Потпуно се слажем са твојом тврдњом. Њу потврдује и текст у Новом Завету, тако да би то требало да буде познато сваком Србину и Српкињи хришћанске православне вероисповести.
Ради се о тексту из Дела Апостолских, у поглављу другом стихови од 1 до 14.
И кад се наврши педесет дана, бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих.
И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују. А у Јерусалиму борављаху Јевреји, људи побожни из свакога народа који је под небом. Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовим језиком. И дивљаху се и чуђаху се сви говорећи један другоме:
Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци?
Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили: Парћани и Миђани и Еламити, и који живе у Месопотамији и Јудеји и Кападокији, у Понту и Азији, У Фригији и Памфилији, у Египту и крајевима Либије близу Кирине, и дошљаци Римљани, и Јудејци и прозелити, Крићани и Арапи, чујемо гдје они говоре на нашим језицима о величанственим дјелима Божијим?
И сви се дивљаху и бијаху у недоумици говорећи један другом: Шта би ово могло бити? А други се подсмијеваху и говораху: Напили су се слаткога вина.
А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јевреји , и сви ви који боравите у Јерусалиму: