Nasilje među decom

[Bombica]

sinoc primetila sam da je sin nesto uzasno nervozan i razdrazljiv...jutros jos od kad je ustao poceo je da place kako nece da ide u vrtic...kad smo stigli tamo nece da izadje iz auta, place i moli mene i tatu da ga ne nosimo...
na moje pitanje sto se desilo, rekao mi da su ga tukli i to jedan decak i devojcica...
dodatno me iznervirala vaspitacica kad je rekla da nije ovo prvi prvi put da se neko zali na njih dvoje, ali eto oni mogu samo da ih kazne (posalju ih u drugu sobu ili nesto slicno)....
misli nije mi jasno kako ne mogu...njih dve na 25-30 dece...zasto se onda pretstavljaju kao vaspitacice, ako nisu sposobne da ih vaspitaju...
kad se vec toliko puta to ponavlja treba nazvati roditelje, pricati s njima (a ne da meni kaze kako nikad nisu videli roditelje tog decaka, posto ga nose baka i deda u vrtic)...pa na kraju krajeva ako produzi takvo ponasanje, neka ga premeste u drugi vrtic.

inace taj isti decak je prosle godine doneo sibice i umalo da zapali vrtic ...

zatrazila sam da mi da telefonske brojeve da nazove roditelje, jer kad oni nisu sposobni, ja cu da reagujem...
a muz poceo da uci sina da vrati udarcem, kad ga neko napadne (nikako prvi da zapocinje)...mada on je prilicno mirno dete (ne bi reagovao ni kad bi mu neko uzeo omiljenu igracku iz ruke) i ne znam koliko ce prihvatiti to.

[Sokica]

Ružičaste naočare o kojima je pisala Izabelitta su stvarno veliki problem i upravo zato glasam za, da se uvek obaveste roditelji malog ''nasilnika'' za slučajeve kada je inicirao svađu. Koliko puta se desilo da neki roditelji dece koja iniciraju tuče, kažu da se do sada niko nije žalio na njihovo dete, a sad odjednom njihovo dete ispada kavgadžija...

Naravno, moji momci su vrlo miroljubivi i često imam osećaj da se neće znati odbraniti od fizičkih napada, ukoliko, ne daj Bože, dođe do njih.Učila sam ih da se ne tuku i ne svađaju, a svaki put kada im neko nešto ružno kaže ili uradi, okrenu se i odu od te dece sa rečima ''To nije lepo da mi kažeš/uradiš.''
Znaju onu svu teoriju kako da izbegnu konflikte i da se ''odbrane'' rečima, ali kada na jesen krenu u školu, bojim se da ću ih morati pripremiti i na mnogo ružnije stvari...
Činjenica je da dece, malih kavgadžija i nasilnika ima sve više i ta je to generalno, veliki problem sa kojim će se morati suočiti i oni, a i ja kao roditelj.

[_baba_]

Najradije bih sad istalambačila obojicu, pa i roditelje da su mi kojim slučajem pri ruci

I ja sam htela isto da postupim kad je moj sin fasovao pesnicu. Ne znam, mozda mi ne bi bilo toliko krivo da se potukao sa svojim vrsnjakom, vec sam rekla da to valjda ide u rok sluzbe...nego sam flipnula sto ga je udario decko stariji od njega nekih 5-6 godina. Ali nisam nista uradila jer nisam stigla zbog selidbe.
Nakon izvesnog vremena sam se cula sa komsinicom i rece mi da je mali siledzija istabao jos nekoliko klinaca iz naseg kvarta, dok nije naleteo na necijeg starijeg brata. Od tada se vise ne pojavljuje

Nego...danas sam pricala sa drugaricom. Ima 12-ogodisnjeg sina kojeg vec godinu dana u skoli maltretira decko stariji godinu dana. Prosle godine ga je udario nekom shtapinom i drugaricin sin je zavrsio u gipsu.
Odmah su obavestili skolu, skola policiju...i ne znam zasto, ali prica se zavrsila u fazonu nikom nista.
Pre 2 nedelje je nakon sto je dobio kamen u glavu i shut u nogu od istog decka koji ga je vec chachkao, drugaricinom sinu pala roletna na oci i uzvratio je nokautom jednim udarcem.
Obavestena je skola, policija...vodili su ga na saslusanje, maloletna delikvencija, predlaganje za izbacivanje iz skole i statijaznam... zavrsilo se ukorom, a roditelji tog decka su najavili podnosenje tuzbe.
Eto...kazem ja...mali a udaraju k'o veliki. Uvopste nije naivno.

[ravnicarkin muz]

Sticajem okolnosti (prosvetni radnik) gotovo svakodnevno se susrećem sa najrazličitijim oblicima ponašanja dece (i roditelja). U poslednjih nekoliko godina agresija je u porastu, što svi samo konstatuju i ništa više.
Neko će reći da se preduzimaju mere. Naravno - samo kakve?
Situacija koju zatičemo kolege i ja u hodniku: Dečak viših razreda udara učenika prvog ili drugog razreda. Na naša upozorenja da prestane, gledajući nas u oči još jednom udara dečaka uz rečenicu: "Samo probajte da me taknete. Ja sam maloletan i znam da mi ništa ne smete."
Činjenica je da je maloletan i da mi kao zaposleni u školi osim da pozovemo roditelje na razgovor, izreknemo disciplinsku meru i "osudimo" postupak ništa više nismo u mogućnosti da uradimo. Šlag na tortu je kada vam otac učenika kaže da je svet surov i da deca od malena treba da nauče da se bore. Dotični učenik ponavlja isti obrazac ponašanja i tako do kraja školovanja. Osnovna škola je obavezna i to je to. Sve dok se zakonski ne reguliše odgovornost maloletnika i njihovih roditelja i dok se empatski rešavaju takve situacije teći će suze i modrice i novi ožiljci u dušama pretučene dece samo zato što se nekom maloletnom siledžiji ne sviđaju ili mu ne donesu novac koji je tražio, dok dežurni nastavnik ne bude smeo maloletnog siledžiju da uhvati za ruku (bez nasilja naravno), mi ćemo o tom problemu razgovarati, razgovarati, .... A neka deca sa tradicionalnim porodičnim vaspitanjem i dalje će dolaziti kući plačući, buditi se svakog jutra sa strahom od odlaska u školu, sedeti za vreme odmora u učionici jer su samo tamo sigurna (nadajmo se).
Šta očekivati kada su i prosvetni radnici postali meta napada "emancipovanih,statusno zaštićenih" učenika. Malo, malo pa čitam u novinama da je učenik napao nastavnicu, da je ošamario zbog ocene, da su nastavniku isekli sve četiri gume na autu, da su nastavnicu gurnuli u kontejner, sevnuo nož, potegao se pištolj - sve lepše od lepšeg. Šta se dešava sa roditeljima takvih maloletnih siledžija?
Šta mislite šta bi se desilo da se nastavnica branila, da je nastavnik pokušao da zaštiti svoju imovinu, imaju li pravo na to (šta kaže Evropa, Brisel, Ženeva, konvencije...)? Odgovarao bi zbog napada na maloletnika, bio suspendovan, dobio otkaz, ... ta ne bi ga ni Dunav oprao.
Nije sve u deci ima nešto (više) i u roditeljima. I naravno u zakonu.
"Jer red je red a jed je jed..."

[Mish]

Šlag na tortu je kada vam otac učenika kaže da je svet surov i da deca od malena treba da nauče da se bore.

Nedavno sam pričala sam kumom nešto na ovu temu. Klinac mu je krenuo u prvi razred, a školom vladaju dva klinca (peti i osmi) koji maltretiraju svu decu. Roditelji se obraćaju školi, škola sleže ramenima i kaže: Mi im ne možemo ništa, a njihovi roditelji ne sarađuju.
E, kum je rekao ovako: Moj klinac da se suprotstavi gorili sedam godina starijem - ne može. Škola kaže da i ona ne može ništa. E, mi možemo. Sva sreća, ima i mojih školskih na roditeljskim sastancima. Neka sve tate maltretirane dece krenu na "tatu koji ne sarađuje", neka sve mame maltretirane dece krenu na "mamu koja ne sarađuje"... doći ćemo na ovaj ili onaj način do saradnje.

[Andjelika]

mene i brata su uchili da prvi ne pochinjemo, ali da se branimo ako nas neko napadne.
a uvek je bilo onih koji bi da treniraju silu na deci, pa im nije bilo jasno kad im vratimo, jer ih ostali trpeli.
secam se da su me neki klinci bez veze potkachili u nekoj tuchi... dva brata, jedan godinu stariji, drugi godinu mladji... poizuvala sam ih, bukvalno! prilichno sam nezgodna kad mi padne mrak na ochi... naravno, njihov tatica dolazio da se zali mom ocu, jer nisu mogli ni cipele da nadju.
zato zaista mislim da je bolje da deca treniraju neshto od borilachkih veshtina nego neki "balet"... ima raznih budala, ako nisi sposoban da se odbranish mozesh skroz da nagrabusish.
nikad nisam prva pochela, ali sam ih svaki put slagala "na gomilu".
svoju decu cu isto da uchim da se brane, jer u krajnjoj liniji, stoke ne razumeju kad im nesto kazesh na lepo srpskom jeziku.

[Sokica]

Večeras se vraćam ovoj temi jer me je podstakao naslov na netu ''Stanje maturanta i dalje teško - ali ima nade''. Pre neki dan je izbila svađa u jednoj novosadskoj srednjoj školi i momci se potukli. Samo je jedan momak težak srčani bolesnik, pa je u Kamenici na Institutu, na aparatima...Strašno!

Nasilje ne da ne jenjava, nego ga ima sve više i u sve gorim razmerama i ishodima... Pitanje je dokle tako?

I dalje mislim da roditelji te dece moraju prvo biti obavešteni o svemu, dete na neki način ukoriti, a bogami i tim roditeljima treba na neki način zapretiti... Ne može neko ko ima dete, malog nasilnika i kavgadžiju samo negirati to ili slegati ramenima... Ne može ni da taj roditelj odbija saradnju...

Ne želim da učim moju decu da se na silu mora uzvratiti silom...

[ravnicari]

Do god se deci ne postave limiti, do god ne budu znali svoje obaveze a ne samo prava, do god roditelji budu krivili sve druge a ne prvo sebe za sve do tada će biti nasilja!
Definitivno se moraju uvesti najstrože kazne za roditelje i vrlo oštre kazne za decu-nasilnike
Kada svaki roditelj bude suočen sa posledicama po njega (kao roditelja) ako njegovo dete pravi takve greške, smanjiće se i nasilje!

[little fairy]

Apsolutno sam za to da se djeca moraju znati obraniti ako ih netko zaskoči i želi im nažao učiniti. Kao i većina vas, učim svoju malenu od malena da ne tuče već da sve riješi razgovorom tipa ako može. Ako ne, neka se makne od te osobe. To je zasad lako jer ide u vrtić gdje ipak tete paze na njih i lako je izbjeći problematičnu osobu. Ali, promjenila sam malkice ploču kada je moja počela se žaliti da u vrtiću u njezinoj grupi postoji curica kojoj nije strano poljunuti na drugu djecu, vući za kosu itd. Rekla sam maloj: 'Gle, jesi pokušala na lijep način? Jesi. Jesi joj objasnila i pitala curicu zašto to radi? Jesi. Ok, sada fino, kada se drugi put dogodi isto, uzvrati.' Eto, zašto da ne uzvrati ako nema drugog izlaza? Neka se nauči braniti. Radije to nego da mi pati od dječjeg mobbinga i da psihički strada.

'Ne udaraj prvi. Sačekaj i izbjegni te u pravom trenutku udri kontru. Sljedeći put će razmisliti.' Moj stav.

[DrinChe]

Večeras se vraćam ovoj temi jer me je podstakao naslov na netu ''Stanje maturanta i dalje teško - ali ima nade''. Pre neki dan je izbila svađa u jednoj novosadskoj srednjoj školi i momci se potukli. Samo je jedan momak težak srčani bolesnik, pa je u Kamenici na Institutu, na aparatima...Strašno!

Nasilje ne da ne jenjava, nego ga ima sve više i u sve gorim razmerama i ishodima... Pitanje je dokle tako?

I dalje mislim da roditelji te dece moraju prvo biti obavešteni o svemu, dete na neki način ukoriti, a bogami i tim roditeljima treba na neki način zapretiti... Ne može neko ko ima dete, malog nasilnika i kavgadžiju samo negirati to ili slegati ramenima... Ne može ni da taj roditelj odbija saradnju...

Ne želim da učim moju decu da se na silu mora uzvratiti silom...

Ni ja .
Slušam one kojima verujem, gledam ovaj svet oko mene, a privukao me je naslov "Zagrli me čvrsto, pusti me da odem" (Hold Me Tight, Let Me Go) na REX-u i otići ću da pogledam i to. O dečijem nasilju i samodestrukciji. Rešenje je u ljubavi, tu nemam sumnju, ali nedoumica je bezbroj pa da čujem o tim malim glavama sa velikim problemima još nešto.
Grubo poređenje, ali mi ovaj problem liči na saobraćaj. Možeš da budeš neviđeno dobar vozač, ali naleti loš i eto pakla.

[Isahara]

Pre par meseci, ulazim u uchinonicu i zatichem scenu u coshku kako petorica shituraju dechaka, koji lezhi na podu, u coshku.
Ostali gledaju i aplaudiraju, a on jadan, sam. Niko da mu pomogne.
Ne znam kako sam se uzdrzhala da ih ne nalupam na licu mesta.
Poshaljem ih kod direktora, oni ne odu.
Upishem u napomenu, njima kazna nije izrechena.
Pojeo vuk magarca.

[DrinChe]

Pre par meseci, ulazim u uchinonicu i zatichem scenu u coshku kako petorica shituraju dechaka, koji lezhi na podu, u coshku.
Ostali gledaju i aplaudiraju, a on jadan, sam. Niko da mu pomogne.
Ne znam kako sam se uzdrzhala da ih ne nalupam na licu mesta.
Poshaljem ih kod direktora, oni ne odu.
Upishem u napomenu, njima kazna nije izrechena.
Pojeo vuk magarca.

U tom ludilu od šutke, reaguje se impulsivno i brzo, samo da se dete izvuče i tu nemam dileme. Ali kada se stane na loptu, mora da postoji način da se agresivci dovedu u red.
Šta je sa nastavničkim većem, pedagogom, psihologom, socijalnom službom, roditeljima...?

Slušajući iskusnog prosvetnog radnika godinama znam da je prva reakcija - razdvajanje, a onda vođenje čitavog procesa, bukvalno: razgovori sa agresivnom decom pojedinačno i u grupi i onda "trijaža". Kaže da se tako brže dođe do korena problema, pa se bolje i reaguje. Ti stvari bolje vidiš od mene posmatrača, a i drugačije su ove nove generacije. Kada izbistriš svoje stavove, saslušaš li još nečije profesionalno mišljenje, kako uključuješ roditelje?

"Nalupati" male varvare i poslati ih na razgovor mi nije delovalo kao rešenje ni kada sam ja išla u školu, u mnogo mirnijim vremenima.

[izabelitta]

Jedini način da se nasilje spreči je intenzivna saradnja roditelja i škole. Ne samo u smislu obaveštavanja, nego i prevencije, ali i sankcionisanja kako dece, tako i roditelja. Prosvetni radnici znaju za uhodan sistem, ukor, razgovor s direktorom, smanjena ocena iz vladanja, opomene do u beskraj. Očigledno da taj sistem ne funkcioniše.
Razgovarala sam sa jednim radnikom SUP-a, kaže da za svaki maloletnički prekršaj postoji adekvatna sankcija. Problem je što i roditelji, a i škole, incidente ove vrste zataškavaju, ne prijavljuju, žrtve jako retko podižu optužbe protiv siledžija, a to se sve po zakonu može. Isto tako bi i socijalne službe morale imati uvid u stanje u školama i adekvatno reagovati u slučajevima socijalno i vaspitno zapuštene dece.
Po tom pitanju su škole pomalo autistične, ne vole da se njihovo ime povlači po novinama, da se o njima priča u negativnom kontekstu. Nastavnici neće sami da se izlažu riziku od fizičkih napada, jer se i to dešavalo. Postoje tu i oni glupavi razlozi - ko je iz čijeg odelenja, da li sme da reaguje nastavnik biologije, ako je detetu razredni starešina geografičar i sl. Zato umeju da slegnu ramenima i čekaju da problematični što pre završe školu i izađu im iz vidokruga.

Osnove vaspitanja se stiču u porodici, ali ako ona zataji, društvena zajednica mora imati efikasne mehanizme da se nasilje spreči. Pitanje je koliko se uopšte, i na koji način, u školama deca bave nasiljem kao temom. Zar je toliko teško naći pravi put do dečjeg srca? Posle šutke decu bi trebalo prvo poslati kod psihologa. Ozbiljno se pozabaviti njima. Roditelje poslati kod socijalnog radnika i psihologa zajedno. Ukoliko taj veliki uložen trud ne urodi plodom, krenuti sa ozbiljnim sankcijama. Mnogi bi istog trenutka postali miroljupci kad bi se suočili s krivičnom odgovornošću.

[believer]

tu i tamo moj potomak upadne u konflikt
njegova losa osobina je da je prgave naravi
dobro je sto dodje kuci pa sve istrtlja,i njegovi losi postupci ga izjedaju do koske
poprilicno imam uvid u desavanja u njegovom malom zivotu...
nekad on bude krivac nekad drugi
ja zaista nisam roditelj koji drzi svoje dete pod staklenim zvonom i smatram da mu time cinim uslugu u zivotu
tih carki medju decom je bilo oduvek,i u nase vreme
ono sto me uzasavasu roditelji Kreteni
"Moje dete?????? nikad!"
"moje dete je mirno i povuceno i tiho"
"moje dete ima moju podrsku da vrati istom merom!Nemoj prvi ali ako neko tebe dira ubij ga!"
"moje dete ne psuje!"
i tako dalje i tako u nedogled
a istina je da mi bas nikad ne znamo sve o svom detetu
roditelji prave emotivne invalide od svoje dece,i male rasiste,i buduce muvatore,i one koji ce uvek uzmaknuti pred odgovornoscu
ne cinimo im uslugu ako uvek stanemo ispred njih i sakrijemo od drugih njihovu krivicu
pre svega,decu treba uciti da moraju da snose posledice svojih postupaka i da preuzmu odgovornost

[izabelitta]

a istina je da mi bas nikad ne znamo sve o svom detetu
roditelji prave emotivne invalide od svoje dece,i male rasiste,i buduce muvatore,i one koji ce uvek uzmaknuti pred odgovornoscu
ne cinimo im uslugu ako uvek stanemo ispred njih i sakrijemo od drugih njihovu krivicu
pre svega,decu treba uciti da moraju da snose posledice svojih postupaka i da preuzmu odgovornost

Tačno, ali ko to treba da uči decu da snose posledice svojih postupaka i preuzimaju odgovornost? Roditelji? Pa, upravo se o tome radi, o neodgovornim roditeljima.
Do punoletstva su roditelji zakonski odgovorni za postupke svoje dece, tako da tu nema pranja ruku.
Znam za jednog oca koji vaspitava dete izrekom: "Jebi se, pa rasti." U prevodu, boli me uvo šta ćeš i kako ćeš, samo mene mani.
I kako će neko takav svoje dete da nauči šta je odgovornost, kad sam diže ruke od onog što bi trebalo da mu je najsvetije, od vaspitanja rođenog deteta?

Ne treba se podmetati, krivica mora da se uoči, razreši, a dete da se usmerava na pravu stranu, pa i da snosi posledice. Ali ko će roditelja za uši ako su mu čarke, šutke i ostale igrice nešto što se podrazumeva, mlados' ludos' i tako to? Ludos' puni groblja.

Ne bi bilo loše da malo promislimo o civilizacijskom napretku, pa da mišići služe za sportske rezultate i očijukanje, a ne za rešavanje problema. Ljudi su izmislili sve načine kako se problemi mogu rešiti bez nasilja, ali se slabo njima služe. Ne tuku se samo pederi, jajare, sise, gnjide... Dok su tabadžije glavne dase. Na žalost.
Ništa ne mora na silu, valja se samo znati braniti. I kasnije, kad porastu, neće se tući naokolo, nego postoji sud, zakon i razni drugi načini kako se rešavaju konflikti. Kad bi svi klinci bili vaspitavani tako da znaju da ih jedino upotreba mozga može činiti većim, boljim, uspešnijim od drugih, statistike o žrtvama nasilja bi, verujem, bile drugačije.