna Higijena je istovremeno i komercijalna i kvalitetna. Izdala ju je diskografska kuća RTV Ljubljana. Vrhunska glazba i novi, svježi i primjetno drugačiji tekstovi doveli su grupu na vrhunac popularnosti. Na Mentalnoj Higijeni nalazi se najveći hit, a to je Treba Imat Dušu koja je tri mjeseca bila neosporivi br. 1 na jugoslavenskim top ljestvicama. Jedan dio tiraže ploče Mentalne Higijene snimljen je s pogreškom, tako da Treba Imat Dušu preskače na samom početku. Ploča se, za manje od mjesec dana, prodala u preko 150.000 primjeraka i na kraju dostigla platinastu tiražu. Atomci odlaze na turneju po bivšoj SFRJ. Po turneji u BiH, Atomsko Sklonište je sviralo po dva koncerta u jednoj večeri, a Sergio Blažić, koji je trebao najteže podnijeti tih 4 sata nastupa zbog svoje bolesti, prvi bi koncert koristio �za zagrijavanje�, a tek na drugom bi pružao najviše i doživljavao najveće zadovoljstvo.
    Uspjeh �Mentalne Higijene� ih je ohrabrio te su krenuli u inozemstvo. Na Floridi su snimili album Space Generation kojeg su objavili 1983.

    Svi veliki nastupi Atomskog Skloništa, prema riječima Brune Langera, vezani su za Beograd, a prilikom nastupa u Prištini nazvali su ih beogradskim bendom. Šesti studijski album Zabranjeno snivanje, snimljen je i objavljen 1984. godine. S tog albuma mogu se izdvojiti: Nježan i Mlad , Jutro, Tražila Je Lice Ljubavi i Tvoj Princ. Ostale pjesme, baš kao i cijeli album nisu bile popularne. Nakon toga Atomci se odlučuju na još jedan live album koji je izašao u proljeće 1985. godine, simbolično nazvan Jednom u životu. Za taj su album koristili snimke sad već tradicionalnog rujanskog koncerta na Tašmajdanu (Beograd). Na tom se albumu po poslijednji put pojavljuje Sergio Blažić. On nije htio pokleknuti pred opakom bolešću koja ga je pratila kroz cijelu glazbenu karijeru. Bolovao je od raka limfnih žlijezda pa je godinama nastupao sjedeći na stolici.

    Atomsko Sklonište posljednji put nastupa sa Sergiom 21. srpnja 1986. godine, na oproštajnom koncertu u pulskoj diskoteci �Piramida�. Tada su nastupili u standardnoj postavi: Blažić, Gužvan, Langer, Širola, pojačani Eduardom Kancelarom za klavijaturama. U ljeto 1986. godine Langer i Gužvan odlaze na Floridu kako bi pripremili novi album na engleskom jeziku, no stiže im loša vijet: Sergio Blažić �Đoser umire u pulskoj bolnici 18. siječnja 1987.
    Gužvan i Langer nastavljaju rad na albumu This spaceship na kojem se nalazi 8 starih pjesama s novim aranžmanima. Jedino su dvije pjesme nove, mada su i za njih iskorištene neke teme i gitarski rifovi iz starijih pjesama. Taj album nije imao uspjeha ni kod nas ni u inozemstvu. Njime, možemo reći, završava legendarni desetogodišnji period grupe.

    1990-e:

    Krajem 1990. godine, Bruno s novom postavom objavljuje studijski album Criminal tango. Promocija albuma bila je na Avala festu. U novoj postavi su bubnjar Nikola Duraković i gitarist Ranko Svorcan. Langer je već ranije preuzeo ulogu vokala. U snimanju albuma Criminal Tango sudjelovao je član grupe iz ranih dana, Paul Bilandžić. Tijekom 1990. i 1991. Atomsko Sklonište održava mnogobrojne koncerte na prostorima SFRJ nastavljajući tradiciju da sviraju svuda gdje se okupljaju rockeri. Tako nastupaju na Zaječarskoj Gitarijadi u vrijeme kada započinje Domovinski rat. U to vrijeme Langer najavljuje novi album koji se trebao zvati Snajper, međutim album nije nikada snimljen.

    Atomci 1992. godine za floridsku izdavačku kuću East Europe Records spremaju album East Europe Man koji sadrži većinu pjesama s albuma This spaceship i dvije pjesme na hrvatskom jeziku sa Criminal Tanga. Album započinje pjesmom Chinese Bike kojom su Atomci ušli na američku listu Top 100 i time postigli ono što nikome prije s ovih prostora nije pošlo za rukom. Atomci su bili kandidati za nastup na koncertu Woodstock 1994. povodom obilježavanja dvadeset i pete godišnjice održavanja najvećeg rock festivala svih vremena. Iako već najavljeni, otpali su sa popisa, čime je koncert ostao bez jedine suvremene grupe antiratne orijentacije koja svojim tekstovima neposredno propagira mir.

    Novi album Terra Mistica izlazi 1995. godine. To je prvi i za sada jedini album kojeg je izdala Croatia Records (ex Jugoton). Na njemu se nalaze devet pjesama u standardnom rock stilu. Godine 1999. Bruno najavljuje novi album Portobello Street prema po londonskoj ulici u kojoj se prodaju stvari iz 60-ih godina, međutim ni taj album nikad nije snimljen.



    Diskografija:

    Studijski albumi:

    * 1978. - Ne cvikaj generacijo
    * 1978. - Infarkt
    * 1980. - U vremenu horoskopa
    * 1981. - Extrauterina
    * 1982. - Mentalna higijena
    * 1984. - Zabranjeno snivanje
    * 1990. - Criminal tango
    * 1995. - Terra Mistica

    Live albumi - uživo:

    * 1980. - Atomska trilogija
    * 1985. - Jednom u životu

    Atomic Shelter:

    * 1983. - Space Generation
    * 1987. - This Spaceship
    * 1992. - East Europe Man

    Kompilacije:

    * 1976. - 1986. (RTV Slovenija)
    * '76 - '86 Kolekcija hitova Vol. 2

    Singlice:

    * 1979. - Pomorac sam majko / Pakleni vozači
    * 1980. - Bez kaputa / Tko ce tad na zgarištu reći
    * 1980. - Generacija sretnika / Gazi opet čizma

    *********************************************
    Volim ovaj bend !
    Atomci su stvarno vrhunski muzicari i milina je slusati ih kako studijske albume tako i live koji imaju posebnu vrednost.




    Kraljica Cigana mi je jedna od omiljenih ne samo domacih vec uosteno gledajuci rock pesama !


  3. #33

    Odgovor: ROCK 'N' ROLL (Classic, Metal, Punk, Hard...)



    Divlje Jagode



    Divlje jagode su bosanskohercegovački heavy metal i hard rock sastav koji je 1977. godine osnovan u Zagrebu[1]. Bili su vrlo popularan sastav na teritoriju bivše Jugoslavije i smatraju se začetnicima heavy metal stila na tom prostoru. U svibnju 1977. godine, Sead Lipovača zajedno sa Antom Jankovićem, Nihadom Jusufhodžićem, Mustafom Ismailovskim i Adonisom Dokuzovićem kojeg je poznavao još iz Novih Akorda, osniva Divlje jagode. Tijekom godina njihovog glazbenog rada, objavili su nekoliko singlova i dvanaest studijskih albuma, a 2006. godine izdaju box set na kojemu se nalazi deset albuma i jedan singl.



    Osnivanje: 1977.
    Mjesto: Zagreb, Hrvatska
    Prebivalište: Sarajevo, Bosna i Hercegovina
    Žanr/ovi: Heavy metal, Hard rock
    Djelatno razdoblje 1977.-1990.
    1995.-danas
    Producentska kuća: Jugoton, Diskoton, Logo Records,
    Nimfa Sound, Croatia Records
    Angažman: Bijelo dugme, Alen Islamović, Mladen Vojičić Tifa, Gibonni

    Članovi:
    Anto Toni Janković
    Sead Lipovača
    Marko Osmanović
    Thomas Balaž
    Zlatan Čehić
    Bivši članovi
    Pero Galić
    Nihad Jusufhodžić
    Mustafa Ismailovski
    Adonis Dokuzović
    Alen Islamović
    Nasko Budimlić
    Mladen Vojičić
    Vladimir Podany
    Edin Šehović
    Zlatan Stipišić
    Žanil Tataj
    Sanin Karić
    Dejan Orešković

    Značajni instrumenti
    bubnjevi, gitare, bas



    Sead Lipovača (rođen u Bihaću 13. ožujka 1955.g.), nakon što je završio srednju školu u Bihaću, dolazi studirati vanjsku trgovinu u Zagreb. Njegovi glazbeni idoli bili su mu hard rock sastavi poput The Whoa, Deep Purplea, Led Zeppelina, Black Sabbatha i drugih. I sam je želio imati svoj sastav, a prvi glazbeni počeci vežu ga uz sastav 'Novi akordi' (iz kojeg će kasnije nastati Drugi način). Kasnije još svira sa sastavima 'Biseri' i 'Selekcija', da bi 1976. godine osnovao skupinu 'Zenit'. Tadašnju postavu sastava čine glazbenici Sead Lipovača (prva gitara), Ante Toni Janković (vokal), Nihad Jusufhodžić (bas gitara) i Adonis Dokuzović (bubnjevi). U tadašnje vrijeme 'Zenit' svira po raznim rock festivalima, a početkom 1977. godine donose odluku o promjeni imena.



    U svibnju 1977. godine nakon dugog razmišljanja, donose odluku da promjene ime u 'Divlje jagode'. Iste godine u jesen snimaju svoj prvi singl, za vodeću diskografsku kuću tada u zemlji 'Jugoton', na kojemu se nalaze dvije skladbe, balada "Jedina moja" (koja je ostvarila veliki uspjeh) i "Rock 'n' Roll". Tekst za skladbu "Jedina moja", piše Ante Janković, a glazbu Sead Lipovača. Drugi singl objavljuj početkom 1978. godine na kojemu se nalazi obrada stare bosanske sevdalinke "Moj dilbere" i n B strani emotivna balada "Prijatelj". Iste godine izlazi njihov treći singl sa kojim dobivaju prilićnu popularnost kod publike i veliki broj svojih obožavatelja. Na singlu se nalaze skladbe, "Patkica" i "Kad bi vi, gospođo". Nakon izlaska singla, 'Jagode' odlaze na mini turneju po Bihaću i okolici. Krajem godine odlaze u studijo kako bi snimili svoj prvi album. Album Divlje jagode izlazi 1979. godine, a objavljuje ga diskografska kuća Jugoton[3]. Materijal na albumu sastoji se od devet skladbi, a između ostalog tu su već poznate balade "Krivo je more" i nova verzija skladbe "Jedina moja". Većina ostalih skladbi je na temu hard rocka i na tragu sastava Deep Purplea i Black Sabbatha. Tekstove je napisao Ante Janković, glazbu Sead Lipovača, dok je produkciju radio Vladimir Delać. Nakon što je album bio objavljen sastav je neko vrijeme pauzirao, radi toga što je dio članova otišao na odsluženje vojnog roka.

    U to vrijeme napušta ih Mustafa Ismailovski i kasnije osniva pop sastav Srebrna krila, a Sead Lipovača ostvaruje suradnju sa Marinom Tucaković, koja mu piše tekstove za singlove "Hoćeš li me voljet sutra" i "Nemam ništa protiv bit će bolje".


    Divlje jagode prvi album snimaju za diskografsku kuću Jugoton.

    1980-te:

    Početkom 1980-ih 'Divlje jagode' su ponovno aktivne, a na koncertima prije njih nastupa skupina 'BAG' iz Bihaća. Sead Lipovača zapaža njihovog basistu Aliju Alena Islamovića i poziva ga da se pridruži 'jagodama'. Međutim nastaju problemi kada mu Lipovača iznosi svoje planove o odlasku čitavog sastava u Sarajevo, ipak Islamović je uspio riješiti problem sa roditeljima i odlazi stvarati svoju glazbenu karijeru sa 'Divljim jagodama'.

    Nakon što su objavili prvi album Divlje jagode, dolazi do nerazumijevanja od strane izdavača Jugotona i nezadovoljan sa promidžbom albuma, Lipovača seli u Sarajevo gdje će potpisati ugovor sa diskografskom kućom 'Diskoton'[4]. Početkom 1981. godine, 'Divlje jagode' su u postavi Sead Lipovača (gitara), Ante Janković (vokal), Alen Islamović (bas gitara) i Nasko Budimlić (bubnjevi, kojeg je Islamović doveo iz sastava 'BAG').

    Početkom 1981. godine odlaze u Beograd i u studiju 'Druga maca' snimaju svoj drugi album Stakleni hotel, na kojemu se u potpunosti nalazi heavy metal zvuk. Album najavljuje skladba "Autostop", koja je bila vrlo popularna (kako zbog glazbe tako i zbog teksta[5]) i u to vrijeme se puštala na svima televizijskim postajama. Album izlazi sredinom 1981. godine[6], a objavljuje ga diskografska kuća 'Diskoton' iz Sarajeva. Producenti na materijalu bili su Lipovača i Enco Lesić, dok su tekstove napisali Goran Petranović (vokal u sastavu 'Elvis J. Kurtovic'), Marina Tucaković i Alen Islamović. Uvodna tema na albumu bila je skladba "Autostop", koju je napisao Petranović, a pjesma "Kako si topla i mila" postala je najveći hit s tog albuma. Balade "Dodirni me, skloni bol" i "Potraži put" također su postigle veliki uspjeh. Kako su se vodili heavy metal stilom, shodno tome Lipovača je na koncertima preuzeo ponašanje Angusa Younga iz AC/DC-a, pa se pojavljivao u kratkim hlačicama i izvodio je razne skokove i trčkaranja po sceni. Tijekom 1981. godine 'Divlje jagode nastupale su na brojnim koncertima, a neki od njih su bili koncert za stradale u Bosanskoj Krajini, rock festival i Bihaću (BROF) i u rujnu na beogradskom hipodromu, zajedno sa Bijelim dugmetom ugošćuju sastav Iron Maiden, koji tada prvi puta dolazio na prostore bivše Jugoslavije[7].

    Nakon odsvirane turneje i nekoliko koncerata 1982. godine počinju raditi na materijalu za novi album, međutim sastav napušta dotadašnji prvi vokal Ante Toni Janković i posvećuje se solo karijeri. Prije nego što je otišao Janković je napisao skladbu "Ne želiš kraj", koja će kasnije postati jedna od najvećih njihovih balada. Kritičari su različito tumačili ovu skladbu, neki su je opisivali kao ljubavnu baladu, dok su drugi govorili kako najavljuje rastanak dva prijatelja (Lipovača & Janković). Nakon odlaska Jankovića, ulogu prvog vokala preuzima tadašnji basista Alen Islamović. Trojac Lipovača, Islamović i Nasko Budimlić zajedno sa producentom Theom Werdinom, odlaze u Njemačku u grad Bad Homburg gdje u studiju 'Music Park Studios' pripremaju i snimaju svoj sljedeći album. Album Motori[8], objavljuje diskografska kuća 'Diskoton' 1983. godine, i prava je prekretnica u njihovoj glazbenoj karijeri[4]. Uz naslovnu skladbu koja je postala veliki hit i sluša se i danas, tu su još, ljubavna balada "Šejla" (koju je Islamović napisao za svoju bivšu djevojku), "Ne želiš kraj", Nasmiješi se", "Zagrizi rock and roll" i druge skladbe koje odlično prolaze kod publike i 'Divljim jagodama' donose veliki broj obožavatelja. Početna tiraža albuma bila je 50.000, međutim vrlo brzo dostiže brojku od 400.000 prodanih primjeraka i dobiva etiketu 'Najbolji album godine'. U to vrijeme 'Jagode' glase kao najbolji sastav na tadašnjem prostoru[4]. Na turneji im se bio nakratko pridružio i Janković. Dobivaju brojne nagrade i pojavljuju se u popularnim glazbenim časopisima poput 'Džuboksa'.

    Nakon što su završili veliku turneju, koja je svirana na prostorima bivše Jugoslavije, odlaze u studijo i pripremaju materijal za novi album. Ponovno odlaze u Njemačku gdje u istom studiju 'Music Park Studios', snimaju sljedeći album Čarobnjaci[9]. Album 2. studenog 1983. godine objavljuje diskografska kuća 'Diskoton', a produkciju i aranžmane radi Sead Lipovača. Tekstove za većinu skladbi napisao je Alen Islamović, dok ih je za skladbe "Nazovi me", "Đavolji grad" i "Metalni radnici" napisao Lipovača. Čarobnjaci nije zabilježio popularnost prethodnog albuma, a jedina skladba koja je dugo zadržala uspjeh bila je "Metalni radnici". Nakon što je album objavljen kasnije će dobiti poziv od menadžera kompanije 'Trans Atlantic Records' da dođu u London na probno snimanje[10].

    Početkom 1984. godine odlaze na turneju, a polovicom njenog održavanja Islamović dobiva ponudu od Gorana Bregovića da pređe u 'Bijelo dugme'. Tada nastaju trzavice među članovima 'Divljih jagoda' ali smiruje ih Islamović koji je odbio ponudu i ostao u sastavu. On nije bio siguran u Bregovićevu ponudu isto koliko i u Bebekov odlazak, a 'Divlje jagode' dobile su predugovor za snimanje albuma na engleskom jeziku u Londonu. Krajem godine u sastav dolazi novi basista, Zlatan Čehić (bivši član sastava 'Top'), a prvi vokal preuzima Alen Islamović i u studenom počinju raditi na materijalu za novi album.


    Iron Maiden 1986.g. bili su gosti sastavu Bijelo dugme i Divljim jagodama.

    Sredinom 1980-ih:

    Materijal miksaju u studiju RTV Sarajevo, tijekom mjeseca studenog i prosinca, a početkom 1985. godine po treći put putuju u Njemačku i snimaju albumu u studiju 'Music Park Studios' tijekom mjeseca veljače. Album Vatra izlazi u ožujku iste godine, a objavljuje ga diskografska kuća 'Diskoton'[11]. Glazbu i aranžman potpisuje Sead Lipovača, dok tekstove pišu Alen Islamović i Slobodan Đurasović. Na B-strani nalazi se skladba "Touch Me Little Girl", koja je otpjevana na engleskom jeziku, a specijalno za ovaj album napisao ju je Theo Werdin. Album solidno prolazi kod publike ali ne bilježi veći komercijalni uspjeh. Dvije hit skladbe, "Ciganka" i "Let na drugi svijet", kasnije se redovno izvode tijekom turneja i koncerata. Nakon odsvirane turneje i promocije albuma Vatra, krajem godine odlaze u London na probno snimanje albuma. Po povratku iz Londona sviraju na nekoliko većih koncerata poput onoga u 'OTV' domu u Zagrebu. Na koncertu je bio i Xavier Rusell, novinara heavy metal časopisa 'Kerrang!' (sin filmskog redatelja Kena Rusella), a o koncertu je napisao, "Divlje jagode su glazbeno još uvijek u sedamdesetim godinama. Utjecaj sastava Y&T, Black Sabbath i Saxon su očigledni, dok se kroz skladbe tu i tamo provlači po koji Judas Priest rif na gitari. Njihove stare balade naišle su na najpovoljniju reakciju, što svjedoči da publika voli pjevati sa svojim sastavima..."[12]. Nakon koncerta održanog u 'OTV'-om domu, Lipovači i ostalim članovima ostvario se dugogodišnji san i potpisuju ugovor sa Guefom Hunningtonom, koji je vlasnik diskografske kompanije 'Logo Records'[13]. Hunnington je bio vrlo jaka i poznata osoba, koji je između ostalog lansirao popularni sastav 'Eurythmics' i do tada nitko na tim prostorima nije imao takav ugovor.

    Početkom 1986. godine odlaze u London kako bi počeli snimati novi album na engleskom jeziku. U studiju snimaju osma svojih starih skladbi i dvije nove "Wild Boys" i "Fire on the water". Producent na materijalu je Keith Woolvin, tekstove je pisao Aleksandar Mezek, dok je kao gost na klavijaturama svirao Don Airey. Na englesko tržište izbacuju singl "Shayla" i 19. veljače 1986. godine sviraju nastupaju u klubu 'Marquee', nakon čega kreće serija koncerata po engleskim klubovima[4]. Izlazak albuma je kasnio, a Islamović, nezadovoljan zaradom od turneje i problemima oko izlaska albuma, odlazi iz Londona i vraća se u Sarajevo. Ubrzio potom je ponovno dobio poziv od Gorana Bregovića da prijeđe u Bijelo dugme, što je Islamović i prihvatio. Iste je godine Nasko Budimlić otišao u privremenu mirovinu. Problemi također nastaju kada jedan lokalni sastav krade i svira njihove skladbe koje Lipovača u to vrijeme nije zaštitio autorskim pravima. Lipovača ostaje sam u Londonu i dobija ponudu da svira sa britanskim glazbenicima, što on odbija i na kraju se vraća u Sarajevo. Po povratku saznaje da je Islamović prihvatio drugu ponudu i prešao u sastav 'Bijelo dugme'. 'Diskoton' krajem godine objavljuje kompilacijski album pod nazivom Najbolje, dok Lipovača završava godinu bez sastava.

    Početkom 1987. godine, Lipovača radi na okupljanju sastava, a podršku u tome ima od Zlatana Čehića. Čehić mu predlaže da nađu novog pjevača, dok se u ožujku] u sastav vraća Samir Šestan. U svibnju napokon izlazi albuma Wild Strawberries[14], koji je sniman u studiju 'Easy Hire' u Londonu, a objavila ga je diskografska kuća 'Logo Records'. Album izlai i u Švedskoj, Njemačkoj i Nizozemskoj, bez većeg uspjeha. U ljeto 1987. godine u 'Jagode' dolazi na mjesto vokala Mladen "Tifa" Vojičić (rođen u Sarajevu 17. listopada 1960. godine)[15], novi bubnjar sastava je Edin Šehović, dok klavijature preuzima Vladimir Vlado Podany. Krajem godine odlaze u studio i počinju raditi na materijalu za sedmi studijski album 'Divljih jagoda'. Produkciju će raditi producent iz Londona Peter Hinton, koji je radio sa sastavom 'Saxon'.



    Novi album Konji[16], izlazi početkom 1988. godine, a najavio ga je singl "Turski marš". Na materijalu se nalazi obnovljena verzija skladbe "Divlje jagode", i instrumental "Turski marš", dok je najveći hit na albumu pjesma "Zauvijek tvoj", koja se sluša i danas. Na popisu se nalazi i skladba "London" koja je posvećena gradu i vremenu kada su boravili u njemu. Niti ova postava 'Divljih jagoda' nije potrajala dugo. Krajem proljeća kreću na promotivnu turneju ali je ne završavaju, pošto u ljeto Tifa, Podany i Šehović odlaze iz sastava. Lipovača i Čehić ostaju sami i pozivaju bubnjara Dragana "Điđija" Jankelića (koji je ranije svirao u Bijelom dugmetu). Čehić preuzima vokale, a u Sarajevu na koncertu pridružuje im se Toni Janković, koji pjeva njihove stare hitove i dobiva velike ovacije publike. Tijekom 1989. godine, 'Divlje jagode' sviraju po koncertima, a krajem godine Lipovača u sastav zove mladog splitskog pjevača Zlatana "Gibbonnija" Stipišića (član bivše skupine 'Osmi putnik')[17]. Gibonni preuzima ulogu glavnog vokala, te je ta postava snimila demo snimke koje su pomogle Zeletu da potpiše ugovor s SAD-om, no taj projekt nikada nije ostvaren. Gibonni mijenja mišljenje i vraća se u Split, gdje se posvećuje svojoj solo karijeri. Nakon toga 'Divlje jagode' prestaju sa radom.



    1990-te:

    Početkom Domovinskog rata u Hrvatskoj, Lipovača dolazi u Zagreb i snima humanitarne koncerte. 1992. godine počinje rat u Bosni i Hercegovini, a Lipovača ne zna ništa o svojoj obitelji u Bihaću. Nalazi se u teškom psihičkom stanju i jedno vrijeme se ne bavi glazbom. 1993. godine, 'Jagode u sastavu Lipovača, Čehić i Budimilić, odlaze u Njemačku i sviraju razne humanitarne koncerte. Album Magic love[18], koji je bio sniman 1991. godine u studiju 'Roccoco' u Zagrebu, objavljen je 1993. godine od diskografske kuće Croatia Records i zbog raznih razloga potpisuje ga Sead Lipovača, a ne 'Divlje jagode' (mada se nalazi u diskografiji 'Divljih jagoda'). Izvođači na materijalu su Lipovača (električna gitara|prva gitara]]), Nasko Budimlić (bubnjevi), Zlatan Čehić (bas gitara) i Žanil Tataj (vokali). Nikša Bratoš je producent snimanja i u studiju odrađuje klavijature i prateće glasove. Skladbu "She's gone", pjeva Emir Čerić, a "Cant stop" pjeva tada malo poznata Tina Rupčić. Glazbu je radio Lipovača, dok tekstove potpisuju Tataj i Gibonni. Nakon toga sastav je napustio Žanil Tataj.

    Njihov sljedeći studijski album Labude kad rata ne bude[19], izlazi početkom 1994. godine. Vokal na albumu je bio Zlatan Čehić. Materijal je 1993. godine pripreman i sniman u Njemačkom gradu Gelsenkirchenu, a objavljuje ga diskografska kuća 'Croatiaton' iz Zagreba. Produkciju rade Lipovača i Denyken, dok većinu tekstova potpisuju Fikret Kurtović i Fahrudin Pecikoza. nakon objavljivanja 'Jagode sviraju po Njemačkoj i Hrvatskoj, a nakon toga, Lipovača pomaže Anti Jankoviću na njegovom solo albumu. 1995. godine nakon serije koncerata po Europskim gradovima iz sastava odlazi dugogodišnji član Zlatan Čehić, kako bi snimio svoj solo album, a umjesto njega u ?Divlje jagode' dolazi novi basista Sanjin Karić. Sastav nastavlja svirati po europskim gradovima i priprema materijal za novi album.



    Sredinom 1990ih :

    Novi album 'Divljih jagoda' Sto vjekova[20], izlazi sredinom 1996. godine. Album je snimljen u Stuttgartu, Njemačka, u studiju 'Boston', a objavljuje ga izdavačka kuća 'Nimfasound' iz Njemačke. Materijal se sastoji od deset skladbi, od kojih je četiri otpjevao Žanil Tataj, četiri Emir Čerić, a skladbu "Lejla" otpjevali su zajedno. "Bihać 95", bila je instrumentalna skladba i radni naziv joj je bio "On the way". Skladbu na engleskom jeziku "On the road again" napisao je hrvatski glazbenik Zlatan Stipišić - Gibonni, dok naslovnu skladbu potpisuje Sanja Grgić. Produkciju rade Lipovača i Denyken, a klavijature sviraju Toni Lasin i Dario Grgić.

    Nakon objavljivanja albuma iz sastava odlazi basista Sanjin Karić, a na njegovo mjesto dolazi Dejan Oresković iz Slavonski Broda i novi bubnjar iz Zagreba Thomas Balaž, koji povremeno mijenja Naska Budimlića. Poslije serije koncerta koja se održava u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, 'Divlje jagode' jedno vrijeme odlaze na odmor. Do kraja devedesetih 'Jagode' sviraju po raznim koncertima u Europi, a 1999. godine sastav napušta Žanil Tataj.



    2000-te:

    2002. godine 'Divlje jagode' se po prvi puta u javnosti pojavljuju sa novim pjevačem Perom Galićem (bivšim članom županjskog sastava 'Opća opasnost'), a zajedno s njim su još 2000. godine počeli raditi na materijalu za novi album. Nakon pauze od sedam godina 'Jagode' 2003. godine objavljuju novi album Od neba do neba[21]. Albumu je sniman od zime 2000. do zime 2003. godine, u studijima 'Z' Zagreb, 'Matulj' Novo Mesto, 'Promaster' Zagreb, 'Šišmiš' Velika Gorica, 'Matrix' Munchen, 'Vrbnico' Vrbnik, a objavljuje ga diskografska kuća 'Croatia Records'. Na albumu se nalazi jedanaest skladbi od kojih se najviše izdvaja pjesma "Marija", koja je postala veliki hit, a kao gost na materijalu pojavljuje se Anto Janković, koji pjeva pjesmu "Ne krivi me". 2004. godine 'Croatia Records' objavljuje kompilaciju na dvostrukom CD-u pod nazivom The very best of[22]. Na prvom CD-u nalaze se njihovi najveći hitovi sa bonusom od tri skladbe koje su snimljene na njihovom prvom engleskom albumu, a na drugom nalaze se balade sa novom verzijom skladbe "Krivo je more". Sastav odlazi u Sjedinjene Države i Kanadu, gdje održavaju brojne koncerte, nakon čega se vraćaju kući gdje održavaju koncerte po većim gradovima bivše Jugoslavije. 2005. godine nanovo odlaze u Ameriku ali bez pjevača Pere Galića, koji je otišao iz sastava, a na njegovo mjesto je došao stari član Anto Janković. U Chicagu se sastaju sa hrvatskim rock sastavom Parni valjak i zajedno održavaju koncert. Nakon toga vraćaju se kući i u sastav se ponovo vraća basista Sanjin Karić. Odlaze na turneju po Australiji, a nakon toga održavaju nekoliko koncerata po Švicarskoj.

    2006. godine Pero Galić i Zlatan Čehić se ponovo vraćaju u sastav. U travnju objavljuju singl "Piramida", kojeg zajedno pjevaju Čehić i Galić, a napisao ju je Lipovača povodom otkrivanja bosanskih piramida u Visokom. U jesen iste godine izlazi box set sa svim objavljeni albumima da sada, sa bonus dodacima koji se sastoje od albuma Magic love i singla "Piramida".

    2007. godine izlazi video uradak za skladbu "Piramida", a članovi 'Divljih jagoda' najavljuju materijal za novi album. 10. srpnja 'Divlje jagode' u Osijeku sviraju zajedno sa sastavom 'Opća opasnost', prije nastupa britanskog heavy metal sastava Whitesnake. 2008. Pero Galić napušta sastav a pjevač je ponovo Toni Janković.



    Diskografija:

    Studijski albumi:

    * Divlje Jagode (1978.)
    * Stakleni hotel (1981.)
    * Motori (1982.)
    * Čarobnjaci (1983.)
    * Vatra (1985.)
    * Wild Strawberries (1987.) - as Wild Strawberries
    * Konji (1988.)
    * Labude, kad rata ne bude (1995.)
    * Sto vjekova (1996.)
    * Od neba do neba (2003.)

    Kompilacije:

    * Najbolje (1986.)
    * The Very Best Of (2004.)
    * Najlepse balade: Krivo je more (2004.)

    Singlovi:

    * "Jedina moja" / "Rock 'n' Roll" (1977.)
    * "Moj dilbere" / "Prijatelj" (1978.)
    * "Patkica" / "Kad bi vi, gospođo" (1978.)
    * "Nemam ništa protiv" / "Bit će bolje" (1996.)


    *****************************************
    Nisam njihov fan ali imaju par dobrih pesama ostale mi se ne svidjaju nesto posebno.
    Njihov najveci hit "Motori" je super pesma i jedna od boljih u r'n'r-u !




  4. #34

    Odgovor: ROCK 'N' ROLL (Classic, Metal, Punk, Hard...)

    Партибрејкерс / Partibrejkers


    Партибрејкерс (у преводу Журколомци) су српска рок група из Београда основана у августу 1982. године. Основали су је четворица младића, Зоран „Цане“ Костић (певач), Горан „Манза“ Булатовић (бубњар), Небојша „Антон“ Антонијевић (гитариста) и Љубиша Костандиновић (гитариста).

    Партибрејкерси су имали свој први наступ 4. октобра 1982. године у Дадову као предгрупа групи The Fifties, а после пробијања леда свирали су скоро свакодневно. У Загребу су одсвирали пет концерата за редом а на једном од њих упознали Џонија Штулића.

    2007. године су издали албум „Слобода или ништа“ (издавач ПГП РТС) и у продаји је од 2. новембра 2007.



    Албуми:

    * Партибрејкерс (1985)
    * Партибрејкерс II (1988 )
    * Партибрејкерс III (1989)
    * Забава још траје (концертни) (1992)
    * Кисело и слатко (1994)
    * Ледено доба (1997)
    * Грамзивост и похлепа (2002)
    * Слобода или ништа (2007)




    *****************************

    Dobar domaci sastav koji bas onako pankerski svira i volim da ih slusam s vremena na vreme to i cinim.






  5. #35

    Odgovor: ROCK 'N' ROLL (Classic, Metal, Punk, Hard...)

    Riblja Čorba


    Рибља чорба је једна од најпопуларнијих српских и југословенских рок група, која је основана у Београду 1978. године.



    Музички жанр: рок, хард рок
    Период каријере 1978. -

    Чланови:
    Бора Ђорђевић
    Миша Алексић
    Мирослав Милатовић
    Видоја Божиновић
    Никола Зорић
    Бивши чланови:
    Момчило Бајагић Бајага
    Рајко Којић
    Владимир Барјактаревић

    Издавачка кућа: ПГП РТС, Hi Fi Centar


    Почетак:

    Бора Ђорђевић је пре разлаза са групом Рани мраз и Ђорђем Балашевићем 1978. неколико година провео у Сунцокретима, свом првом великом бенду, у коме је још била и Биља Крстић. На пустом београдском доку одлучио је да оформи нови бенд са тврђим звуком. Повезује се са пријатељима из групе СОС (Миша Алексић, Рајко Којић и Мирослав Милатовић Вицко) и оснива Рибљу чорбу. Група је званично настала у ресторану Шуматовац 15. августа 1978. године. Првобитно је требало да се зове Бора и ратници, а онда су се одлучили за Рибља чорба. Био је то београдски сленг за менструацију. Први концерт Рибља чорба је одржала у војвођанском месту Елемир 3. септембра 1978. Године, после чега су уследиле и свирке у Суботици и Сарајеву, где су стекли нову публику. 22. децембра објављују први сингл са песмама "Лутка са насловне стране" и "Он и његов BMW", који је одмах постигао велику популарност.


    1979-1984:

    После објављивања сингла, Бора Ђођевић закључује да му је потребна још једна гитара да учврсти звук и тиме га дефинитивно одвоји од поређења са Бијелим дугметом. Тада је Рајко у групу довео 19-годишњег гитаристу, Момчила Бајагића Бајагу, којег је познавао из састава Глогов колац. Први концерт у новој постави одржали су 7. јануара 1979. године у Јарковцу. У Дому омладине одржали су 28. фебруара први београдски концерт. Почетком марта су отишли да одсвирају двадесетак концерата по Македонији. Турнеја је била велики успех, али је у финансијском погледу била неуспех. На концерту у Далову, Миша је у заносу промашио бину, пао и сломио ногу, па га је на концертима по Санџаку мењао Мирослав Цветковић (касније у Бајаги и инструкторима).

    19. марта 1979, после неколико свирки на којим су промовисали песме које ће се касније наћи на деби албуму, објављују и други сингл са песмама "Рокенрол за кућни савет" и "Валентино из ресторана". Песму "Валентино из ресторана" је компоновао Рајко на текст Марине Туцаковић. Песму су извели и на Вечери слободних форми Фестивала забавне музике у Опатији. 1. септембра одржана је и промоција деби плоче на Ташмајдану. Желећи да направи добру забаву за посетиоце, Бора је концерт рекламирао паролом: "Рибља чорба неће да вам отима лову - улаз два сома", што је у то време била јако популарна цена. Као предгрупа наступиле су групе Булевар у коме је тада певао Дејан Цукић, а гитару свирао Неле Стаматовић и Формула 4 из Сарајева. Изненађујуће је било да је публика знала све песме напамет, иако је албум изашао тек десет дана после концерта.

    1979, Бора и Рајко су отишли на служење војног рока. Група није одмах узела предах, пошто су 28. новембра 1979. године свирали на маратонском концерту у Сарајеву. Наступали су без Боре, Рајко је свирао у униформи, а Миша је, будући да није знао све текстове, иницијативу препуштао публици. Убрзо је и он отишао у војску.

    Деби албум "Кост у грлу", снимљен је 1979. године. и тада је Бајага први пут са њима радио у студију. Додуше, због ефикасног коришћења времена, његове деонице је одсвирао Рајко Којић. Плочу је продуцирао Енцо Лесић, а поред Боре, као аутори се потписују Миша, Рајко и Ненад Божић из Сунцокрета који је био коаyтор музике за песму "Мирно cпавај". Све песме на плочи настале су као плод Бориног новог интересовања за теме које обрађују свакодневницу, а неувијен језик је у старту изазвао проблеме. Тако је у песми "Мирно спавај", споран стих "попиј своје седативе" јер асоцира на дрогу, због чега је један читав део тиража морао бити повучен. Првих стотинак продатих примерака плоче са оригиналним текстом данас имају статус раритета. Бора је превентивно променио име песме "Још један усран дан" у "Још један шугав дан". Осим ње, на албуму су се нашле и песме "Остани ђубре до краја", "Звезда поткровља и сутерена", "Егоиста", "Позајмила је паре, полудела је скроз, купила је карту и села на воз" итд.

    Коначни тираж плоче Кост у грлу се зауставио на око 120.000 продатих копија. У музичким новинама Бору су проглашавали за рок личност године, а њихов хард рок звук са блуз елементима није сметао, иако су панк и нови талас већ почели да постижу популарност. Крајем јула 1980. године Бора се, захваљујући примерном понашању у војсци, појавио у Београду на наградном одсуству. Уз Рајка Којића који је побегао из сарајевске касарне, Бајагу и Вицка за једну ноћ су снимили песму "Назад у велики прљави град". Како Миша није добио дозволу војних власти да дође, Бајага је снимио и бас деонице. По повратку у касарну, Рајко је добио 15 дана затвора, јер је његов претпостављени видео Рајкову слику у новинама. Сингл са песмом "Назад у велики прљави град" појавио се 1. септембра 1980. године. На Б-страни се нашла нецензурисана верзија песме "Мирно спавај" која наједном више никоме није сметала.

    Уочи Нове године из војске је стигао и Рајко, па комплетирани свирају 31. децембра и 1. јанура нове 1981. године са Атомским склоништем у хали Пионир на концертима под називом "Атомска чорба".

    По повратку из армије, група улази у студио Енце Лесића и до половине фебруара 1981. група је снимала албум "Покварена машта и прљаве страсти", за коју је Бора из војске слао текстове за неке песме, док би га у повратку чекале готове песме, за које је углавном био заслужан Бајага. Од осталих песама са овог албума вредне помена су: "Остаћу слободан", "Лак мушкарац", "Неке су жене пратиле војнике". Бајагина ствар "Два динара, друже" је била прве од три ствари Рибље чорбе која је постала хит године на Хиту 202. Албум је крајем 1981. достигао тираж од 200.000 примерака. Званично се појавио у продавницама 23. фебруара, а недељу дана пре тога Рибља чорба је тријумфовала на загребачким концертима у оквиру акције "Поздрав из Београда". Планирано је да се на омоту албума појави осамдесетогодишња госпођа, али се отприлике у то време појавио албум Бијелог дугмета "Доживјети стоту" са сличним решењем, па се на крају на омоту нашао књижевник Милош Јованчевић. Током два концерта у новобеоградској Хали спортова у којој се окупило близу 5.000 посетилаца по вечери. Овај наступје био увод у успехе које је група постигла током турнеје по Југославији када су обишли 59 градова. Крајем јуна били су звезде вечери на "Вјесниковом" концерту у Загребу на коме су се окупиле водеће домаће групе. Миша због женидбе није могао да свира, па га је опет мењао Мирослав Цветковић.

    Рибља чорба већ тада изводи неке ствари са новог албума. Иначе, концерти су праћени бројним инцидентима узрокованих најездом публике и лошим обезбеђењем. Први знак будућих невоља је тзв. "концерт за поломљена ребра" 10. септембра 1981. у Рокотеци на Калемегдану где је ограда пробијена, па само чудом нико није погинуо, мада је било много случајева за ургентни центар и стотине изгубљених ципела. Упркос повредама, концерт је у новинама добио добре критике, а те вечери су одсвирали и део нових песама са гостом из Енглеске, басистом Џоном Мекојем.

    У новембру је изашао и трећи албум "Мртва природа", коју је продуцирао Мекој. Бајага је сам написао "Ја сам се ложио на тебе", док су остале ударне ствари биле продукт Бориних текстова и музике од стране свих. На албуму су се још појавиле и "Не веруј жени која пуши Дрину без филтера", "Одлазак у град", "На западу ништа ново", "Пекар, лекар, апотекар", "Нећу да испаднем животиња", "Волим, волим жене". Албум се продаје у рекордних 500.000 примерака и Рибља чорба се пробија на сам врх југословенске музичке сцене.

    Група је започиње турнеју, која је, испоставиће се, мало незгодно названа: "Ко преживи - причаће". Наиме, на концерту у загребачкој Леденој дворани 8. фебруара 1982. се појавило 15.000 младих, а пошто су само двеја врата била отворена, у гужви је изгажена 14-годишња Загрепчанка Жељка Марковић, која је преминула од повреда. То је Бори створило додатне невоље које су већ биле велике.

    Почетком фебруара у "Илустрованој политици" објављено је писмо у ком је писано на тему политичке подобности Рибље чорбе. То је било довољо да СУБНОР скопске општине Карпош поднесе захтев да се плоча забрани због стихова "За идеале гину будале" и "Кретени дижу буне и гину" из песме "На Западу ништа ново". Одмах после њих, том захтеву се придружују СУБНОР Сарајева и СУБНОР Бездана, али и Савез социјалистичке омладине Босне и Херцеговине. Афера поприма велике размере по медијима, па Рибља чорба је била присиљена да у Чељу први пут у каријери прекине свој концерт, јер су дежурни ватрогасци били превише агресивни према публици. Концерт у Сарајеву могао је да буде одржан тек када је Бора написао образложење за текстове свих песама које ће изводити и потписао да ће "На Западу ништа ново" отпевати на сопствену одговорност. У Тузли нису могли да свирају јер, како је било изјављено, "организатор не може да обезбеди ред и мир током концерта групе чије понашање није у складу са социјалистичким моралом". Читава ствар се смирила када је групу одбранио тадашњи председник борачке организације.

    Промотивну турнеју поводом плоче "Мртва природа", Рибља чорба је завршила свирајући четири вечери узастопно, половином априла 1982. године у београдској хали Пионир. Концерти су одржани са месец дана закашњења, јер су организатори отезали због случаја у Загребу, плашећи се да ли ће моћи да понуде адекватно обезбеђење. Разлога за страх није било јер су прве вечери свирали у полупразном Пиониру, што је било велико изненађење. Ипак, друге две вечери су биле попуњене на прави начин, а на наступу од 11. априла снимљен је њихов концертни албум "У име народа". Плоча је добила назив по узору на почетну реплику којом се изриче пресуда у суду и тиме се јасно алудирало на Борине политичке проблеме. Током четири дана Чорбу је "гледало 21.000 људи заједно са многобројним редарима и милиционерима". Политичко смиривање око Чорбе резултирало је необичном одлуком. На Дан младости и на рођендан маршала Тита, 25. маја 1982. године, добили су Мајску награду Градског комитета Савеза социјалистичке омладине уз образложење да "група пева о животу и проблемима младих и да је постала унеколико симбол великог дела омладине".

    Плоча "У име народа" излази пар месеци касније и као и све претходне пролази одлично, постигавши тираж 12.0000 и постао најпродаванији концертни албум у дотадашњој југословенској рок историји. Неколико дана касније Рибља чорба је, уз друге домаће групе свирала на Тргу Маркса и Енгелса на концерту поводом солидарности са борбом народа Палестине. У току године долази до првих већих несугласица у бенду. Бора жели још један албум до краја године, док Бајага сматра да је потребна пауза.

    Ипак, Борина је задња, и у јесен излази и пети албум "Бувља пијаца", који је већ у себи имао доста комерцијалног звука, али и слабијих текстова. Плочу је опет продуцирао Џон Мекој, а микс је урађен у Лондону. Уз Чорбу је на снимању учествовао Корнелије Ковач који је свирао клавијатуре, док су се у неким песмама појавили гудачи и дувачка линија, тако да је плоча у себи носила и неке од елемената акустичног звука. Бора је урадио текстове за све песме, сем за "Бејби, бејби дон'т вона крај" која је комплетно Бајагина. Ту песму је првобитно требало да пева Слађана Милошевић на својој плочи, али је Бора инсистирао да остане Чорби. Као аутори музике на остатку материјала потписали су се Миша, Рајко и Вицко. Бора је дефинитивно променио тематику и на албуму су се нашле песме са "друштвеном" поруком попут "Слушај, сине", "Ја ратујем сам", "Правила", "Кад ти се на главу сручи читав свет", "Како је лепо бити глуп" (инспирисана Бориним боравком у ЈНА). Песме с албума се појављују и као некакав "саундтрек" за комедију Тесна кожа. Ипак, и поред продатих 300.000 плоча, овај албум се сматра почетком пада Рибље чорбе. Група је на турнеју кренула две недеље по објављивању плоче и суочила се са ослабљеним интересовањем публике.

    На основу гласова читатељки Базара, Бора је изабран за идеалног мушкарца, на шта је он одговорио песмицом "Домаћице, скините гаћице, ја волим ваше фланелске спаваћице".

    Велику турнеју су завршили почетком априла 1983. године амбициозним концертом на Сајмишту за који је Бора желео да постане његова Хајдучка чесма. Идеја за Сајмиште је била Борина, будући да је био сентиментално везан за тај простор јер га је као дечака на једну од чувених гитаријада које су се ту одржавале одвео Петар Поповић.

    У жељи да обнови тај простор, Бора је скоро сам са Мишом Алексићем организовао концерт. Потрудили су се да направе највећу бину која је до тада виђена у Југославији, а њу је пратило адекватно квалитетно светло и озвучење. Бора је са Марком Јанковићем и Зораном Модлијем снимио радијске рекламе. У залагању за концерт ишао је тако далеко да је са Модлијем из авиона бацао летке изнад Новог Сада, Зрењанина, Шапца, Панчева и Београда. Концерт је ишао под именом "Хлеба и игара", а као предгрупе су наступали Д'Бојс и Силуете, у којима је тада гитару свирао млади Никола Чутурило. За одржавање реда било је ангажовано 170 милиционера и 340 редара. Бора је очекивао велику гужву, па се чак са пријатељима опкладио да ће се, ако не прода 10.000 карата, ошишати до главе. Како је продато само 8.000, Бора се заиста после свирке обријао до главе. А томе је претходило још једно ритуално шишање, јер се те вечери група опростила од Вицка Милатовића који је одлазио у војску, па су га одмах на бини ошишали и упристојили за армију. Уместо њега, на бубњарску столицу сео је Влајко Голубовић, човек који је пре тога био у саставима Тилт и Сунцокрет, а касније и у Бајаги и Инструкторима.

    Паузу у раду групе први је искористио Рајко Којић и објавио мини албум "Не буди ме без разлога" (ПГП РТБ 1983). Рајко је написао музику, а Бора и Бајага текстове. На плочи су свирали клавијатуриста Лаза Ристовски, басиста Неша Јапанац и Влајко Голубовић, а Бора је отпевао три своја и један Бајагин текст . Крајем исте године, Бајага одлучује да сними свој албум "Позитивна географија", после низа ствари урађених за друге (Булевар, Здравко Чолић).

    1984. излази "Позитивна географија" и Бајага постаје хит број 1 у земљи. Ипак, тврди да остаје веран Рибљој чорби, што показује и улазак у студио и албум "Вечерас вас забављају музичари који пију". Како у ПГП РТБ-у нису желели да Чорби финансирају снимање у Лондону, прешли су у загребачки Југотон. Плочу је са члановима групе продуцирао Корнелије Ковач у Љубљани, а микс је урађен у Лондону. Одмах по објављивању, 1984. године, републичка цензура је три песме прогласила морално неподобним, па је плоча добила етикету шунд производа и самим тим већу цену у продаји. Албум излази у пролеће и по многима је један од најбољих. Као прво, ритам је другачији због одсуства Вицка за бубњевима, а музика претежно Бајагина, што се показало као добитна комбинација. Бајага је написао музику за пет песама, укључујући две комплетно његове "Кад ходаш" и "Вечерас вас забављају музичари који пију". Проблеме су због текстова створиле "Мангупи вам кваре дете" и "Бесни пси" у којој, поред осталог, Бора пева: "Грчки шверцери, арапски студенти, негативни елементи, малолетни деликвенти и бесни пси", што је изазвало интернационалне потресе. Амбасаде три арапске земље, па чак и афричке државе Заир жалиле су се зато што је Бора изједначио арапске студенте и бесне псе. Онда је Републичко министарство културе наручило стручну анализу песме, а пред Чорбин београдски концерт стигао је захтев из СИП-а да се песма не изводи. Турнеја, и поред сјајног албума, пролази прилично лоше. Плоча је продата у, за ту годину, рекордних 120.000 примерека, и поред тога што је и званично била проглашена "шундом".



    1984-1989:

    У току лета долази до "распада" бенда када миљеник медија Бајага и Рајко бивају избачени из групе. Наиме, групи је понуђена свирка у Грчкој где је нуђен велик новац. Бора је преко Мише контактирао Рајка и Бајагу који су на договореном одмору. Рајко, који је већ био "оптужен" да је лоше свирао током турнеје, одбија и Бора одлучује да му да отказ. Бајага је отприлике одреаговао "ако иде онај који ме је довео, идем и ја". Бора је све "решио" соломонским прогласом у "Експрес Политици" где је изјавио да Бајага и Рајко више нису чланови Рибље чорбе.

    У групу као замене долазе гитаристи Видоја Божиновић Џинџер (бивши члан Опуса и Рок машине) и Зоран Дашић. Вицко се вратио из војске, док је Влајко Голубовић прешао у Бајагу и инструкторе. Дашић је због породичних обавеза напустио групу после неколико проба. Касније је основао своју групу Легенде, за које је Бора написао текстове за седам песма и компоновао музику за две песме на њиховом албуму "Дођи друже до Србије уже". Уместо Дашића члан групе је постао Никола Чутурило, који је пролеће 1984. провео у Електричном оргазму. Нове чланове Бора је уигравао на готово анонимним наступима. Тако су на последњој вечери Београдског лета у Дому омладине 20. септембра наступили под именом "Дебели Богољуб и љути тезгароши". Уочи свирке су само пријатељи групе знали да се иза тог имена крије Рибља чорба. Током читаве јесени група је свирала по мањим салама учвршћујући везе између нових чланова и староседелаца.

    У овом периоду дошло је до сарадње Горана Бреговића и Ђорђевића који су тада били ривали. На плочи "Бијело дугме" Бора је написао половину текста и певао је са Гораном и Тифом у песми "Педикулис Пубис". Сарадња Бијелог дугмета и Боре је помогла пољуљаном статусу Рибље чорбе. Током зиме и Рибља чорба се повукла у студио и снимила нови албум "Истина", 1985. године. Плочу су снимали Ратко Остојић и Горан Вејвода, док је продуцент опет био Џон Мекој. Горан Бреговић је узвратио посету певајући у песми "Диско мишић", а Џинџер и Чутура су се потписали као аутори по једне песме. На албуму се нашла песма �Погледај дом свој, анђеле�, коју су касније слушаоци Хита недеље 202 изабрали за песму године, а 1990. и за песму деценије. Пре изласка плоче, група је нове песме представила у клубу Кулушић у оквиру акције "Боље вас нашли", када су групе из Београда гостовале у Загребу. Иако су многи у то време сматрали Рибљу чорбу за део прошлости, са концерта су тријумфално испраћени уз два биса. Омот албума "Истина" је приказивао лица чланова групе уграђена у Ћеле-кулу. Због песама "Погледај дом свој, анђеле", "Снаге опозиције", "Ало" и "Дворска будала" Југотон је одбио да штампа плочу, па се група вратила у ПГП РТБ. ПГП РТБ је одбио да штампа само "Снаге опозиције", док је у песми "Ало" промењен стих "са планине шакал завија, тамо је Југославија" у "ја из далеких предела посматрам туђа недела". Идеја да се "Снага опозиције" изда као сингл је одбачена, јер су новине објавиле стихове спорне песме. На турнеји по Совјетском Савезу са групом је сарађивао Ђорђе Марјановић, док је на турнеји по Босни свирао Жика Јелић из Ју групе, пошто је Миша Алексић био болестан.

    Већ следеће године група је објавила плочу "Осми нервни слом", у продукцији Корнелија Ковача и са новим гостима: глумица Ана Костовска певала је у песми "Проклето сам", Јова Маљоковић је одсвирао саксофон у "Један човек", а Еди Грант је отпевао две строфе у песми "Амстердам" и то тако што су га буквално после његовог наступа у хали Пионир одвели у студио. Поред песме "Амстердам", ударни хит на плочи била је "Немој да идеш мојом улицом", док су остале песме због аутоцензуре музичких уредника биле на леду. Почетком 1986. године на седници Комисије Председништва ЦК СКЈ за информативно-пропагандно деловање чак се расправљало о текстовима Рибље чорбе. Политика дилеме нису много утицале на публику, па је Рибља чорба 8. марта 1986. пред десетак хиљада окупљених на сарајевском Рок уранку у Скендерији започела своју најуспешнију турнеју од времена плоче "Мртва природа". Крајем марта су после четворогодишње паузе поново напунили Пионир и тиме потврдили повратак на сцену.

    Замах који је група хватала, искористио је Вицко, па је свој солистички дискографски првенац "У ритму срца малог добошара" објавио јуна 1986. године за ПГП РТБ. Плочу је продуцирао Корнелије Ковач, Вицко је певао, а свирали су гитаристи Миодраг Живадиновић и Драган Делетић Делта, басиста Драган Гајић и бубњар Зоран Радовановић Баки. Све песме је написао Вицко уз помоћ Миодрага Живадиновића. Већи део тог материјала Вицко је писао у време плоче "Мртва природа" и током рада са групом Ратници. Музички излет Вицко је упражњавао током паузе Рибље чорбе, али ни Бора није мировао. На плочи групе Кербер "Сеобе" гостовао је у песми "Човек од меда", док су им Боран и Чутура написали три текста.

    У исто време Бора је био приморан да се опрости од своје каријере у малом фудбалу. Бранећи гол екипе Делиријум тременс повредио је Ахилову тетиву и због тога група није одржала низ наступа на којима су планирали да провере нове песме пред публиком.

    Уместо тога, први пут у каријери чланови су снимали демо верзије песама за следећи албум. Крајем године на МЕСАМ-у су добили награде као рок група године, Бора је проглашен за најбољег композитора, док је Миша аутор хита године, песме "Амстердам".

    Фебруара 1987. године објављују девету плочу "Ујед за душу" на којој је Бора компоновао три и по песме, а као аутори су се потписали Џинџер, Чутура и Миша. Тада раде и прву обраду, што ће касније бити честа појава на њиховим плочама. Песма "Задњи воз за Чачак" је обрада "Last Train To Claksville" Нила Дајмонда коју је својевремено изводила група Манкиз. Осим песме "Члан мафије", у којој је на матрицу карипске музике Бора описао Савез комуниста, на остатку плоче скоро да није било политичких тема. Две Борине песме "Несрећнице, није те срамота" и "Зашто куче арлауче", које нису ушле у конкуренцију за плочу, су објављене на поклон-синглу који је дељен уз првих хиљаду албума.

    Исте године, Бори Ђорђевићу је суђено због �вређања радног народа Југославије�, али су оптужнице одбачене.

    Десетогодишњица рада групе (198 обележена је компилацијом "Рибља чорба 10" и албумом "Прича о љубави обично угњави", која, упркос нарастајућим политичким проблемима, скоро да и није имала политичких текстова, већ низ бенигних тема: "Авиону, сломићу ти крила", "Ко те љуби док сам ја на стражи", "Око мене" итд. Поводом јубилеја одсвирали су концерт на Сајмишту на коме се окупило 15.000 младих. Али пре тога СУП им није дозволио да одрже бесплатан концерт на платоу испред храма светог Саве на коме је још требало да свирају Пилоти и ЕКВ. Међутим, персоналних проблеми у групи су се наставили. Радећи у Чорби, Чутура је почео да пише и за друге, па су се његови текстови нашли на плочама Дејана Цукића, Ју групе, Кербера, а 1988. године је снимио и прву соло плочу "Девет лаких комада". По објављивању своје друге плоче, Чутура 1. новембра 1989. одлази из групе и упушта се у соло воде. У тренутку када су сви прогнозирали престанак рада Рибље чорбе, у групу долази гитариста Зоран Илић, који је пре тога био члан састава Безобразно зелено.



    1989-1996:

    Када су сви прогнозирали престанак рада групе због персоналних промена, Рибља чорба са новим чланом снима албум "Коза ностра" који је продуцирао Саша Хабић, а као гости појавили Џони Штулић и група Азра, Горица Поповић, Биља Крстић, Снежана Јандрлић, док је клавијатуре свирао Саша Локнер из Бајаге и инструктора. Албум је донео песме "Ал Капоне�, �Где си у овом глупом хотелу�, �Тито је ваш� и �Црна Гора, Бар� (обрада песме Memphis, Tennesy) Чака Берија.

    Након почетка грађанског рата у бившој Југославији, Бора Ђорђевић је постао активни присталица српских војника у Републици Српској и Републици Српској Крајини. Током ратних година, Рибља чорба је свирала у иностранству и објављивала плоче које нису остављале дубљи траг.

    Албум "Лабудова песма" првобитно је био замишљен као опроштајни, али су одлучили да раде и даље. Плоча је снимана крајем 1991. године у Бечу и сем песме "Кад сам био млад" (обрада "When I Was Young)" Ерика Бардона ниједна друга се није задржала у медијима, а са плоче су избачене три предвиђене песме Оливера Мандића.

    Ни са следећом плочом "Збогом, Србијо" Рибља чорба није постигла већи успех. Уз обраде "Зелена трава дома мог" из репертоара Тома Џонса, "Данас нема млека" групе Херманс Хермитс и "Тамна је ноћ" Марка Бернса из истоимене позоришне представе, већина осталих песама није постигла запажен успех. Једину новину у групи представљао је клавијатуриста и копродуцент те плоче, Влада Барјактаревић (бивши члан Ван Гога). У соло водама Вицко се опет огледао 1996. године када је у оквиру групе Индијанци за ITMM објавио CD са порногрфски оријентисаним песмама.

    Лета 1996. године када је Рибља чорба свирала у Републици Српској на митинзима Српске демократске странке, са њима није наступио Зоран Илић и тада је објављено да више није члан групе. На диску "Остало је ћутање" који је Чорба тада објавила, нашла се "Љубоморко", обрада песме "Jelaous Guy" Џона Ленона и песма "Гњилане", обрада песме швајцарског музичара Пола Хофера. Паралелно са овом плочом, Бора 1996. је за Радио Биљељину снимио албум �Њихови дани�, једини албум који носи његово име, а не име група, јер је изузетни политички ангажован, а усмерен је против власти Слободана Милошевића.


    1997-2009:

    Почетком 1997. године Рибља чорба је одржала турнеју под називом "По слободним градовима Србије" коју је завршила са два концерта на Ташмајдану. Исте године су објавили су компилацију "Трећи српски устанак" на којој је избор политичких песама насталих током читаве каријере. Од раније необјављених материјала на компилацији су се нашле "Снаге опозиције" и "Волим и ја вас" настала током грађанског протеста у зиму 1996/1997.

    1999. објављен је и албум "Нојева барка" са песмама �16 ноћи�, �Где си�, �Нојева барка� итд. На овом албуму Бајага је, 15 година пошто је отишао из групе, поново сарађивао са Чорбом, компонујући песму �Где си� у којој је и певао пратеће вокале. Овај и следећи албум, "Пишање уз ветар" оставили су нешто дубљи траг код публике у односу на албуме објављене у ратним годинама.

    Након ванредних парламентарних избора 28. децембра 2003, Бора Ђорђевић је 2004. као члан Демократске странке Србије именован за помоћника министра културе, али је приморан да поднесе оставку 2005, након што је оптужио новинара телевизије Б92 за шпијунажу и анти-српску политику.

    Крајем 2005. и почетком 2006. група је снимила нови албум, али овога пута он је замишљен као троструки ЦД, и то тако да се дискови објављују један по један. Први диск се звао "Невиност без заштите" и садржао је четири песме, од којих је песма "Дијабола", други диск трилогије звао се "Девичанска острва" и садржао је пет песама, од којих се "Пандорина кутија" појавила и у филму "Условна слобода". Трећи диск, "Амбасадори лоше воље", био је планиран за пролеће 2006., али је изашао доста касније.

    Рибља чорба је 10. марта 2007. године одржала концерт у Београдској Арени.

    Крајем 2008. снимају нов албум "Минут са њом" који је објављен почетком наредне године. На овом албуму су скоро све песме љубавног карактера (са изузетком почетне "Радићу шта хоћу.


    Дискографија:

    Студијски албуми

    * 1979. Кост у грлу (ПГП РТБ)
    * 1981. Покварена машта и прљаве страсти (ПГП РТБ)
    * 1981. Мртва природа (ПГП РТБ)
    * 1982. Бувља пијаца (ПГП РТБ)
    * 1984. Вечерас вас забављају музичари који пију (Југотон)
    * 1985. Истина (ПГП РТБ)
    * 1986. Осми нервни слом (ПГП РТБ)
    * 1987. Ујед за душу (ПГП РТБ)
    * 1988. Прича о љубави обично угњави (ПГП РТБ)
    * 1990. Коза ностра (ПГП РТБ)
    * 1992. Лабудова песма (Samy)
    * 1993. Збогом, Србијо (WIT)
    * 1996. Остало је ћутање (WIT)
    * 1999. Нојева Барка (Hi-Fi Centar)
    * 2001. Пишање уз ветар (Hi-Fi Centar)
    * 2003. Овде (Hi-Fi Centar)
    * 2005/2006. Трилогија (M-Factory)
    * 2009. Минут са њом

    Концертни албуми

    * 1982. У име народа (ПГП РТБ)
    * 1985. Нема лажи,нема преваре, уживо Загреб (ПГП РТС)
    * 1988. Од Вардара па до Триглава
    * 1997. Београд, уживо `97-1 и 2 (Hi-Fi Centar)
    * 2007. Гладијатори у БГ Арени (City Records)

    Синглови

    * 1978. Лутка са насловне стране / Он и његов BMW (ПГП РТБ)
    * 1979. Рокенрол за кућни савет / Валентино из ресторана (ПГП РТБ)
    * 1980. Назад у велики прљави град / Мирно спавај (ПГП РТБ)
    * 1987. Несрећнице, није те срамота / Зашто куче арлауче (ПГП РТБ)

    Соло албуми

    Бора Ђорђевић:

    * 1987. Арсен & Бора Чорба Unplugged '87
    * 1988. Бора прича глупости
    * 1996. Њихови дани (СИМ Радио Бијељина)

    Вицко Милатовић:

    * 1986. У ритму срца малог добошара (ПГП РТБ)
    * 2003. Дечаци о девојчицама (Канал Д)

    Рајко Којић:

    * 1983. Не буди ме без разлога (ПГП РТБ)

  6. #36

    Odgovor: ROCK 'N' ROLL (Classic, Metal, Punk, Hard...)

    Jedan od nasih legendarnih bendova ali moram priznati da ih nikada nisam preterano slusao tek s vremena na vreme odslusam neku njihovu pesmu.
    Imaju oni nekoliko dobrih pesama ostalo ne vredi puno, po mom misljenju.

    Nekada su i bili rock bend a sada su samo obicni cirkuzanti koji su se prodali, klasika isto kao i Van Gog koje sam nekada slusao ali su sada katastrofa sto je slucaj i sa Ribljom Corbom jer su im noviji albumi uzas koji veze nema sa rock 'n' roll-om.

  7. #37

    Odgovor: ROCK 'N' ROLL (Classic, Metal, Punk, Hard...)

    M�tley Cr�e



    M�tley Cr�e je američki hard rock sastav iz Los Angelesa. Sastav su 1981. osnovali basist Nikki Sixx i bubnjar Tommy Lee, a kasnije su im se pridružili gitarist Mick Mars i pjevač Vince Neil.

    M�tley Cr�e je jedna od najvećih svjetskih rock atrakcija, što dokazuje i preko 80 milijuna prodanih albuma u svijetu.

    Članove sastava prate brojne kontroverze povezane s njihovim neobuzdanim načinom života. Često su dolazili u sukob sa zakonom zbog nasilja, zlouporabe droge te alkoholizma. Na glasu su kao veliki zavodnici, a svjetski je poznat amaterski porno film koji je Tommy Lee snimio s bivšom suprugom, starletom Pamelom Anderson.

    Sastav je posljednji studijski album, Saints of Los Angeles, izdao u lipnju 2008. Za 2011. planiran je završetak filma snimanog prema autobiografiji sastava iz 2001.



    Osnivanje: 1981.
    Mjesto: Los Angeles
    Žanr/ovi: hard rock, heavy metal
    Djelatno razdoblje; 1981.-danas
    Producentska kuća: M�tley, Eleven Seven Music, Elektra, Leath�r, Nuclear Blast
    Angažman: 58, Methods of Mayhem, Rock Star Supernova, Brides of Destruction, Sixx:A.M.
    Web-stranica: motley.com

    Članovi:
    Nikki Sixx
    Mick Mars
    Vince Neil
    Tommy Lee

    Bivši članovi:
    John Corabi
    Randy Castillo



    Diskografija:

    * Too Fast for Love (1981.)
    * Shout at the Devil (1983.)
    * Theatre of Pain (1985.)
    * Girls, Girls, Girls (1987.)
    * Dr. Feelgood (1989.)
    * M�tley Cr�e (1994.)
    * Generation Swine (1997.)
    * New Tattoo (2000.)
    * Saints of Los Angeles (2008.)




    ********************************
    Jedan od poznatijih/popularnijih bendova kako u USA tako i sirom sveta ali ja njih volim samo zbog nekoliko izuzetnih pesama:





    Vraski dobre pesme !
    Poruku je izmenio Charlie Harper, 22.06.2009 u 22:50

  8. #38

    Odgovor: ROCK 'N' ROLL (Classic, Metal, Punk, Hard...)


    Aerosmith


    Osnivanje: 1970.
    Mjesto: Boston, Massachusetts, SAD
    Žanr/ovi: Rock, hard rock, blues-rock
    Djelatno razdoblje: 1970. - danas
    Producentska kuća: Columbia Records
    Geffen Records
    Angažman: The Joe Perry Project

    Članovi:
    Steven Tyler
    Joe Perry
    Brad Whitford
    Tom Hamilton
    Joey Kramer

    Bivši članovi:
    Ray Tabano
    Jimmy Crespo
    Rick Dufay



    Aerosmith je američki rock sastav, često zvan "najbolji rock & roll bend Amerike.

    Iako su poznati kao "zločesti dečki iz Bostona", nitko od članova benda nije iz tog grada. Njih trojica, Steven Tallarico (Tyler), Joe Perry i Tom Hamilton su se zapravo upoznali u Sunapeeu, New Hampshire kasnih 60-ih, ali nisu tada osnovali sastav. Tyler je iz Yonkersa, New York, Perry iz Hopedalea, Massachusetts i Hamilton iz New Londona, New Hampshire. 1970. njih trojica su osnovali sastav i odlučili da bi Boston, Massachusetts bio njihova idealna baza.

    Gitarist Brad Whitford i bubnjar Joey Kramer su zaokružili postavu i skupina je objavila debitantski album 1973.g. Sastav je stvorio niz hard rock albuma i uživao popularnost kroz 1970-e, ali teško korištenje droga i alkohola je pridonijelo njihovom koncu. Joe Perry i Brad Whitford su napustili skupinu i period od 1979.-1984. je bio mračan za sastav, koji je nastavio s zamjenama. Međutim, 1984., uz pokušaje Joe Perryjevog menadžera, Tima Collinsa, Aerosmith je ponovno rođen. Collins je pomogao sastavu da riješi stare razmirice i ostavi se ovisnosti. Od tog trenutka Aerosmith je trijezan već 20 godina i postigao je razinu uspjeha kao i 70-ih.

    Aerosmith, koji nastupa u originalnoj postavi zadnje 23 godine, je prodao 140 milijuna albuma u svijetu, 65.5 milijuna samo u SAD-u, što ih čini najprodavanijim američkim hard rock sastavom svih vremena. Također drže rekord za najviše zlatnih, platinastih i multi-platinastih albuma od svih američkih grupa. Sastav je imao 27 Top 40 hitova na mnogim ljestvicama širom svijeta, devet #1 Mainstream Rock hitova, četiri Grammy nagrade i deset glazbenih video nagrada. Primljeni su u Rock and Roll Hall of Fame 2001.g. I dalje nastavljaju s turnejama i zarađuju oko milijum dolara po koncertu. Njihova glazbena evolucija tijekom godina ih je učinila velikim inovatorima u američkom hard rocku, popu, glamu, bluesu i rapu. Inspirirali su legije rock izvođača koji su došli nakon njih. Rolling Stone magazin je rangirao Aerosmith kao broj 57 na listi 100 najvećih izvođača svih vremena.. Sastav ima odanu skupinu obožavatelja, oko milijun u svijetu, poznati kao Blue Army (Plava vojska), koja se jednako proširila zadnje tri generacije. Aerosmithova dugovječnost, izdržljivost i angažiranost su im omogućili da zadrže visoku razinu popularnosti i uspjeha veći dio 37-godišnje karijere.



    Istorija:

    Formacija:

    Formacija Aerosmitha je počela u kasnim 60-ima u Sunapeeu, New Hampshire. Steven Tyler (znan kao "The Demon of Screaming" ("Demon vrištanja")) je bio bubnjar/vokalist iz Yonkersa, New York koji je bio u seriji relativno neuspješnih sastava sredinom i krajem 60-ih, poput Vic Tallarico Orchestra, Strangeurs/Chain Reaction, The Chain, Fox Chase i William Proud. 1969.g., tijekom odmora u Sunapeeu, Tyler je upoznao Joea Perrya, koji je u to vrijeme svirao u sastavu pod imenom "Jam Band" s basistom Tomom Hamiltonom i bubnjarem Davidom "Pudge" Scottom, dok je Perry prao posuđe u Anchorageu u Sunapeeu. Ovaj susret će eventualno odvesti do formacije Aerosmitha.

    Perry i Hamilton su preselili u Boston, Massachusetts u rujnu 1970. Tamo su upoznali Joeyja Kramera, bubnjara Yonkersa, New York koji je također poznavao Stevena Tylera, s kojim se uvijek nadao nastupati u sastavu. Kramer, student "Berklee College of Music", je prekinuo školovanje i pridružio se skupini. U listopadu 1970. su se ponovno našli s Tylerom, koji je isprva bio bubnjar i prateći vokal, ali je odbijao svirati bubnjeve u ovom sastavu, inzistirajući da će se pridružiti skupini samo kao vođa i glavni pjevač. Članovi sastava su se složili i sastav Aerosmith je nastao. Dodali su Raya Tabanoa, Tylerovog prijatelja iz djetinjstva, kao ritam gitaristu i počeli svirati koncerte u okolici. 1971.g. Tabanoa je zamijenio Brad Whitford, koji je također pohađao Berklee School of Music i prije bio u sastavu "Earth Inc". Osim perioda od srpnja 1979. do travnja 1984., postava Tyler, Perry, Hamilton, Kramer i Whitford je ostala ista.



    1970-e:

    Nakon osnivanja sastava i finalizacije postave 1971.g., sastav je postajao popularniji u okolici svirajući koncerte. Aerosmith je potpisao s diskografskom kućom "Columbia Records" 1972.g. i objavio svoj debitantski album, Aerosmith 1973.g. Album je bio izravni rock & roll s dobro definiranom primjesom bluesa, postavljajući temelj za Aerosmithov blues-rock zvuk. Iako je najveći singl na ljestvicama bio "Dream On" na #59 Top ljestvice, razne pjesme (poput "Mama Kin" i "Walkin' the Dog") su postale standard za koncerte i radio postaje. Album je prodan u dva milijuna primjeraka. Nakon konstantnih turneja, sastav je izdao svoj drugi album Get Your Wings 1974.g., prvi u nizu multi-platinastih albuma koje je producirao Jack Douglas. Album je postigao bolji uspjeh na Top ljestvicama i proizveo rock radio hitove "Same Old Song and Dance" i "Train Kept A-Rollin'", obradu pjesme The Yardbirdsa. Također su nastali favoriti obožavatelja ,"Lord of the Thighs", "Seasons of Wither" i "S.O.S. (Too Bad)", mračnije skladbe koje su postale standard za koncerte. Do danas, Get Your Wings je prodan u tri milijuna primjeraka.


    Toys in the Attic (1975)

    Toys in the Attic je uspostavio Aerosmith kao internacionalne zvijezde poput Led Zeppelina i The Rolling Stonesa. Album je pokazao da je Aerosmith talentiran sastav na svoj osobit način, spajajući elemente bluesa, glama, heavy metala, punka, psihodelije i pop glazbe. Toys in the Attic je postigao trenutni uspjeh, započinjući sa singlom "Sweet Emotion", koji je postao prvi hit singl u Top 40. Ovo je popraćeno sa uspješnim reizdanjem skladbe "Dream On" koja je došla na #6. Top ljestvice, najbolje mjesto njihova singla u 70-ima. Druga pjesma s albuma, "Walk This Way", je dospjela na Top 10 rane 1977.

    "Toys in the Attic" i "Big Ten Inch Record" (pjesma koju je originalno snimio Roy Brown) su također postali rock standardi. Kao rezultat uspjeha, oba prošla albuma su skočila na ljestvicama. Toys in the Attic je postao Aerosmithov najprodavaniji studijski album u SAD-u, s prodajom preko 8 milijuna primjeraka. Sljedeći album je Rocks, koji je "uhvatio Aerosmith kad su bili najsuroviji".[11]. Brzo je prodan u platinastoj nakladi i sadrži dva radio hita, "Last Child" i "Back in the Saddle", kao i baladu "Home Tonight". Rocks je prodan u četiri milijuna primjeraka do danas. Toys in the Attic i Rocks su visoko poštivani albumi, posebno u hard rock žanru, i pojavljuju se na popisima poput "Rolling Stoneovih 500 najboljih albuma". Članovi Guns N' Rosesa, Metallice i M�tley Cr�ea tvrde da su ti albumi imali veliki utjecaj na njihovu glazbenu karijeru.[12][13]

    Ubrzo nakon što je Rocks objavljen, sastav je nastavio s turnejom, ovaj put vodeći vlastite koncerte i svirajući na nekoliko velikih stadiona i rock festivala.

    Sljedeći album Draw the Line nije postigao uspjeh kao zadnja dva albuma, iako se pjesma "Draw The Line" pokazala kao manji hit (i također je dio koncertnog sadržaja) i "Kings and Queens" koja je također okusila malo uspjeha. Album je prodan u dva milijuna primjeraka. Nastavljajući s turnejom i snimajući nove skladbe u kasnim 70-ima, Aerosmith je glumio u filmskoj verziji Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band. Obrada hita Beatlesa "Come Together" se pojavila na materijalu sa filmskom glazbom. To će biti zadnji Top 40 hit za Aerosmith u idućih 10 godina. Uživo izdanje Live! Bootleg, originalno izdano kao dupli album 1978., je uhvatilo surovost sastava na koncertima[14] tijekom Draw the Line turneje; međutim, kako su se 70-e bližile kraju, popularnost skupine je opadala i zlouporaba droga i brzi život na cesti turneja i snimanja su brzo ostavili trag na sastavu. Pjevač Steven Tyler i prvi gitarista Joe Perry su postali poznati kao "The Toxic Twins" ("Otrovni blizanci") zbog konstantnog korištenja droga na pozornici i izvan nje. Nakon snimanja njihovog šestog studijskog albuma, Night in the Ruts, Joe Perry je napustio skupinu, a kao razlog je naveo razmirice s Stevenom Tylerom, i formirao The Joe Perry Project. Perryja je zamijenio dugogodišnji prijatelj sastava i tekstopisac Richie Supa, a zatim Jimmy Crespo. Night in the Ruts je brzo pao s Top ljestvica. Jedini singl s tog albuma je bila obrada pjesme "Remember (Walking in the Sand)", koja je dosegla 67. mjesto.


    Pump (1989)

    1980-e:

    Aerosmith je 1980. objavio kompilacijski album Greatest Hits. 1981. sastav je doživio još jedan gubitak - Brad Whitford je napustio skupinu. Nakon snimanja gitarskih dionica na skladbi "Lightning Strikes", Whitforda je zamijenio Rick Dufay i sastav je snimio svoj sedmi album Rock in a Hard Place 1982. Album je smatran komercijalnim promašajem. Dosegao ja zlatnu nakladu, ali bez hit singla. Na turneji Rock in a Hard Place, Tyler se onesvijestio na pozornici tijekom koncerta u studenom 1982.g.

    Na Valentinovo 1984.g. Perry i Whitford su vidjeli nastup Aerosmitha. Ponovno su primljeni u sastav u travnju iste godine. Steven Tyler se prisjeća;
    Wikicitati „"Trebali ste osjetiti iskru u trenutku kad smo se nas petorica ponovno okupili u istoj sobi. Počeli smo se smijati—kao da nije ni prošlo pet godina. Znali smo da smo učinili pravu stvar."“


    Aerosmith je krenuo na povratničku turneju nazvanu "Back in the Saddle" 1984.g., iz koje je proizašao uživo album Classics Live II. Još uvijek u problemima, skupina je potpisala s diskografskom kućom "Geffen Records" i počela raditi na povratku na scenu.

    Unatoč potpisivanju sastava sa novom diskografskom kućom, "Columbia Records" je imala korist od Aerosmithova povratka, izdajući uživo kompilacije Classics Live I and II i B-strane kompilacije Gems.

    1985.g. izlazi album Done with Mirrors, prvi studijski album pod izdavačkom kućom "Geffen" i prvi album od ponovnog okupljanja. Album je primio pozitivne kritike, ali nije proizveo nijedan hit singl. Najzapaženija skladba na albumu, "Let the Music Do the Talking," je zapravo obrada pjesme koju je originalno snimio Joe Perry na svojemu projektu "The Joe Perry Project" i izdao na istoimenom albumu. Međutim, sastav je postao popularna koncertna atrakcija, uspješno podržavajući Done With Mirrors turnejom koja je nastavljena u 1986.g. Iste godine Steven Tyler i Joe Perry su se pojavili na Run D.M.C.evoj obradi skladbe "Walk This Way", spajajući rock and roll i hip hop čime je rap cementiran u američku popularnu glazbu i započet je Aerosmithov istinski povratak.

    No članovi sastava su i dalje imali problema s drogom. 1986.g. Steven Tyler je uspješno prošao program rehabilitacije. Ostatak skupine je također prošao programe rehabilitacije u sljedećih par godina. Kako piše u autobiografiji sastava, Collins se zakleo da može učiniti Aerosmith najboljim sastavom na svijetu do 1990.g. ako svi prođu program rehabilitacije.

    Permanent Vacation je objavljen u kolovozu 1987. Permanent Vacation je bio veliki hit za sastav, postajući njihov najprodavaniji album u 10 godina (prodan u 5 milijuna primjeraka u SAD-u) i imajući sva tri singla ("Dude (Looks Like a Lady)", "Rag Doll" i "Angel") na Top 20 u Billboard Hot 100. Skupina je krenula na turneju s sastavom Guns N' Roses, turneju koja je bila veoma napeta u to vrijeme za Aerosmith, kako su se oni borili da ostanu čisti od droga, dok su Gn'R bili poznati kao veliki uživaoci droga.

    Njihov sljedeći album je prošao još bolje. Pump, izdan u listopadu 1989.g., je sadržavao tri Top 10 singla: "Janie's Got a Gun", "What it Takes" i "Love in an Elevator", kao i "The Other Side", ponovno uspostavljajući Aerosmith kao ozbiljnu glazbenu velesilu.[15] Pump je bio kritički i komercijalni uspjeh, prodan u 7 milijuna primjeraka, zaradio dobre kritike u velikim glazbenim časopisima i donio sastavu prvi Grammy, za skladbu "Janie's Got a Gun". Proces snimanja albuma je dokumentiran u video uratku The Making of Pump, koji je objavljen na DVD-u. Video spotovi za singlove s albuma bili su na izdanju Things That Go Pump in the Night, koji je brzo dostigao platinastu nakladu. 1989.g. članovi Aerosmitha Steven Tyler i Joe Perry gostuju na nekoliko koncerata većih glazbenih rock-skupina poput Bon Jovi s kojima izvode "Walk This Way".



    1990-e:

    Sastav je završio Pump turneju 1990.g. 21. veljače iste godine sastav se pojavio u "Wayne's World" kao kratki komad u emisiji "Saturday Night Live" i izveo svoje hitove "Janie's Got a Gun" i "Monkey On My Back". 18. rujna 1990.g. sastav je nastupao u MTV-evom emisiji Unplugged. Sastav je iste godine primljen u "Hollywood Rock Walk". 1991.g. Sastav se pojavio u seriji The Simpsons u epizodi "Flaming Moe's" i izdao box set Pandora's Box. 1992.g. Tyler i Perry su gostovali na koncertu Guns N' Roses-a tijekom njihovog koncerta u Parizu, čiji je prijenos bio na televizijskim postajama širom svijeta. Pjesme koje su izveli su bile "Mama Kin" i "Train Kept-A Rollin".

    Sastav je uzeo laganu stanku i počeo snimati sljedeći album 1992.g. Unatoč značajnim promjenama u popularnoj glazbi pri početku '90-ih, idući album, Get a Grip, je doživio veliki komercijalni uspjeh, postajući njihov prvi album koji je debitirao na prvom mjestu Top ljestvica i prodao 7 milijuna primjeraka u dvije godine. Prvi singlovi su bili hard rock skladbe "Livin' on the Edge" i "Eat the Rich". Iako mnogi kritičari nisu bili oduševljeni zbog fokusiranja na balade pri promociji albuma, sve tri ("Cryin'", "Crazy" i "Amazing") su se dokazale kao uspješne na radiju i MTV-u. U glazbenim spotovima je glumila, tada još u usponu, Alicia Silverstone; njezin provokativan nastup joj je zaradio titulu "Aerosmith koke". Tylerova kćer Liv Tyler je također glumila u spotu za "Crazy". Get a Grip će se nastaviti prodavati u više od 7 milijuna primjeraka samo u SAD-u i preko 20 milijuna primjeraka u cijelome svijetu.

    Tijekom izrade albuma Get a Grip, menadžment i izdavačka kuća su doveli raznolike profesionalne tekstopisce da daju pjesmama komercijalniji izgled, što će se nastaviti do ranih 2000-ih. Međutim, ovo je odvelo do konstantnih optužbi o "prodaji" sastava. Kao dodatak 18-mjesečnoj svjetskoj turneji u potporu albuma Get a Grip, sastav je učinio neke stvari da bi promovirali sebe, svoj album i izgled u očima mlade generacije, što uključuje pojavljivanje u filmu Wayne's World 2, gdje su svirali dvije pjesme, pojavljivanje sastava i glazbe u video igri Revolution X, nastup na "Woodstock '94", posuđivanje pjesme "Deuces Are Wild" u The Beavis & Butt-Head Experience i otvaranje vlasitog kluba, "The Mama Kin", u Bostonu 1994.g.

    Iste godine sastav je izdao kompilaciju za diskografsku kuću "Geffen Records", nazvanu Big Ones, koja je sadržavala najveće hitove s albuma Permanent Vacation, Pump i Get a Grip, kao i tri nove pjesme, "Deuces Are Wild", "Blind Man" i "Walk on Water", koje su doživjele veliki uspjeh na rock ljestvicama.

    Aerosmith je ponovno potpisao s izdavačem "Columbia Records" sredinom '90-ih, ali su morali upotpuniti ugovor s kućom "Geffen Records" za još dva albuma. Sastav se opustio uz svoje obitelji prije rada na novom albumu, Nine Lives, koji je bio zaražen osobnim problemima, uključujući otpuštanje menadžera Tima Collinsa, koji je navodno zamalo rastavio sastav. Producent albuma je također zamijenjen, Glena Ballarda je zamijenio Kevin Shirley. Nine Lives je objavljeb u ožujku 1997.g. Kritike su bile pomiješane, i Nine Lives je pao na Top ljestvicama, iako je proveo dosta vremena na ljestvicama i doživio dvostruku platinastu nakladu u SAD-u, zahvaljujući singlovima "Falling in Love (Is Hard on the Knees)", "Hole in My Soul" i "Pink". Nakon albuma je uslijedila turneja koja je trajala preko dvije godine, nazvana Nine Lives Tour, u kojoj su se dogodili razni problemi uključujući ozljedu noge Stevena Tylera na koncertu i opekline drugog stupnja koje je doživio Joey Kramer nakon što mu se auto zapalio na benzinskoj crpki. Međutim, sastav je izdao svoj jedini #1 singl ikada: "I Don't Want to Miss a Thing", ljubavna tema iz filma Armageddon, u kojem je glumila Tylerova kći Liv. Skladba je ostala na vrhu ljestvica četiri tjedna i bila je nominirana za nagradu "Academy Award". 1998.g. je izdan dvostruki uživo album, A Little South of Sanity, koji je nastao s koncerata iz turneja Get a Grip i Nine Lives. Album je doživio platinastu nakladu ubrzo nakon izlaska.



    2000-e:

    Sastav je ušao u iduće desetljeće nastupajući na poluvremenu utakmice "Super Bowl XXXV", u siječnju 2001., zajedno s pop zvijezdama 'N Sync, Britney Spears, Mary J. Blige i Nelly. Sve su ove zvijezde surađivale s Aerosmithom na kraju nastupa sa njihovom legendarnom skladbom "Walk This Way".

    U ožujku 2001. sastav je izdao svoj trinaesti studijski album Just Push Play. Album je ubrzo doživio platinastu nakladu, predvođen Top 10 hitom "Jaded" i pojavljivanjem skladbe "Just Push Play" u reklamama za "Dodge". Sastav je primljen u "Rock and Roll Hall of Fame" ubrzo nakon izlaska albuma, krajem ožujka 2001.g., nakon nominacije u 2000.g. kojom nisu bili primljeni. Kasnije iste godine, sastav je nastupao na dobrotvornom koncertu United We Stand: What More Can I Give u Washingtonu za žrtve terorističkih napada 11. rujna.

    Sastav je započeo 2002. godinu završetkom turneje Just Push Play, istovremeno snimajući dijelove za svoj Behind the Music specijalnu emisiju na VH1 glazbenom kanalu, koji ne samo da je predstavio povijest sastava, nego i njihove trenutne aktivnosti i turneje. Special je jedan od rijetkih dvosatnih Behind the Music. U srpnju 2002.g. Aerosmith je izdao kompilaciju od 2 diska nazvanu O, Yeah! The Ultimate Aerosmith Hits, koja je sadržavala novi singl "Girls of Summer" i odvela sastav na Girls of Summer turneju zajedno s Kid Rockom i Run-D.M.C. kao predgrupama. Iste godine sastav je predstavljen kao MTV ikona, kao drugi sastav koji je dobio tu titulu.

    2003.g. Aerosmith je ujedinio snage s sastavom Kiss, na "Rocksimus Maximus" turneji, kao pripremu za izdavanje svoga blues albuma.

    Njihov dugoočekivani[16] blues album Honkin' on Bobo je izdan u 2004.g. Honkin' on Bobo je stvorio podlogu za ponovno izbijanje bluesa i tradicionalne glazbe širom SAD-a i Europe. Album je povratak korijenima sastava, snimajući album uživo u studiju i radeći s bivšim producentom Jackom Douglasom. Slijedio ga je uživo DVD You Gotta Move u prosincu 2004., snimka prvog nastupa Honkin' on Bobo turneje.

    Diskografija:

    Studijski albumi:

    Datum izlaska Naslov Diskografska kuća
    13. siječnja 1973. Aerosmith Columbia
    ožujak 1974. Get Your Wings Columbia
    8. travnja 1975. Toys in the Attic Columbia
    3. svibnja 1976. Rocks Columbia
    prosinac 1977. Draw the Line Columbia
    studeni 1979. Night in the Ruts Columbia
    1. listopada 1982. Rock in a Hard Place Columbia
    studeni 1985. Done with Mirrors Geffen
    18. kolovoza 1987. Permanent Vacation Geffen
    12. rujna 1989. Pump Geffen
    20. travnja 1993. Get a Grip Geffen
    18. ožujka 1997. Nine Lives Columbia
    6. ožujka 2001. Just Push Play Columbia
    30. ožujka 2004. Honkin' on Bobo Columbia

    Singlovi:

    Aerosmith trenutno ima dvadeset i jedan singl koji su dostigli Top 40 na Billboard Hot 100:

    *
    o 1975 "Sweet Emotion" #36
    o 1976 "Dream On" (re-izdanje) #6
    o 1976 "Last Child" #21
    o 1977 "Walk This Way" #10
    o 1977 "Back in the Saddle" #38
    o 1978 "Come Together" #23
    o 1987 "Dude (Looks Like a Lady)" #14
    o 1988 "Angel" #3
    o 1988 "Rag Doll" #17
    o 1989 "Love in an Elevator" #5



    *
    o 1990 "Janie's Got a Gun" #4
    o 1990 "What It Takes (song)|What It Takes" #9
    o 1990 "The Other Side" #22
    o 1993 "Livin' on the Edge" #18
    o 1993 "Cryin'" #12
    o 1994 "Amazing" #24
    o 1994 "Crazy" #17
    o 1997 "Falling in Love (Is Hard on the Knees)" #35
    o 1998 "Pink" #27
    o 1998 "I Don't Want to Miss a Thing" #1
    o 2001 "Jaded" #7



    Muzicki uticaji:

    Pod utjecajem:

    Aerosmith je bio pod utjecajem mnogih glazbenika, uglavnom onih koji su spajali blues i rock u svojoj glazbi.

    * The Beatles
    * The Who
    * Led Zeppelin
    * The Rolling Stones
    * Jimi Hendrix
    * The Doors
    * Chuck Berry
    * Bo Diddley
    * Fleetwood Mac (rani)
    * James Brown
    * Janis Joplin
    * The Kinks
    * Muddy Waters
    * New York Dolls
    * The Yardbirds
    * Jeff Beck
    * Deep Purple



    Aerosmith je utjecao:

    Aerosmith je utjecao na mnoge izvođače, uglavnom u glam metal, grunge i alternativnoj rock sceni.

    * Bon Jovi
    * Guns N' Roses
    * Metallica
    * The Black Crowes
    * Mother Love Bone
    * Velvet Revolver
    * Pearl Jam
    * Ratt
    * Nirvana
    * The Cult
    * Soundgarden
    * L.A. Guns
    * Great White
    * Stone Temple Pilots
    * Cinderella
    * Faster Pussycat
    * Skid Row
    * W.A.S.P.
    * Jackyl
    * Anastacia


  9. #39

    Odgovor: ROCK 'N' ROLL (Classic, Metal, Punk, Hard...)



    Aerosmith slusam odavno, jedan od prvih bendova koje sam slusao kao klinac i evo i dan danas ih slusam.

    Imam puno njihovih koncerata i spotova kao i sve njihove albume koje cesto slusam a pesma "Dream On" mi je jedna od najomilljenijih i jedna od najboljih u rock istoriji.
    Imaju oni puno dobrih pesama i nekako mi je ovaj bend poseban ne znam zasto verovatno zbog toga sto su nekako loodo pozitivni nekako mi tako zvuce a i Tajler kresti za deset ne bez zezanja stvarno ubija kad pusti glas ma bend je super dal on bolje peva ili oni bolje sviraju ne zna se a kada se ta dva spoje oni razaraju !




    Aerosmit bejbi !!!

  10. #40

    Odgovor: ROCK 'N' ROLL (Classic, Metal, Punk, Hard...)

    The Rolling Stones



    Ролингстонси, такође популарно звани и Стонси (енгл. The Rolling Stones; rolling stone - онај који није у стању да се дуже време задржи на једном послу или на истом месту, онај кога "не држи место", луталица, тумарало) су британска рок група која је постала позната током шездесетих година 20. века. Првобитну поставу чинили су: Мик Џегер, Кит Ричардс, Брајан Џонс, Бил Вајман и Чарли Вотс. Као и већина раних британских рок група, они су били под утицајем других британских и америчких музичких праваца, посебно електричног блуза и раног рокенрола. Неки чланови су такође били под утицајем америчког џеза. Половином шездесетих, Ролингстоунс су спојили ове утицаја у себи својствен гитарски звук који је афирмисан као прототип хард рока. По популарности одмах иза Битлса, Стонси су имали имиџ побуњеника и лоших момака, који им је помогао у преображају од енергичне и модерне блуз групе до једног од највећих и најутицајнијих рок група на свету. До краја шездесетих, Ролингстоунс су издали велики број плоча, од којих је свака показивала брзину музичког развоја. Њихова музика се никад није далеко удаљила од блуза, а од 1969. су се тријумфално вратили хард року заснованом на блузу, кренувши на америчку турнеју на којој су означени као ”највећи рокенрол бенд на свету”. Већина људи сматра песму I can't get no satisfaction (Не могу да добијем задовољство) за најбољу песму Ролингстоунса и химну рокенрола.


    Историја:

    1962—1971.

    Име Ролингстонси група је први пут користила 12. јула 1962. на свирци у Марки клубу заменивши Блуз Инкорпорејтед.

    На почетку каријере су свирали обраде блуз, ритам и блуз, кантри и рокенрол песама. Њихови први снимци су били обраде Чака Берија, Боа Дидлија, Вриштећег Џеја Хокинса, Мадија Вотерса и Ларија Вилијамса. Оснивачи Мик Џегер и Кит Ричардс су означени као један од најбољих текстописачких тимова у историји рока. У музици групе увек се осећао утицај других жанрова: регеа, фанка, диска, кантрија, соула, па чак и психоделије. Они су најдуготрајнија група у историји рока.

    Бенд је настао 1962. када су бивши школски другови Мик Џегер и Кит Ричардс упознали Брајана Џонса, који је дао име групи по стиху из песме Мадија Вотерса ("a rolling stone gathers no moss" - на камену који се котрља нема маховине). Оригиналну поставу су чинили: Мик Џегер (вокал), Брајан Џонс (гитара, хармоника, вокал), Кит Ричардс (гитара), Јан Стјуарт (клавир), Мајк Ејвори (бубњеви) и Дик Тејлор (бас). Тејлор је напустио групу убрзо пошто се вратио уметничкој школи, а касније је формирао групу Прити Тингс. Њега је заменио Бил Вајман. Мајк Ејвори је напустио бенд да би годину дана касније формирао такође познати британски бенд Кинкс. Још један рани члан је био бубњар Карло Литл, који је био у Сирил Дејвис Олстар бенду. Окупљена око заједничких интересовања за блуз мизику, група је интезивно вежбала, у почетку свирајући у Марки клубу у Лондону, у којем је сталне гаже имао бенд Сирила Дејвиса. Стонси су се ускоро усталили у Краудеди клубу у Ричмонду и почели су да фигурирају као главни лондонски бенд па су чак и Битлси присуствовали једној љиховој свирци. У почетку, Брајан Џонс је био креативни вођа бенда, упркос томе што је Мик Џегер био у центру пажње током наступа. Група је брзо стекла репутацију због својих дивљих и енергичних обрада ритам и блуз песама својих идола што је омогућило њиховом новом менаџеру Ендруу Олдаму да потпише уговор за Дека Рекордс.

    У време издавања њиховог првог сингла, обраде песме Чака Берија Come On, Јан Стјуарт није фигурирао као званични члан групе и то на Олдамов захтев, иако је наставио да снима и наступа са њима.

    Избор материјала за њихов први албум The Rolling Stones је одражавао енергију њихових живих свирки. Такође, албум England's Newest Hitmakers је садржавао верзије класика као што су Route 66 (првобитно изводио Нет Кинг Кол), Mona (Бо Дидли) и Carol (Чак Бери). Ове песме су помогле промовисању ритма и блуза међу младим Британцима а такође су потпомогле Британски инвазију Америке. Још је важније да су Стонси, за разлику од Битлса, уредних момака одевених по последњој моди и са чудним фризурама, гајили сасвим супротан имиџ: били су неуредни и у свакодневној одећи што је изазвало праву помаму тинејџерки за њима. Следећи албум The Rolling Stones #2 такође се састојао углавном од обрада, мада је сада имао пар песама које су написали Џегер и Ричардс, које је њихов менаџер закључао у собу, одбивши да их пусти док не напишу нешто што могу издати. Олдам је форсирао честе наступе по Европи и Америци, где је бенд наступао пред мноштвом узбуђених тинејџера у сценама које су подсећале на оне са врхунца Битлманије. Слободно време на турнејама користили су за обиласке важних места из историји музике која су их инспирисала за албум Twelve By Five у студију Чис Рекордс у Чикагу.


    30. јуна 1965. Стонси објављују албум Out of Our Heads. Он је укључивао песму I can't get no satisfaction. Кит Ричардс је наводно написао чувени уводни риф у сну. Он је снимио рифове на магнетофон и заспао. Када се Кит пробудио, умало је обрисао траку, али је одлучио да је одслуша опет. Рекао је да је било ”два минута Satisfaction и 40 секунди како хрчем”.

    Ове ране успешне године су престављале редак период стабилности у односима чланова групе. Џегер, Ричардс и Џонс су делили мали стан у Лондону већи део 1963. заједно са пријатељем, осуђеником и каснијим биографом Џејмсом Фелџом. Њих тројица су постали толико привржени Фелџу да су користили његово име као део Нанкер/Фелџ псеудонима да означе ране композиције бенда. Две године касније, Брајан Џонс је почео да се виђа са Анитом Паленберг, глумицом и моделом која их је увела у своје друштво - групу младих уметника, музичара и режисера. Уз подршку вештог бизнисмена Олдама Џегер и Ричардс постали су профилисани текстописци тако да се на албуму из 1965. Out of Our Heads нашло много више оригиналног материјала, укључујући и класик (I Can't Get No) Satisfaction.

    Интересантно је поменути: у Сједињеним Државама, Ролингстонсима је требало много више времена да буду прихваћени него њиховим британским супарницима Битлсима и осталима. Њихов први велики хит је дошао 1964. са Time Is on My Side, али је тек Satisfaction у лето 1965. био хит који је група тражила.

    То је такође период када је Том Вулф закључио да ”Битлси желе да вас држе за руку, али Стонси желе да спале ваш град”. Њихов све израженији таленат за писање песама променио је односе у бенду и Џегер и Ричардс почели су да се намећу као вође групе. Џонс, свестан свог смањеног утицаја, повлачи се у зависност од дроге, отуђивши се и од Ричардса и Аните Паленберг, који су започели везу која ће трајати више од десет година. Током овог периода, изгледало је да бенд уважава и поштује Анитине сугестије у вези њихове музике, посебно за сингл Paint it Black и шокантни (за 1966.) сексуално двосмислен спот за Have You Seen Your Mother Baby (Standing in the Shadows)? Уз главне текстописце који су наставили да пишу добре текстове, Aftermath (1966.) показује даљњи напредак групе, и у потпуности се састојао од композиција Џегера и Ричардса, укључујући и Mother's Little Helper о злоупотреби дроге и женомрзачки Under My Thumb, пошто су на Between the Buttons били под утицајем многих својим савременика, укључујући Ху и Кинкс.



    1967. Џегер и Ричардс су ухапшени и оптужени су за поседовање дроге након полицијске рације на Ричардсовом имању у Сасексу, при чему су полицијски извори тврдили да је Џегерова тадашња девојка Маријана Фејтфул нађена гола умотана у крзнени ћилим. Џегер и Ричардс су пуштени уз кауцију и накратко ослобођени захваљујући притиску обожавалаца. Џегер се појавио у емисији ББС World in Action, дискутујући са представницима британских власти о моралу модерног друштва. Група је затим снимила сингл We Love You, као званичну захвалу верним обожаваоцима, упркос томе што је тај сингл схваћен као напад на њихове прогонитеље (таблоид News Of The World, полицију и судство). Снимак је садржао звуке корака и затварања врата ћелије за које се причало да су узети из тајног снимка из затвора где је Ричардс задржан током ноћи. Затим је почео рад на новом психоделичном албуму, који је Џегер замислио као одговор на албум Битлса Sgt.Pepper's Lonely Hearts Club Band. Плоча, која ће на крају бити објављена под насловом Their Satanic Majesties Request, снимљена је у тешким околностима док су чланови живели под претњом затворске казне. Критичари нису били баш благонаклони према албуму сматрајући да песме и аранжмани нису одражавали природан стил групе иако је Џонсово експериментисање са разним инструментима било импресивно. Упркос Џегеровом каснијој изјави да је плоча потпун промашај, не може се занемарити чињеница да су Џегер и Ричардс у неколико песама показали видљив напредак и у текстописачком и у композиторском аспекту, а посебно је то видљиво у песми 2000 Light Years From Homeкоја се све чешће изводи на новијим концертима. У самој групи Џегер и Ричардс су скоро у потпуности преузели текстописачке задатке од Брајана Џонса.

    Након неуспеха Their Satanic Majesties Request, и након што су се односи између Џонса и Ричардса знатно погоршали, албум из 1968. Beggars Banquet виђен је као повратак групе својим коренима. Упркос напетости и уз помоћ будућег продуцента Џимија Милера, Џегер и Ричардс су компоновали неке од својих најбољих песама као што су Street Fighting Man и Sympathy for the Devil, а Стонси су ушли у фазу којој ће бити обележени као "највећи рокенрол бенд на свету". Саме песме су имале чврсто упориште у блузу, али са видљивим утицајем промена које су се догодиле у музици шездесетих и асимилирајућег утицаја Боба Дилана, Крима и Џимија Хендрикса. Насупрот свом претходнику, аалбум показује јасно одбацивање хипијевских идеала о "слободној љубави". Још два догађаја су допринела промени звука Стонса. Прво, Кит Ричардс је интензивно свирао са Рајом Кудером и преузео је његов начин подешавање гитаре, касније признавши да је "узео од Раја Кудера све што је могао да добије". Друго, Џегер и Ричардс су се спријатељили са Грејамом Парсонсом, који им је представио кантри музику.

    Услед повећане конзумације дрога, Брајан Џонс је постајао све непоузданији. Злосрећни Рокенрол циркус Ролингстонса је био један од његових последњих пројеката са бендом и све је више својевољно одсуствовао са снимања или на њих уопште и није био позиван. Са смањеним доприносом у Beggars Banquet и минималним у Let It Bleed, Џонс је био приморан да напусти бенд након касновечерње посете Џегера, Ричардса и Вотса његовом дому на селу 8. јула 1969, да би био замењен, Миком Тејлором, младим, џезом надахнутим гитаристом који је дошао из Блузбрејкерса Џона Мајала и који је био представљен медијима неколико дана касније.

    Џонс се повукао у свој дом у Кенту, у кућу чији је претходни власник био писац Винија Пуа А. А. Милн, пијућу у локалном бару и планирајући свој повратак са блуз групом. Ипак, нешто више од месец дана након након што су Стонси одржали бесплатан концерт у Хајд Парку у Лондону, Џонс је нађен мртав на дну свог базена, окружен статуама Кристофера Робина и Винија Пуа. Иако је његова смрт заведена као несрећни случај, узрок дављења до данас остаје непознаница. Френк Торогод, у то време радник на Џонсовом имању, тврдио је да је то било убиство, чиме су се узроци и мотиви Џонсове смрти још више замаглили. Ова теорија је даље разрађена у филму Stoned Стивена Вулија из 2005.

    1972—1981.

    Док су се Ричардсови проблеми са дрогом погоршавали, Мик Џегер је почео да се креће у вишим друштвеним круговима. Оженио са никарагванском манекенком Бјанком Перез-Мора Масијас и Џегеров живот на високој нози још је више продубио јаз између њега и Ричардса. Под притиском британске пореске службе због неколико година неплаћања пореза, њихов скоро именовани рачуновођа Принс Руперт Ловенстајн, Џегеров пријатељ из високог друштва и потомак породице Ротшилд, саветовао им је да се преселе да би избегле банкротство због високих пореза на имовину за време лабуристичке владе Харолда Вилсона. На крају, одлучивши да напусте Британију и оду у јужну Француску, чланови бенда су се са различитим успехом прилагодили новом начину живота. Бил Вајман је уживао у својој новој планинској кући и спријатељио се са француским сликарем Клодом Шагалом. Са друге стране, Ричардс је упорно одбијао да се пресели, оставши у својој лондонској кући до последњег тренутка.



    Diskogrrafija:

    Studijski albumi:

    * The Rolling Stones (1964)
    * The Rolling Stones No. 2 (1965)
    * Out of Our Heads (1965)
    * Aftermath (1966)
    * Between the Buttons (1967)
    * Their Satanic Majesties Request (1967)
    * Beggars Banquet (1968 )
    * Let It Bleed (1969)
    * Sticky Fingers (1971)
    * Exile on Main St. (1972)
    * Goats Head Soup (1973)
    * It's Only Rock 'n' Roll (1974)
    * Black and Blue (1976)
    * Some Girls (1978 )
    * Emotional Rescue (1980)
    * Tattoo You (1981)
    * Undercover (1983)
    * Dirty Work (1986)
    * Steel Wheels (1989)
    * Voodoo Lounge (1994)
    * Bridges to Babylon (1997)
    * A Bigger Bang (2005)

    Live albumi:

    * Got Live if You Want It! (1966)
    * Get Yer Ya-Ya's Out! The Rolling Stones in Concert (1970)
    * Love You Live (1977)
    * "Still Life" (American Concert 1981) (1982)
    * Flashpoint (1991)
    * Stripped (1995)
    * No Security (1998 )
    * Live Licks (2004)
    * Shine a Light (2008 )

    Kompilacije:

    * Big Hits (High Tide and Green Grass) (1966)
    * Through the Past, Darkly (Big Hits Vol. 2) (1969)
    * Made in the Shade (1975)
    * Sucking in the Seventies (1981)
    * Rewind (1971-1984) (1984)
    * Jump Back: The Best of The Rolling Stones (1993)
    * Forty Licks (2002)
    * Rarities 1971-2003 (2005)

  11. #41

    Odgovor: ROCK 'N' ROLL (Classic, Metal, Punk, Hard...)

    Nekada sam Stonse slusao puno vise nego sada, bas sam bio lud i preslusavao njihove albume skoro svakog drugog dana, ali sledece pesme koje cu postaviti slusam jako cesto:

    Satisfaction
    Angie
    Sympathy For The Devil

    A da ne bih ponavljao ko papagaj jos jednom da napomenem da imam sve albume skoro svih bendova o kojima odve pisem
    Poruku je izmenio NSdjanka, 02.07.2009 u 18:27 Razlog: spotovi

  12. #42

    Odgovor: ROCK 'N' ROLL (Classic, Metal, Punk, Hard...)

    Osvajači



    Освајачи су Српска хард рок и хеви метал група, основана у Крагујевцу 1990. године.



    Држава порекла: Србија
    Музички жанр: хард рок, глам метал, хеви метал
    Период каријере: 1990 - 1997
    1999 - 2000
    2003 -

    Чланови:
    Звонко Пантовић
    Драган Урошевић
    Небојша Јаковљевић
    Микица Здравковић

    Istorija benda:

    Групу су 1990. године основали певач Звонко Пантовић Чипи, гитариста Драган Урошевић, клавијатуриста Небојша Јаковљевић, бас гитариста Саша Поповић и бубњар Миша Раца. У рад бенд био је укључен и басиста Дејан Дачовић, као и клавијатуриста Лаза Ристовски који је био задужен за продукцију, али је повремено и наступао са Освајачима. На своја прва два албума, Крв и лед (објављеном 1990. године) и Сам (објављеном 1995. године), представили су се глам метал звуком, а највећи успех су доживеле њихове баладе Можда небо зна и С ким чекаш дан. После објављивања копилације The Best Of 1997. године Освајачи су престали са радом. Миша Раца се повукао из музике због проблема са дрогом. После снимања песме Вино црвено са групом Први Чин, Пантовић је основао бенд Освајачи Ол Старс коме се убрзо прикључио и Јаковљевић.

    Освајачи су наставили рад 1999. у новој постави, коју су, поред Урошевића и Поповића (који је у овој постави Освајача свирао ритам гитару), чинили певач Ненад Јовановић, басиста Саша Марковић и бубњар Ненад Бранковић. После објављивања промо сингла са песмама Само ти и Минут ћутања, Освјачи су снимили албум Врелина, на коме се налази и обрада песме Rainbow Eyes групе Реинбоу (у препеву названа Трагови). Освајачи су се поново распали већ исте, 2000. године, а Јовановић се 2003. године прикључио хард рок групи Стратус.

    2003. године Пантовић и Урошевић су поново окупили Освајаче. Поред још једног првобитног члана Освајача, клавијатуристе Небојше Јаковљевића, остали чланови групе су Микица Здравковић и Дејан Николић.
    Дејан Николић.



    Дискографија:

    Студијски албуми:

    1. 1990. Крв и лед (ПГП РТБ)
    2. 1995. Сам (ПГП РТС)
    3. 2000. Врелина (Тејк Ит Ор Лив Ит)

    Компилације:

    1. 1997. The Best Of (Тејк Ит Ор Лив Ит)

  13. #43

    Odgovor: ROCK 'N' ROLL (Classic, Metal, Punk, Hard...)

    Osvajace nikada nisam puno slusao i na CD-u imam tek nekoliko njihovih hitova.
    Mislim imaju oni nekoliko bas ali bas dobrih pesama.



    "Gde da pobegnem" im je po meni najbolja pesma i jedna od najboljih kada je u pitanju domaci rock !


    Poruku je izmenio NSdjanka, 02.07.2009 u 18:26 Razlog: pretera sa spotovima...

  14. #44

    Odgovor: ROCK 'N' ROLL (Classic, Metal, Punk, Hard...)

    Smak



    Смак је југословенска и српска рок група коју је основао гитариста Радомир Михајловић Точак у Крагујевцу 1971.



    Група Смак је име добила по драмском колажу који се у време када је група настала изводио у Крагујевцу.

    Слободан Коминац Кома био је певач у првој постави Смака и један од њених оснивача. Пре Смака је свирао гитару и певао у крагујевачким групама Џентри и Сенке. Са извесним музичким образовањем, Коминац је имао искуства у компоновању. У прво време, он је био шеф групе Смак одређујући репертоар за игранке. Групу напушта у два наврата, да би дефинитивно отишао из Смака у лето 1973. године.

    Други оригинални члан групе јесте Миша Николић. Он је био оргуљаш у првој постави Смака. У Крагујевац је долазио сваког викенда из Београда у ком је студирао Музичку академију. Групу је напустио у лето 1972. године.

    1971—1981:

    Прву стабилну поставу из 1974. су чинили: Радомир Михајловић Точак (гитара), Слободан Стојановић Кепа (бубњеви), Зоран Милановић (бас гитара), Борис Аранђеловић (вокал) и Лаза Ристовски (клавијатуре).

    Априла 1973. године Смак са домаћином Гитаријаде у Пожаревцу - групом Дијаманти дели прво место, да би у лето исте године победили на фестивали ПОП музике у банатском селу Санад. У октобру, након читаве серије промењених певача, у групу долази Борис Аранђеловић. Он пролази на аудицији и то тако што је својим високим тенором добро отпевао песму Child in Time енглеске групе Дип перпл.

    Марта 1974. Смак објављује први сингл. 10. новембра 1974. имају свој први наступ у Београду и то на рођендану емисије Вече уз радио. У Дому Синдиката наступају заједно са сарајевским Бијелим Дугметом, београдском Поп машином и другим групама. Неколико дана касније, на самосталном концерту у сали Хероја на Филолошком факултету имају више него успешан наступ. Тада први пут са њима наступа млади оргуљаш из Краљева Лазар Ристовски, који постаје редован члан Смака јануара 1975.

    Крајем јануара 1975. Смак наступа са мађарском групом Омега у београдском Дому Синдиката, да би у фебруару исте године наступили на рок вечери у Опатији, и након тога у Загребу на смотри најбољих ју-гитариста "Конгрес рок мајстора", где Точак на чуђење многих није изабран међу четворицу најбољих, и то само зато што није био ексклузивац загребачког "Југотона".

    Априла 1975. догађа се нешто до тада несвакидашње на југословенском дискографском тржишту! Излазе два иста сингла у различитим издавачким кућама. И загребачки SUZY, а и RTV Ljubljana су имале уговоре са Смаком, те су пожуриле да објаве сингл са тада апсолутним музичким хитом, инструменталном композицијом под називом Улазак у харем. У мају, Смак креће на турнеју са Бијелим дугметом и источнонемачком рок групом Phadys на свирке по Хрватској и Босни и Херцеговини. Крајем маја Смак настума на фестивалу BOOM у Загребу, а убрзо након тога приступају снимању деби албума који је назван просто "Смак. На њему се нашло пет композиција.

    Били су предгрупа Дип перплу на њиховом концерту у Београду 1975. Након хит сингла и одличног концерта са Дип перплом, издали су први албум који је назван просто "Смак", a који је био један од најпродаванијих албума у бившој Југославији.

    Почетком 1976. су објавили мини-плочу "Сателит" на којој се налазила истоимена хит песма и један од најбољих инструментала групе "Биска 2", блуз песма "Шумадијски блуз" и "Пут од балона - Биска 20", коју су често користили за свој инструменталан део концерта. У овом периоду су снимили кратак филм Смак у Њујорку, на којем је снимљена њихова мала турнеја по САДу, као део промоције плоче "Сателит". Точак је објавио свој први соло албум "Р. М. Точак", који је постао најпродаванији албум у Југославији 1976. Следећи њихов сингл "Људи није фер/Ел Думо" је објављен крајем 1976.

    Током 1977. и 1978, Ристовски је био члан Бијелог дугмета, а мењали су га Мики Петковски за плочу "Црна дама" (једна од најпродаванијих албума у Југославији), а затим Тибор Леваи, са којим су снимили плочу "Странице нашег времена" 1978. и енглеске верзије ових албума "Black Lady" и "The Pages of Our Time", док је у периоду од 1979. до 1981. Дадо Топић (бивши члан Тајма и Корни групе) сарађивао са Смаком као продуцент и повремени гостујући вокал на синглу "На Балкану" пре распада групе крајем 1981.

    Године 1978 Мики Петковски одлази у ЈНА, и више се не враћа у Смак. Објавио је соло албум на коме су учествовали чланови групе Смак, Леб и Сол, Лазар Ристовски, Гордана Ивандић и перкусиониста Дејвид Мос. Нови клавијатуриста Смака постаји Суботичанин Тибор Леваи. У то време, Точку постају проблем његови текстови којима остатак групе није задовољан, па у веома и натегнутој лошој атмосфери у јесен 1978. године снимају албум Странице нашег времена који помало подсећа на прогресивну фазу Корни групе. После изласка плоче групу напушта Тибор Леваи, да би из Смака крајем 1978. отишао и Точак. Као повод за разлаз у домаћој штампи се наводило инсистирање Р. М. Точка на његовим текстовима, као и да на енглеској верзији албума нађу текстови Дејвида Моса са шим се остали чланови групе нису сложили. Смак у то време има неколико наступа са Дадом Топићем и клавијатуристом Крисом Николсом (ex TIME), а у комбинацију улази и гитариста Срђан Миодраговић (Мирни људи).

    Почетком 1979. у групу се враћа Точак и са собом доводи Лазу Ристовског који је разочаран лошом продајом плоче коју је снимио са бубњарем Ипетом Ивандићем, као и лошим стањем у Бијелом Дугмету. У то време, Смак споразумно раскида уговор са немачком фирмом "Bellaphon".

    Почетком 1980. Смак припрема плочу Рок циркус на којој је требало да се оствари компромисно виђење свих чланова. У продукцији Даде Топића направили су хард рок оријентисано музичко дело са очигледним комерцијалним претензијама. У то време панка и новог таласа, Смак је деловао потпуно анахроно, и они јуна 1981. одлучују да престану са радом. На Калемегдану у Рокотеци држе опроштајни концерт пред око 6.000 верних фанова, и на истоме изводе део материјала са тек снимљеног албума Зашто не волим снег. Ова плоча у почетку замишљена као Точков соло пројекат, на крају је на инсистирање ПГП РТБ објављена под именом Смак. Зато на њој не пева Борис Аранђеловић, него се уместо њега појављују Дадо Топић и београдски певач Живановић-Хозе. Албум је атмосфером коју носи прилично туробан и мрачан јер га је Точак посветио свом преминулом брату.

    Поновна окупљања:

    Оригинална постава се опет окупила [[1981]. и са Дадом Топићем и Живановићем-Хозеом као певачима су снимили албум "Зашто не волим снег", где хе насловна нумера била посвећена Точковом преминулом брату. Албум је ттребао бити објављен као други Точков соло пројект, али су издавачи (ПГП РТБ) сматрали да ће се боље продавати ако буде издат под именом групе Смак. Након тога су се (опет) разишли, а Лаза Ристовски је поново прешао у Бијело дугме. Вратили су се 1986. са новим клавијатуристом Миланом Ђурђевићем и снимили су плочу "Смак 86", али су се након тога поново разишли.

    Четврти повратак Смака се одиграо 1992, опет са Лазом Ристовским као пуноправним чланом, када су угланом свирали концерте по Србији и издали концертни албум "ОдЛИВЕно". (на албуму гостује и најбољи српски усни хармоникаш Пера Џо). 1992. и 1993. Точак је промовисао свој други соло албум и саундтрек за филм Византијско плаво из 1993, за који је освојио награду Кристална призма за најбољи саундтрек.

    Коначно, 1994. Смак се поново појавио, али овај пут су са Точком и Кепом свирали млади музичари: Дејан Стојановић Кепа (други бубњар), Дејан Најдановић Најда (вокал), Влада Самарџић (бас) и Милан Милосављевић Микица (гитара). Смак је са овом поставом објавио албум "Биоскоп Фокс". Четири године касније Влада Самарџић је напустио Смак и отишао на музички колеџ Беркли, САД. Заменио га је Слободан Марковић Сале са којим су снимили албуме "Live without audience" 1998, "Егрегор" 1999, "Live 3. mart 2000. Kragujevac Klub "La Cinema"" 2000.

    Утицај:

    Смак је био, пре свега, поштован због Точкове гитарске виртуозности по узору на Џимија Хендрикса и Џимија Пејџа и због занимљиве и снажне, мада не увек и успешне, фузије хард рока, џеза, прогресивног рока, џез рока са снажном блуз основом, са Аранђеловићевим вокалним фалсетом који је чешће коришћен као инструмент него за певање. "Улазак у харем", инструментал инспирисан фолком, прославио је Радомира Михаиловића Точка као једног од гитарских хероја и легенде музичке сцене бивше Југославије током седамдесетих година двадесетог века, док су албуми "Црна дама" из 1977. и "Странице нашег времена" из 1978. биле врло цењене од стране обожавалаца прогресивног рока и чак су били издани за енглеско тржиште. Њихово окупљање, од друге половине осамдесетих наовамо, променило је правац групе у мање инспиративни хард рок, напустивши било какве елементе прогресивног рока, али након повратка 1994, Смак се вратио фузији хард рока и џеза са елементима прогресивног рока. Као поређење се могу искористити сличности у стилу са извођачима као што су Лед цепелин, Дип перпл, Тејст, Дуби братерс, Карлос Сантана и Леб и сол.


    Чланови:

    Од 1971. године када је састав имао свој први наступ па до 1992. године чланови су били:

    * Радомир Михајловић Точак (гитариста)
    * Борис Аранђеловић (вокални солиста)
    * Слободан Стојановић Кепа (бубњар)
    * Зоран Милановић (басиста)
    * Лаза Ристовски (клавијатуриста)
    * Миодраг Мики Петковски (кавијатуриста)
    * Лола Андријић (чести гост, басиста)
    * Дејвид Мос (чести гост, бубњар)

    Од 1994. године у Смаку се мења постава због делимичног или потпуног повлачења појединих чланова. Нови чланови су:

    * Дејан Стојановић Кепа (бубњар)
    * Милан Милосављевић Микица (басиста)
    * Дејан Најдановић Најда (вокални солиста)
    * Влада Самарџић (басиста)
    * Слободан Марковић Сале (басиста)

    На многим неиздатим песмама гостује Точков и Кепин пријатељ Лола Андрејић који је 1974. свирао неколико концерта са Смаком уместо Зорана Милановића. Дејвид Мос, бубњар гостовао је на снимању албума Странице нашег времена. Точак, Лола и Дејвид су '80 година свирали под називом Р. М. Точак бенд или Р. М. Точак Трио (познате песме: Because, Public Session (са концерта у Скопљу), Zagreb Intro (са концерта у Загребу)). Пера Џо, усни хармоникаш је гостовао на концертима током '92 и '93 године.


    Дискографија:

    Албуми:

    * Смак (РТВ Љубљана, 1975.)
    * Црна дама (PGP RTB 1977.)
    * Странице нашег времена (PGP RTB 1978.)
    * Black Lady (Bellaphon 1978.)
    * Dub in the Middle (Bellaphon 1978.)
    * Рок циркус (PGP RTB 1980.)
    * Зашто не волим снег (PGP RTB 1981.)
    * Смак 86. (PGP RTB 1986.)
    * Биоскоп Фокс (Ванс / Комуна / PGP RTS 1995.)
    * Егрегор (PGP RTS 1999.)


    Синглови:

    * Живим ја / Биска 16 (PGP RTB 1974.)
    * Улазак у харем / Сто птица (Suzy 1975.)
    * Улазак у харем / Епитаф (RTV LJ 1975.)
    * Људи није фер / Ел думо (RTV LJ 1976.)
    * Сателит / Шумадијски блуз / Човече ти си млад / Сликар са Пикадилија (RTV LJ 1976. макси сингл)
    * Црна дама / Плава песма (PGP RTB 1977.)
    * АЛО / Даире (ПГП РТБ 1977.)
    * Невидљиве теразије / Хитопадеза (ПГП РТБ 1978.)
    * На Балкану / Горе Доле (PGP RTB 1979.)
    * Рок циркус / Хирошима (PGP RTB 1980.)


    Компилације, уживо албуми:

    * Плава песма - Best of (RTV LJ 1977. компилација)
    * Смак ретроспектива (PGP RTB 1992. компилација)
    * ОдЛИВЕно (Сорабиа диск 1992. касета)
    * The Best Of Smak (РТВ С 1996. компилација)
    * Live without audience (1997. дупли концертни CD)
    * Историја (PGP RTS 2000.)
    * 3. март 2000. Крагујевац, клуб "La Cinema" (2000.)

    Незванично:

    * Live 1992
    * Live in Nis (1995)
    * Live 1997
    * Live in Zupa (1998.)

  15. #45

    Odgovor: ROCK 'N' ROLL (Classic, Metal, Punk, Hard...)

    Judas Priest



    Џудас Прист (енгл. Judas Priest - Јудин свештеник) је хеви метал бенд који су 1969. у Бирмингему у Енглеској основали Кена �К.К.� Даунинг и Ијан Хила. Стандардни састав бенда чине вокалиста Роб Халфорд, гитаристе К. К. Даунинг и Глен Типтон и Ијан Хил на бас гитари.

    Место: Велика Британија
    Жанр: Хеви метал
    Активни период: 1969. - данас
    Издавачка кућа: Сони

    Чланови:
    Роб Халфорд
    Глен Типтон
    К. К. Даунинг
    Ијан Хил
    Скот Травис
    Вебсајт: judaspriest.com



    Историја:

    Све почиње 1969. у Бирмингему када певач Алан Аткинс и басиста Бруно Стапенхил одлуче основати хард рок бенд. Име групе проналазе у наслову песме Боба Дилана The Ballad Of Frankie Lee and Judas Priest. Почиње потрага за остатком састава, па тестирају гитаристу К. К. Даунинга који у на првој аудицији одбијен. Године 1970. стартна постава групе се разилази, али се Аткинс и Даунинг поново срећу да би основали нову групу. K. K. Даунинг у то време свира у групи Фрајт заједно са басистом Ијаном Хилом и бубњаром Џоном Елисом. Аткинс добија место певача у групи која потом мења име у Џудас прист.

    Касније на Аткинсово место долази Роб Халфорд, бивши позоришни инжењер расвете. Група, коју су сачињавали гитаристи К. К. Даунинг и Глен Типтон, басиста Ијан Хил и бубњар Џон Хинч, издаје 1974. први албум под називом Rocka Rolla. На релативно слабо продаваном албуму издвојиле су се композиције Rocka Rolla и Cheater. Након две године излази Sad Wings Of Destiny, нешто зрелији албум са израженијим хард рок стилом и са каснијим хитовима The Ripper и Victim of Changes. Године 1977. и 1978. излазе Sin After Sin и Hell Bent For Leather (или Killing Machine). Тек Stained Class 1978. открива "тешкометалну" оријентацију групе. Након тога нижу се проблеми са саставом чланова. 1979. издају први албум уживо Unleashed in the East. Након тог успеха 1980. излази British Steel као део новог таласа метала (New Wave Of British Heavy Metal). Ремек дела као Breaking The Law, Metal Gods и Grinder морала би да буду у познанству сваког доброг металца. Између 1981. и 1982. излазе Point Of Entry и Screaming For Vengeance са савршеним хитовима. Даље следи и Defenders Of The Faith. Између 1984. и 1990. излазе Turbo и Ram It Down, као и један албум уживо. У то време завладала је некаква ситуација без иницијативе у бенду, а то се сигурно треба повезати са случајем подсвесне поруке и суђењем којег чланови бенда трпе. Бенд се ипак буди доласком бубњара Скота Трејвиса и издавањем Painkiller-а. Бенд ту постиже невероватан и најсавршенији дотад хеви метал звук.

    1992. је била једна од најгорих година за бенд. Вођа и певач Роб Халфорд објављује да више не жели радити са бендом, те тиме шокира своје фанове и свој бенд. Почињу кружити гласине да ће се бенд распасти. Халфорд у међувремену има солистичке пројекте са неколико својих бендова (Two, Fight, Halford) и издаје пар добрих албума.

    1995. бенд почиње објављивати чланке у магазинима за новог пјевача. Одговор је огроман: на хиљаде писама из целог света занима се за замену Халфорда. Џудас Прист након дуге потраге добија новог вокалисту. Име му је Тим �Рипер� Оунс. Он је у бенд ушао као њихов фан, а и сам надимак је узео од имена његове омиљене песме The Ripper. Он тада заједно с бендом снима албуме Jugulator, Live Meltdown, Demolition и Live In London са много различитијим призвуком од пређашњих радова, али ништа од тога не доводи бенд на онај ниво од раније.

    Међу фановима најтраженије постаје поновно окупљање Халфорда са старом екипом. 2003. договорен је прелазак Оунса у Ајсд Еарт, док се Халфорд враћа у Judas Priest. Одмах почиње рад на новом албуму Angel of Retribution који најстарији хеви метал бенд након Блек сабата враћа поновно у живот.



    Случај подсвесне поруке:

    1990, бенд је био увучен у правну акцију након оптужбе да су чланови били одговорни за покушаје самоубистава двојице младића из Неваде 1985. (један је погинуо на месту након што се упуцао у главу сачмарицом, док је други претрпео тешке озледе главе да би преминуо три године након догађаја). Тужиоци су тврдили како је подсвесна порука �уради то� (енг. do it) била убачена у песму Better by You Better Than Me (са албума Stained Class) која је била узрок покушаја самоубиства. Оптужба је касније одбачена, након што је бенд истакнуо ако се песма пусти уназад, те ако се некоме каже како се у њој чује порука, звучаће као да она заиста постоји. У телевизијском интервјуу чланови групе су коментарисали како ако су хтели да убаце подсвесну заповед, убиство њихових обожаватеља било би противпродуктивно, и радије би преферисали убацивање заповеди �купи више наших албума�.



    Састав

    Тренутни састав:

    * Роб Халфорд, главни вокал (1973. - 1991, 2003. - )
    * Глен Типтон на гитари (1974. - )
    * К.К. Даунинг на гитари (1969. - )
    * Јан Хил на бас бас гитари (1969. - )
    * Скот Трејвис на бубњевима (1989. - )

    Бивши чланови

    * Вокали:
    o Тим �Рипер� Овенс (1997. - 2003.)
    o Алан Аткинс (1967. - 1973.)
    * Бубњеви:
    o Дејв Холанд (1979. - 1989.)
    o Џон Хинч (1973. - 1975.)
    o Џон Елис (1969. - 1971.)
    o Алан Мур (1971. - 1973, 1975. - 1977.)
    o Крис Кембел (1972. - 1973.)
    o Лез Бинкс (1977. - 1979.)

    Гостујући чланови:

    * Дан Ејри - клавијатуре (на албумима Painkiller, Demolition и Angel of Retribution)



    Дискографија:

    * Рока рола (1974.)
    * Sad Wings Of Destiny (1976.)
    * Sin After Sin (1977.)
    * Stained Class (1978.)
    * Killing Machine (1978.) (албум познат и као Hell Bent for Leather)
    * Unleashed in the East (1979, албум уживо)
    * British Steel (1980.)
    * Point of Entry (1981.)
    * Screaming for Vengeance (1982.)
    * Defenders of the Faith (1984.)
    * Turbo (1985.)
    * Priest...Live! (1987, албум уживо)
    * Ram It Down (1988.)
    * Painkiller (1990.)
    * Metal Works '73-'93 (1993, компилација)
    * Jugulator (1997.)
    * Live Meltdown (1998, албум уживо)
    * Demolition (2001.)
    * Live in London (2002, уживо DVD)
    * Electric Eye (2003, уживо DVD)
    * Angel of Retribution (2005.)
    * Rising In The East (2006, уживо DVD)
    * Nostradamus (2008.)


    Утицај на стил:

    Бендови као Ајрон мејден, Металика, Мегадет, Меновор, Мерсифул фејт, Веном, Слејер, Чилдрен оф Бодом, Докен, Хеловин, Eudoxis, Стратовариус, Ајсид ерт, Појзон, Непалм дет, Дрим тиатер и Пантера цитирају Џудас прист као утицај на звук, технику и имиџ.


Strana 3 od 7 PrvaPrva 12345 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Ima li nade za domaci Rock and roll?
    Autor maja_momcilovic u forumu Muzika
    Odgovora: 18
    Poslednja poruka: 30.06.2012, 22:57
  2. Najlepše metal balade
    Autor SQUAW u forumu Muzika
    Odgovora: 50
    Poslednja poruka: 12.08.2011, 17:32
  3. Metal SLug
    Autor Invisibleman u forumu Igre
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 22.07.2010, 10:06
  4. Kakav je Punto Classic za 5.990 EUR?
    Autor Charlie Harper u forumu Auto-moto
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 17.10.2009, 19:28
  5. Punk & Rock festival u NS time
    Autor silvia u forumu Spomenar
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 14.12.2007, 10:04

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •