Nisam htela da stavljam ovu temu na biografije poznatih, jer neću da ga vikipedišem. Stavila sam je ovde, jer je Žarku ovde mesto, među drugarima glumcima, i najvećim filmskim ostvarenjima. Bio je moja detinja ljubav, nisam bila jedina, to je sigurno. Iz "Sivog doma", proveo me kroz "Noć u kući moje majke" u kome se toliko krvi komešalo i vitlalo svim kanalima, da dugo, noćima, danima, nisam mogla nazad, sebi... Oficir s' ružom, maestralno preplitanje dva karaktera koja ne mogu u jedno telo, a Žarko je mogao... Najdraži, i najsnažniji, meni lično je Bajra u "Dogodlo se na današnji dan", opet bez imalo truda, prirodno i "žarkovski". Onda je došla 1993 i "Bolje od bekstva", premijera u Sava Centru i ja plačem, i glumica Amerikanka na sceni plače i život se poigrao sa mnogima pošto je snimljen taj film. Žarko nije bio na premijeri, Žarko je bio u zatvoru, ubio je dva čoveka,i teško ranio jednog. Ne mogu da to ne pomenem, i dalje neću o tome, nemam prava. Sudilo se i presuđivalo i Amerika je presudila, bar je to poslednja vest koje ja mogu da se setim.
O sudbinama bih da ovde pričamo, i velikim glumcima i momentima i odgovornostima, i uz najveće poštovanje prema onima kojih više nema, ne bih da sudimo, ja bih o umetnosti i kako pamtite Žarka.
Citat
zao mi sto ga nema
