Samoodbrana

[izabelitta]

Da li razmišljate o tome kako bi se branile da vas neko fizički napadne na ulici? Nosite li u torbi suzavac ili nešto drugo? Kako reagujete u situacijama koje vam "zaliče" na mogući napad?

Predlažem da razmenimo savete i iskustva...

Tema može da se odnosi i na drugačije okolnosti u kojima bi moglo ili moralo doći do, uslovno rečeno - nužne odbrane.
Važi i za muškarce, naravno.

[lado]

dobra tema razmisljala sam o tome
za sad samo neki dezodorans kad ga naprskas po ocima jos kako stipa a zaista ne znam koji procenat alkohola al sigurno pece
za sad samo to

[_baba_]

Ako mi intuicija kaze da je u najavi seksualni napad, bogami bi' se ja samo opustila i uzivala


Odrasla u opasnom kraju.
Bila jedina devojcica u ulici, a i sire.
Napao me manijak ( iz Kamenickog parka )

Razlozi i vise nego dovoljni za trajne posledice duboko urezane u moju psihu. Ah. Jadna ja.
Godinama sam nosila suzavac u dzepu. Imala sam i noz-leptir...mislim, ne bih ja nikog bockala, nego bih ga upotrebila sklopljenog...za jedan zveket u glavu.
Trenirala sam dugo savate boks. Pa sad...ako neko napadne ja cu da se branim. I uvek sam govorila da mi jos samo fale nuncake i tenk

A da sam paranoik kad su ovakve stvari u pitanju-jesam, veliki.
Ne volim da idem mracnim i pustim ulicama, ne volim kada je apsolutna tisina i onda odjednom nesto pocne da suska iza mene, ispred mene, pored mene...uh, pocnu noge da mi trnu, mame mi. Tada imam osecaj da me i drvece posmatra Kazem vam, plasim se.
U svakom slucaju, branila bih se kako znam i umem, osim naravno ako bi u mene bila uperena cev pistolja ili neceg slicnog. Verovatno bih se skljokala i pravila se mrtva

[believer]

otkako sam nabacila nekoliko kilograma niko me ne napada na ulici....

[izabelitta]

Moja koleginica je pre neku noć bila napadnuta. Prišao joj je tip, gurnuo je i prislonio uz zid... Krenuo je rukama da je prepipava. Ona se prepala jer je mislila da je posegnuo za njenim... oblinama, međutim on joj je u stvari preturao po džepovima...(tako da, believer, obline i nisu neka garancija) Izvadio joj je mobilni iz jaknice, uzeo torbu i pobegao. Ona ostala da stoji sva oduzeta...
Zbog nje sam i pokrenula ovu temu. Kaže da u tom trenutku nije imala pojma šta bi trebalo da radi. Znači, ni glas nije pustila, kaže "nisam se setila..." Samo se ukopala i čekala šta će biti.
Ovakve situacije uopšte nisu bezazlene. Ispalo je da je možda bolje i što nije reagovala...
Poznanik koji radi u policiji mi je svojevremeno rekao da je najgore ako žena ima uz sebe pištolj plašljivac. Napadač, kad vidi oružje, prvi će pucati ako uz sebe ima pravo. Super je ako neko zna aikido zahvat, pa da ga kao nešto izvrne i breči. Samo meni i to nije neka garancija. Zavrnem mu ruku i šta onda? On se postidi i izvini mi se? Ili da ga tako zajašim pa vrištim?
Kolika sam, da je iole jači odneo bi vrag i mene i sve moje borilačke (ne)veštine...
Ja imam običaj da se sa sumnjivima izrazgovaram. Zbunim protivnika. Jednog mladića što je neko vreme išao za mnom sam pitala: "Ma jesi li to ti? Vidi, kako si narastao... Pozdravićeš mamu mnogo, ok?"...
Tada je upalilo, ali inače nemam neko spremno rešenje...

[SQUAW]

Kad sam bila mala, baka me je naučila prvoj samoodbrambenoj varijanti "Iz sve snage udri nogom u cevanicu, to možeš da dohvatiš kolika god da si, i beži".

Kad sam malo porasla pa sam i razmišljala o suzavcu, krene u ovoj zemlji neko ludo vreme, dizelaši, kožne jakne užasnog kroja i neke šarene dimije umesto pantalona, bele gilje, loženje na rat, Draganu Mirković, oružje i air max... pa ni interventne ekipe koje pretresaju vozila nisu bile retka pojava. (To su bile one čike što su bile malo opasnije od onih čika koji su nas već tukli bez nekog posebnog razloga). I tako moju sadašnju kumu ljubazno zamole uz kalašnjikov (ili šta već) na čelu da napusti vozilo pre mene i krene čovek ljubaznim tonom da bombarduje ovu facu: - "Gde ste bili? Gde ste pošli? Šta imate od oružja? Šta imaš u tašni???" - "Paaaaaa (muc tuc mucccccc i piš u gaće) ummm...aaaa.... imam suzavac " "A da ja tebi sad razvalim jednu šamarčinu?" "" (i mi isto ). Oduze joj suzavac, to je oružje kaže i nije dozvoljeno da ga sa sobom nosi, kažnjivo je, izvrnu onaj spaček koji smo kilometar pre toga gurali "mi opasni"... i tako se mi ćutke razvezosmo kući. Nikad mi nije palo na pamet da kupim suzavac

Onda me ujka koji je bio džudista naučio nekim polugama u zavisnosti kako mi napadač prilazi. Naučio me kako da zauzmem borbeni stav zbog kojeg ću polovinu napadača u startu eliminisati jer će misliti da nešto znam i da sledi udarac (dakle, kucam, zamišljam se u stavu i smejem se ) Da bacim nekog preko leđa nikad nisam probala, ali znam neke blokove koji mi verujem ne bi vredeli kod nekog ko je malo munjevitiji od mene (pa se tu primenjuje udarac u međunožje). Upisala sam i tae-boo i dve godine bila pravi bruce lee jer nam je trener bio neka paljevina, pa je to umesto da liči na agresivan aerobik (na šta sam se i htela upisati) preraslo u kontakte sa partnerkama, i neke su devojke prestajale da dolaze. Trčim brzo, tako da danas, kada bi me neko napao umem da se snađem sa kombinacijom svega toga što znam i pobegnem tako da za mnom vidiš samo prašinu (k'o ptica trkačica ).

Ne plašim se mraka i ne izbegavam mračna mesta, ulice itd, nikad o negativnostima ne razmišljam ali nisam neoprezna, krećem se svuda slobodno. Ako sam na štikletinama i sevaju mi bataci obično i ne pešačim. Nikad me niko nije napao, možda sam previše velika pa se plaše da mogu da ih šutnem u glavu

Nije loše da svaka žena prođe neku obuku, a ne znam ni da li postoje kod nas kursevi samoodbrane za žene

[starsica]

negde sam pominjala da sam ranije nosila nozic u tasni kad sam stopirala, sto se pokazalo kao krajnje dobra praksa ali sam prestala da ga nosim onda kad su moji ortaci polozili za kola pa ima ko da me vozi, a da na racunam roditelje..
zeeeeeesce se bojim mraka, kad nesto strasno vidim ili se uplasim, cak i spavam sa upaljenim svetlom u sobi, a to sve samo zato sto me blam da pitam kevu da spavam sa njom a i sve se mislim da mi cale ne bi dao nevermajnd
zivim u selu mirna (relativno) okolina, mozes u 4 ujutru da prodjes pa da pritom ne sretnes nikoga (to mozes jos u 9 uvece ) i ne bi trebalo da postoji strah ali dzaba, sto kaze _baba_, cim susne, meni se noge odseku vise je to zbog pasa lutalica, negoli zbog necega drugog
sem tog stopiranja desio mi se jos jedan incidentic.. ali je Bogu hvala proslo bez nekih vecih problema, osim sto sam ja do pola bila skinuta i nisam mogla da pustim ni glasa od sebe, jer sam mislila da ce me ubiti ako budem i disala svaaaaa sreca, drugar koji zivi u ulici je cuo neko zapomaganje i izasao da vidi sa caletom u cemu je stvar.. likovi se uplasili i otisli..
fazon je sto ja znam ko su oni

mislim da u tim momentima ni ne mozes da reagujes da se sve toliko brzo desi da i zaboravis da vrisnes, kao izabelittina drugarica
ne dAj Boze, da se dodjem u situaciju da potvrdim svoje reci

[lav71]

Važi i za muškarce, naravno.

...sitni kriminalci i manijaci me nisu spopadali (za sada) ... ...verovatno su u odabiru svojih žrtava koncentrisani na neke manje gabaritne...

Kad bi mi neko prišao sa oružjem u nameri da me opljačka, ukoliko nemam ručnu bombu i nisam Džet Li dala bih mu i telefon i kintu, pazar, mp3 i helf bombone i šta treba još, ne bi mi palo na pamet da se ikako branim i iritiram razbojnika.

Naoružane osobe odvajam od svih drugih vrsta napadača.

...život nema cenu, niti vredi zbog bilo čega se junačiti pred naoružanim napadačima...samim tim što su potegli oružje znači da su dovoljno ludi da ga i upotrebe, a gubiti glavu zarad bilo čega je besmisleno...

[Aiko]

Naoružane osobe odvajam od svih drugih vrsta napadača.

naravno..

doduše, moj grad nije tako veliki, te ovakvih slučajeva skoro i da nema..

a i svi se manje više znamo, pa je dotičnim napadačima( ako ih ima) i više nego poznato da se od mene ne bi ovajdili..nakit mrzim i ne nosim, para nemam jer ih trošim munjevitom brzinom, a ne verujem da bi rizikovali samo zbog mobilnog telefona..oni koji to rade sa vatrenim oružjem, idu na bolji ulov (bar ovi sremački)..a za ove druge, sa drugim oružjem, imam "lek"..

[tutifruti]

Mozda zaista treba nositi "suzavac", a opet, dok ga izvadimo is tasne mozemo vec da zavrsimo na plocniku.
Neprijatne su te situacije.
Nesto nalik na "napad" dozivela sam pre dve godine i to u pola 10 uvece, takoreci u centru grada. Na svu srecu, zavrsilo se samo sa neprijatnostima, ali su meni kolena klecala do kuce. Oseti se covek malo bespomocno. Cini mi se i da sam imala neko sredstvo za odbranu, nije bilo vremena da se reaguje. Takve stvari se obicno desavaju munjevitom brzinom.

[_baba_]

Mozda zaista treba nositi "suzavac", a opet, dok ga izvadimo is tasne mozemo vec da zavrsimo na plocniku.

Ja sam ga uvek nosila u dzepu. A preko leta kad poskidamo jakne i prsluke i nemam dzep, pa kad zalutam u gore pomenute mracne ulice, izvadim ga iz tasne i drzim u ruci.
Mozda bih se toliko utronjala da ne bih ni imala muda da odreagujem...
Mozda mi ni suzavac ni noz ni borilacke vestine ne bi bile od koristi. Ali sam se osecala sigurnije u svakom slucaju.

Za vreme bombardovanja sam radila u prodavnici igracaka i skolskog pribora. Oko 3 popodne ulazi covek u radnju i trazi cigarete. Leluja se i zaplicuci jezikom uporno ponavlja isto pitanje, a ja uporno dajem isti odgovor: da ne prodajemo cigarete. Iznerviran, prilazi pultu i vadi pistolj iz prsluka.
Vredjao me i psovao cinilo mi se citavu vecnost...samo sam gledala u cev uperenu u mene i cekala da pijana budala opali. I kada je u radnju usao moj najbolji drug i kada je pijandura pocela da mlatara pistoljem i oko njegove glave i da urla da ce nas sve pobiti i kada se sve dobro zavrsilo, ni tada nisam odreagovala. Narednih 10 minuta sam blejala u prazno.
I samo sam odjednom pocela kiselo da se smejem i rekla: jbt Gigo, ubi me covek zbog kutije cigara.
Znaci tuga brate (sho bi rekli braca zemunci)

[SQUAW]

Mozda bih se toliko utronjala da ne bih ni imala muda da odreagujem...

Sve zavisi kakva si inače i hvata li te paraliza na prvu na bilo kakav faktor iznenađenja. Sve čemu se ne nadaš uvek se odvija munjevitom brzinom. Ja sam od one hladnokrvne sorte šta god da se okolo dešava ovog trenutka. Prvo što mi je u glavi je da se priberem, ne paničim, da se snađem i reagujem, šta god da je u pitanju. Da se prekrstiš i ne veruješ, a ovako bi se moglo reći da sam odsutna i smotana. Skačem upomoć kad se svi onesveste na potok krvi, kad se svi gade ja se ne gadim, kad se svi sklanjaju ja se podmećem, refleks mi je takav i ne razmišljam čiji je život u pitanju. Zato se valjda i ne plašim. Ali zato kad prođe taj trenutak, pa kad se slegne... ja ne znam gde sam, preživim valjda i premotam sve ono što nisam stigla, posle se tresem i uopšte mi nije dobro od tog odloženog stresa i sastavljam se dugo, dugo

Na oružje je zaista glupo reagovati, tu procena ne radi.

[MaNemoj]

Mozda nije losa varijanta rascupati kosu, spustiti
obrve,... namrgodis se i pokusas da izgledas kao
serijski ubica...
Onda imas sanse da potencijalni napadac odustane
chim te osmotri sa dva'es' metara.

[Neuhvatljiva_]

Ja sam od one hladnokrvne sorte šta god da se okolo dešava ovog trenutka. Prvo što mi je u glavi je da se priberem, ne paničim, da se snađem i reagujem, šta god da je u pitanju. Da se prekrstiš i ne veruješ, a ovako bi se moglo reći da sam odsutna i smotana. Skačem upomoć kad se svi onesveste na potok krvi, kad se svi gade ja se ne gadim, kad se svi sklanjaju ja se podmećem, refleks mi je takav i ne razmišljam čiji je život u pitanju. Zato se valjda i ne plašim.

Takodje
U takvim situacijama prosto sama sebe zacudim sopstvenim reakcijama...Ko tempirana bomba koja u tom trenutku eksplodira...
Nisam bila u situaciji da me neko napadne oruzjem, ali sam sasvim sigurna da u nekim situacijama ne bih dozvolila sebi da budem zrtva...

[_baba_]

Sve zavisi kakva si inače i hvata li te paraliza na prvu na bilo kakav faktor iznenađenja. Sve čemu se ne nadaš uvek se odvija munjevitom brzinom. Ja sam od one hladnokrvne sorte šta god da se okolo dešava ovog trenutka. Prvo što mi je u glavi je da se priberem, ne paničim, da se snađem i reagujem, šta god da je u pitanju. Da se prekrstiš i ne veruješ, a ovako bi se moglo reći da sam odsutna i smotana. Skačem upomoć kad se svi onesveste na potok krvi, kad se svi gade ja se ne gadim, kad se svi sklanjaju ja se podmećem, refleks mi je takav i ne razmišljam čiji je život u pitanju. Zato se valjda i ne plašim. Ali zato kad prođe taj trenutak, pa kad se slegne... ja ne znam gde sam, preživim valjda i premotam sve ono što nisam stigla, posle se tresem i uopšte mi nije dobro od tog odloženog stresa i sastavljam se dugo, dugo

Na oružje je zaista glupo reagovati, tu procena ne radi.

Reagujem odmah, a emocije kasne. Isto. Ponekad cak uradim nesto bez razmisljanja i posle kad sve prodje zapitam se da li sam normalna i da li bih to uradila da sam bar sekund razmislila pre nego sto sam odreagovala.
A kazem da ne znam sta bih uradila kada bi me neko napao zato sto sam prvi put napucala manijaka, a drugi put nista. Cak mislim da nisam ni trepnula koliko sam uprpala. Mozda sam mogla da se lazno onesvestim i pravim se mrtva