Poverovao je onaj ko je verovanju sklon.euridika kaže:
Al Ser_gogsy je svakako blizzi svevishnjem obzirom na pozzrtvovanost. Treba zzrtvovati shto shta da bi verovao pa josh ubedjivao u ceo taj konglomerat nelogichnosti, zasnovan upravo na onakvim saznajno logichkim nedoslednostima, protiv kojih se navodno borish.
Прича старца Јанићија
владика Николај
Било је то недавно, у једној северној касаби. Под белом летњом месечином, сабрали се људи на разговор у башти старца Јанићија. После многих речи о разним дневним и лаким стварима, усудише се два младића да поставе свом домаћину једно важно питање.
Старац Јанићије дуго оклеваше и ћуташе. Најзад, кад сви радознало навалише на њ, он поче да прича:
— Питате ме, децо, како сам ја постао побожан, или, правилније, како сам поверовао у Христа. Ви сте млади, и одувек ме знате као човека побожна и богомољна, но ја памтим себе и друкчијег. У моме младићском добу ја сам мало са висине, готово са презрењем, гледао на своју мајку, која је била велика богомољка.
У то време ја сам читао многе стране књиге, нарочито француске.
Кад год би ме мајка позвала у цркву, на молитву или на причест, ја сам одбијао са презривим осмехом. И док се она, старица, молила Богу у цркви, ја сам седео дома и читао разблудне француске романе. Са сузама у очима, мајка ме је благо прекоревала, завршавајући обично своје прекоре речима: "Кајаћеш се, синко, те твоје књиге неће те одвести срећи"! О, мудра мајко моја, како си ми истину пророковала! Што сам више читао, све сам више осећао неку жеђ за нечим неодређеним. И црна туга свијала се као змија око мога срца. Једнога дана,рече ми забринута мајка: "Хајде, прочитај и мени нешто из тих књига, да чујем и видим, чиме ти то храниш душу своју!" — „Не смем, мајко", одговорих ја стидљиво, "није ово за тебе. Ти си, овај... стара жена". Мајка уздахну дубоко, поћута, па рече: "Све што ти мени не смеш да прочиташ, синко, то није од добра... Устани, да идемо мало у поље, да се мало прошеташ и освежиш чистим ваздухом. Ах, мени тужној!"
И ја невољно пођем за мајком. Имали смо једну њиву, прилично удаљену од вароши. Жега је била велика, и ја почнем осећати жеђ. Нисам марио за разговор са мајком. Једва сам чекао да се одвојим од ње, и да продужим читање књиге, коју сам носио у џепу.
А у том часу, у џепу ми је била књига "Бонапарта и жене". Тога дана притисла ме беше туга мимо све друге дане, а уз то још и несносна жеђ. Мисли о самоубиству непрестано су ми се ројиле у памети. Најзад рекох мајци, готово грубо, нека она иде да гледа њиву, а ја ћу да легнем у хлад, да бих мало олакшао муке од жеђи.
Тек што се јадна моја мајка удаљила од мене, ја извучем књигу из џепа, легнем у хлад, и почнем нервозно читати. Но, убрзо ме савлада сан и ја заспах. И у сну, господо, видех оно што је цео мој живот окренуло и учинило ме побожним.
Сањам и видим себе у сну као залуталог у некој суровој пустињи без човека, без дрвета и, што је главно, без трага воде. А жеђ ме ужасно стегла, тако да сам почео из свега гласа да вичем за помоћ и да ридам, сав обрван неизмерним страхом. Ехо мога гласа враћао се к мени као церекање. "То је неки зли дух који ми се смеје", таква мисао сину ми у глави, и то ме још више ужасну. Ја престанем да вичем, но оно церекање се продужи све јасније... У том се почеше некакве сенке купити око мене, и ја чух неки велики жагор.
Повиках: "О људи, дајте ми само једну кап воде!" На то дође, као одговор неки језовити глас из најближе моје близине: "Сада ћеш пити са реке, али не воду него пламен!" Ја клонух и изгубих свест... Уто ме неко ухвати за руку и усправи. "Ти си жедан, момче, хајде да те напојим". И у једном тренутку, ми се обресмо пред читавим стројем многобројних чесама, из којих је истицала вода у јаким млазевима.
Прва чесма, пред коју стадосмо, од једноставног црног камена, беше висока као обелиск. На њој беше написано: Чесма фараонска. "Ако можеш, пиј!", рече ми непознати вођ. Ја се жудно нагнух да пијем, али се одмах тргох. Вода је заударала на стрвину, на неку грозну животињску стрвину.
Онда ме вођ брзо ухвати за руку и одведе пред другу чесму. Она беше широка као нека кула и сазидана изванредно лепо од дивних цигала. На чесми беше написано: Чесма содомска. "Ако можеш, пиј", рече ми вођ. Ја се опет жудно нагнух да пијем, али се брзотргох назад. Јер, то не беше вода него нека гадна црна смола, чији ме мирис безмало онесвести.
Онда ме вођ ухвати за руку и доведе пред трећу чесму. Ова беше озидана од белог мермера, и имађаше много стубова унаоколо. На њој беше написано: Чесма јелинска. "Ако можеш,...", рече ми вођ. Ја се жудно нагнух да пијем, али се брзо тргнух назад. Јер, то не беше вода, него нека течност бела као млеко, одвратна по укусу. Ја узех мало од те течности у уста, али све брзо повратих.
Онда ме вођ узе за руку и доведе пред четврту песму. Ова беше од гвожђа изливена. На њој писаше: Чесма римска. "Ако можеш, пиј!", опет ће вођ. Ја похитах, али се опет брзо тргох назад. Јер, то не беше вода, него нека црвена течност. "Крв! ".
Онда ме вођ ухвати за руку и доведе пред пету чесму која се зваше: Чесма Иродова. Па пред шесту, која се зваше: Чесма Неронова. Па пред седму, која се зваше: Чесма лицемера. Па пред осму, која се зваше: Чесма књижевника... Па пред девету, која се зваше: Чесма гордости. Па пред једанаесту, која се зваше: Чесма прељубе. Па пред дванаесту, која се зваше: Чесма свађе. Па на тринаесту, која се зваше: Чесма непослушности... Па на петнаесту, која се зваше: чесма Дарвинова. И тако даље редом, од чесме до чесме, једне са називом неких порука и грехова, а друге са називом неких великих грешника, које сам ја у то време сматрао великим људима, један предуги низ чесама! Све су оне споља биле врло лепе и привлачне, но течност која је из њих истицала, била је ужасна, или по мирису или по укусу. И ја ни са једне нисам могао пити и своју жеђ утолити. Чини ми се, чак, да је свака та чесма повећавала моју смртоносну жеђ. Уз пут сам приметио да је око сваке чесме била пешчана пустиња. Вода је свуда шибала у млазевима, но одмах је понирала у песак без трага. Чудило ме да, поред толике воде, нигде није било ни травке, нигде дрвета, нигде зелениша, нигде живота! Покушавао сам више пута да свог непознатог вођу о томе упитам, и о другом којечем, но кад год бих ја дигао поглед, да му видим лице, он га је окретао у страну. И тако му ја никако не могох сагледати лица.
Најзад клонух, изнемогао, на руке вођине, те се не сећам, како и куда ме је он даље водио. Када дођох к себи, спазих пред собом једну скромну чесму, израђену од дрвета у виду крста. Из ње се точила обилна вода, чиста као кристал. На чесми је писало: Чесма Воде Живе. Унаоколо је било красно дрвеће, цветне пољане и зелене ливаде. На све стране виделе су се многе красне птице, које су умилно певале. "Ако хоћеш, пиј!", рече ми вођ. Ја се нагнух да пијем, и пих, пих тако дуго, да ме вођ трже за руку и рече: "За сада доста!"
Ја се усправих и осетих нови живот у себи. Никада у веку нисам пио тако слатке воде. Хтедох се опет нагнути да још пијем, али ми вођ не допусти, на моју велику жалост. И рече ми: "Света Милост доста ти је данас дала. Други пут ће бити више". И трже ме од живодајне и слатке чесме. "Како ћу ја други пут наћи ову чесму без вође?", упитах. "Ево ти вође", рече ми мој сапутник и показа ми једну књигу, на којој је као сунчаним зрацима било исписано: Свето Писмо.
Уто се мој вођ поче од мене удаљавати. Ја га стадох молити да ме не напушта. На то ми он рече: "Па ти си мене први напустио! када се поправиш и удостојиш, опет ћу ти доћи!"
Ја сав задрхтах. И једва промуцах: "Ко си ти, реци ми, молим ти се!" — "Ја сам твој анђео чувар, слуга Свете Милости" — "Анђео чувар! О томе ми је некада моја драга мајка говорила!" Потрчах за њим и викнух: "Молим ти се, покажи ми бар лице своје!"
Но, он побеже, одговарајући ми јасно и оштро, реч по реч: "Ниси сад достојан да видиш моје лице. Сувише си пио са оних Проклетих Вода. Не могу да подносим мирис твој. Ако се очистиш, и удостојиш, ја ћу ти опет доћи и ти ћеш видети моје лице".
Ја јаукнух од бола. У то се и пробудих. Моја мајка седела је крај мене и — плакала.
Заплаках се и ја горко, и прегорко. Па кад дођох до даха, ја завиках иза гласа: "О мајко, слатка мајко! Сад разумем: због твојих суза ја сам видео оно што сам видео. Мајко драга, опрости! И хвала ти, света мајко моја, великомученице, што си ме данас поново родила сузама својим".
При томе, старац Јанићије заплака, и изазва сузе у очима свих присутних.
"Отада и због тога, децо моја, ја сам постао онакав каквог ме ви знате", заврши своју причу старац Јанићије.
. . . .pozdrav Hlebu. . .
Nazalost tema je postavljena u oblast religije a ne filozofije pa uvek pisem malo uzdrzano da ne bi nekoga povredio.
Ser_gogsy, pitanje za vas:
Da li po vama Bog poseduje moralnu karakteristiku, ukoliko je potvrdan odgovor, interesuje me koja su navaznija moralna nacela?
Takodje me interesuje da li postoji zavisnost (preduslovnost) tih moralnih nacela i ljudskih moralnih nacela.
Poruku je izmenio euridika, 12.04.2008 u 17:23 Razlog: koncept izmenjen veoma malo
Biterlemon---> Bog nam se otkriva kroz Sveta Pisma. Čitajući ih možemo uočiti kakav je Gospod i kakve nam moralne zapovesti šalje, a na nama je da ih poštujemo ili ne. Bog nam je takođe pokazao svoju moralnu karakteristiku kada je boravio na zemlji u telu od krvi i mesa, u potpuno istim uslovima i svakodnevnicama koje i svi mi preživljavamo, sa svim onim problemima, željama, čežnjama, strahovima i potrebama..... dokazujući nam kroz Svog' sina, a našeg spasioca Isusa Hrista, da je moralni zakon moguće ispuniti, i da on kao takav postoji da bi kvalitet čovekovog života bio bolji i na višem nivou, a ne da bi nas sputao i mučio sa nečim neizvodljivim/nemogućim.
Deset Božijih Zapovesti
1. Ja sam Gospod Bog Tvoj, nemoj imati drugih bogova osim mene,
2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika, nemoj im se klanjati niti im služiti.
3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svoga.
4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.
5. Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
6. Ne ubij.
7. Ne čini preljube.
8. Ne kradi.
9. Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.
10. Ne poželi ništa što je tuđe.
Jedan od primera koji lepo oslikavaju kakav je naš Gospod nalazi se u Davidovim psalmima :
(psalam 144 : 2)
"Dobrotvor moj i ograda moja, utočište moje i izbavitelj moj, štit moj, onaj u koga se uzdam, koji mi pokorava narod moj"
(psalam 145)
-"Velik je Gospod i valja ga slaviti, i veličanstvo Njegovo ne može se dosegnuti"
-"Podatljiv je i milosrdan Gospod, dugo trpi i velike je milosti"
-"Dobar je Gospod prema svima, i žalostiv na sva dela svoja"
-"Gospod prihvata sve koji padaju, i ispravlja sve pognute"
-"Pravedan je Gospod u svim putevima svojim, i svet u svim delima svojim"
Bog nam Poručuje:
Ja sam ljubav
Ja sam apsolutna ljubav.
Ja te vidim samo kao savršeno dete Moje ljubavi. Ono nesavršeno će se prosvetliti i otkloniti snagom zakona uzroka i posledice, ali apsolutna ljubav se ne povlači.
Dete moje, postani Moja slika i prilika! Gledaj svoje bližnje samo iz Moje svesti apsolutne ljubavi! Posmatraj ih kao savršena bića! Ne gledaj na njihove greške i slabosti! Oprosti im!
Ko u svemu gleda samo ono savršeno, lepo i plemenito, zaista, taj sve gleda očima ljubavi. ko sve gleda iz Moje ljubavi, taj će zaista postati plemenit i pun ljubavi. U takvog čoveka ulaze dobrota, prijateljstvo i ljubav. On je taj koji bi mogao da svet promeni na bolje ukoliko bi svet hteo da ga čuje i da prouči i doživi njegova lična iskustva.
Dete moje, život u Meni i sa Mnom je lep!
Budi spokojan: nadaj se, ljubi i budi strpljiv! Gle, Anđeli Neba su sa tobom i sa svom Mojom decom koja svoja srca uzdižu k Meni i koja svakoga dana čiste svoju dušu od nečistoće i ništavila ovog sveta.
Ko teži Najvišem, taj će iz Najvišeg i primati.
Dete Moje, budi plemenit i dobar! Gledaj uvek u unutarnje i za sve pitaj Mene, Gospoda i Boga. Gle, srazmerno tvojoj svesti Ja ću ti dati odgovor, jer Ja Jesam sve u svemu. Shvati to!
Znaj: Moja ljubav i milost te nikad ne napuštaju. Ja tvoj Gospod, vodim te vrhuncu mira, gde ti večno Sunce daruje samo zdravlje i ljubav.
Svakoj čestici duše treba Moje savršeno svetlo. Kad budu svetle mnoge čestice duše i ćelije tvog tela, tada je u tebi sve dovršeno.
Kao takav ti si takođe jedna ćelija Moga tela. Gle, ona je svetla i sjajna i kao jutarnja rumen rascvetava tvoje biće na horizontu Mog života. Tvoja čula žive u Meni, Ja delujem kroz njih i tako sam Ja svesno u tebi sve u svemu. Vidi, neka ti ovo znanje da snagu i utehu u svim danima ispunjenim radom i odricanjem. Sunce pravednosti je sreća tvoje duše. Tako smeš da budeš saglasan u hvalospevu tvoje duše koji glasi: Ja sam u Bogu, mom Ocu i moj je Otac svesno u meni. Našao sam i osećam savršenstvo svoje duše, svoje duhovno telo koje je opet postalo slika i prilika mog Oca.
Hvala tebi, o Gospode, i tvome sinu.
Poruku je izmenio ser_gogsy, 13.04.2008 u 08:50 Razlog: reč
Ser gogsy, sve neprovjerene i neprovjerene informacije, informacije dakle ciju tacnost nije moguce provjeriti.
Kreacionizam je iskljucen iz prirodnih nauka upravo zbog toga sto operise na principu neprovjerenih i neprovjerljivih informacija, te na osnovu neprovjerenih i neprovjeljivih informacija izvodi neprovjerene i neprovjerljive zakljucke.
Jeste znali da je kreacionizam iskljucen iz prirodnih nauka, sto hoce reci da te ljude vise uopste ne interesuju neprovjerene i neprovjerljive informacije, ni najmanje?
Koje ljude gospodine pinokio? Vi nas ovde od samog početka delite na ove i one ljude, i veoma uspešno izbegevate da mi odgovorite koji su to ovi, a koji a koji, pak, oni ljudi. I ne morate, meni to nije važno. Kao što mi nije važno da li su prirodne nauke (koje jesu moja oblast delovanja) dokazale da je moja vera prava ili ne. Svi dokazi ovoga sveta neće me promeniti. Ja neću da živim nako kako su neki dokazali, već kako me srce i ono nešto nosi. Uopšte mi nije važno zato što je to moje i ničije više i ne znam čak ni kakvog je to oblika, i sve sam to davno napisala, samo ponovim, jer mnogi ponavljaju ono što su davno napisali.
Glasam za sve nedokazano i neprovereno, ali iskonski dobro i za sve ono što pomogne nesrećnom ili ulije zrnce nade beznadežnom, za sve ono što ulazi u onu najčistiju formu reči vera.
"...There is a crack in everything. That's how the light gets in..."
Reci:'Ja se samo Gospodaru svome klanjam i nikoga Njemu ravnim ne smatram.' (El-Džinn,20)
Božiji Poslanik,sallallahu 'alejhi we sellem,odgajao je svoje sljedbenike od malih nogu u duhu tewhida, pa je svom amidžiću,Abdullahu ibn Abbasu,rekao: Kad nešto tražiš, traži od Allaha,a kad pomoć tražiš, traži je od Allaha!
(Bilježi ga Tirmizi i kaže:Hadis jesahih-hasen.)
3. Poslanik,sallallahu 'alejhi we sellem, podučio je svoje ashabe da misionarstvo počinju pozivanjem ljudi u tewhid. Tako je Mu'azu ibn Džebelu, kada ga je izaslao u Jemen,
rekao :Neka prvo u što ćeš pozvati ljude bude svjedočenje da nema boga,osim Allaha.
U drugom predanju, stoji: ...da iskazuju Allahovu jednoću.
(Bilježe ga Buharija i Muslim)
Tevhid je srž vjere-islama, na njemu se ona bazira i Allah,subhanehu we te'ala., neće nikome priznati vjeru mimo Islama.
4.Tewhid je sadržan u šehadetu-svjedočenju da nema boga osim Allaha, i da je Muhammed Allahov Poslanik. To znači:nema istinskog božanstva (koje se spravom obožava), osim Allaha,dž.š., a ispravan je ibadet samo onaj s kojim je došao Allahov Poslanik.
Šehadetom nevjernici ulaze u islam, jer je on ključ Dženneta i onoga ko ga bude izgovarao Allah,dž.š., uvodi u Džennet, osim ako on ne bude radio nešto oprečno Njemu, kao širk ili izgovarao riječi koje odvode u nevjerništvo.
5. Nevjernici iz plemena Kurejš nudili su Allahovom Poslaniku vlast, imetak, žene i druge užitke ovoga svijeta, a zauzvrat tražili da se odrekne poziva u tevhid i napadanja njihovih kumira. Poslanik,sallallahu 'alejhi we sellem., međutim, to nije prihvatio, nego je nastavio sa svojom misijom, na čijem je putu, zajedno sa ashabima, podnosio razne nedaće, sve dok misija tevhida nije trijumfirala nakon trinaest punih godina u Meki. Potom je oslobođena Meka i razbijeni kipovi,a Poslanik,'alejhi selam., učio je:
Došla je Istina,a nestalo je laži; laž, zaista, prolazi. (El-Isra,81)
6. Tevhid je obaveza svakog muslimana u njegovom životu. On počinje svoj život tevhidom i napušta ga tevhidom. Njegova je dužnost uspostavljanje tevhida i pozivanje u njega, jer tevhid ujedinjuje muslimane i okuplja ih oko riječi kojom se iskazuje tevhid. Molimo Allaha,subhanehu we te'ala, da riječi tevhida budu zadnje riječi koje ćemo izgovoriti na dunjaluku i da sve muslimane okupi oko tih riječi!
(korišten odlomak iz knjige Tewhid i širk, Muhammed Džemil Zejno)
Reci Bog je jedan,
rodio nije i rodjen nije.
I nista Mu ravno nije
Bog i Dinosaurusi
Odlomak iz dokumentarnog filma " Friends of God"(Boziji prejatelj)
Film Alexandre Pelosi's cerke Nancy Pelosi poznate americke politicarke.
Do I feel lucky ? Well,do ya ?
Izgleda da vi znate da postoje kreacionisti.. To su naučnici, koji svoje tvrdnje polažu na čvrste dokaze. I kako ja znam više je u svetu naučnika-kreacionista, nego naučnika-evolucionista.
Pride evolucionizam ima mnogo manje dokaza za svoju teoriju nego što to kreacionizam ima.
Ko rano poludi, ceo vek mu u veselju prođe!
WrongIzgleda da vi znate da postoje kreacionisti.. To su naučnici, koji svoje tvrdnje polažu na čvrste dokaze. I kako ja znam više je u svetu naučnika-kreacionista, nego naučnika-evolucionista.
Pride evolucionizam ima mnogo manje dokaza za svoju teoriju nego što to kreacionizam ima.
Kreacionizam je nauka koliko i alhemija.
argumenti Protiv Teorije Evolucije U Prilog Biblijskog Stvaranja
Poznati Naučnici I Veliki Mislioci O Stvoritelju Sveta I Života
"Zadivljujući poredak u svemiru može se pripisati samo jednom svemočnom i premudrom Biću. Ovo uzvišeno biće upravlja svetom ne kao njegova suština, već kao Gospodar svega! Zbog te svoje vlasti Gospod Bog se naziva svemočnim i sveopštim Gospodarem. Pravi Bog je živi, premudri i sveobuhvatni Bog. On je iznad svega i bezgranično savršen." (Isak Njutn)
"Što vise proučavam prirodu, to više ostajem zapanjen i zadivljen pred delima Stvoritelja. Ja se molim u toku svog rada u laboratoriji." (Luj Paster)
"U srcu svakog čoveka postoji vakuum, koji jedino Bog može da ispuni!" (Blez Paskal)
"Pravi prirodnjak kad god pronikne u tajne tvorevine svojim saznanjem, neizbežno svuda u njima vidi prst Božiji" (Robert Bojl)
"U tvorevini ja kao da rukama dodirujem Boga" (Johannes Kepler)
"Onaj koji bez predrasuda proučava prirodne nauke, nužno dolazi k Bogu" (E.L. Kesel)
"Stvoritelj je ljudskom rodu dao dve knjige. U jednoj je pokazao svoju veličinu, a u drugoj svoju volju. Prva je - ovaj vidljivi svet koji je On stvorio da bi čovek, gledajući na veličinu, krasotu i skladnost Njegovog dela, priznao božansku svemoć. Druga je - Sveto pismo. U njoj je izneta Božja namera za naše spasenje. Drugu objašnjavaju učitelji vere, a prvu fizičari, matematičari, astronomi ... I propovednici Svetog pisma, i naučnici uveravaju nas ne samo u postojanje Boga već nam otkrivaju i Njegova bezbrojna dobročinstva prema nama." (Mihail B. Lomonosov)
"Naša nauka, otkrivajući nam čuda prirode, treba da nas nadahne divljenjem prema Onome ko ih je načinio." (Majkl Faradej)
"Ko god vidi kakvo mudro majstorsko delo, taj čas ga prirodni razum savršeno uverava da mora biti negde mudar majstor koji je to načinio, jer se samo sobom nije moglo načiniti. Ali se nadje koji filozof ili čitatelj knjiga, koji vidi bezbrojna premudra dela, al premudroga majstora, to jest Boga, neće da prizna, nego veli: "To je priroda tako načinila", a ovo znači: To se je samo od sebe tako načinilo, po slučaju. On s osobitim krasnorećjem, ili bolje da kažem govorenjem u vetar, kaže nam da patki nisu zato date take noge da može s njima plivati, nego samo po slučaju, budući da ima takve noge, pliva, a da šta ce; on veli da zubi nisu načinjeni da grizu, nego kad su zubi, a oni neka grizu. Ako se nadje ko da ovakve i ovima slične budalaštine protiv svake iskre razuma dodje uveravati, neka svak po savesti kaže hoče li se ko moći uzdržati da mu ne reče da je ludi nego magare? Nije dovoljno samo pouzdati se u štareče tako ovaj, a onako onaj". Tome nikada nema ni kraja ni konca. Rekao je ko je šta znao i mislio, koliko glava toliko kapa; no razuman čovek valja da sazna da li je šta tačno ili nije, i šta je istina." (Dositej Obradovic)
Verovanje u evoluciju i ateizam nisu plod naučnog razvitka, već eskalacije zla na zemlji (potreba čovekove nečiste savesti da odbaci svest o bogu). Da je tako, pokazuje činjenica da je mudri solomun još pre 3000 godina imao potrebu da kritikuje ateizam i evolucionizam svoga vremena sledećim rečima:
"Po prirodi svi su ljudi bezumni koji ne upoznaše Boga, oni koji iz vidljivih lepota ne mogu spoznati Onoga koji Jeste. Nisu kadri prepoznati Umetnika po delima njegovim, nego smatraju bogovima koji svetom vladaju vatru ili vetar ili vazduh, zvezdani krug ili silnu vodu, ili videla nebeska. Jer ako su ih, opčinjeni njihovom lepotom, počeli smatrati bogovima, morali su spoznati koliko ih tek nadmašuje njihov Gospodar, jer ih je sve stvorio sam Tvorac lepote. Ako ih je i zadivila njihova sila i snaga, morali su iz toga zaključiti koliko je tek silniji njihov Stvoritelj. Jer prema veličini i lepoti stvorova možemo, po sličnosti, razmišljati o njihovom Tvorcu. Ali ovi ipak zaslužuju malen prekor, jer možda samo lutaju tražeći Boga i želeći Ga naći; živeći medju delima Njegovim, nastoje ih shvatiti, a zavodi ih samo naličje stvari, jer vide toliko lepote. Pa ipak, oprostiti im ne treba: jer ako su bili kadri steći toliko spoznaje da mogu svemir istraživati, koliko su lakše mogli otkriti Gospodara svega toga! ...
Jer oni (nepravednici) krivo misle i ovako mudruju: Kratkovek je i tužan život naš i nema leka kad čoveku dodje kraj i još nije poznat ko bi se iz Podzemlja izbavio. Mi smo deca pukog slučaja i kasnije čemo biti kao da nikad nismo ni bili, jer samo je dim ono čime dišu naše nosnice, a misao je tek iskra od kucaja našeg srca. Iz naše smrti nema povratka, zapečačeno je i niko se ne vrača. Zato hodite ovamo! Nauživajmo se odabranih vina i mirisa i neka nas ne mimoidje nijedan cvet prolečni, okružimo se ružama pre nego što uvenu. ...
Neka naša snaga bude zakon pravde, jer ono što je slabo nije ni za šta. Postavimo zasedu pravedniku jer nam smeta i protivi se našem ponašanju, prebacuje nam prestupe protiv Zakona. On je ukor utelovljeni našim mislima, sama njegova pojava tišti našu dušu. ...
Tako oni misle, ali se varaju, jer ih zloća njihova zaslepljuje. Oni ne znaju tajne Božje, jer je Bog stvorio čoveka za neraspadljivost i učinio ga na sliku svoje besmrtnosti. A djavolovom je zavišču došla smrt u svet i nju će iskusiti oni koji njemu pripadaju." (Solomun, Mudrosti Solomunove, pre 3000 godina)
Poruku je izmenio euridika, 23.06.2008 u 16:26 Razlog: nismo slepi + pravilnik kaže "ne" caps lock, hvala
Da li je Bog hemijska supstanca?
Postoji jedna teorija koja kaze da je verovanje u Boga usko povezano sa dozom serotonin-a u organizmu. Produkcija ove supstance je jedna od bioloskih faza verovanja.
I "poznato" je da je vera efikasan lek protiv anksioznosti.
To naravno nije nikakav dokaz o (Ne)postojanju ali sigurno moze da objasni neke stvari.
I tako u nedogled...
I da, emocija je jaca od logike i racionalnosti...
Qui vit content de rien possde toute chose.
Ti nama ovde odmah kažeš da Bog postoji, time što se pitaš da li je hemijska supstanca
Taj serotonin je opasan molekul, važan je u kontroli bola, besa, spavanja, apetita, telesne temperature i tako u nedogled. Proteini koji su receptori za serotonin i oni koji ga transportuju su, takođe, povezani sa neurološkim oboljenjima, anksioznošću i depresijom, ali...
Kako i koje stvari to može da objasni?
O da, i ja bih ovde tražila Boga a ne u serotoninu
Poruku je izmenio euridika, 09.07.2008 u 18:31 Razlog: rekla ono što nisam mislila
"...There is a crack in everything. That's how the light gets in..."
Serotonin žene čini depresivnim a muškarce impulsivnim. . .Nova istraživanja predstavljena u časopisu za biološku psihijatriju tvrde da pol i geni i te kako utiču kako muškarci i žene reaguju na redukciju funkcije serotonina, posebno na njihova raspoloženja i impulsivnost. Naime, ispostavilo se da muškarci postanu nagli u donošenju odluka, ali nisu promenljivog raspoloženja za razliku od pripadnica lepšeg pola koje su postale veoma razdražljive, oprezne, i imale simptome obično povezane za depresiju.
Ko sad tu više veruje ? Muškarci ili pripadnice lepšeg pola?....hmm
I da, emocija je jaca od logike i racionalnosti...
O da, i ja bih ovde tražila Boga a ne u serotoninu
...a ja bih ga trazio u vodi, u vatri, u vazduhu, u zemlji...trazio bih ga na Mesecu, medju zvezdama, u rechenoj i neizrechenoj rechi, u svakoj mrvici ljubavi koju barem naslutim, u dobroti, finoci, u lepom vaspitanju, kulturi, u oblacima, vetru, na krilima noci, gde god...
...ili, ne bih ga trazio.
Doci ce on sam...ukoliko vec ne stanuje, tu, u ochima svih dobrih ljudi (i ponekog nojitja
Vaš status
Citat
