B 92 na udaru?

[yossarian]

Koristan sporazum?
...vrlo naivno...
Gazdovanje drzavnim firmama je odgovoran posao.
A sto su platili ekonomskog savetnika debele pare koji im to nije preporucio...
Ni jedna vlada na svetu nije prodala takvu kompaniju bez tendera...
Eto ti nivoa vlasti koju podrzavas...

Ето га теби.
Нисам бранио тај споразум, ти си скренуо на њега са приче "а зашто Русе не мрзи кад су исто странци"...

[morrib]

Dilema kako da odgovorim kad je tema b-92, a sve to treba da spakujem u odgovor za istu. A što odosmo na Rusiju kad je tema ova. Dali zato što nema valjanog odgovora, ili ste malo zalutali od strasti. B-92 ostaje ono što jeste, medij koji ima za cilj da promoviše nešto što se meni ne sviđa, i što perfidno i lukavo ide na ostvarenje tih postavljenih mu zadataka. Nemogu a da ne kažem svaka čast za obrazovno-profesionalni pristup svakom napadu.

[yossarian]

Јесте мало застарело, али Мирјана Бобић Мојсиловић... има доста добрих поенти у последње време. Читао сам је ономад у Недељном телеграфу, мислим да ми се после нешто замиерила, али у последње време... нешто имам утисак да неће још дуго писати колумне за "Жути Блиц"

SUJETNO BOŽANSTVO

Jedna radio emisija, koja inače promoviše neshvatljivu isključivost, vredjanje neistomišljenika, koja aplaudira najgrdjem jeziku kada treba da se opletu politički protivnici, i koja gaji verbalnu i ideološku agresiju kao univerzalnu meru demokratije u srpskom društvu, i koja poput kakve sekte - ima simpatije samo za ”sopstvene članove” , istomišljenike i sledbenike – dok su svi drugi, za njih, samo bludnici, zločinci, glupaci ili pokvarenjaci, doživela je da se prvi put suoči sa neverovatnom činjenicom da u Srbiji ne žive samo ljudi poput njih. Da ima onih koji ih ne podnose, da čak ima onih koji su uz buku i bes učinili sve da im zabrane promociju u njihovom ”malom mestu”.

Iako rasturanje tribina postaje nekako srpski specijalitet, kome pribegavaju mnoge stranke kad im je to zgodno, iako je činjenica da srpsko društvo još uvek nije dovoljno sazrelo za ideju “tudjeg mišljenja” – a pod tim se podrazumeva sve što ne liči na ”naše”, i iako se demokratija, uz obilatu pomoć medija, najčešće razume kao slobodno I nekažnjeno linčovanje, vredjanje, ponižavanje (uključujući i fizičku agresiju, pretnje i slično) političkih neistomišljenika, slučaj sa ovom tribinom i njenim “pučkim rasturanjem” ne bi ni izbliza dobio toliki značaj , da se ne radi o radio emisiji medijske kuće koja je za sebe uspela da , upravo uz pomoć vlastite isključivosti ali i ogromne podrške iz inostranstva, nekako izdejstvuje status ”svete krave” u srpskom medijskom prostoru, te da se samoproklamuje za jedinog čuvara istine, pravde i demokratije, za neku vrstu nedodirljivog , sujetnog, i hipereosetljivog narcisoidnog božanstva koje, kad je povredjeno, uzvraća oštro i hirovito – ko ih napadne, taj je nacista, fašista, zločinac ili upravo kreira neke nove logore.

Takva njihova agresija, dočekana je agresijom. A ko se igra vatrom, od vatre i strada. Poenta je u tome što jedna agresija radja drugu, a što su na srpskoj javnoj sceni retki oni koji će osuditi svaku netrpeljivost, svaku isključivost i svaku agresiju – pa i agresiju ”svete krave”. Jer je ”sveta krava” mnogo opasna, kao nekada CK ili još gore – kao Gradski komitet. Ko ih dirne, može da se nada najgorem. Da bude izvredjan u njihovim emisijama, ili da bude oblepljen najcrnjim ideološkim etiketama, zaostalim iz vremena kada su ovom javnom scenom vladali partijski aparatčici sa belim čarapama obuvenim na sandale. Ili da postane njihova “politička tema”.

Pošto su sami promovisali metod poništavanja drugog, i sami su doživeli da budu “poništeni“ u jednom malom mirnom gradu. Prilično su se iznenadili kad su videli da njihova istina, nije jedina istina – i da njihova isključivost nije jedina isključivost. Iako je svako onemogućavanje drugog da govori, smrtonosna za ideju demokratije, i zaslužuje svaku osudu, primetno je da se strasti ni izbliza ne uzburkavaju u ovoj meri, kada su drugi mediji, ili pojedinci u pitanju.

Kad, na primer, jedna predstavnica NVO opali šamar jednom izbeglici koji mirno demonstrira u centru Beograda – izostaje javna reakcija, kao i javna osuda takvog ponižavajućeg i mizantropskog čina – ali ima osude kada razjarena rulja – krene da joj vrati udarac. ”Sveta krava”, a ne zdrava logika, odlučuje ko je u pravu.

To je slika Srbije, na koju smo, ipak, pristali - da imamo novog sujetnog medijskog boga , vrhovnog žreca koji svima raspisuje presude i daje “smernice za rad“ i “političku korektnost”, jer je unapred objavio da su “mu svi rekli da je savršen”. Prisustvujemo idealu duplih standarda, i upravo se o tome ovde radi.

Da Srbija ima srca i da isti aršini važe za sve, javnost bi trebalo da se digne na noge svaki put, kada se bilo koja i bilo čija tribina prekine ili zabrani, naročito pod pritiskom motki i urlanja razjarene rulje, bez obzirra pod čijom se zastavom “vrši demokratsko ućutkivanje” onih koji im se ne dopadaju.

[morrib]

Ih, ma samo da dodje tih chika Morribovih pet minuta pa da vidish pokazni kurs - kako se masa prevaspitava... Kako che da se zove kurs Morrib - sve shto nism umO da va m objasnim na finjaka, sg che vam uteram motkom?

Da ne znam kako se radikali premechu u tolerantne and back - pa i da se iznenadim.

Ti me Hlebe svrsta u radikale(ili sam malo prost, pa nerazumem), Maleni mi je dodelio ulogu sektaškog mudraca, sa sektaškim razmišljanjem i još mnogo prideva ja dobih. A gde je tu kod vas dragi moji sagovornici demokratija?
Ili pravo na suprotno mišljenje? Ako se čime mogu pohvaliti, to je tolerantno ponašanje na ovom kafe-u, i stvarnost da nikog nemrzim, i nikad i nisam mrzeo, bez obzira na sve. Svi vi mladi ljudi sa kojima se ovde prepucavam, imate mržnju u sebi za neistomišljenike, što se da lako primetiti iz vaših pisanja. A sve zbog toga što su vas edukovali mediji poput b-92 i njemu slični, i sve ste obojili u crno ili belo, to je ono pored mržnje glavno, uski ste i nemate širinu razmišljanja da shvatite i drugačije razmišljanje od vašeg, što niukom slučaju nije izraz neobrazovanja, već jednostranosti.

[**princess**]

Ti me Hlebe svrsta u radikale(ili sam malo prost, pa nerazumem), Maleni mi je dodelio ulogu sektaškog mudraca, sa sektaškim razmišljanjem i još mnogo prideva ja dobih. A gde je tu kod vas dragi moji sagovornici demokratija?
Ili pravo na suprotno mišljenje? Ako se čime mogu pohvaliti, to je tolerantno ponašanje na ovom kafe-u, i stvarnost da nikog nemrzim, i nikad i nisam mrzeo, bez obzira na sve. Svi vi mladi ljudi sa kojima se ovde prepucavam, imate mržnju u sebi za neistomišljenike, što se da lako primetiti iz vaših pisanja. A sve zbog toga što su vas edukovali mediji poput b-92 i njemu slični, i sve ste obojili u crno ili belo, to je ono pored mržnje glavno, uski ste i nemate širinu razmišljanja da shvatite i drugačije razmišljanje od vašeg, što niukom slučaju nije izraz neobrazovanja, već jednostranosti.

ne mrzim, jer ne umem da mrzim. meni se samo isprevrce sve u stomaku. poshtujem ja to shto svako ima pravo na svoje mishljenje, ne bi ni valjalo da svi mislimo isto... ali isto kao shto neko ima pravo da to mishljenje iznese, tako i ja imam pravo da to shto neko kaze kritikujem ukoliko se sa tim ne slazem.
svideo se nekom b92 ili ne on je tu kao druga opcija (sa kojom se ja, u vecini sluchajeva, slazem) da ga nema ne bi valjalo, kao shto ne bi valjalo ni da su svi mediji kao b92.
Ja lichno gledam b92... ustvari, to je jedina domaca televizija koju gledam... eventualno pogledam drzavni dnevnik, chisto da uporedim...
Volim da pogledam Insajder, Utisak nedelje, Dvougao i Poligraf. Jednostavno, to je jedini medij u srbiji u koji imam poverenja. mozda je to zato shto radilalima i koshtunichinim ne verujem ni rech.
a za istrazivachki rad... stvarno, sve pohvale, za tako neshto je u ovoj zemlji gde je sasvim moguce ubiti novinara i za to ne odgovarati, potrebno zaista mnogo hrabrosti.

[biterlemon]

Kako mozete poklanjati nesto sto niste stvorili???

Pa to je to. Autoput kroz Vojvodinu....

[yossarian]

http://www.nspm.org.yu/kulturnapolit..._ant_blog1.htm

Slobodan Antonić

Pod zidom Internet Bastilje

Milan Sitarski, Nataša Radović, Smiljana Antonijević, Dragana Petković, Internet i javna sfera u Srbiji , � Beogradska otvorena škola � , Beograd , 2007, str. 128 .

Opšte je mišljenje da je internet otvorio nove predele slobode. Najčešće se tvrdi da �običan čovek� sada lakše može da iskaže svoje mišljenje i da javno prokomentariše vesti. Neki od � običnih� ljudi čak vode i svoj javni internet dnevnik (blog). To je svetla strana �svemrežja�.

Ali, ono što je čitano privlači manipulante. Ekonomski manipulanti, koristeći popularne sajtove (internet stranice), hoće da vam prodaju svoj proizvod, ideološki svoju ideologiju, a politički svoju politiku. To je tamna strana interneta.

Ova knjiga daje presek stanja u Srbiji. Napisali su je četvoro mlađih saradnika Beogradske otvorene škole, ustanove koja se bavi dodatnim obrazovanjem studenata. Knjiga korektno izveštava o vrlinama i manama internet komunikacije uopšte. Naročito se bavi Srbijom, dajući pregled najznačajnijih sajtova naših državnih ustanova, stranaka i medija. U knjizi se neguje uravnotežen pristup. Niti se neko preterano hvali, niti se neko preterano kudi.

Za mene je upravo to mana knjige. Jer, baš na srpskom slučaju lepo se razume internet manipulacija, internet cenzura, pa i internet totalitarizam. Lično ne bih propustio takvu priliku. Ali, ne zameram previše autorima što su se uzdržali od takvog poduhvata. On bi značio sučeljavanje sa jednim centrom medijske i kulturne moći, koji je još i dodatno umrežen u snažne političke i ekonomske strukture. Na taj centar nije lako udariti. Svako ko to uradi za pola Beograda odmah postaje glup i zaostao. Autori su se verovatno bojali medijskog i kulturnog šiboleta, i zato nisu načinjali ovu temu. Ali, dozvolite onda da neko ko je već oguglao na takav tretman kaže ponešto o tome.

Naravno, govorim o B92. Ta medijska kuća je, tokom devedesetih, delovala kao mesto otvoreno za različita mišljenja i kulturne obrasce. Ali, tokom ove decenije, B92 se preobrazio u simbol nove, zloćudne manipulacije. Kada čovek danas gleda kako se na B92 vesti sistematski pretvaraju u laži, spontanost u kontrolu, mišljenje u papagajsko ponavljanje evro-fraza, ne može a da se ne zapita � nije li i ono što mu se tokom devedesetih dopadalo bila laž? Nisu li iza maske slobode, iza kulise spontaniteta, iza prijatnog pakovanja kontrakulture, stajale i onda samo kontrola, laž i manipulacija?

Ta �izdaja slobode�, koju je počinio B92, lepo se očituje baš na njihovoj internet stranici. Ona je izuzetno posećena zbog vesti, koje svakodnevno čitaju na desetine hiljada ljudi. Ali, sa uvođenjem mogućnosti da se vesti komentarišu počelo se primećivati nešto neobično. Objavljeni komentari po pravilu su izražavali samo jedno političko i vrednosno stanovište � ono �evroreformsko�.

To se primetilo i prilikom uvođenja diskusionih grupa (foruma) i internet dnevnika (bloga) na B92. O nekim temama se na forumima jednostavno nije smelo razgovarati, dok su neke bile apsolutno obavezne. Recimo, jedan posetilac sajta B92 postavio je, u proleće 2006, kao temu razgovora pitanje zašto je Čedomir Jovanović stao na stranu Karića u aferi Mobtel. To mu je izgledalo čudno. Nikakav odgovor nije unapred dao, samo je otvorio temu. Tema je odmah skinuta, a posetilac je isključen sa foruma na mesec dana. Čak mu je onemogućeno i da čita druge diskusije. O tome je objavljen članak na internet stranici NSPM (1). U njemu je ukazano i na to da je zbog učestale cenzure i izbacivanja učesnika došlo do svojevrsne pobune �blogera B92�. Grupa najkreativnijih nezadovljnika pokrenula je alternativni sajt (http :// be 92. mojblog . co . yu ), na kome se moglo slobodno pisati i komentarisati ono što se na sajtu B92 ne može.
Slična jednoumnost bila je uspostavljena i među VIP blogerima B92. Samo su javne ličnosti sa jasnim �evroreformskim� usmerenjem bile pozvane da na sajtu B92 komentarišu zbivanja. Ali, svaki bloger ili posetilac koji bi iskoračio iz zacrtanog političkog i ideološkog okvira bio bi uklonjen. To se najpre desilo sa glumcem Sergejom Trifunovićem. On je napisao kako se, svojevremeno, krajem devedesetih, �narkotički družio� sa Čedomirom Jovanovićem. �Na LSD-u, heroinu ili kokainu tu bi verovatno bilo zanimljivih, istorijski i politički zanimljivih svjedodžbi koje bi se sigurno dale iščačkati iz memorije. Te koje ove supstance nisu sigurno mogle izbrisati�, napisao je Sergej. Odmah je izbačen. Slično je prošao i Nebojša Krstić, Tadićev savetnik. On je napisao da je �sam Đinđić pred atentat u kome je stradao naredio da se Jovanoviću i Bebi Popoviću zabrani ulazak u zgradu vlade�. Zbog toga je izvređan i uklonjen sa sajta B92 (2).

Koliki je stepen cenzure koji vlada na B92 moglo se videti i po sledećem slučaju. U �Politici� sam, u februaru 2008, objavio tekst o B92, u kome sam spomenuo i njihovu politiku isključivanja drugačijeg mišljenja (3). I sam sam bio iznenađen pravom lavinom svedočenja čitalaca o nemogućnosti da se ostavi �nepoćudni� komentar na sajtu B92. Tridesetak ljudi je na �Politikinom� sajtu (4) iznelo svoja iskustva.

- �Pokušao sam više puta da nešto napišem na njihovom sajtu, ali ne vredi, nikad nisu objavili jer sam pisao protiv njihove uređivačke politike i njihovog ljubimca Čede Jovanovića� ( Dragan KG).

- �Par puta sam pokušao da iznesem suprotan stav od uniformnog koji je zastupljen na njihovom sajtu, pri tom koristeći pristojne termine, nije mi pošlo za rukom (Aleksandar Tasić).

- �Svaki moj pokušaj davanja komentara, koji se razlikuju od većinskog mišljenja, završen je neslavno. Čak i bezazlena kritika nikada nije objavljena� ( Milutin Mihajlović).

- �Ja mogu da navedem bezbroj primera u toku nekoliko godina gde se moji komentari (vrlo odmereni) nisu mogli pojaviti na Internet prezentaciji B92� ( Jasna).

- �Ja sam pokušao 16. i 17. februara da pošaljem najmanje 10 komentara i dobro sam pazio da ne uputim nijednu uvredu ili nepristojnu reč, ali nijedan moj komentar nije objavljen� ( Milan Meseldžija).

- �Ja sam nekoliko puta pisao komentare na B92 koji nisu objavljeni. Nisu bili ni radikalni, ni "nacionalistički", ali nisu se pojavili� ( Dragan).

- � Ne mogu da se setim koliko puta sam do sad pokušavao da ostavim komentar na sajtu B92, to se više ne može ni prebrojati, i uvek sam birao reči kako bih ih što više približio njihovim "pravilima", međutim NIKAD mi taj komentar nije izašao� (S tanislav Vučković).

- � I ja sam svedok da se komentari na njihovom sajtu besramno seku i cenzurišu. Kada je umro Rugova, meni su cenzurisali komentar koji nije sadržavao ni jednu uvredu, dok su istovremeno imali stotine komentara u kojima se oplakivao "čovek mira" ( Pfc).

- �Ja svakodnevno pogledam internet stranicu B92 i često pokušam da pošaljem komentar. Kod njih važi generalno pravilo da ako kritikuješ Koštunicu, DSS ili recimo radikale to će biti sigurno objavljeno. Uzaludno je slati komentare gdje se kritikuje Havijer Solana, Oli Ren, Stipe Mesić... jer neće biti objavljeni� (Č italac iz Australije).

- �B92 nikada nije objavio bilo koji moj komentar koji je bio kritičan prema "Velikom Tati" i njegovim zapadnim "prikolicama". Šta više, vremenom sam se trudio i da ublažim moje negativne komentare, da bih video gde je granica prihvatljivosti za moderatora koga zapošljava B92, ali i dalje bezuspešno� ( Zoran).

- �Samo bih da saopštim lično iskustvo sa B92 sajtom. Najmanje desetak puta sam slao komentare (bez ikakvog vrijeđanja, govora mržnje ili bilo kakvog drugog vida kršenja pravila kuće) koji su bili kritični prema Milu Đukanoviću i nijedan jedini nije objavljen� ( Milan), itd.

Pošto nije bilo drugačijeg mišljenja, na blogovima i forumima B92 započeo je karakterističan proces �misaonog truljenja�. Bez vetra slobode i dijaloga, čak i najveća misao postane ustajala, mlohava. Istomišljeništvo održava pravovernost, ali dovodi do razvoja tipičnog sektaškog mentaliteta, uverenja u sopstvenu izuzetnost i prezira prema svim ostalim. Na mesto razmišljanja stupa razdraživanje i samorazdraživanje, manir da se sve jarkijim bojama, sve jačim rečima, opisuje svet izvan sekte, a naročito oni koji se doživljavaju kao neprijatelji. Takva degeneracija dovodi do toga da najpopularniji autor nije onaj ko je u stanju da najbolje argumentiše ili najbolje parira s u parničkom mišljenju, već onaj ko je nabolji u vređanju, izrugivanju, cinizmu...

Stoga su zvezde B92 blogova i foruma upravo oni koji su najmaštovitiji u svojevrsnom verbalnom sadizmu. Recimo, Biljana Srbljanović. Ona u svom blogu �Š ta je bre ovo?!� (27 Avgust, 2006 (5)), vladiku Atanasija zove �Atanasije Gipsana Kragna Jeftić�, a vladiku Irineja �Irinej Piksla Bulović�. Kakva hrabrost! Rugati se nečijim bolestima, rugati se nečijem ortopedskom pomagalu, rugati se nečijim debelim naočarama... Srbljanovićeva baš voli da se ruga tuđem izgledu, pa onda priča i sledeći vic: �Pita Tadić M ariju (Šerifović � A. S) kako si, bre, mogla da pevaš za Tomu? Kaže, pa mogla sam, kad mi je dao kesu para . Dao ti pare, pa šta, a to š to te Š ule oslobodio vojske, to si već zaboravila?� (6). O, kakva duhovitost! I kako su samo bili oduševljeni blogeri B92. Kako ih je samo usrećila, kakve je samo ovacije dobila!

Ovaj vic je, inače, Srbljanovićeva ispričala na blogu Predraga Azdejkovića �Perica i veroučitelj� (3. februar 200. U njemu se autor bavi omiljenim sportom među B92 blogerima � pljuvanjem po SPC. Sveštenici i veroučitelji se, kao struka, proglašavaju pedofilima, a tu je i pornografska slika pravoslavnog sveštenika sa nadignutim udom (7). �Ja mrzim srpsku pravoslavnu crkvu�, piše na istom blogu jedan posetilac (pravopis je njegov), �ali ne zato što sam ' dete satane', već zato što je spc aktivno učestvovala u ratu, skrivala koljače i ubice, izazivala međunarodne sukobe , š titila pedofile i manijake svih vrsta , č ak ih i politički promovisala� . �Ja mrzim�, naravno nije nikakav govor mržnje. Jer, da iza �ja mrzim� stoji LDP, SAD, EU, NATO, to bi, je l` tako, bio fašizam. A pošto iza �ja mrzim� dolazi SPC, DSS, SRS, to je baš duhovito, lepo i sasvim prihvatljivo.

Naročito je patrijarh Pavle česta meta B92 �duhovitosti�. Boban Stojanović u blogu karakterističnog naziva �Zašto treba pljuvati po naciji� (31. oktobar 2006) ( objavljuje i fotomontažu, u kojoj je glava Patrijarha stavljena na telo neke polurazgolićene pevačice, uz začuđen potpis �Čime je Paja navukao Srbe!?�. Isti autor u blogu �Patrijarh Pavle i čipkane gaćice� (27. juli 2007) (9) piše: � Gojko Stojčević, pretendent na visoku poziciju živog sveca (neki kažu da već to i jeste), odlukom da se Svevišnjem približi, odlučio je da se vazda bavi tuđim gaćicama, matericama, odlukama, menstruacijom i reprodukcijom�.

Za urednika (moderatora) sajta B92 patrijarha Pavla (�Gojka Stojčevića�, kako ga tamo obavezno zovu), SPC i pravoslavne vernike jednostavno ne možete uvrediti, ma koliko da ste vulgarni i opsceni. Predrag Azdejković na svom blogu �Srpski pravoslavni blog� ( 22. oktobar 2007) (10) postavlja karikaturu nekakvog zlog derana koji mokri i potpisuje je sa � A sad i malo svete vodice� (naravno, ćirilicom). Jedan posetilac sajta B92 doslovno kaže: �Gledam kako se to zlo od religije, otelotvoreno na ovim područjima kroz fašističku organizaciju zvanu Srpska Pravoslavna Crkva, krupnim koracima ponovo integriše u civilno društvo i njegovu vlast, školstvo, medije, zdravstvo....� (11). Drugi kaže da je �spc (pravopis je izvorni � A. S) sastavljena od šljama koji samo pokazuje o kakvoj se organizaciji radi� (isto). Treći veli: �popovi siluju decu, popovi blagosiljaju ratne zločine i njihove izvršioce, popovi uteruju mržnju, strah i netrpeljivost, prave harač među sirotinjom(...). Svašta se još priča o crkvama i manastirima, ne mogu da navodim činjenice, ne pada mi napamet da me tuže za klevetu, ali postoje indicije i o prostituciji i raznim drugim bludovima...� (12).

Za B92 ništa u tim rečima nije sporno, ništa uvredljivo, ništa nedozvoljeno. Za Koštunicu, takođe, uvek možete napisati: �Koštunica je jednostavno Rusima prodano đubre od čoveka i političara, i to i ne krije� (13). I uvek će vam na B92 biti objavljeno. Kao i vaš blog koji se zove �U cara Voje kozja kita� (3. oktobar 2007) (14). Koštunicu uvek možete izvrći ma kakvom poniženju. Boban Stojanović, inače �gej aktivista�, na svom blogu Koštunicu podvrgava opscenom seksualnom mučenju i šibanju (29. septembar 2007) (15). Super! Kao i Stojanovićev komentar: �K ada god vas ne š to u ž asno nervira � seksajte se ! Sami sa sobom : uz porno č asopise , w eb sajtove , porni ć e , slike biv š ih ljubavnika ... Posebno se seksajte: u vreme posta, dok gradom paradiraju litije, dok traje skupština, dok sahranjuju Miloševića, dok Ivana Žigon recituje pesme o Srbiji�.

Super! Vulgarno i opsceno su ionako konzervativne i tradicionalističke predrasude, mi smo slobodni, mi smo otvoreni, mi smo alternativa, mi smo prava EU kultura koja će oprati te prljave srpske nacionalističke mozgove. I samo ako Srbi dovoljno dugo budu gledali B92 televiziju (posebno �Velikog Brata�), čitali B92 romane Marka Vidojkovića, uživali u B92 dramama Biljane Srbljanović, posećivali B92 forume, čitali B92 blogove, gledali B92 karikature i fotomontaže, slušali B92 �Peščanik�, uopšte, totalno se predali totalnoj B92 kulturi i civilizaciji, dakle, samo ako Srbi budu dugo i uporno zalivani �svetom vodicom� sa B92, ima izvesne nade za taj �ksenofobičan, zatucan i primitivan narod�, kako lepo napisa jedna B92 blogerka (16).

I da znate da je ta blogerka u pravu. Jer, samo �zatucan i primitivan narod� u stanju je da dopusti da ga toliko često i u toj meri zalivaju tom čuvenom B92 �svetom vodicom�!

Pečat , 18. april 2008, br. 9, str. 55-57.

Fusnote:

1. Nikola Malbaški, Srbija među forumima, ******** www .nspm.org. y u/kulturnapolitika/2006_malbaski_forumi.htm

2. Branko Radun Blogalistička cenzura, http :// www . nspm . org . yu / kulturnapolitika /2006_ radun _ blog . htm

3. �Od dražesnog Palčića...�, Politika, 21. februar 2008, str. 11, http://www.politika.co.yu/pogledi/Sl...LCHICA.sr.html

4. ttp://www.politika.co.yu/index.php?lid=sr&show=pogledi&part=list_reviews&in t_itemID=33649

5. http :// blog . b 92. net / arhiva / node /1680

6. http://blog.b92.net/text/2105/Perica...ou%C4%8Ditelj/

7. http://blog.b92.net/user_stuff/uploa...ik002.2047.jpg

8. http :// blog . b 92. net / arhiva / node /2680

9. tp://blog.b92.net/text/549/Patrijarh%20Pavle%20i%20%C4%8Dipkane%20ga%C4%87ice %21/

10. http://blog.b92.net/text/1168/Sprski...slavni%20blog/

11. http :// www . b 92. net / info / komentari . php ? nav _ id =258789# hrono

12. http :// blog . b 92. net / text /622/ Ja %2 C %20 nevernik %21/

13. http :// blog . b 92. net / te x t /1110/ Redigovanje /

14. http://blog.b92.net/text/992/U%20car...0kozja%20kita/

15. http://blog.b92.net/text/959/Seksom%...r%C5%BEnje%21/

16. Jasna Bogojević, 15. februar 2007, http://blog.b92.net/node/2287

[love hunter]

Voleo bih da svi oni koji su protiv B92 navedu koja to televizija u Srbiji radi bolje i profesionalnije od nje, koje su politichke ili emisije bilo kog karaktera bolje od njenih, koji se novinari na drugim televizijama bave istrazivachkim novinarstvom i zashto uopshte gledaju B92 kada ih toliko nervira?

Naslushao sam se dovoljno blablabla pricha tipa "ne volim je zato shto je ne volim".

I josh, predlozio bih da se poluidiotski citati duzine omanje knjige jednostavno brishu, jer nismo ovde da bismo chitali novine po nechijem izboru, vec, citiracu, da "razmenimo mishljenja sa politichkim (ne)istomishljenicima".

[morrib]

Nema bolje od ove da radi protiv Srbije, a da je iz Sbije!

,,Поштеније је бити курва него патриота”. Овако гласи наслов једног од ударих ВИП блогова на Б92. Та интересантна девиза ме је подстакла да кажем нешто и о држању ове телевизије у последњим догађајима, коју су на митингу транспарентом означили као Б52 алудирајући на амерички бомбардер, али у домену медија.

Реч је о комбиновању умећа манипулације Си-Ен-Ена и Милошевићевог РТС. Од прве телевизије Б92 је преузео производњу догађаја. Главна вест, тако, није прича о Великом догађају, који је каткад исувише велики да би се, уобичајеном идеолошком обрадом, могао учинити ,,јестивим”. Не, главна вест је прича о Малом догађају, који се далеко боље уклапа у идеолошку матрицу. Њега медијски мајстори једноставно узму и обрађују све док не израсте у нови Велики догађај. И не само да Велики и Мали догађај по значају замене место. Они се рокирају и у узрочно-последичном ланцу. Мали догађај више није последица Великог, већ је управо он тај који је све произвео.
Или у интерпретацији Б92, Велики догађај није комадање Србије, а Мали догађај разлупана стакла на теразијском „Мекдоналдсу”. Не, обрнуто, оно што је за ову ТВ станицу суштински обележило 17. фебруар јесу баш разбијени излози „Мекдоналдса”. За конзументе Б92 тај догађај је не само био главни догађај у дану, већ и први узрок у ланцу дешавања. Дакле, комадање Србије није дошло пре, већ после полупаног стакла на Теразијама.

Ако мислите да претерујем, погледајте коментаре који су постављени тако да на интернет страници Б92 прате вести од 17. фебруара. За неупућене, коментари се на Б92 строго пробирају, па од стотинак коментара само један или два одударају од ,,исправног” мишљења. То је зато што је функција ових коментара да идеолошки исправно оријентишу публику у односу на актуелни догађај. Ако сте збуњени неким дешавањем, само погледајте коментаре који иду уз њега и одмах ћете знати шта, као добар припадник ,,друге Србије”, треба да мислите. Дакле, већина коментара на вести од 17. фебруара били су: ,,Ето какви смо дивљаци! Заслужили смо све што нам се дешава!”. Тако, идеолошки исправно мишљење о овом догађају није да су разбијена стакла последица Комадања. Не, разбијена стакла су само показатељ дивљачке и националистичке природе Срба, та природа је прави узрок свега што нам се дешава, а ватромет у Приштини је онда само оправдана и разумљива последица разбијања „Мекдоналдса” у Београду.

Када је пак реч о вештинама преузетим од Милошевићевог РТС-а, главно умеће се тиче тзв. сенчења догађаја. Као сликар који, додавањем сенки, од лепотице прави ругобу, тако и Б92 чак и од састанка филателиста може да направи минхенску пивницу из 1927. Нека хиљаде људи мирно протестују. Али, Б92 ће увек наћи једног како диже руку. И читав скуп постаје фашистички. Мислите ли да претерујем? Погледајте онда како је Б92 пропратио митинг ,,ултрадесничарскичких организација” (израз је са Б92), од 16. фебруара. У њиховој вести каже се да су навијачи, који су пристигли, ,,отпоздрављали окупљене нацистичким поздравом”. Пазите само формулацију – ,,отпоздрављали”! Чим то чујете одмах замишљате како се ,,окупљени” и ,,навијачи” међусобно поздрављају и отпоздрављају, поздрављају и отпоздрављају: „Хајл Хитлер”, „Хајл Хитлер”, и тако три хиљаде пута, а репортери Б92 све то снимају ли снимају, али они су објективни, они су уздржани, они неће да претерују, они неће да погрешно оптужују, зато и не показују то одвратно поздрављање и отпоздрављање него само неутрално и увиђавно кажу ,,отпоздрављали нацистичким поздравом”...

А одмах затим се у вести додаје: ,,својим присуством скуп је подржала и (...) супруга бившег директора РТС-а Љиљана Милановић”. Пазите сад то! Ето какви су ,,ултрадесничари”, видите ко их подржава, штета је само што наши медијски ударници са Б92 немају полицијске и здравствене картоне свих тих ,,окупљених”, тек би се ту свашта показало, ено га један пијанац, дакле, ,,својим присуством скуп је подржао алкохоличар Петар Петровић”, ево га један неурастеник, дакле ,,својим присуством скуп је подржао и нервни болесник Јован Јовановић”... Како је све лако, само ако непоколебљиво верујете да ваш пут ,,нема алтернативу”!

За Б92 одавно је речено да је ,,света крава српског новинарства”. Не можете им ништа рећи, а да и сами одмах не постанете националиста и будете оптужени да гушите ,,слободу информисања”. Али, та ,,слобода” некако превише личи на оно што смо некада звали ,,једноумље”, ,,идеолошка острашћеност”, ,,манипулација” и ,,увреда здравог разума”. И није најгоре то што је Б92 изневерио идеале слободе из деведесетих. Није најгоре ни то што је од дражесног Палчића мутирао у једноумног људождера Киклопа. Страшно је то што Б92 тврди да је наша будућност. Да је норма онога што српска јавност тек треба да постане ако жели да се уздигне до Европе.

Нешто ту није у реду. Или се они лажно представљају. Или је Европа другачија од оног што ми мислимо. Не знам зашто, али некако ми се чини да смо у ових неколико дана који су прошли добили брутално искрен и потпуно јасан одговор.

Политички аналитичар
Слободан Антонић

[love hunter]

I josh, predlozio bih da se poluidiotski citati duzine omanje knjige jednostavno brishu, jer nismo ovde da bismo chitali novine po nechijem izboru, vec, citiracu, da "razmenimo mishljenja sa politichkim (ne)istomishljenicima".

Kao shto rekoH. Zamislite shta bi se desilo kada bismo svi pocheli da citiramo.

[morrib]

Možda su upravu oni koji zameraju na citiranim tekstovima, pogotovu što svojom dužinom znaju da zamore. Ali je u neku ruku opravdano jer mnogi nemaju mogućnost da pročitaju te iste tekstove, jer neznaju da postoji i druga istina.

[love hunter]

Možda su upravu oni koji zameraju na citiranim tekstovima, pogotovu što svojom dužinom znaju da zamore. Ali je u neku ruku opravdano jer mnogi nemaju mogućnost da pročitaju te iste tekstove, jer neznaju da postoji i druga istina.

Nije to "druga istina" nego razmisljanje ko-zna-kog-apsolutno-nebitnog lika kojih ima koliko hocesh i moguce ih je citirati tuce, svakoga dana, i to onih koji kude i hvale B92. Kuda to vodi?

Cenim da je mishljenje svih nas o B92 sazdano na osnovu pracenja njenog programa i uporedjivanja sa drugim televizijama, a sufleri (u obliku citata) su potrebni samo onima koji imaju negativno mishljenje, ali im je problem da ga razumno obrazloze, pa uvek mogu da se pozovu na: "E, on je to rekao" argument.

(a chini mi se da im je najveci problem bash ta "druga istina", tj. prikazivanje Srba (gle drskosti!) u neNebeskom svetlu)

[morrib]

Da sam bio u pravu što se tiče informisanja b-92, a u smislu neobjektivnosti i perfidno-lukavog usmeravanja vode na njihovu vodenicu pokazuje i bitnan zaokret u uređivačkoj politici otkako je sps ušao u koaliciju sa ds-om. Do tada sps je bio u negativno neutralnoj konataciji ili totalno negativnoj, sada ta omražena partija postaje podnošljivo simpatična. Ta simpatičnost će ići sve dok se srs ne uda kako treba. Što se ponovo vraćam na komentarisanje b-92, pa zato što bi trebali da budu objektivno neutralni, ako zagovaraju objektivno i nepristrasno novinarstvo, ali će dotle još mnogo vode Dunavom proteći, i mislim da su mnogo štete napravili nego dobrote.

[Gromovnik]

Jeste da su pristrasni (mada je to moje, subjektivno misljenje) i da im je program shit (svako vece Veliki brat, pa sad Kuca snova, sta li je sledece) ali su imali oni i nekih dobrih akcija, poput one za skupljanje novca za pokretni bus za davanje krvi, pa sigurna kuca, pa sad neki novi fensi aparat za zracenje ili sta vec.
Naravno, pitanje je sta se nalazi iza toga, neko je sigurno malo dopunio svoj budzet, ali ipak nesto korisno i od njih.

[love hunter]

Da sam bio u pravu što se tiče informisanja b-92, a u smislu neobjektivnosti i perfidno-lukavog usmeravanja vode na njihovu vodenicu pokazuje i bitnan zaokret u uređivačkoj politici otkako je sps ušao u koaliciju sa ds-om. Do tada sps je bio u negativno neutralnoj konataciji ili totalno negativnoj, sada ta omražena partija postaje podnošljivo simpatična. Ta simpatičnost će ići sve dok se srs ne uda kako treba. Što se ponovo vraćam na komentarisanje b-92, pa zato što bi trebali da budu objektivno neutralni, ako zagovaraju objektivno i nepristrasno novinarstvo, ali će dotle još mnogo vode Dunavom proteći, i mislim da su mnogo štete napravili nego dobrote.

Ova cmizdravina poprima zabrinjavajuce razmere.

Savet: komshija, uzivaj u Pinku, to je jedna divna, realna i objektivna televizija, zbog chega uopshte obracash paznju na B92 kad ti toliko narushavaju psihichko zdravlje?