Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej)

[gaga73]

Ernest Hemingvej(1899-1961),nesumnjivo najslavniji americki knjizevnik prve polovine i sredine XX veka i najznacajniji predstavnik tzv.izgubljene generacije americkih pisaca koji su posle Prvog svetskog rata dugo ziveli u Evropi,medju citaocima je mnogo poznatiji kao romansijer nego kao pripovedac.Knjizevna kritika,medjutim,smatra da je Hemingvej upravo u pripovetkama svoju snaznu,neposrednu i istovremeno latentnu lirsku viziju sveta iskazao na estetski mnogo adekvatniji nacin nego u romanima.To se pogotovo s pravom moze tvrditi ako se korpusu njegovih pripovedaka doda i delo �Starac i more�,koje se po obliku nalazi izmedju kratkog romana i duze pripovetke.

Iako je dobijanjem Nobelove nagrade za knjizevnost 1954. godine upravo za knjigu �Starac i more�, simbolicnu istoriju o neprestanom, naizgled uzaludnom covekovom nastojanju da pobedi prolaznosti i da se sacuva od poraza i tragedije,Hemingvej konacno potvrdio reputaciju velikog svetskog pisca, on je vec svojim ranijim knjizevnim delom tu reputaciju odavno stekao u najsirim citalackim i knjizevnim krugovima. Povecanoj popularnosti ovog autora umnogome su doprineli i veoma uspeli filmovi snimani prema njegovim romanima i pripovetkama, �Sunce se ponovo radja�, �Zbogom oruzje�, �Za kim zvona zvone�, �Snegovi Kilimandzara�, kao i njegova nepredvidiva licnost i bogat, sadrzajan i gotovo pustolovan zivot, vrlo cesto projektavan i u sadrzinu njegovih knjizevnih ostvaranja.Hemingvejeva potreba za dinamicnim zivotom bila je u mladosti tako velika da je krajem Prvog svetskog rata on sam americkoj vojnoj komisiji dao pogresan podatak da je godinu dana stariji, samo da bi kao dobrovoljac mogao da bude primljen u vojsku i da ode na Italijanski front.(Otuda se u nekim njegovim knjigama,u pregledima knjizevnosti i u enciklopedijama kao godina njegovog rodjenja cesto pominje 1898. a ne prava,1899.godina.)

Bogato Hemingvejevo zivotno iskustvo,njegovo aktivisticko vidjenje sveta i neposrednog zivota i njegovo moderno shvatanje proznog rukopisa,na razlicite nacine se reflektovalo u njegovim romanima i pripovetkama.Ono se najvise oseca u njegovom sadrzinskom sloju i u obuhvacenom egsistencijalnom prostoru,zatim u stvaranju specificnih knjizevnih likova i njihiovih medjusobnih odnosa i nacina komuniciranja,a na izvestan nacin i u obliku i stilu njegovih ostvarenja.Karakteristicne teme svoje proze Hemingvej je pronalazio u sredini i prostoru koje je sam veoma dobro poznavao,u svom zavicaju,na micigenskim jezerima i rekama,u sumama i poljima koje je zavoleo u detinjstvu,zatim na ratistima Italije,Grcke,Turske,Spanije,Francuske,na lovistima u Africi i u iskusenjima na moru kraj obala Floride i Kube.U njegovim pripovetkama teme ljubav,nasilja,smrti,covekove borbe za samopotvrdjivanje i za osmisljanje zivota nisu medjutim davane oponasanjem neposrednog zivotnog toka i oblika,kako bi se moglo ocekivati s obzirom na snaznu autobiografsku notu u njima,vec u obliku jedne moderne narativne stilizacije ,u kojoj se vrlo cesto sugestija,simbol,elipticni izraz,odsustvo suvisnih eksplikacija i komentara,i ukazivanje na sustinske elemente postojanja i odnosa medju ljudima,predstavljajuci sazetim pripovedackim oblikom i stilom,naizgled suvise jednostavnim i direktnim,a u sustini vrlo slozenim,mnogoznacnim i izuzetno funkcionalnim. Zahvaljujuci takvim narativnim sredstvima,osnovne zivotne preokupacije i vizija sveta knjizevnih junaka u njegovim pripovetkama nisu opterecene nepotrebnim detaljima,nijansama,opisima banalnosti konkretnog sveta,kao i drugim,manje narativnim knjizevnim materijalom.Snazan psiholoski dozivljaj knjizevnih junaka,koji je u podtekstu mnogih situacija o kojima se govori u ovim pricama,iskazuje se indirektnim knjizevnim sredstvima,dijalogom,koji je inace veoma dobar u celokupnoj Hemingvejevoj prozi i znacajan elemenat njene strukture,elipticnim naznakama,retrospektivnim slikama,lirskom sugestijom,dramskom tenzijom i drugim oblicima dinamizacije narativnog teksta.To se pogotovo dobro vidi u poznatom ciklusu prica o Noku Adamsu,koji predstavlja literarnu transpoziciju najdubljih Hemingvejevih autobiografskih iskustava,ali i u mnogim drugim pricamama u kojima se iskazuje specificna hemingvejevska,istovremeno lirska i naturalisticka vizija sveta.

Kao energican zagovornik zivotne spontanosti i dinamike,Hemingvej je i u svoje knjizevne likove projektovao slicne osobine.Zato se oni krecu u krugu odredjenog,ne narocito velikog broja opstih i sustinskih zivtnih situacija i potreba.Oni se u njima bore za potvrdjivanje vlastite licnosti u neposrednoj stvarnosti i najcesce se suocavaju sa neminovnoscu poraza,ali i pored toga i dalje nastavljaju da se otvoreno i svesno susrecu sa determinisanim zivotnim situacijama u ratu,u ljubavi,u lovu,u areni,na ringu,u kojima postoji alternativna mogucnost ili poraza ili pobede.Mnogi junaci njegovih prica i romana rodjeni su gubitnici,oni su unapred svesni mogucnosti da nece uspeti u pojedinacnoj borbi i suprotstavljanju uobicajenim,banalnim i konvencionalnim oblicima i sadrzajima postojanja.Zahvaljujuci takvoj viziji zivota i covekovog mesta u njemu Hemingvej je u potpunosti mogao da ostvari lik gubitnika koji nikad ne pristaje na poraz i smrt,iako su oni sasvim izvesni u svetu nasilja,grubosti i svakodnevnog izneveravanja pojedinacnih covekovih vizija i snova.

U najboljim i najkarakteristicnijim Hemingvejevim pricama koje su usle u ovaj izbor,kojima bi se svakako mogle dodati jos neke,kao sto su �Kratki srecni zivot Frensisa Makombera�,�Starac kraj mosta�,�Veoma kratka prica�,�Bregovi kao beli slonovi�,�Posle oluje�,�Ocevi i sinovi� i neke druge,tema poraza i smrti,poraza u ljubavi.u profesiji,tema stvarne ili simbolicne smrti u suocavanju sa brutalnom svakodnevnicom,i druge,njima srodne teme,medjusobno se preplicu,povezuju,i spontano proizilaze jedne iz drugih.Hemingvej ih je zapravo video kao zajednicke situacije savremenog coveka i coveka uopste i njegovog agresivnog vremena prepunog izazova i protivrecnosti.Zato su Hemingvejeve pripovetke i bile tako inspirativne mnogim americkim piscima razlicitih narativnih opredeljrnja,i piscima dokumentarne i autobiografske proze,i minimalistima,i zagovornicima tzv. prljavog realizma.One su takodje bile podsticajne i nekim evropskim prozaistima izmedju dva svetska rata i jednom broju srpskih pripovedaca koji su se formirali kasnih pedesetih i ranih sezdesetih godina.Hemingvejev jednostavni stil i njegove simbolicne zivotne teme s razlogom su privlacili one nase pisce koji su u neposrednom zivotu pronalazili svoju osnovnu umetnicku inspiraciju.

HEMINGVEJEV ZIVOT-ZANIMLJIVOSTI

U sumovitoj drzavi Severne Amerike,koja nosi drevno indijansko ime Ilinois, blizu Velikih jezera, u Ouk Parku, s kraja proslog veka(1899) rodio se Ernest Hemingvej, pisac koji je i pored svih svojih opstih ogranicenja rekao najistinitije stvari o nasem dobu.Njegov otac bio je lekar, i volio je zivot sportiste i lovca, njegovu majku ipak, privlacila je muzika i religija. Ernest Hemingvej je poneo osobine i oca i majke:bio je lovac i sportista, ali i umetnik savrseno predan svom pozivu.On je uvek u svom srcu nosio sume i planine rodnog kraja i one su u njegovoj sudbini tokom vremena prerasle u pravi simbol muskosti i cistote.Mnogo je voleo putovati .Docnije u zivotu, vidjali su ga da putuje i bez prtljaga; medjutim pri tim putovanjima niko ga nije video bez ove tri stvari: udice, puske i pisace masine.

Dok je ucio skolu, verovatno nije sedeo u prvim klupama, gde �logoruju� najbolji djaci.Ali to mu nije smetalo da postane urednik svog skolskog lista, jer je umeo da pise cisto i lepo.Opredelivsi se za �posao� i zanemarivsi klasicno univerzitetsko obrazovanje, potrazio je zaposlenje u jednom od tada najcuvenijih listova u zemlji, listu �Sigar�, koji je izlazio u Kanzas Sitiju.U to vreme Evropu je potresao strasni Svetski rat, i mnogi mladi ljudi Amerike posli su preko okeana.Nije li to prilika koju je prizeljkivao?Pokusao je stupiti u vojsku, ali nisu ga primili zbog jedne stare povrede oka, ali mu je konacno poslo za rukom da stigne na Italijanski front.Tu je, kao sofer bolnickih kola, bio ranjen, ne navrsivsi ni devetnaestu godinu. Po sopstvenom priznanju on ovo iskustvo nije nikada zaboravio. U izvesnom smislu, nasilje i rat postace centralne teme njegovog knjizevnog opusa.

Kada se vratio u Ameriku mesto ga vise nije drzalo.Hteo je natrag u Evropu, u Pariz, u koji su u to vreme vodili svi putevi sveta.Ozenio se Hedli Ricardsonovom.Proputovao je dobar deo Zapadne Evrope, i dospio ponovo u podrucje ratnih sukoba.Ovoga puta izvestavao je citaoce o Grcko-turskom ratu.Bio je svedok mnogih uzasa ovog balkanskog sukoba,a za sagovornike je imao drzavnike kao sto je Lojd Dzeri,Klemanso i Musolini.Konacno se skrasio u Parizu.U ovom knjizevnom Vavilonu prve cetrvrtine proslog veka, on srece Gertrudu Sigejn i Ezru Paunda, koji postaju prvi mentori u njegovom zivotu pisca.U gradu na Seni izlaze prve njegove knjige, �Tri price i deset pisama�, �U nase vreme�, �Prolecne bujice�. Knjizevna karijera Ernesta Hemingveja posla je nezadrzivo napred.Iste te godine izlazi jedno od njegovih najboljih dela, roman �Sunce se ponovo radja�.Ovom knjigom Hemingvej ulazi na velika vrata americke knjizevnosti.�Sunce se ponovo radja� na jednom sirokom romanesknom planu daje sliku o izgubljenom svetu �izgubljene generacije� ciji je pesnik i zagovornik Hemingvej ostao do kraja zivota.Sa uspehom romana nije isla u korak i licna sreca pisca.Ako je razvod sa Hedli uneo nesto gorcine u njegov zivot, to je bilo ublazeno drugim brakom koji je ubrzo sklopio sa Polinom Fajfer.Medjutim, ogroman udarac nanela mu je oceva smrt, tj. samoubistvo 1928. godine.Posle toga je napusteo Evropu i presao u Ki Vest na Floridi, gde sa neznatnim prekidima boravi sve do 1938.Tu su se rodili njegovi sinovi Patrik(1929) i Gregori(1932), tu je docekao i objavljivanje svoga drugog romana �Zbogom oruzje�.Ovaj roman jos uvek nosi pecat pesimistickih raspolozenja pisca premda u celosti nije beznadezno opredeljen protiv zivota kao prethodni roman.
Biografski elementi iz zivota Hemingveja u velikoj meri su prisutni u svim njegovim knjigama.Kao njegov junak Henri, iz romana �Zbogom oruzje�, sam Hemingvej je bio rannjen i to pod okolnostima koje su bile do tragikomicnog apsurdne(navodno je bio ranjen dok je vojnicima delio cokolade).

1933. godine pojavljuje se Hemingvejeva treca zbirka od cetrnaest pripovedaka �Pobednik nista ne dobija�.Tri godine kasnije bio je na safarima u Africi gde objavljuje knjigu �Zeleni bregovi Afrike�.

U medjuvremenu on menja i svoj stav prema drustvu.Od pisca koga problemi drustva nisu zanimali, on postaje angazovani pisac.On prvi put pise i objavljuje knjigu o jednom drustvenom problemu-roman �Imati i nemati�.

Godine 1938. pripovetke koje je pisao celog svog veka dobijaju konacni oblik u zdruzenom delu �Peta kolena i prvih cetrdeset devet prica�.Ukratko receno, ove pripovetke otkrivaju trajni doprinos svetskoj knjizevnosti.Sledeci roman koji je objavio dve godine po povratku iz Spanije, �Za kim zvona zvone� postaje jos popularniji (od prethodnog) zbog istoimenog filma sa Gari Kuperom i Ingrid Bergman, za koji Holivud ne stedi novac.

Iste godine po objavljivanju ovog romana Hemingvej se razvodi od Poline Fajfer i sa novom suprugom, takodje knjizevnicom, Martom Gelhorn odlazi u Kinu.Zatim se za izvesno vreme, kao i uvek, skrio u San Francisku de Paula, blizu Havane na svojoj cuvenoj farmi �Finka Vihija�.

U toku sledecih godina cutanja , ali nimalo smirenog zivota napisao je novi roman.Kazu da je od njega ocekivao mnogo, da je cak govorio da je bolji i od �Zbogom oruzje�.Medjutim, kriticari su ga okarakterisali kao najlosijim Hemingvejevim delom.

Kao da je zeleo da svojim napadacima dokaze da jos ni iz daleka nije rekao sve sto je kao pisac imao namere da kaze, u jednom dahu napisao je svoj kratki roman, svoje zivotno delo �Starac i more�.

Po objavljivanju romana, ili bolje receno novele �Starac i more�, Hemingvej ponovo putuje i putuje.Po povratku sa jednog putovanja rusi se sportskim avionom u dzunglu Ugande.Ranjen, sutradan krece drugim avionom koji se zapalio pri samom uzletanju Po drugi put, u razmaku od svega nekoliko casova on izbegava smrt.

Iste te godine dobija Pulicerovu nagradu za roman �Starac i more�.Sledece godine i odbor Svedske akademije konacno mu dodeljuje vrhunsku nagradu-Nobelovu nagradu za knjizevnost.Godine1956. Hemingvej se vraca u Spaniju, gde ga ponovo privlaci njegova stara strast za koridom.Ali zdravlje ga sve vise napusta i on to tesko podnosi.Kao ranjeni vuk koji se posle dugog lutanja vraca u svoju jamu, vraca se Hemingvej u svoju zemlju.Dani su mu odbrojani.

�Papa�,kako su mnogi prijatelji zvali Ernesta Hemingveja, umro je kao sto je ziveo, na vrlo dramatican nacin.U rano julsko jutro, 1961. godine napravio je poslednji korak u svoj zivot.Voleci vise da spreci telo da ga i dalje izdaje negoli da zivi,on,koji je tokom zivota darivao vise od jedne svoje licnosti u knjigama onim sto se zove darom smrti, napunio je svoju omiljenu pusku i sasuo sebi u usta ubistvene metke.

Sahranjen je 6.jula 1961. godine u podnozju planine Testerin Zub.Pre spustanja u raku njegovi sinovi su zatrazili da se procita onaj njegov cuveni stih �Narastaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvek��,stih koji pamte svi oni koji su makar i jednom procitali njegovu knjigu �Sunce se ponovo radja�.To je bio kraj Ernesta Hemingveja.

Medjutim, zna se da je njegova knjizevna zaostavstina poveca.Stoga, nije iskljuceno da cemo u dogledno vreme dobiti i fragmente, ako ne celinu jednog romana, za koji je �Starac i more� navodno predstavljao tek prolog.


DELA

Tri price i deset pisama(1923)
U nase vreme(1924)
Prolecne bujice(1926)
Sunce se ponovo radja(1926)
Zbogom oruzje(1929)
Zeleni bregovi Kilimandzara(1935)
Imati i nemati(1937)
Za kim zvona zvone(1940)
Preko reke pa u sumu(1950)
Starac i more(1952)
Pokretni praznik(1964)

izvor:net

[Cecara]

U NASE VREME

Ako se kaze da je dobar deo pripovedaka iz zbirke �U nase vreme� autobiografskog karaktera, i da je Nik Adams u stvari sam mladi Hemingvej, onda ce istovremeno biti jasno i mesto ove knjige u okviru celokupnog dela koje je za sobom ostavio ovaj veliki pisac. Osim toga, veoma je vazno shvatiti Nika Adamsa, jer je ova licnost, samo pod drugim imenomi u drugim knjigama Hemingvejevim, postala poznata skoro celom knjizevnom svetu kao �Hemingvejev junak�. Sve docnije glavne licnosti Hemingvejevih knjiga imale su isto detinjstvo, decastvo i mladicstvo kao i njegov Nik Adams, i stoga se ne moze preterati kada se kaze da se Ernest Hemingvej zapravo zvao Ernest Nik Dzejk Pedro Frederik Hari Roberto Ricard Santjago Hemingvej.

U ovoj prvoj prici, iz svoje prve knjige pripovedaka, i prve svoje znacajne knjige uopste, Hemingvej govori o doktoru Adamsu i njegovom sinu Niku. Oni dolaze u indijanski logor gde doktor carskim rezom i bez narkoze poradja jednu zenu, imajuci od instrumenata samo obicni perorez, dok umesto hirurskog upotrebljava �devet stopa konca napravljenog od usukanih creva�. Na lezaju iznad zene lezi njen muz, koji se povredio sekirom. Nik drzi ocu lavor, a tri Indijanca drze zenu da se ne bi kretala od bolova. Po rodjenju deteta, doktor pogleda u gornji lezaj i smaknuvsi pokrivac sa Indijanca vidi da je ovaj sebi brijacem prerezao vrat od uva do uva.

Scena potresna i puna uzasa, dovoljna sama po sebi za jednu odlicnu pricu. Jedan zivot nastaje, drugi nestaje. Ali, da li samo to? Pazljivi citalac ce primetiti da Hemingveja ovde, u prvom redu, ne interesuje obicni dogadjaj, on pre svega zeli da iznese osecanja decaka Nika u vezi s onim sto je video. Ovo tvrdjenje izgleda malo cudno, s obzirom da decak ne pokazuje nikakve posebne znake uzbudjenja zbog onoga sto je video. Medjutim, docniji razvoj Nika Adamsa, kada i on sam biva isecen mnogobrojnim zivotnim i telesnim ranama, kada i sam bude trazio mira svojoj pomucenoj dusi, nosice na sebi pecat ove prve traume, dozivljene u indijanskom logoru.

Druga prica, �Lekar i njegova zena�, objasnice jos jednu od skrivenih rana koje se Hemingvej nije oslobodio celog zivota. U njoj se govori kako je Nikov otac u toku jedne svadje s nekakvim Indijancem zapretio ovome da ce mu sasuti zube u grlo, ali umesto toga, u poslednjem trenutku, on se savladjuje i odlazi da ocisti svoju pusku. I ovaj mali dogadjaj sam po sebi je dovoljan, ali i on sadrzi, kao i ostali deo price, jedan vazan isecak iz zivota mladog Hemingveja. Zapravo, govori o njegovom odnosu prema ocu i majci, i odnosu izmedju samih roditelja, i koji je, skladan samo na prvi pogled, bio poremecen dubokim neslaganjem naravi, decak je zbog toga morao da pati. Njegova mati terala ga je da uci muziku, peva u crkvenom horu, i cini sve ono sto sto mladom �pustolovu� nije nikako odgovaralo. S druge strane, u trecoj godini otac mu stavlja u ruke udicu, a u desetoj pusku za lov. Muska solidarnost je bila uspostavljena na stetu majke. U prici �Lekar i njegova zena� to jasno provejava iz kratkog razgovora koji na kraju vode Nik i njegov otac.

U prici �Trodnevni vetar� Nik nastavlja da uci i saznaje zivotne cinjenice. Dok napolju duva snazan vetar njegov prijatelj Bil govori mu o tome kako, na kraju krajeva, on moze i da se vrati svojoj devojci, ako mu rastanak sa njom pada tesko. Bil jednog trenutka kaze: �Izvukao si se iz toga i te kako dobro� Ona se sada moze udati za nekog iz njenog sopstvenog kruga� Ne mozes mesati ulje i vodu i ne mozes nesto ovako mesati�� Pripovetka �Trodnevni vetar� prvi put suocava citaoca u punom opsegu sa Hemingvejevim dijalogom, jednim od najcuvenijih u literaturi proslog stoleca. U cemu je tajna ovog dijaloga? Pre svega u intonaciji i zgusnutim emocijama koje naviru iz naizgled isprekidanog i nehatnog rasporeda reci, pri cemu Hemingvej ne trazi od citaoca nista izuzev obicne saradnje i volje da shvati ovu intonaciju i emocije. Hemingvej ne cini nikakav pokusaj da utice na citaoceve misli, utiske ili zakljucke. On je uvek van razgovora svojih junaka i nikada se ne postvlja izmedju citaoca i samog objekta kome tezi.

Pokusati da se makar i u najkracim potezima da i osvetli zivot Ernesta Hemingveja, pisca, vojnika srece, lovca na visoku divljac, vecitog ribara po vodama dubokih mora i odanog poklonika borbe s bikovima, i da se donekle pomenu mnogobrojni naslovi njegovih knjiga, zadatak koji trazi mnogo vise prostora nego sto u ovoj knjizi stoji na raspolaganju. Pa ipak, treba reci ovo: on je bio nadarena, snazna i na mahove nastrana licnost. Sigurno je da on nece samo zbog ove nadarenosti uci u istoriju svetske knjizevnosti, kao sto u nju nece uci ni zbog grdnih telesnih povreda koje je u zivotu podneo. Medjutim, sve povrede verovatno su od vaznosti za razumevanje ovog dela, te ne moze smetati da se i ovde navedu: Hemingvej je bar jednom preziveo opasnu frakturu lobanje, izdrzao sigurno tuce potresa mozga, od kojih nekoliko vrlo ozbiljnih; izvukao se citav iz tri teska automobilska sudara, dok je u Africi u toku samo dva dana dvaput izneo zivu glavu iz avionskih nesreca, od kojih mu je za uspomenu ostalo nekoliko unutrasnjih telesnih povreda, povredjena kicma i ozledjen vid. Samo u toku ratova bio je devet puta ranjen u telo i sest puta u glavu. Kad mu je bilo osamnaest godina lekari su mu izvadili 237 komadica srapnela do kojih su uspeli da dopru svojim skalpelima.Ostale je do kraja zivota nosio u sebi.

izvor: znanje.org

[believer]

pisac,vojnik,intuitivac,lovac i manijakalni depresivac...
ja volim posebno onu njegovu,ne tako istaknutu,"Preko reke i u sumu"
i tamo se nalazi jedna scena,kad Pukovnik odlazi u lov,i ne govoreci mladoj devojci u koju je zaljubljen da jednostavno nema nade za njih,kaze,onako usput:
Sve do cega mi je ikad stalo mogu da bacim preko ramena u vodu i da se ne okrenem kad ucini :buc!

ta recenica je zauvek ostala u meni
i pokusavam da je zivim....nema vezivanja,nema uslova.....

[Butkica]

ja volim posebno onu njegovu,ne tako istaknutu,"Preko reke i u sumu"

Mala ispravka,naslov knjige je "Preko reke pa u sumu".


Sto se tice Hemingveja moje omiljene knjige su "Snegovi Kilimandzara","Sunce se ponovo radja","Zbogom oruzje" a knjiga koja me je takodje osvojila "Za kim zvona zvone".Knjiga "Sunce se ponovo radja" ostavlja na mene poseban utisak: Prica o jednoj generaciji koja je zahvacena ratnim stradanjima,generaciji koja je u sebi ponela oziljak izneverenosti u lazne ideale...
Hemingvej je bez sumnje obelezio sredinu 20tog veka.

[zrNce]

josh manja ispravka ....


naime .... oba naziva su tachna ....
''matica srpska'' je pochetkom 70ih prevela knjigu kao ''preko reke i u shumu'' ....
kasniJe .... tokom godina .... ostale izdavachke kuce koriste prevod ''preko reke pa u shumu'' ....




'' .... Posmatrao je kako se nebo razvedrava iznad dugog vidika mochvare i vrativshi se u potopljeno bure preletao je pogledom zamrznutu lagunu i mochvaru, ugledavshi u daljini bregove pokrivene snegom. Iz onako niskog polozzaja u kome se nalazio, on nije mogao da vidi brezzuljke i izgledalo je da planinski visovi izrastaju direktno iz ravnice. Dok je gledao u pravcu bregova, osecao je hladan povetarac po licu i znao da ce kada odande stigne vetar zajedno s izlazecim suncem sigurno s mora doleteti tada i neke ptice, uznemirene vetrom .... ''

[Luter]

There is no hunting like the hunting of man, and those who have hunted armed men and liked it, never care for anything else thereafter. - Puno sam godina popunjavao virtuelne fajlove moje duše gigabajtima opisa tog osećanja,i onda dokopah se originala"Farewell,arms"i sve to nađem u jednoj jedinoj rečenici..Takve ljude više ne proizvode.Jedan od najvećih..Nadam se samo da mi sudbina neće strpati napunjenu dvocevku u usta..